U razvijenim zemljama Evrope cirkularna ekonomija odavno je iz teorije prevedena u veoma uspešnu praksu, dok je u Srbiji ovaj termin široj javnosti još uvek potpuno stran. Ipak, ova slika uskoro će morati drastično da se promeni jer građani Srbije, kao i ostalih evropskih zemalja, očekuju da se u našoj zemlji otpadom upravlja na održiv i ekonomski isplativ način.
Zato je u Privrednoj komori Vojvodine održana je konferencija pod nazivom „Jačanje cirkularne ekonomije u Srbiji – nordijska iskustva“ u partnerstvu sa Privrednom komorom Vojvodine, Nordijskom poslovnom alijansom i Naled-om, a u saradnji sa Skupštinom AP Vojvodine, Gradom Novim Sadom i Privrednom komorom Srbije.
Biootpad – problem ili potencijal?
Gostujući i domaći panelisti pozabavili su se temom biootpada koji se u našoj zemlji neadekvatno odlaže na nesanitarnim deponijama. Kako je objasnila Sandra Dokić iz Sektora za strateško planiranje, projekte, međunarodnu saradnju i evropske integracije u Ministarstvu zaštite životne sredine, biootpad čini 50 odsto komunalnog otpada koji dospe na deponije, odnosno preko milion tona godišnje.
Jasno je da, ako uspostavimo adekvatan sistem upravljanja organskim otpadom, ne samo što ćemo smanjiti količinu smeća na deponijama, već ćemo moći da ga iskoristimo za proizvodnju biogasa i kvalitetnog poljoprivrednog đubriva.
Jens Moge, stručnjak za upravljanje otpadom iz Norveške, pojasnio je da prirodan proces razgranje organske materije podrazumeva nastajanje metana, a Norveška je dobar primer kako se ovaj proces može iskoristiti za cirkularnu ekonomiju.
Moge je naveo primer biogasnog postrojenja u sklopu proizvodnje paradajza te kako se đubrivo iz biogasnih elektrana koristi u obližnjim plastenicima.
Čini se da smo i mi na dobrom putu kada je reč o korišćenju biogasa jer, prema rečima Aleksandre Vučinić, šefice Grupe za cirkularnu ekonomiju u Ministarstvu zaštite životne sredine, u Srbiji već postoji 21 biogasno postrojenje.
Panelisti su se složili da je biootpad glavni krivac za požare na deponijama i dodali da je važno sprečiti njegov nastanak. Pre svega, neophodno je zaboravimo na bacanje hrane, a Vučinić dodaje da moramo ustanoviti da li pojedine namirnice mogu imati produženi rok trajanja jer se u našoj zemlji mnogo hrane kojoj je zvanično prošao rok trajanja, ali je i dalje savršeno pogodna za ljudsku upotrebu, baca.
Pročitajte još:
Kakve promene nas očekuju?
Da bi u Srbiji zaživela cirkularna ekonomija, izvesno je da ćemo morati da promenimo navike u upravljanju otpadom. Dokić je navela da će domaćinstva uskoro morati da vrše primarnu separaciju otpada i to će, kako kaže, u početku podrazumevati dve kante, a kada usvojimo ovu praksu, broj kanti će se povećati.
Moge je dodao da je u Norveškoj primarna separacija u domaćinstvima već ustaljena praksa, a otpad se baca u nekoliko odvojenih kanti: za opasan otpad, biootpad, plastiku, papir i druge vrste otpada, napomenuvši da svaka lokalna samouprava može odrediti na koji način i u koliko kanti će građani odlagati otpad.
Mikael Hansen iz javnog komunalnog preduzeća „Odense“ u Danskoj rekao je da bi građani Srbije trebalo da očekuju drastično povećanje cene komunalnih usluga kako bi projekti cirkularne ekonomije funkcionisali. Najlakše je, složili su se panelisti, odložiti mešani otpad na deponiju bez ikakve separacije, a u tom slučaju građani plaćaju samo cenu transporta otpada. Daleko je zahtevnije sortirati otpad i tretirati ga po ekološkim standardima, a to, kako napominju, dosta košta.
Panelisti su zaključili da cirkularna ekonomija predstavlja veliku šansu za razvoj brojnih startapova, otvaranje novih radnih mesta, ali i kvalitetniji život svih građana. Srbija će na ovom, nimalo lakom putu, imati nesebičnu pomoć nordijskih zemalja koje će nam pomagati kako savetima, tako i finansijskim sredstima, ali i ministarstava i lokalnih samouprava koji su prepoznali značaj i potencijal cirkularne ekonomije.
