Pokazna vežba „Zajedno protiv poplava“ održana u Paraćinu

23.10.2018

pokazna vežba 1 — Foto: Marina Sazdanović

Pokazna vežba „Zajedno protiv poplava“ uspešno je organizovana u Paraćinu.

Prošlog petka je demonstrirano postavljenje mobilne opreme za odbranu od poplava na reci Crnici u centru Paraćina.

Ovaj sistem pokrivaće 370 metara obale, a mobilni tim je za desetak minuta postavio sistem u dužini od 100 metara.

Mobilna oprema montira se na zaštitni betonski zid, koji će biti izgrađen u dužini od četiri kilometra duž obale reke Crnice.

Zamenik predsednika opštine Tomislav Šaletić rekao je da je veliku pomoć donirala Evropska unija, koja se realizuje preko Austrijske razvojne agencije (ADA), a na osnovu sporazuma Vlade Republike Srbije, Javnog preduzeća „Srbijavode“ i opštine Paraćin.

Šef operacija u Delegaciji EU u Srbiji Sakelaris Hurdas rekao je će Evropska unija nastaviti da se bavi ovim pitanjem i radiće na unapređenju aktivnosti za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa.

Da bi došlo do toga klimatske promene se moraju više poštovati, a isto tako moramo biti i racionalniji kada je otpornost na prirodne katastrofe u pitanju.

Pokaznoj vežbi „Zajedno protiv poplava“, prisustvovao je veliki broj građana Paraćina, kao i direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević i državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević.

U organizaciji ovog događaja učestvovali su i predstavnici Javnog preduzeća „Srbijavode“, EU, UNDP, FAO ,SECO, Crveni krst, Caritas Srbija, Civilna zaštita i drugi.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Smederevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji

23.10.2018

U Smederevu je u poslednjih mesec dana zabeležena čak pet puta veća vrednost mernih čestica na osnovu kojih se utvrđuje zagađenost vazduha.

Inače, prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, Smederevo je jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji.

U proteklih mesec dana, vrednosti merenih čestica su gotovo pet puta veće od dozvoljenih.

Pored Užičana koji sve češće nose medicinske maske od oktobra do marta i Smederevcima preti sličan scenario, zbog visoke koncentracije nedozvoljenih čestica u vazduhu.

Na početku smo grejne sezone, a menjanja već pokazuju zabrinjavajuće vrednosti.

Iako vetrovi iz Banata pomognu opštem utisku dok su na snazi, ipak sve češće ni to nije dovoljno.

Zavod za javno zdravlje na mernom mestu u centru Smedereva, kod Gimnazije, vrši merenja sumpor dioksida, azot dioksida, čađi i taložnih materija.

Najčešće parametri azot dioksida su van granica dozvoljenih vrednosti.

Zbog razvijene industrije i jako koncentrisanog saobraćaja, Smederevo je jedan od gradova u Srbiji gde parametri zagađenosti vazduha prevazilaze okvire dozvoljenih vrednosti gotovo pet meseci godišnje.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

OŠ “Sveti Sava” u Gornjem Milanovcu obeležila Dan zdrave hrane i Dan hleba

23.10.2018

zdrava hrana dekoracija — Foto: Ljubica Savić

Dan zdrave hrane i Dan hleba obeležen je holu Osnovne škole “Sveti Sava” u Gornjem Milanovcu.

Priredbu su prošlog utorka izveli učenici 3. razreda pod nazivom “Šarene jabuke”. Takođe, je izvedena igra učenika 1. razreda u produženom boravku kod učiteljice Mire Jevtovic pod nazivom “Sve za sport”.

Pravljeni su sokovi od voća uz pomoć “Nutri bulita” i odmah su posluženi i degustirani.

Učiteljice prvog razreda su sa decom i njihovim roditeljima imale radionice na kojima su zajedeno sa učenicima pravile voćne ražnjiće.

Bilo je zdrave hrane, koju su učenici i učiteljice doneli od svojih kuća.

Organizovana je izložba na panou autorke- učiteljice Bilje Milošević “Lekovito bilje” i panou “Hleb naš nasušni”, autorke- veroučiteljke Sneže Damnjanović.

Gosti priredbe su bili – Ljubica Savić, eko-koordinatorka, predstavnici Ekološke kancelarije OŠ “Sveti Sava”, Takovskih novina, vrtića, roditelji i drugi.

Milisav Pajević

Srbija: 12 lokalnih samouprava postaće zelenije

22.10.2018

forest-272595_960_720 — Foto ilustracija: Pixabay

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan danas je potpisao ugovore sa predstavnicima 12 lokalnih samouprava u Srbiji kojima su dodeljena sredstva Zelenog fonda Srbije za pošumljavanje u vrednosti od 40 miliona dinara.

Prema najavi Ministarstva zaštite životne sredine, na konkurs je pristiglo 14 prijava jedinica lokalnih samouprava, od kojih se sredstva dodeljuju za 12 projekata lokalnih samouprava – opštinama Požega, Bela Crkva, Doljevac, Golubac, Kučevo, Raška, Stara Pazova, beogradska opština Palilula, kao i gradovi Pirot, Šabac, Kikinda i Kraljevo.

“Ovo je prilika da životna sredina bude bolja jer pošumljavanjem radimo na sprečavanju klimatskih promena i smanjenju efekata staklene bašte, a brinemo i o otpadnim vodama. Zato smatram da nema važnijeg posla od pošumljavanja”, izjavio je Trivan.

Sredstva će poslužiti za pošumljavanje degradiranih površina ili površina za koje postoji opasnost od degradacije; u cilju stvaranja vetrozaštitnih pojaseva; u zaštićenim područjima na teritoriji jedinice lokalne samouprave; za podizanje gradskih šuma, parkova i drugih javnih površina; za proizvodnju biomase; kao i za ostale vidove podizanja šuma u cilju zaštite životne sredine.

Šabačko selo Grušić bušenjem dubinskog bunara rešava pitanje vodosnabdevanja

22.10.2018

the-well-1378979__340 — Foto: Pixabay.com

U Mesnoj zajednici „Grušić“, u centru sela, počelo je bušenje dubinskog bunara.

Bušenje dubinskog bunara i kupovina potrebnih priključaka i pumpe je projekat za koji su glasali meštani ovog sela, na prvom neposrednom izjašnjavanju prošlog decembra.

Za te namene opredeljeno je 900.000 dinara.

Sa kopanjem bunara biće obezbeđena voda za navodnjavanje njima i napajanje stoke, ali će biti rešeno i pitanje vodosnabdevanja škole i Doma kulture u ovoj mesnoj zajednici.

Prema rečima Milisava Tomića, meštanina Grušića, zahvaljujući odluci Grada Šapca da sredstava prikupljena od poreza na imovinu vrati mesnim zajednicama na korišćenje, stanovnici Grušića su dobili mogućnost da taj novac ulože u kopanje bunara.

– Trenutno nam je kopanje bunara prioritet. Veoma nam je važno što ćemo obezbediti da škola dobije priključenje na vodu i što će naša deca imati zdravu, pijaću vodu. Pored snabdevanja vodom škole i Doma kultura, moći ćemo i da navodnjavamo njive, rekao je Tomić.

On je dodao da je u planu da se sličan bunar probuši i na drugom delu sela, kako bi se omogućilo vodosnabdevanje svih meštana Grušića.

Za 900.000 dinara, od povraćaja poreza na imovinu, obezbeđeno je kopanje dubinskog bunara, pumpa, priključak na struju i troškovi geometra.

Na ovogodišnjem neposrednom izjašnjavanju Mesna zajednica „Grušić“ raspolagaće sa 1,7 miliona dinara.

Milisav Pajević

Engleska će zabraniti slamčice i štapiće za uši

22.10.2018

absorbent-88257_960_720 — Photo-illustration: Pixabay

Plastične slamčice, kašičice i štapići za uši mogli bi biti zabranjeni u Engleskoj tokom sledeće godine.

U cilju smanjenja zagađenja plastikom, sekretar zaštite životne sredine Majkl Gouv pokrenuo je konsultacije koje će trajati do 3. decembra a razmatraće zabranu prodaje ovih proizvoda.
Procenjeno je da se u Engleskoj godišnje iskoristi oko 4.7 milijarde plastičnih slamčica, 316 miliona kašičica i 1.8 milijarde štapića za uši ( oko 10% završi u okeanima jer ih ljudi bacaju u WC šolju). Ono što dodatno otežava problem jesu troškovi čišćenja i uticaj koji zagađenje ima na turizam i ribolov.

Plastici za jednokratnu upotrebu potrebno je oko sto godina da se razgradi i to je glavni razlog zasto vlada razmatra opciju zabrane distribucije i prodaje ovakvih materijala, no postojaće izuzeci za plastiku koja se koristi u medicinske svrhe.

Trenutno se razmatraju opcije i analiziraju se cene alternativa kao i uticaj koji bi ovakav potez mogao da ima na preduzeća i ekonomiju ali i na same potrošače.

Sekretar Gouv izjavio je: „Našim dragocenim okeanima i životu koji u njima obitava je hitno potrebna zaštita od plastičnih proizvoda koji ga razaraju.“
„Svaka pohvala za barove i restorane koji su se već obavezali da uklone ovakve proizvode iz ponude ali neophodno je uraditi više. Danas činimo jedan korak ka toe da smanjim zagađenje i ostavimo naše prirodno okruženje boljim nego što smo ga zatekli.“

Ova novost usledila je nakon zabrane mikroplastike i najave naplaćivanja plastičnih kesa.

Milan Zlatanović

Izvor: energylivenews

Produženo trajanje zložbe „Iz riznice Skadarskog jezera‟

22.10.2018

Izlozba-interesantna-za-ucenike-osnovnih-i-srednjih-skola-oktobar-2018-768x432 — Foto: PR služba JPNPCG

Izložba „Iz riznice Skadarskog jezera‟ koju su organizovali Nacionalni parkovi Crne Gore povodom obeležavanja značajnog jubileja 35 godina od osnivanja Nacionalnog parka Skadarsko jezero, produžena je zbog velikog interesovanja.

Svi zainteresovani za bogato kulturno-istorijsko i tradicionalno nasleđe Skadarskog jezera biće u prilici da do 01. novembra posete izložbu u JU „Muzeji i galerije Podgorice‟ koju je osmislila istoričarka umetnosti Radmila Adžić, stručna saradnica za kulturno-istorijsko nasleđe u JPNPCG.

Postavka je koncipirana u četiri tematske celine koje prezentuju: Kulturna dobra – manastiri i utvrđenja, Domaću radinost skadarske Krajine sa Šestanima, Tradicionalno privređivanje i Razvoj plovidbe na Skadarskom jezeru, sa ciljem da se zainteresovanoj javnosti približi deo bogatstava i raznolikosti kulturnog, istorijskog i tradicionalnog nasljeđa ovog zaštićenog područja.

Podsećamo da je zbog svojih prirodnih vrednosti i istorijskog i kulturnog značaja, Ukazom Skupštine Crne Gore, 27.11.1983. godine, crnogorski deo Skadarskog jezera proglašen Nacionalnim parkom, za čije je funkcionisanje konstituisana samoupravna interesna zajednica sa sedištem u Podgorici.

Bogato i raznoliko nasljeđe materijalne kulture: arheološka nalazišta, utvrđenja, srednjevjekovni manastiri, crkve, tradicionalna seoska arhitektura, kao i značajno duhovno stvaralaštvo, svedoče da je prostor Skadarskog jezera bio važno istorijsko, privredno i kulturno središte.

Izloženi predmeti su najvećim delom pokloni lokalnog stanovništva okolnih sela Krajine, Šestana, Crmnice, Rijeke Crnojevića i Zete, dok je manji deo nabavljen otkupom.

Koncepcija ove izložbe imala je za cilj da se predstavljenim tematski celinama široj publici dočara deo kulturnih i istorijskih vrednosti i atmosfera o načinu života u prošlosti Skadarskog jezera i njegove okoline.

JU „Muzeji i galerije Podgorice‟ otvorena je svim danima, osim ponedeljkom, od devet do 20 časova.

Milisav Pajević

Kina lansira veštački Mesec da osvetljava ulice umesto javne rasvete

22.10.2018

chengdu-3461798_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Svet sa dva Meseca o kom je pisao savremeni japanski pisac nadrealizma Haruki Murakami uskoro bi mogao da postane stvarnost

Naučnici iz Kine planiraju da do 2020. godine u orbitu lansiraju veštački Mesec kako bi njime zamenili uličnu rasvetu u Čengduu, prestonici pokrajine Sičuan. Vest koja deluje kao da je plod naučne fantastike izazvala je u javnosti različite reakcije: od oduševljenja preko radoznalosti i sumnjičavosti do podsmeha. A evo na čemu se ideja konkretno zasniva!

Projekat se već nekoliko godina nalazi u fazi testiranja, a inspirisan je francuskim umetnikom koji je zamišljao ogrlicu od ogledala kako visi iznad naše planete. Ona je u njegovoj mašti, reflektujući Sunčevu svetlost, obasjavala Pariz tokom čitave godine.

Veštački Mesec je osam puta sjajniji u odnosu na Zemljin prirodni satelit, otkrili su predstavnici Naučno-tehnološkog instituta za istraživanje vazdušno-kosmičkog prostora iz Čengdua. Visoko reflektivni premaz odbija zrake Sunca o krila nalik na solarne panele. Ona mogu da budu podešena pod različitim uglovima čime se postiže preciznije usmeravanje svetlosti. U fokusu veštačkog Meseca biće upravo kineski grad Čengdu površine 14.300 kvadratnih kilometara.

Uprkos tome što zvuči neverovatno, konstruisanje i lansiranje veštačkog satelita u svrhe osvetljavanja grada donelo bi Čengduu godišnje uštede od oko 150 miliona evra u poređenju sa standarnom javnom rasvetom.

“Razmišljajte o Mesecu kao o investiciji! Električna energija u toku noći je veoma skupa i ukoliko imate njen besplatan izvor u trajanju od čak 15 godina, na duge staze on bi vam se isplatio”, smatra Mateo Ćerioti, predavač Glazgovskog univerziteta.

Za sada nije dostupno više informacija niti se zna datum ispaljivanja letelice.

Iako istraživači smatraju da bi ovaj sistem ogledala mogao da podstakne razvoj turizma, a produžavanjem dana posledično i poljoprivrede, kao i da posluži za osvetljavanje mesta pogođenih katastrofama kao što su zemljotresi, pojedinci su pesimistični prema veštačkom Mesecu.

Svoj stav argumentuju doprinosom satelita svetlosnom zagađenju, ali i potencijalnom propašću. Rusija je devedesetih godina pokušala da u delo sprovede sličan projekat ali on je završen neslavno i vatreno. Letelica je izgorela.

Zabrinutost je prisutna i zato što bi “svemirska rasveta” mogla da remeti navike nekih vrsta životinja, ali i astronomsko posmatranje.

Jelena Kozbašić

Užice obezbedilo sredstva za završetak izgradnje kišne kanalizacije u poslovnoj zoni Krčagovo

22.10.2018

U okviru programa Podrška Evropske unije razvoju opština – EU PRO, Gradu Užicu je odobreno sufinansiranje svih projekata sa kojima je konkurisao o čemu je dobio i zvaničnu potvrdu.

U maju mesecu raspisana su tri javna poziva iz programa EU PRO Podrška Evropske unije razvoju opština.

Na javnom pozivu za podršku unapređenju poslovne infrastrukture, Grad Užice je konkurisao sa projektom „Završetak izgradnje kišne kanalizacije u poslovnoj zoni Krčagovo“.

Ukupna vrednost ovog projekta je oko 500.000 evra, od kojih će se kroz program finansirati 425.000, a ostatak je učešće Grada.

Na drugom javnom pozivu za podršku razvoju lokalne infrastrukture Grad je konkurisao sa rekonstrukcijom zgrade Narodnog pozorišta.

Ukupna vrednost ovih radova je oko 222.000 evra od kojih se 150.000 evra finansira kroz program, a preostalih 72.000 iz gradskog budžeta.

Treći javni poziv se odnosio na izradu planova detaljne regulacije i na tom javnom pozivu Grad Užice je za izradu Plana detaljne regulacije za lokaciju Stari grad, dobio iz programa 15.500 evra, dok će iz budžeta za izradu ovog planskog dokumenta biti izdvojeno oko 30.000 evra.

– Ovo je još jedna potvrda da Grad Užice poseduje adekvatne kadrovske resurse za pripremu predloga projekata. Ambicija ovog gradskog rukovodstva od početka je bila da kroz pravovremenu i adekvatnu pripremu predloga projekata poveća nivo apsorpcije sredstava iz domaćih i međunarodnih izvora finansiranja. Na taj način mogu se uspešno realizovati sve planirane razvojne inicijative, rekao je Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika Užica.

Milisav Pajević

Vlada FBiH će razmotriti smanjenje naknada za velike sisteme koji su u vezi sa obnovljivim izvorima energije

22.10.2018

PRESS_158_02 — Foto: Vlada Federacije Bosne i Hercegovine

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine voljna je da se uključi u rešavanje problematike kompanije Aluminij d.d. Mostar onoliko koliko ona može.

To su na pres-konferenciji nakon sednice Vlade, na kojoj su problemi ove kompanije bili glavna tačka dnevnog reda, poručili federalni premijer Fadil Novalić i zamenica premijera i federalna ministarka finansija Jelka Milićević, napominjući da je Vlada suvlasnik, odnosno vlasnik 44 posto u ovoj kompaniji.

Budući da je Vlada Hrvatske suvlasnik s 12 posto udela, iz Vlade Federacije BiH očekuju da se i ta strana uključi u problem.

– Vlada FBiH neće dozvoliti da fabrika bude zatvorena, nastojaćemo da bude zadržan „topli režim“ i da uđemo u rešavanje ovog problema – reči su premijera Novalića.

Kako je na pres-konferenciji izjavio ministar industrije, energije i rudarstva FBiH Nermin Džindić, Vlada je, prihvatajući informaciju o stanju u kompaniji, na sednici donela nekoliko zaključaka.

Prvi je da će od Nadzornog odbora i uprave Aluminij d.d. Mostar biti odmah zatražen predlog finansijske konsolidacije preduzeća, što uključuje i planove maksimalnih ušteda.

Naredni zaključak je da u roku od 30 dana treba provesti sveobuhvatnu reviziju o tome šta se sve u toj kompaniji dešavalo pa je dospela u velike teškoće. Poznato je da su je pogodile dve nesreće – da cena aluminijuma pada, a struje raste.

Treba izvršiti i kontrolu ugovora na relaciji dobavljač – kupac, zaključila je Vlada FBiH.

Vlada FBiH je prihvatila inicijativu da iz tekuće rezerve za potrebe revizije i ostalih troškova bude izdvojeno 1.100.000 KM.

Nakon nalaza revizije, Vlada će odlučivati o tome šta ona može činiti dalje, a akcent treba da bude na tome da se Aluminij d.d. Mostar osigura kontinuirano snabdevanje strujom, odnosno podizanje proizvodnje na puni kapacitet.

Uz već postojeći reprogram dugovanja za struju, treba napraviti dodatni reprogram, zaključeno je takođe na sednici
Od Nadzornog odbora i uprave će biti zatraženo i da u roku od sedam dana dostave Vladi plan i program prebacivanja na takozvani “topli režim“.

Resorno federalno ministarstvo u naredne dve sedmice treba analizirati postojeći zakonski okvir u FBiH s ciljem razmatranja mogućnosti za smanjenje naknada koje za velike sisteme, kao što je Aluminij d.d. Mostar, važe u vezi s obnovljivim izvorima energije.

Milisav Pajević

Dečije igračke od reciklirane plastike kontaminirane toksičnim hemikalijama

22.10.2018

2P8A3744_11-smanjeno-e1539899399900 — Foto: www.alhem.rs

Međunarodne organizacije IPEN, Arnika, ALHem i 17 drugih evropskih organizacija objavili su rezultate istraživanja koji pokazuju da su potrošački proizvodi uključujući i dečije igračke od reciklirane plastike, kontaminirani toksičnim hemikalijama, takozvanim bromovanim usporivačima gorenja.

To su toksične hemikalije za koje je poznato da utiču na rad štitne žlezde i izazivaju neurološke probleme i poremećaje pažnje kod dece.

Studija u kojoj je analizirano 109 igračaka i pribora za kosu ukazuje da je 107 predmeta (98 odsto) kontaminirano merljivim koncentracijama polibromovanih difeniletara (PBDE) i 55 uzoraka (41 posto) je sadržalo heksabromociklododekan (HBCD).

Propisana dozvoljena koncentracija PBDE u proizvodima od nereciklirane plastike je 10 ppm, dok je za reciklirane plastične proizvode dozvoljeno 1000 ppm. Ova „toksična“ pukotina u propisima omogućava da uprkos povećanim koncentracijama PBDE u ispitivanim uzorcima, većina proizvoda ne prelazi zakonom dozvoljene granice jer su napravljeni od recikliranih materijala.

– Endokrini sistem dece ne pravi razliku da li je igračka napravljena od nove ili reciklirane plastike kada dolazi do poremećaja njegovog rada usled delovanja PBDE. Jedini način da se ljudi zaštite od opasnih hemikalija iz recikliranog otpada je da se zatvori toksična pukotina i da se tako opasan otpad drži dalje od reciklažnih tokova, izjavila je komentarišući ove rezultate, Jitka Strakova, istraživač Arnike za POPs hemikalije i prvi autor studije.

Od proizvoda koji su kupljeni u Srbiji, laboratorijski su analizirane četiri igračke i jedan predmet za kosu, i pronadjeno je da svih pet proizvoda sadrže PBDE od kojih dva uzorka prelaze i koncentraciju od 1000 ppm (igračka borbeni avion Transformers ima 1161 ppm i šnala za kosu 1494 ppm).

– S obzirom da je Srbija, kao i ostale zemlje Zapadnog Balkana, u procesu evropskih integracija, njeno zakonodavstvo mora biti usklađeno sa propisima EU. Kako ne želimo da imamo proizvode kontaminirane bromovanim usporivačima gorenja, naročito igračke koje se uglavnom uvoze iz azijskih zemalja, sprovođenje propisa mora biti značajno poboljšano, kao i sistem za monitoring POPs u životnoj sredini, proizvodima i hrani. Međutim, politika zaštite životne sredine i dalje nije prioritet vlada iz ovog regiona; činjenica koja se jasno vidi kroz nedovoljno finansiranje u ovoj oblasti, izjavila je Jasminka Ranđelović, programski koordinator ALHema, jedine organizacije iz Srbije koja je učestvovala u ovom istraživanju.

Elektronski otpad sadrži jedinjenja broma koja se koriste kao usporivači gorenja u elektronskoj opremi kako bi se usporila brzina širenja vatre ili jačina gorenja. Jedinjenja uključuju polibromovane difenil etre (PBDE) i heksabromociklododekan (HBCD).

Dobijeni rezultati ukazuju da se toksični usporivači gorenja koji ulaze u sastav elektronskog otpada reciklažom dalje prenose u nove proizvode. Ovi usporivači gorenja uključuju supstance koje se nalaze na listi Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama (POPs) za globalnu eliminaciju (PBDE i HBCD).

– Toksičnu plastiku koja sadrži više od 50 ppm bromovanih usporivača gorenja bi trebalo smatrati opasnim otpadom, rekao je Jidrich Petrlik, kopredsedavajući IPEN radne grupe za dioksine, PCB i otpad dodavši da jedino stroge granične vrednosti za toksične hemikalije u otpadu mogu zatvoriti toksičnu pukotinu što je neophodno kako bi one bile uklonjene iz tokova reciklaže otpada.

Studija poziva na izmene u EU propisima u smislu uspostavljanja istih graničnih koncentracija od 10 ppm za PBDE u prozvodima napravljenim od nove (nereciklirane) i reciklirane plastike, kao i ukidanje izuzeća za reciklažu od strane EU kako bi se omogućila adekvatna implementacija Stokholmske konvencije.

Pored toga, studija zagovara smanjenje granične koncentracije sa 1000 ppm na 50 ppm kojima se otpad koji sadrži PBDE kategoriše kao opasan (POPs otpad) i tako onemogućava toksična reciklaža. Studiju Toksična pukotina: recikliranje opasnog otpada u nove proizvode (“Toxic Loophole: Recycling Hazardous Waste into New Products” na spskom jeziku možete preuzeti ovde.

Ovu studiju su sprovele organizacije članice mreže IPEN. 430 uzoraka je prikupljeno is sledečih zemalja: članice Evropske unije (Austrija, Belgija, Češka, Danska, Francuska, Nemačka, Holandija, Poljska, Portugal, Španija, i Švedska) i okolne zemlje (Albanija, Armenija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Rusija i Srbija) od Aprila do Jula 2018. U 109 proizvoda analitički su analizirane koncentracije određenih bromovanih usporivača gorenja u laboratoriji Praškog Univerziteta za hemiju i tehnologiju.

Milisav Pajević

Prekogranični plan upravljanja budućim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav

22.10.2018

FB_IMG_1538595516193-2581-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U mestima Kesthelj i Tapolca u Nacionalnom parku Balaton u Mađarskoj, u organizaciji NP Balaton, nedavno je održana radionica projektnih partnera, kao i 5. sastanak Upravnog odbora u okviru projekta „coop MDD”.

Radionici su prisustvovali predstavnici partnerskih organizacija iz Austrije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije, dok su predstavnice Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode bile Sara Pavkov i Jovana Zaklan, asistenti na projektu.

Na radionici je diskutovano o Prekograničnom planu upravljanja budućim rezervatom biosfere Mura-Drava-Dunav, o smernicama budućih zajedničkih aktivnosti i sporazumima o prekograničnoj saradnji u najvećem rezervatu biosfere na svetu.

Partneri na projektu su razmenjivali iskustva stečena na drugim projektima prekograničnog programa Dunavskog regiona (DTP Programme), kao i iskustava kod projektnih probnih aktivnosti. Takođe, bilo je reči o prethodnim i planiranim aktivnostima u okviru radnih paketa, o napretku implementacije aktivnosti vezanih za Akcione planove za osam zaštićenih područja, kao i napretku aktivnosti usmerenih na osam „Škola na reci”.

Učesnici su imali priliku da posete Nacionalni park Balaton i u njemu najstariju bukovu šumu u Mađarskoj, koja pripada centralnoj zoni prekograničnog Rezervata biosfere Mura-Drava između Mađarske i Hrvatske.

Milisav Pajević

Praistorijski crteži uklesani na kamenoj ploči podno vrha Popadija na Prokletijama

21.10.2018

crtezi-Prokletije-2 — Foto: B. Redžepagić / NP Prokletije

Jedna od najvećih značajnosti Prokletija u pogledu kulturno – istorijskog nasleđa jesu praistorijski crteži uklesani na kamenoj ploči podno vrha Popadija (2.057 metara nadmorske visine).

Ovi crteži se uglavnom letimično pominju, sa oskudnim podacima.

Pominjani su i u nekim novinskim člancima, u formi kratkog osvrta i navođenja njihovog postojanja, sa vrlo malo teksta (i bez realnih fotografija).

Ova gravura, prema nekim navodima, potiče iz srednjeg bronzanog doba, oko 600 godina pre nove ere.

Prema tvrdnjama arheologa Pavla Mijovića, crteži pripadaju postpaleolitskoj (neolitskoj) umetnosti Balkana.

Kako se navodi, crteži prikazuju borbu muškarca i žene sa vukom koji je napao dete, ili je samo crtež majke i dece.
Na temelju toga, ovaj uklesani “primitivni crtež majke sa decom” nazvan je Magna Mater-Velika Majka (u većini drevnih mitologija Velika Majka – koja je poštovana-simbolizuje zemlju, nebo i plodnost kao poznati ženski simbol vlasti nad životom. Velika Majka bila je prikazivana kroz razne simbole i znakove).

Izvor: B. Redžepagić / NP Prokletije

Milisav Pajević

Gazprom zainteresovan da investira u energetske projekte na srpskom tržištu

21.10.2018

sastanak2 — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić sastao se, u Beogradu, sa predstavnicima ruske kompanije Gazprom Energoholding, koja se bavi elektroenergetikom i vodeća je kompanija u tom sektoru u Rusiji, inače ćerkom firmom kompanije Gazprom.

Rusku delegaciju predvodio je generalni direktor Gazprom Energoholdinga, Denis Fedorov.

Predstavnici kompanije, izvestili su ministra Antića o zainteresovanosti o investiranju u energetske projekte na srpskom tržištu, s obzirom na to da je novom portfoliju kompanije predviđeno širenje poslovanja na evropsko i tržište Azije.

Srbiju vide kao tržište atraktivno za dalja ulaganja i to je jedan od razloga za sastanak sa srpskim ministrom rudarstva i energetike.

Poslovanje Gazprom Energoholdinga zasniva se na razvoju i implementaciji projekata iz tradicionalnih izvora energije – gasa i uglja, ali je plan da investicije prošire i na obnovljive izvore energije.

– Spremni smo za dalje projekte i u oblasti OIE, a naše širenje na evropsko tržište hteli bismo da započnemo upravo iz Srbije, poučeni pozitivnim iskustvima Gazpromnjefta, kompanije koja ima većinski udeo u Naftnoj industriji Srbije, ali i imajući u vidu naš zajednički projekat Termoelektrane-toplane u Pančevu, kazao je izvršni direktor Gazprom Energoholdinga, Denis Fedorov.

Na sastanku je pozitivno ocenjena dosadašnja realizacija TE – TO Pančevo, zajedničkog projekta NIS-a i Gazprom Energoholdinga. Plan je da godišnja proizvodnja električne energije u TE – TO iznosi 1400 GWh što je, primera radi, dovoljno za snabdevanje 230.000 prosečnih domaćinstava.

Ministar Antić istakao je da činjenica da je ta ruska kompanija zainteresovana za razvoj i implementaciju projekta u Srbiji, dokaz da naša zemlja ima povoljan zakonski okvir i siguran ambijent za priliv ino investicija.

– Visok nivo bilateralnih političkih odnosa predsednika Putina i predsednika Vučića, želimo da pretočimo u efikasnu i široku ekonomsku saradnju sa Ruskom Federacijom. S obzirom na to da su vodeće ruske energetske kompanije u Srbiji prisutne kroz saradnju Gazproma i Srbijagasa, kao i kroz većinsko vlasništvo Gazpromnjefta u NIS-u, želimo da tu saradnju proširimo i na druge aspekte proizvodnje energije, a u saradnji sa ruskim partnerima, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

On je naglasio da će Gazprom Energoholding, za implementaciju projekata koji su od interesa za obe strane, imati punu podršku Vlade Republike Srbije i Ministarstva rudarstva i energetike.

Sastanku su prisustvovali generalni direktor NIS-a, Kiril Tjurdenjev i generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, kao i predstavnici EPS-a i Ministarstva rudarstva i energetike.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Milisav Pajević

1...1,0131,0141,015...1,676 Page 1,014 of 1,676

Kako se primenjuje koncept Zelene arhitekture u našoj zemlji

Mere energetske efikasnosti

bi trebalo da se primenjuju na potpuno funkcionalnom objektu

u cilju smanjenja potrošnje energije

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM