Evropska banka za obnovu i razvoj kreditiraće grad Beograd u uvođenju mera energetske efikasnosti u četiri javne zgrade u glavnom gradu.
Ugovor o finansiranju su u Starom dvoru potpisali su gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj za region Zapadnog Balkana Mateo Kolanđeli.
Kako se navodi u saopštenju, zgrade koje će postati energetski efikasne su Hitna pomoć, Gradska biblioteka, Studentska poliklinika i Stacionar, koji će biti rekonstruisani i termalno rehabilitovani, što znači da će, kada radovi budu završeni trošiće manje energije.
Ovaj projekat vredan je 16 miliona evra, od čega je 11 miliona evra obezbeđeno iz bespovratnih sredstava Evropske unije, a preostala sredstva su zajam koji Grad Beograd uzima od Evropske banke za obnovu i razvoj.
Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije, rekla je da je ovaj projekat iniciran pre četiri godine, kada je programiran IPA-u za 2018. godinu, kada energetska efikasnost još nije bila u toj meri relevantna u programiranjima koja smo tada radili.
Pročitajte još:
“Pokazalo se da smo u sinergiji sa EU još tada prepoznali šta će biti glavna tema u narednim decenijama, što je potvrdilo i otvaranjem Klastera 4, u kojem je jedan od važnih segmenata upravo energetika i energetska efikasnost”, rekla je Joksimović.
Ministarka je napomenula da Srbija, kao zemlja koja je u pristupnom procesu EU, ima pravo na određena sredstva iz Unije.
“Do sada smo projekte na vrlo odgovoran način sprovodili i sigurna sam da ćemo to i u budućnosti raditi. Kako budemo napredovali u procesu evrointegarcija, sve više i više će se mogućnosti otvarati, posebno za Zelenu agendu”, objasnila je Joksimović.
Ona je ukazala na to da IPA 3 perspektiva za period od 2021. do 2027. godine nosi značajna sredstva za Zapadni Balkan, a samim tim i za Srbiju.
U skladu sa tim, ministarka je precizirala da će više od 42 odsto od ukupnih sredstava namenjenih za kandidate i zemlje u pristupnom procesu biti namenjeno upravo za Zelenu agendu i projekte u vezi sa životnom sredinom, održivi razvoj, energetsku efikasnost, prečišćavanje otpadnih voda, separaciju otpada.
Kolanđeli je rekao da je potpisani ugovor izuzetno značajan za Beograd iz tri aspekta koji se uvek uzimaju u obzir kada Evropska banka za obnovu i razvoj odobrava zajmove.
„Ako odgovaramo na pitanje „šta“, radimo na energetskoj efikasnosti koja na sistematski način doprinosi dobrobiti svih, u ovom slučaju Beogradu i zato je bilo izuzetno značajno koje zgrade će biti odabrane. Drugi aspekt je „način“, odabran je novi model odobravanja dugoročnog finansiranja kroz dve trećine granta koje je dala EU i jednu trećinu koja se daje uz dugoročni zajam“, precizirao je on.
Kolanđeli je rekao da je treći aspekt, odnosno „kontekst“, izuzetno važan jer je Beograd jedan od zelenih gradova.
Šef Delegacije EU Emanuel Žiofre podsetio je na značaj energetske efikasnosti, naročito u kontekstu klimatskih promena.
Prema njegovim rečima, kada podignemo energetsku efikasnost javnih zgrada, to istovremeno znači i bolju životnu sredinu, manju potrošnju energije, smanjenje troškova.
On je ukazao na to da je EU od 2000. godine izdvojila 830 miliona evra grantova i pomoći za aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena i, između ostalog, jačanja energetske efikasnosti.
Energetski portal
