Otvorimo zajedno prvi studentski dom za životinje i prirodu u Srbiji

16.10.2018

Noseca slika kampanje sa grafikom — Foto: ORCA

Sve je počelo tako što je žena velikog srca, Ljubinka Vivčar, organizaciji ORCA testamentom ostavila svoj stan od 35m2 u Beogradu, verujući u važnu misiju. Organizacija nastoji da njen velikodušni gest omogući razvoj i obrazovanje novih generacija stručnjaka za dobrobit životinja i zaštitu prirode u našoj zemlji.

Iz tog razloga ORCA vodi kampanju prikupljanja sredstava kako bi Ljubinkin stan adaptirali za život i školovanje generacija studenata koji žele da svoje karijere posvete životinjama i prirodi i tako direktno pomognu hiljadama životinja.

Studentski dom će pomoći životinjama jer razvija stručne kapacitete u našoj zemlji. Organizacija želi da svim vlasnicima kućnih ljubimaca budu dostupni stručnjaci koji znaju kako da reše probleme koji često uzrokuju napuštanje ljubimaca, poput: “grize nameštaj” ili “agresivan je”… Ovo je samo jedan od primera, a tu su i pitanja dobrobiti farmskih životinja, zaštite divljih životinja u prirodi i mnoga druga. Problemi su složeni, trebaju nam stručnjaci koji znaju kako da ih reše.

Studentski dom će pomoći ljudima jer će prva generacija studenata biti dve devojke od kojih će bar jedna da bude iz doma za decu bez roditeljskog staranja. Ovi mladi ljudi, nakon odlaska iz doma ili hraniteljskih porodica, otežano dobijaju studentski dom i stipendije. ORCA hoće da im pruži šansu da studiraju. Na ovaj način, postupak Ljubinke Vivčar se umnožava u mnogo plemenitih gestova i svetlih perspektiva.

Kampanja je deo šire priče – ORCA akademije.

Pored obezbeđivanja besplatnog smeštaja u Studentskom domu, naši stipendisti će imati praksu u ORCA, stručnu pomoć od naših mentora – profesionalaca u svojim oblastima u izradi stručno-istraživačkih radova, kontakt sa najvećim imenima iz zemlje i inostranstva (stručnjaka, institucija i organizacija) iz ove oblasti i imati priliku da tokom studiranja direktno rade za dobrobit životinja na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou.

Da bi Ljubinkin legat zaživeo, potrebno je da zajedno prikupimo 928.893 dinara kako bi se ovaj stan renovirao i pretvorio u prvi Studentski dom za zaštitu životinja i prirode u Srbiji.

Donirajte na sajtu donacije.rs/ljubinkinlegat ili na žiro račun 160-506090-50 (Primalac ORCA, Stjepana Filipovića 29/16, Beograd; Svrha uplate: “Podrška otvaranju studentskog doma”) da zajedno izgradimo Ljubinkin legat.

Toplane spremne za hladne dane

16.10.2018

Toplane u Srbiji spremne su za zimu, kažu u Nacionalnom udruženju toplana.

Na samom početku grejne sezone, nema većih problema, osim u Negotinu, gde oko 20 odsto potrošača neće imati grejanje dok se ne završe započeti radovi.

Što se tiče ostalih gradova i opština, snabdevenost energentima je korektna za ovaj sam početak, tako da se ne očekuju neki veći problemi, a naravno, sve će se tek sagledati, kada isporuka toplotne energije bude kontinualna, odnosno tokom celog dana, sa padom spoljašnjih temperatura.

Iako je grejna sezona zvanično počela, to ne znači da će radijatori ovih dana biti topli. Razlog tome su visoke temperature za ovo doba godine, a na koji način se grejanje isporučuje u ovakvim situacijama, uglavnom je definisano odlukama na nivou gradova i opština.

I Novosadska toplana, koja je sezonu započela pre 10 dana, ima poseban režim rada tokom toplih dana.

Srpske toplane, njih 60, greju oko četvrtinu domaćinstava u zemlji. Oni koji nisu priključeni na daljinsko grejanje, svoje domove najčešće greju na čvrsto gorivo ili na gas, zbog čega im visoke temperature idu na ruku, jer donose uštedu.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Prekogranični monitoring površinskih voda – akcident na reci Savi

16.10.2018

Reka Sava — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Vodoprivredni bilans na teritoriji Srbije karakteriše nepovoljnost internog u odnosu na eksterni dotok u takvom disbalansu da tranzitne vode čine 92 odsto svih površinskih voda koje protiču našom zemljom.

Ova karakteristika vodnog režima usložnjava očuvanje kvalitativnog statusa velikih reka koje dotiču sa susednih teritorija.

Prošle nedelje bili smo svedoci medijskih saopštenja koja su alarmirala javnost.

U pitanju je bio hemijski akcident u Rafineriji nafte Brod na obali Save, na teritoriji BiH (Republika Srpska) uzvodno od državne granice sa Srbijom, koji je prema saopštenju medija prouzrokovao zagađivanje reke.

Pravovremenost i istinitost informisanja nadležnih organa i organizacija u ovakvim situacijama je presudna.

Agencija za zaštitu životne sredine je u okviru redovnog monitoringa sa dnevnih izveštajnih stanica Novi Sad (Dunav), Jamena i Šabac (Sava) i Ljubičevski most (Velika Morava) objavljivala podatke o kvalitetu ovih reka na sajtu u posebnom biltenu “Dnevne izveštajne stanice”.

Sva ispitivanja pokazuju da je kvalitet vode nepromenjen odnosno da u reci Savi nema zagađenja izazvanog naftom.

Milisav Pajević

Kratak vodič za podizanje održivog skloništa u prirodi

16.10.2018

bhunga-2914772_1920 — Fotografija: Pixabay

Zamislite da se nalazite na pustom ostrvu. Pokušavate da prizovete sliku Bera Grilsa u nadi za nekim savetom za preživljavanje, ali bez uspeha. Oslonjeni na sebe i sopstvenu dovitljivost, rešeni da preživite, bacate se na pravljenje skloništa. Prvo pogledajte oko sebe. Na ostrvu nećete naći beton i čelik, niti mešalice i dizalice. Na raspolaganju imate samo prirodne materijale, ali i njihovom nepažljivom upotrebom možete narušiti ekološki balans ostrva. Održivost predstavlja sinergiju između životne sredine, ekonomije i društva. Aspekt životne sredine ogleda se kroz odgovornu upotrebu prirodnih resursa, prevencije zagađenja, biodiverzitet i ekološko zdravlje. Imajući to na umu, pred vama je savršena prilika da sebi napravite pravo održivo sklonište!

Prvo i osnovno, potrebna vam je građa za strukturu vašeg skloništa. Najjednostavnije sklonište možete napraviti oslanjanjem dugačke grane na kamen, panj ili stablo. Ta grana biće noseća greda, preko koje ćete poređati manje grane, tako da napravite dve kose ravni nalik krovu. Bilo bi idealno da greda bude duža nego što ste vi visoki, kako biste u ležećem položaju mogli da se sasvim opružite. Budite oprezni da ne preterate sa luksuzom – biće vam teže da nabavite i transportujete materijal potreban za izgradnju većeg prostora! Bilo koje drvo može poslužiti za konstrukciju vašeg skloništa, ali pošto ste na ostrvu, pokušajte da pronađete neki materijal koga ima u izobilju. Kako je ideja napraviti održivo sklonište, bitno je koristiti obnovljive resurse koji će imati minimalan negativan efekat na životnu sredinu.

Bambus prirodno raste u tropskim sredinama, ali određene vrste mogu se uzgajati i u suptropskim pojasevima. U idealnim uslovima, za jedan dan može da poraste oko jedan metar, što ga ubraja u biljke sa najbržim rastom na planeti.

Bez ikakvog industrijskog tretmana, isečeni bambus može se iskoristiti u periodu od jedne do pet godina, u zavisnosti od vrste. Bambus se tradicionalno koristi kao gradivni materijal i postaje sve popularniji zbog svog održivog potencijala. Sve vrste predstavljaju lagan, a izdržljiv materijal sa antibakterijskim svojstvima. Ako planirate da produžite vaš boravak na ostrvu i sklonište unapredite u pravi dom, imajte na umu da se od bambusa mogu napraviti kvalitetni podovi. Njegova vodootpornost je kvalitet sa kojim se ostali drveni parketi ne mogu pohvaliti. Treba imati na umu da je ovaj materijal organskog porekla i da svakako reaguje na vodu, te nije preporučljivo koristiti ga u prostorijama u kojima bi češće bio izložen vlazi. Ne zaboravite da je bambus mekši od ostalih podnih obloga, te će biti udobniji na dodir, ali, s druge strane, pomeranje teškog nameštaja može ostaviti traga na njemu.

Sada kada ste postavili konstrukciju od bambusa i čestitali sebi na dobro odrađenom poslu, vreme je da vaše sklonište dobije zaštitu od sunca, vetra i kiše. Palmini listovi, dugački i široki, idealni su za pokrivanje jer ćete manje njih upotrebiti da pokrijete celo sklonište i pružaće adekvatnu zaštitu od vremenskih nepogoda. Ukoliko na raspolaganju imate samo sitnije lišće, možda će biti pametnije da kao pokrivku koristite koru drveća. Poenta je da koristite dugačke i/ili široke komade da biste umanjili poroznost vašeg „pokrivača“. Nije dovoljno samo naslagati pokrivku preko konstrukcije, pogotovo u vetrovitijim područjima. U tom slučaju ih jednostavno vežite za konstrukciju. Adekvatna alternativa za konopac mogu biti mlade, savitljive grane ili trakasto, žilavije lišće. Kako na ostrvu pronalaženje pitke vode može biti problem, možete optimizovati vašu „krovnu oblogu“ da prikuplja vodu za vas. Padavine će se slivati niz vaš krov, pravo u posude koje ćete postaviti na pod u pravcu slivanja vode.

Sklonište je mesto koje bi trebalo da bude suvo i toplo, te je veoma bitno izolovati i pod. Ako niste još odlučili da li je pod od bambusa pravo rešenje za vas, pokrijte pod slojem vegetacije. Uloga izolacionog sloja je da odvoji vaša stopala od peščane ili zemljane podloge na kojoj počiva vaše sklonište. Bilo kakvo ubrano lišće, postavljeno u više slojeva, dobro će poslužiti kao podna obloga.

Mešavinom vode, zemlje i slame, materijalima kojih ima u izobilju u prirodi, možete obezbediti sebi trajnije rešenje za celokupnu termoizolaciju, kao i konstrukciju. Postoje razne tehnike upotrebe zemlje u arhitekturi. Ispunjavanje drvenih kalupa (oplate) zemljom, nabijanje sloj po sloj, poznato je pod terminom zid od naboja. Zemlja mora biti vlažna prilikom nabijanja zbog lakšeg oblikovanja. Zemlja površinskog sloja nije adekvatna za upotrebu, te se savetuje korišćenje slojeva na minimalnoj dubini od jednog metra. U smešu vode i zemlje ubacite slamu koja će biti i vezivni materijal, ključan za strukturu kuće. Ručno oblikovane cigle od nepečene zemlje, sušene na suncu, nazivaju se ćerpič. Jedini ograničavajući faktor zemljanih zidova predstavlja njihova visina, dok su prednosti brojne. Zemljani zidovi upijaće spoljašnju temperaturu preko dana, ostavljajući unutrašnji prostor u hladu, dok će preko noći trošiti prikupljenu toplotnu energiju i tako održavati temperaturni optimum. Takođe ih karakteriše dobra akustika pa su kuće od zemlje veoma udobne za boravak. Otporne su na požare, ali imajte na umu da vlažna klima može loše uticati na kvalitet cigli čija se čvrstina postiže sušenjem zemlje.

Stručnjaci za preživljavanje naglašavaju da je čovek socijalno biće i da bi preživljavanje bilo znatno lakši zadatak ukoliko imate društvo. Osim za potrebe socijalizacije, drugi ljudi mogu pomoći svojom snagom, znanjem, pa i samim prisustvom koje može uticati pozitivno na motivaciju.

Pitku vodu možete skupiti i uz pomoć solarne energije. Iskopajte rupu u pesku, na sunčanom mestu. U sredinu rupe postavite posudu za vodu i oko nje sveže ubrano lišće. Rupu pokrijte parčetom plastike ili nekog drugog neporoznog materijala koji će zarobiti vazduh ispod sebe. Postavite teže kamenje po ivicama tog materijala kako biste ga osigurali, a jedan lakši kamen postavite na sredinu tako da napravi udubljenje. Vrućina će isušivati vlagu iz lišća koja će, zarobljena ispod neporoznog materijala, početi da se skuplja u vidu kapljica. Te kapljice slivaće se niz kosinu koju je napravio lakši kamen i sakupljati u posudi postavljenoj u rupi. Najbitnije je da obod posude za vodu ne dodiruje pokrivni materijal da se ne bi umanjila delotvornost ove naprave.

Prilikom oblaganja skloništa, obavezno ostavite prostora za cirkulaciju vazduha. Hladan vazduh je teži i putuje bliže tlu, te će prolaziti i kroz vaše skrovište. Hladan vazduh koji uplovi postaće topliji i lakši. Nemojte ga zarobiti, već predvidite otvore pri vrhu skloništa, čime ćete omogućiti vazduhu da cirkuliše. Persijska tradicionalna arhitektura postizala je prirodnu ventilaciju uz pomoć hvatača vetra – kula poput odžaka koje su otvorene sa bočne strane kojom „hvataju vetar”. Njihova uloga je da vetar sprovode do stambenog prostora, odakle bi on zagrejan izlazio kroz drugi otvor. Cirkulacija vazduha ne utiče direktno na temperaturu u objektu, ali strujanjem se postiže efekat hlađenja.

Naprednije verzije persijskih hvatača vazduha sprovode vetar kanalima do bazena sa vodom pre nego što ih dovedu do boravišnog prostora. Vazduh se tom prilikom ohladi u komorama sa vodom i kao takav utiče na temperaturu kada se ispusti u objekat.

Stigli ste do samog kraja. Upotrebom lokalnih materijala i logike, napravili ste sklonište u jednom delikatnom ekološkom sistemu kao što je napušteno ostrvo, bez narušavanja životne sredine. Izazovi su rešeni bez oslanjanja na savremene principe gradnje koji ne nude adekvatna rešenja za klimatske uslove, i bez upotrebe materijala čija proizvodnja šteti našoj okolini.

Vođeni principima održivog dizajna, parcele na kojima gradimo možemo posmatrati kao napuštena ostrva, okružena neodrživim dizajnom. Kada već imamo izbor da napravimo objekat od nule, na praznoj parceli ili napuštenom ostrvu, zašto ne bismo napravili jedan jednostavan, dostupan, odgovoran i održiv sistem? Razmišljajte o energetskoj efikasnosti materijala, ceni i uticaju na životu sredinu njegove proizvodnje, ugradnje i korišćenja. Mislite na druge ljude u vašem okruženju i o narednim generacijama. Vaš doprinos je važan, stoga pomozite da napravimo arhipelag održivih ostrva pre nego što nas neodrživo more proguta.

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA, jula 2018, od 59. do 61. stranice.

Priredio: Petar Veselinović

Obavljena inspekcija hidroelektrana u Republici Srpskoj

16.10.2018

U Republici Srpskoj u funkciji je oko 40 hidroelektrana, koje poseduju vodoprivrednu dozvolu, što je preduslov za upotrebnu dozvolu.

Vodoprivrednu saglasnost na projektnu dokumentaciju poseduju 62 hidroelektrane, od čega je 14 u završnoj fazi izgradnje.

Podaci Inspektorata Republike Srpske pokazuju da vodoprivredne smernice, koje su uslovi za projektnu dokumentaciju, poseduju 74 hidroelektrane.

Manji broj subjekata za sada poseduje samo koncesione ugovore, a određeni broj ugovora je raskinut.

Inspektori su izvršili 45 kontrola hidroelektrana, od čega su u 14 slučajeva utvrđeni propusti koji su se odnosili na nepoštovanje uslova iz vodnog akta, te su naložene mere za otklanjanje istih.

Kada je reč o zakonskoj regulativi u ovoj oblasti, iz Inspektorata su naglasiti da je krajem prošle godine donesen Pravilnik o uslovima i načinu davanja u zakup vodnog zemljišta, koji je u ovoj godini je pretrpeo i svoje prve izmene, ali još uvek nije donesen Pravilnik o ekološki prihvatljivom protoku, što u određenoj meri otežava rad kontrolnim organima.

Milisav Pajević

Obuka o zelenoj ekonomiji za organizacije iz regiona u Kolašinu

16.10.2018

Kolašin seminar — Foto: Dragan Ranđelović

Predstavnici civilnog društva iz oko 30 organizacija iz Srbije, Bosne i Hercegovine (BiH) i Crne Gore, učesnici su treninga „Zelena ekonomija“, koji se održava u Kolašinu.

Obuka je deo projekta „GEAR – Green Economy for Advanced Region (Zelena ekonomija za razvoj regiona)“ koji ima za cilj povećanje aktivnosti i uticaja organizacija civilnog društva iz Crne Gore, Srbije, BiH, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije i Albanije u zaštiti životne sredine kroz umrežavanje, jačanje kapaciteta i promovisanje zelene ekonomije.

– Pored treninga, koji je u toku, u saradnji sa partnerima, u narednom periodu biće organizovane obuke na sledeće teme: javno zastupanje i lobiranje, učešće u donošenju odluka, upravljanje projektnim ciklusom, praćenje javnih politika, istraživanja i analize javnih politika i unapređenje saradnje sa državnom i lokalnim upravama.

Osim treninga, projekat uključuje i razne druge aktivnosti usmerene ka daljem jačanju organizacija civilnog društva iz regiona i njihovog uticaja u oblasti zaštite životne sredine kao i promovisanju koncepta zelene ekonomije, kazala je Tamara Todorović iz Fondacije za razvoj severa Crne Gore (FORS Montenegro).

Učesnici na treningu imaju priliku da unaprede znanja o glavnim sektorima zelene ekonomije, zelenom preduzetništvu, principima zelene ekonomije i informišu se o primerima iz Evropske unije.

Predavači na treningu su predstavnici Udruženja Slap iz Hrvatske, Sonja Vuković i Dragana Lisjak.

Projekat finansira EU u okviru Programa podrške civilnom društvu i medijima za 2016-2017, a realizuje FORS Montenegro u partnerstvu sa organizacijama SMART Kolektiv iz Srbije, Centar za razvoj i podršku iz BiH, EKO Svest iz BJR Makedonije, EDEN Centar iz Albanije i Udruženjem Slap iz Hrvatske.

Milisav Pajević

Beogradske škole spremno dočekale početak grejne sezone

16.10.2018

ETŠ Rade Končar — Foto: Energetski portal

Sve beogradske škole spremno su dočekale zvanični početak grejne sezone, izjavio je sekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda Slavko Gak.

– Energenti su nabavljeni, tri nove škole su priključene na sistem daljinskog grejanja dok su još tri u procesu prelaska na gas, ali ono što je najvažnije je da će radijatori u svim školama biti topli, rekao je Gak.

Ove školske godine na daljinski sistem grejanja priključene su Osnovna škola „Arčibald Rajs” i dve srednje škole – ETŠ „Rade Končar” i „PTT škola”, dok su u procesu prelaska na gas tri osnovne škole – „Jajinci”, „Stefan Nemanja” i „Vladimir Rolović”.

Ove školske godine, Grad Beograd je za grejanje u školama izdvojio oko 1,4 milijarde dinara, i to za kupovinu mazuta, mrkog uglja, tečnog naftnog gasa, peleta, briketa i sušenog lignita.

– Važne su dobre procene potreba škola i reagovanje na vreme, odnosno nabavka energenata na vreme kako bi grejna sezona protekla bez problema, što i očekujem, poručio je Gak.

U sistemu daljinskog grejanja u Beogradu je 65 odsto osnovnih škola i 84 procenta srednjih škola.

Milisav Pajević

Zašto bi svi trebalo da jedemo mnogo više biljaka?

15.10.2018

Najnovije i najpotpunije istraživanje do sada pokazuje nam da je potrebno ogromno smanjenje proizvodnje mesa kako bismo izbegli posledice klimatskih promena. U zapadnim zemljama potrošnja govedine bi trebalo da opadne za čak 90% i da bude zamenjena mahunarkama.

Istraživanje takođe ukazuje na to da su potrebne drastične promene u poljoprivredi ako želimo da budemo u mogućnosti da kao vrsta prehranimo 10 milijardi ljudi, koliko se očekuje da ih bude na planeti kroz nekoliko decenija.

Proizvodnja hrane već pravi veliku štetu našoj životnoj sredini i to putem gasova staklene bašte koji nastaju kao nusprodukt uzgoja stoke, deforestacije, prekomerne upotrebe vode, izlovljavanja ribe i zagađenja koje nastaje zbog intenzivne poljoprivrede.
Projekcije za budućnost su prilično šokantne i naučnici smatraju da će čovečanstvo imati poteškoće da se održi ako nastavimo ovim putem.

„Prehranjivanje populacije od 10 milijardi ljudi je moguće ali samo ako promenimo način na koji proizvodimo hranu,“ rekao je profesor Johan Rokstrum sa Instituta za proučavanje klimatskih promena u Nemačkoj. „Moramo ozeleniti način na koji proizvodimo hranu, ili ćemo pojesti čitavu planetu, to je na jelovniku,“ rekao je u šali ovaj član istraživačkog tima.

Ova nova studija objavljena je u časopisu Nature i predstavlja dosada najpotpunije istraživanje na ovu temu. Zaključak je da su promene u ishrani kao i u tehnologiji proizvodnje hrane neophodne kako bi se izbegla kriza nedostatka hrane u budućnosti.

Takođe napominje se da je neophodno smanjiti rasipanje hrane. Podsetimo se da 1/3 proizvedene hrane globalno ne bude upotrebljena već završi kao otpad.

Istraživači su zaključili da je potrebno da svi postanemo „fleksaterijanci“ kako bismo ograničili porast globalne temperature na ispod 2 stepena. Fleksaterijanski režim ishrane bi podrazumevao da prosečan stanovnik sveta treba da jede 75% manje govedine, 90% manje svinjetine, da smanji upotrebu jaja za pola i da utrostruči konzumiranje mahunarki i učetvorostruči upotrebu koštunjavog voća. Kada bi se ovo dogodilo smanjili bismo emisije gasova staklene bašte koji dolaze iz uzgoja mesa za pola.

Kako bismo ovo postigli neophodno je da se ljudi edukuju, da se poveća porez na meso i da postoje poreske olakšice za proizvodnju i kupovinu hrane biljnog porekla. Takođe je neophodno promeniti jelovnike u školama i na radnim mestima.

Ono što bi pomoglo smanjenje deforestacije, zagađenja đubrivima i nedostatke vode jesu promene u poljoprivrednim praksama. To podrazumeva povećanje roda na usevima u siromašnijim zemljama, univerzalno skladištenje vode i mnogo opreznija upotreba đubriva. U nekim zemljava ovakve prakse se već implementiraju. Na primer u Holandiji i Izraelu đubriva i voda se koriste na mnogo održiviji način a sve više mladih u mnogim gradovima odbacuje meso kao opciju.

Iako je režim ishrane veoma lična odluka i vrlo ju je teško promeniti neophodne su masovne promene kako bismo osigurali bezbednu budućnost za sve.

Milan Zlatanović

Izvor: theguardian

Zrenjanin: U požaru zahvaćen i rezervat ”Carska Bara” (VIDEO)

15.10.2018

Zbog paljenja strnjišta, u ataru Stajićeva, Perleza i Belog Blata gori više od 800 hektara šuma, njiva i prostora zaštićenog rezervata prirode “Carska Bara”, saopštio je kabinet gradonačelnka Zrenjanina.

Tokom jučerašnjeg dana gorelo je i dalje gori između 800 do 1000 hektara površina područja na kojima je živelo više desetina vrsta zaštićenih ptica.

Jak vetar ometa gašenje požara u kojem učestvuje deset vatrogasnih vozila dobrovoljnih društava, pet vozila profesionalne vatrogasne službe, poljoprivredna mehanizacija i poljoprivrednici koji teškim mašinama krče pojas da bi sprečili dalje širenje vatre.

Izvor: Youtube

Gradonačelnik Čedomir Janjić je na terenu, a hitno je zasedao zajednički štab sa predstavnicima mesne zajednice Belo Blato, grada Zrenjanina, sektora za vanredne situacije, policijom i komunalnom policijom.

Kako se navodi u saopštenju, objavljenom na sajtu Grada Zrenjanina, požar u atarima Stajićeva, Perleza i Belog Blata izbio je zbog “neodgovornih pojedinaca, koji pale strnjišta”.

Sektor za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova apelovao je na građane da ne spaljuju nisko rastinje na otvorenim prostorima, jer je to u prethodne dve nedelje dovelo do povećanja broja požara za čak oko sedam puta u odnosu na isti period prošle godine.

Istraživački seminar za osnovce na Goču

15.10.2018

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije Mladen Šarčević otvorio je na Goču mini istraživački seminar „Naučni kontakt ili Igrom do nauke“, koji se bavi promocijom interdisciplinarnosti, odnosno „STEM“ obrazovanja (Science, Technology, Engineering, Mathematics).

Na seminaru učestvuje 40 učenika sedmog i osmog razreda osnovnih škola u Kruševcu, Jagodini, Kragujevcu i Čačku, koji su talentovani za matematiku i fiziku i pokazuju posebno interesovanje za proširivanje znanja iz tih oblasti.

Kada je reč o fizici, učenici će moći da ispituju UV zračenje na Goču, baviće se obnovljivim izvorima energije, meteorologijom i astronomijom.

Zaljubljenici u matematiku baviće se vezom između te naučne discipline i društvenih igara, kao i vezom matematike i umetnosti.

Ministar Šarčević je posetio i OŠ „Stefan Nemanja“ u Studenici, odnosno njeno istureno odeljenje u Rudnu. Za to odeljenje, u kojem nastavu pohađa osam učenika i tri predškolca,

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kupilo je minibus, kako bi đaci imali siguran prevoz od kuće do škole.

Milisav Pajević

Izložba fotografija „Karaš – Nera”

15.10.2018

IzložbaPZZP — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode prošlog četvrtka je otvorena izložba fotografija „Karaš – Nera” autora Geze Farkaša.

Na otvaranju izložbe se obratila dr Biljana Panjković, direktorica Zavoda i istakla da je autor Geza Farkaš napravio izvanredne fotografije PIO “Karaš – Nera” koje krase nedavno objavljenu istoimenu fotomonografiju.

Navela je da je gospodin Farkaš i autor fotomonografija “Slano Kopovo” i “Labudovo okno” iz edicije Ramsarska područja Vojvodine.

Dr Ratko Bajčetić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine je naveo da će resorni Pokrajinski sekretarijat i dalje pomagati ovakve izložbe koje promovišu nova zaštićena prirodna dobra Vojvodine i da je fotografija najbolji način da se prezentuje priroda.

Autor fotograf Geza Faraš se zahvalio svima koji su izdvojili vreme i došli na otvaranje izložbe. Naveo je da u celom procesu stvaranja najviše uživa na terenu u prirodi, da mu je svaka fotografija draga i da zahteva veliko strpljenje i dugotrajno čekanje.

Izložba će biti otvorena do 11. novembra ove godine.

Milisav Pajević

Opština Srbobran produžila rok za zahteve za povlašćenu cenu komunalija

15.10.2018

Opstina-Srbobran — Foto: Milisav Pajević

Opština Srbobran produžila je rok za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na subvencionisanu cenu komunalnih usluga za 2019. godinu, do 31. oktobra ove godine.

Subvencionisana cena se može ostvariti za usluge snabdevanja vodom za piće i iznošenje kućnog smeća, koje pruža JKP “Graditelj“.

Navedene usluge se subvencionišu u visini od 50 odsto.

Uslove za ostvarivanje prava na subvencionisanje možete videti ovde, dok se obrasci potrebni za podnošenje zahteva mogu preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Tesla polako sustiže nemački Porsche u broju prodatih vozila

15.10.2018

homepage-models — Foto ilustracija: Tesla

Prema podacima koje je objavio auto-industrijski analitičar Matijas Šmit (schmidtmatthias.de), američki proizvođač luksuznih električnih automobila – kompanija Tesla, u prvih devet meseci 2018. prodala je ukupno 154.200 automobila (Modela S, X i 3).

U istom periodu godine, Jaguar je isporučio kupcima 136.000 vozila (u ponudi ima čak 7 modela – od čega jedan takođe na struju, I-Pace).

Pošto je iza sebe već ostavio ovog britanskog proizvođača automobila, Tesla polako sustiže još jednu poznatu svetsku kompaniju koja proizvodi modele sa konvencionalnim motorima – nemački Porsche.

Proizvođač iz Štutgarta je u periodu januar-septembar 2018. prodao 196.000 automobila, a Šmit procenjuje da će Tesla već u 2019. prestići Porsche po broju isporučenih vozila u jednoj godini.

Štaviše, Tesla je to već učinio u trećem kvartalu ove godine (period jul-septembar). Naime, u ovom tromesečju prodaja Tesle dostigla je 83.500 jedinica, dok je Porsche isporučio 66.000 automobila, a Jaguar svega 41.900 vozila.

Za ovakav rezultat zasluge najviše pripadaju Modelu 3 koji je u ovom kvartalu dostigao prodaju od 55.800 jedinica.

Izvor: B92

Od danas nove oznake goriva u Srbiji

15.10.2018

Na pumpama se od danas primenjuje direktiva Evropske unije o novom uniformnom obeležavanju goriva, koja treba da harmonizuje identifikaciju goriva u celoj Evropi.

Direktiva 2014/94/EU Evropskog parlamenta i Saveta važi u svih 28 članica Unije, kao i u Srbiji, Makedoniji, Turskoj, Islandu, Lihtenštajnu, Norveškoj i Švajcarskoj. Velika Britanija bi posle Bregzita trebalo da odluči o primeni direktive.

Direktiva je stupila na snagu 12. oktobra i za kontrolu njenog sprovođenja u Srbiji će biti zadužene nadležne inspekcijske službe. U praksi će to značiti da na rezervoarima na benzinskim stanicama, kao i na vrhovima “pištolja” za točenje, moraju da budu istaknute odgovarajuće nalepnice, baš kao i na svim vozilima proizvedenim, odnosno prodavanim na ovim tržištima posle 11. oktobra ove godine.

Etikete za dizel će biti kvadratnog oblika sa oznakama B7 (do sedam odsto) i B10 i označavaće maksimalni procenat biogoriva u dizelu, a oznaka XTL će stajati ako je u pitanju sintetički dizel.

Etikete za benzin biće okrugle i imaće natpise E5, E10, E85, a brojevi će se odnositi na procenat etanola u mešavini goriva.

Takođe je i vozačima starijih vozila savetovano da se raspitaju koju količinu goriva, u prvom redu etanola, njhov automobil može da podnese.

Jesenji studentski kamp na Velikom ratnom ostrvu

15.10.2018

studenti VRO1 — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije stručno je podržao organizaciju dvanaestog po redu Jesenjeg studentskog kampa na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu na temu „Problemi urbanizacije, rizici i pretnje u zaštiti životne sredine sa posebnim osvrtom na zaštićena područja“, koji je realizovan od 8. do 11. oktobra u organizaciji JKP „Zelenilo-Beograd“.

Na otvaranju kampa učesnike je u ime Zavoda pozdravila pejsažni arhitekta Dejana Lukić, istakavši ulogu i značaj Zavoda za zaštitu prirode Srbije u održivom upravljanju prirodnim dobrima, i saradnju predstavnika upravljača, stručnih institucija i gradske uprave u razvoju i zaštiti prirodnih dobara.

Tokom prvog dana kampa Dejana Lukić održala je studentima prezentaciju na temu „Integrativna zaštite baštine u Prostornim planovima grada Beograda“, u okviru koje su predstavljene prirodne i kulturne vrednosti, kao i granice i režimi zaštite PIO „Veliko ratno ostrvo.“

Tokom kampa studenti su imali priliku da prisustvuju i predavanjima: „Zaštita genofonda šumskih vrsta na području Velikog ratnog ostrva: nastavno naučne aktivnosti Katedre semenarstva, rasadničarstva i pošumljavanja (dr Marina Nonić, Šumarski fakultet), „Konzervacija genofonda veza na Velikom ratnom ostrvu“ (dr Jovana Devetaković, Šumarski fakultet), „Uloga budućih stručnjaka u oblasti tehnologije vode i prečišćavanja otpadnih voda“ (dr Dragan Popović, Tehnološko-metalurški fakultet), „Monitoring površinskih voda u Srbiji“ (dr Vladimir Pavićević, Tehnološko-metalurški fakultet), „Rečni sedimenti“ (dr Milica Kašanin Grubin, IHTM), „Organsko biohemijski sastav rečnih sedimenata na Velikom ratnom ostrvju“ (dr Aleksandar Šainović, IHTM), „Veliko ratno ostrvo, Ada Ciganlija, Ada Huja – namena prostora, upravljanje i ekološki problemi“ (dr Ivan Samardžić, Geografski fakultet), „Problemi seče u Srbiji i primeri iz sveta“ (Nevena Nekić, Geografski fakultet) i „Uloga civilnog sektora u ekologiji“ (Biljana Pantelić, Zvezdarski ekološki centar-ZEC).

U stručne obilaske ostrva studente su vodili prof. dr Milan Medarević sa Šumarskog fakulteta i predstavnici Mikološkog društva Srbije.

Tom prilikom su na terenu održali predavanje o ekološkoj ulozi gljiva.

U radu kampa učestvovali su i predstavnici Zavoda, Nataša Panić i Aleksandra Brusin.

Na kampu koji je održan u cilju sticanja dodatnih znanja o značaju zaštite prirodne i kulturne baštine Srbije van redovnog nastavnog programa fakulteta, učestvovalo je oko 40 studenata i profesora sa Tehnološko-metalurškog, Biološkog, Geografskog i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura“, Politehničke akademije i Visoke turističke škole.

Milisav Pajević

Uređuju se poljski putevi u selima na teritoriji Paraćina

15.10.2018

Nakon sprovedene javne nabavke, teku radovi na uređenju poslednje, četvrte grupe poljskih puteva na teritoriji Paraćina, koja obuhvata sela: Krežbinac, Golubovac, Lebina, Mirilovac, Busilovac, Šaludovac, Klačevica, Lešje, Izvor i Tekija.

U pitanju je redovan godišnji posao koji mesne zajednice u selima i opštini obavljaju u saradnji sa Upravom za poljoprivredu i lokalni ekonomski razvoj (LER).

Planom uređenja poljskih puteva i ove godine bila su obuhvaćena sva sela osim Donjeg Vidova, zbog komasacije, te Sikirice, koja nije podnela zahtev. Saveti mesnih zajednica na teritoriji Paraćina treba da svoje predloge puteva za nasipanje u sledećoj godini dostave na vreme, kako bi se isplanirala sredstva.

Prikupljanje dokumentacije počeće krajem oktobra.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

1...1,0171,0181,019...1,676 Page 1,018 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM