Razvoj solarne tehnologije započeo je osamdesetih godina prošlog veka, a masovna proizvodnja panela početkom novog milenijuma. Nekada luksuzna i teško dostupna roba sve je pristupačnija i primamljivija.
Potražnja za solarnim modulima visoke efikasnosti skače. Cena panela je u poslednjih deset godina opala za gotovo 90 odsto učinivši solarne elektrane najjeftinijim načinom proizvodnje električne energije u mnogim delovima sveta. Monokristalna tehnologija privlači sve više klijenata i postaje naprednija. Mogućnosti skladištenja energije se povećavaju. U toku su i promene na političkom nivou, podobne za procvat solarne energije.
Tokom 2017. godine kapacitet instalacija se uvećao za gotovo 20 odsto u odnosu na 2016, a IHT Markit prognozira njihovo uvećanje i tokom 2019, i to od 18 odsto. Očekuje se da će njihova snaga dostići 123 GW i da će dve-trećine novih solarnih elektrana da bude na tlu Kine, Argentine, Egipta, Južne Afrike, Španije i Vijetnama.
Stručnjaci iz organizacije Land Art Generator Initiative (LAGI) izračunali su koliko bi solarnih panela bilo potrebno da se zadovolje potrebe svih stanovnika na Zemlji tokom narednih 15 godina. Utvrdili su da bi nam trebalo oko 496.805 kvadratnih kilometara panela što je odgovara teritoriji koju zauzima Španija.
Analitičari Švajcarske investicione banke (UBS) očekuju da će u toku naredne decenije cena energije iz obnovljivih izvora doživeti ogroman pad. Oko 2030. „biće gotovo besplatna“, prognoziraju oni u svom istraživanju objavljenom u Financial Times, uglednom međunarodnom poslovnom časopisu iz Velike Britanije.
