Da li je zagađenje vazduha jedan od uzročnika Alchajmerove bolesti?

29.11.2018

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije, koja predstavlja skup simptoma kao što su gubitak pamćenja i teškoće u razmišljanju ili rešavanju problema. I dok je veza između bolesti i pojave demencije dokazana, naučnici upozoravaju da je potrebno sprovesti više istraživanja da bi se utvrdila uzročna povezanost između zagađenja vazduha i demencije.

Stručnjaci iz zdravstvenog sektora navode da bi trebalo posvetiti naročitu pažnju izučavanju načina na koji čestice dospevaju u mozak i tamo naprave štetu. Sve veći broj epidemioloških studija širom sveta, zatim nova saznanja o ljudskom mozgu i brojne sofisticirane tehnike za stvaranje modela atmosferskih čestica PM2,5 upućuju na to da zagađenje u vazduhu uzrokuje ozbiljne promene u kognitivnim funkcijama.

Istraživači Univerziteta u južnoj Kaliforniji sledeće nedelje će objaviti rezultate jedanaestogodišnje epidemiološke studije, a u saopštenju su naveli da je rizik od demencije gotovo udvostručen kod starijih žena koje žive na mestima gde je koncentracija PM2,5 čestica veća od standarda EPA od 12 mg/m³. Ako se rezultati istraživanja primene na stanovništvo u globalnom smislu, onda bi se moglo zaključiti da zagađenje vazduha uzrokuje oko 21 odsto slučajeva demencije širom sveta, izjavio je Đu-Čiuan Čen, epidemiolog i viši naučni savetnik sa Medicinskog fakulteta Kek na Univerzitetu u južnoj Kaliforniji.

Ovo je izazvalo opravdanu zabrinutost u zdravstvenim krugovima, a u međuvremenu se pojavilo još dokaza da zagađenje vazduha predstavlja direktnu pretnju za održavanje nivoa naših mentalnih sposobnosti. Istraživači sa Univerziteta u Torontu nedavno su objavili članak u medicinskom časopisu “The Lancet” da je među 6,6 miliona ljudi koji žive u pokrajini Ontario. Naime, oni koji žive na 50 metara od glavnog puta, nivoi atmosferskih zagađivača su 10 puta veći od onih koji žive samo 150 metara udaljenije od istog puta. Samim tim, 12 odsto je veća verovatnoća da se razvija demencija kod osoba koje su bliže glavnom putu, nego kod ljudi su udaljeni više od 200 metara od najveće koncetracije zagađenja.

Istraživačka oblast posvećena povezanosti mozga i zagađenosti vazduha je „veoma mlada”, upozorava Mišel Blok, neurolog i naučnik na Univerzitetu Indijana u Indijanapolisu. Ipak, ovo je „izuzetno uzbudljivo vreme” za proučavanje povezanosti zagađenja i mozga, kaže Mišel. Ako zaista postoji povezanost, biće potrebno da zdravstveni radnici steknu specijalno znanje o opasnostima od zagađenja iz vazduha kako bi mogli da učestvuju u snižavanju rizika od Ajchajmera. Za sada je poznato da su faktori rizika za pojavu ove bolesti uzrast, genetika, izbor načina života i zdravstveni uslovi.

Društvo za borbu protiv Alchajmerove bolesti pokrenulo je online procenu rizika za nastanak ove bolesti, a proveru koja je na engleskom jeziku možete izvršiti na ovom linku: https://www.alzheimers.org.uk/research/risk-factors-and-treatments-we-discuss-evidence/understanding-risk-factors-dementia

Sofija Nikolić

Nacionalna asocijacija zelenih krovova i terasa

29.11.2018

green-building — Foto-ilustracija: Pixabay

Nacionalna asocijacija zelenih krovova i terasa je osnovana u Novom Sadu u maju 2018. godine od strane kompanije Erker Inženjering. Nastoji da okupi stručnu javnost i proaktivno utiče na svest i potrebu za zelenom gradnjom u svakom segmentu građevinske industrije. Asocijacija je nacionalna, neprofitna i nevladina organizacija. Posetite njen sajt na sledećem linku: https://www.nazk.org/sr/.

Ciljevi asocijacije

1. Promovisanje i unapređivanje ideje zelene gradnje;
2. Podsticanje promena u načinu urbanog planiranja, projektovanja, izgradnje i obnavljanja objekata, potom načinu njihovog korišćenja i održavanja;
3. Podizanje nivoa nacionalne svesti o visoko efikasnim praksama gradnje koje su održive i isplative;
4. Podrška dijalogu između javnog i privatnog sektora u vezi promena zakonskih i podzakonskih akata;
5. Podsticanje neophodnih izmena zakonske i podzakonske regulative kao osnove za održivi razvoj i praksu zelene gradnje.

Zamislite vrt ruža, mini park ili sopstvenu baštu sa voćem i povrćem na krovu zgrade. Zeleni krov pruža sve prednosti dvorišta na atraktivnim gradskim lokacijama. Osim što izgledaju kao prelepe zelene oaze usred grada, dajući plemeniti momenat stanovanju u zgradama, zeleni krovovi imaju mnoge funkcionalne i ekonomske prednosti nad običnim krovovima.

Deluju kao toplotna izolacija čime smanjuju troškove grejanja do 20%, upijaju zvuk i tako smanjuju uticaj buke, i produžuju životni vek krova štiteći ga od UV zračenja, a zelenilo filtrira vazduh čime se stvara kvalitetnija mikroklima.

Aktivisti: Palmino ulje od proizvođača koji uništava prašume ne želimo u Oreo keksu!

29.11.2018

oreos-925659_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Organizacija za zaštitu životne sredine Greenpeace poziva ljude širom naše planete da im se pridruže u borbi za očuvanje prašuma.

Do sada je 1.227 miliona ljudi potpisalo peticiju čiji je cilj da velike kompanije za proizvodnju svojih artikala prestanu da koriste “prljavo” palmino ulje. Plantaže palmi sade se na površinama sa kojih su zbrisane hiljade stabala u procesu rašumljavanja radi dobijanja obradivog zemljišta.

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od naših najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja.

Ne budimo saučesnici u još jednom nedelu prema prirodi!

Svake godine proizvede se više od 40 milijardi Oreo keksa. Ukoliko bi se svi poslagali jedni na druge, mogli bi da okruže planetu pet puta!

Hajde da zajedničkim snagama podstaknemo proizvođača da u Oreo keksiće, koji su mnogima omijeni slatkiš, više ne stavljaju ulje proizvedeno nauštrb šumskih prostranstava.

Potpišite peticiju na sledećem linku: https://act.greenpeace.org/page/32914/petition/1?locale=en-GB.

Jelena Kozbašić

Sprovode se programi obrazovanja za zaštitu prirode

29.11.2018

učenici uče o zaštiti prirode1 — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

U cilju upoznavanja raznovrsnosti obrazovnih programa koje realizuje Zavod za zaštitu prirode Srbije, studenti II godine andragogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nedavno su posetili Zavod.

Poseta je realizovana kao sastavni deo programa izbornog predmeta Obrazovanje za održivi razvoj, koji predaje prof. dr Violeta Orlović Lovren.

Studentima je rad na polju obrazovanja o zaštiti prirode, vrste, sadržaja i organizacione modele programa obrazovanja za i o zaštiti prirode, kroz mesto i ulogu andragoga u Zavodu, predstavila Nataša Panić, rukovodilac Grupe za obrazovno-izdavačku delatnost i komunikacije.

Tokom posete studenti su imali priliku da saznaju o svim oblastima rada Zavoda, obiđu izložbenu postavku „Zaštita prirode u Srbiji“ i upoznaju se sa bogatom izdavačkom delatnošću Zavoda.

Pored posete studenata andragogije, tokom protekle nedelje, u poseti Zavodu, u cilju upoznavanja aktivnosti u zaštiti naše prirodne baštine i obilaska stalne izložbene postavke „Zaštita prirode u Srbiji“, bili su i učenici srednje Hemijsko-poljoprivredne škole i osnovnih škola „Milan Rakić“ i „Branko Radičević“ iz Beograda.

Milisav Pajević

Obavlja se orezivanje stabala uz ogradu Novog groblja u Beogradu

29.11.2018

Javno komunalno preduzeće „Pogrebne usluge” obaveštava građane Beograda da će se danas i sutra, u sklopu redovne akcije održavanja zelenila, vršiti orezivanje stabala uz ogradu Novog groblja prema Ulici Svetog Nikole.

Mole se sugrađani da u navedenom periodu ne parkiraju vozila u zoni trotoara, uz ogradu Novog groblja u Ulici Svetog Nikole, odnosno da vozila uklone.

Orezivanje stabala predviđeno je oba dana od 7 do 15 časova, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Naučnici prognoziraju El Ninjo za početak 2019. godine

28.11.2018

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da postoji 80% šanse da se u naredna tri meseca formira meteorološka pojava poznata kao El Ninjo. Ova pojava dovodi do promena temperatura u Pacifiku što prozrokuje ekstremne vremenske uslove, poput suša i poplava širom sveta.

Poslednji El ninjo dogodio se 2016. godine a prouzrokovao je ekstremno odumiranje korala kao i temperature koje su te godine obarale rekorde.

Predviđa se da ovaj El Ninjo neće biti jak kao prethodni. „Očekujemo da ovaj El Ninjo ne bude jak kao onaj koji se dogodio na prelazu između 2015. na 2016. godinu koji je doneo suše, poplave i ogromna odumiranja korala,“ rekao je Maks Dili, direktor ogranka za prognozu u Svetskoj meteorološkoj stanici. „I dalje, on može znatno uticati na padavine i temperature u mnogim regionima sveta i veoma uticati na poljoprivredu, snadbevanje vodom i na javno zdravlje. Takođe može podići globalnu temperaturu za 2019. godinu.“

Naučnici su naslutili pojavu El Ninja još u maju, a kako je godina odmicala bili su sve sigurniji. Iz organizacije su javili da se u nekim delovima Pacifika već prepoznaje temperatura koja se može okarakterisati kao početak ovog klimatskog fenomena, ali druge pojave koje on nosi sa sobom se još nisu odigrale.

Šanse za jake suše biće velike u predelu od Kariba do južne Afrike a obilne padavine se mogu očekivati u delovima Amerike i Evrope. El Ninjo uticaće na to da prvi deo zime bude sa više padavina i više vetra a druga polovina biće suvlja i hladnija. Treba napomenuti da i drugi faktori ulaze u proračun i da naučnici ne mogu tačno predvideti vremenske uslove za naredni period.

Prema procenama, temperatura vode u Pacifiku biće za 1.2 stepena veća nego inače. Klimatske promene koje su prouzrokovane aktivnostima ljudi čine ovaj prirodni fenomen intenzivnjim.

Milan Zlatanović

Konferencija Međunarodne agencije za atomsku energiju o nuklearnoj nauci i tehnologiji u Beču

28.11.2018

Ministarka nauke Crne Gore, dr Sanja Damjanović, učestvuje na Ministarskoj konferenciji Međunarodne agencije za atomsku energiju o nuklearnoj nauci i tehnologiji: “Odgovor na tekuće i buduće razvojne izazove” koja se održava u Beču danas, 28. i sutra 29. novembra.

U sklopu plenarnog zasedanja, ministarka nauke se obratila delegatima Konferencije iz zemalja članica IAEA, kojima je, u svome Statement-u predstavila sistem nauke i istraživanja u Crnoj Gori sa fokusom na aktuelne tekuće i razvojne projekte koje realizuje Ministarstvo nauke, a posebno regionalni projekat Inicijative za uspostavljanje Međunarodnog instituta za održive tehnologije Jugoistočne Evrope (SEEIIST) čiji je 4. sastanak Upravnog odbora održan 27. novembra upravo u sedištu IAEA u Beču.

Značajno mesto u obraćanju ministarke nauke, zauzela je i saradnja Crne Gore sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, kako u delu tehničke saradnje i realizacije projekata u okviru kojih se nabavlja vredna oprema, između ostalog i za zdravstveni sistem Crne Gore, tako i u delu nuklearnih nauka i aplikacija kroz čije naučne i istraživačke projekte, institucije iz Crne Gore ostvaruju saradnju sa drugim renomiranim istraživačkim institucijama iz zemalja članica IAEA.

Podsetimo, Ministarska konferencija IAEA predstavlja forum na kome učestvuje preko 1000 registrovanih učesnika a statement-e u plenarnom delu Konferencije dali su šefovi delegacija 64 zemlje, među kojima i Sjedinjenih Američkih Država, Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Kanade, Republike Austrije, Republike Francuske, Švajcarske, SR Nemačke i drugih. Konferencija je praćena i panelima, kao i postavkama upravo modernizovanih istraživačkih laboratorija IAEA u Sajberzdorfu i Monaku. Planirano je i usvajanje Ministarske deklaracije.

Milisav Pajević

Javno predstavljanje inovativnih klimatski pametnih tehnoloških rešenja i poslovnih modela

28.11.2018

12 timova - pionira u inovacijama, panelisti, mentori, predstavnici Min. zašt. životne sredine i UNDP-a — Foto: UNDP

U okviru Belgrade Venture foruma, Ministarstvo zaštite životne sredine i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) organizovali su danas javno predstavljanje inovativnih tehnoloških rešenja i poslovnih modela u oblasti borbe protiv klimatskih promena, u okviru zajedničkog projekta pod nazivom „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ .

Domaći i međunarodni investitori imali su priliku da se upoznaju sa 12 timova i njihovim inovativnim tehnološkim rešenjima i poslovnim modelima u oblastima kao što su: proizvodnja obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, poboljšanje upravljanja otpadom, izgradnja pametne gradske infrastrukture, proizvodnja novih vrsta biomase, uvođenje inovativnih novih materijala i urbana e-mobilnosti.

„Danas smo predstavili inovativna tehnološka rešenja i poslovne modele koji su se pokazali kao najzreliji za primenu u praksi, rekla je Darinka Radojević, nacionalna projektna direktorka u Ministarstvu zaštite životne sredine i dodala “Naši inovatori, pioniri u oblasti klimatskih promena su važan resurs za Srbiju. Inovacije su ključni faktor konkurentnosti preduzeća, a sa nacionalnog aspekta one su pokretač privrede, rasta bruto društvenog proizvoda i zapošljavanja”.

“Primena inovativnih klimatski pametnih rešenja će omogućiti stvaranje podsticajnog okruženja za povećanje investicija u energetsku efikasnost, podstaći razvoj “zelenog” poslovanja, stimulisati ekonomski rast i pružanje kvalitetnijih usluga za građane“ rekao je Žarko Petrović, tim lider za vitalni razvoj Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji (UNDP). „Pozivamo sve zainteresovane investitore da kroz partnerstvo podrže implementaciju ovih projekata u praksi koja je planirana početkom 2019. godine“, naglasio je.

Na javni poziv projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ – „Izazov za inovativna rešenja“ – pristiglo je čak 111 prijava iz cele Srbije, a odabrane su 34 inovativne ideje za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Pobednici su imali priliku da u Klimatskom inkubatoru/akceleratoru, ustanovljenom od strane zajedničkog projekta razviju svoje ideje u zrele projekte spremne za primenu.

Projekat „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (http://inovacije.klimatskepromene.rs/) koji sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) ima za cilj da stimuliše inovacije i partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i izgradnji lokalnih zajednica koje su otporne na klimatske promene. Partneri na projektu su Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Vlada Kraljevine Švedske, Vlada Švajcarske i nacionalni partneri poput Fonda za inovacionu delatnost i Stalne konferencije gradova i opština.

Radojičić: Beograđani imaju kvalitetno grejanje

28.11.2018

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić obišao je jutros toplanu „Novi Beograd” gde se uverio da svi sistemi funkcionišu i da Beograđani imaju kvalitetno grejanje.

Radojičić je, zajedno sa rukovodstvom JKP „Beogradske elektrane”, posetio Termokomandu, Dispečerski centar i pogon za proizvodnju toplotne energije.

– S obzirom na to da je noćas počeo da pada sneg i da su niske temperature tokom noći, „Elektrane” su prešle na režim dvadesetčetvoročasovnog grejanja i celokupni grejni sistem u Beogradu dobro funkcioniše. U glavnom gradu se na ovaj način greje 311.000 stanova, mreža je duga 1.500 kilometara, a 2.000 ljudi radi na tome da stanovi budu topli, istakao je gradonačelnik.

On je rekao da je beogradski sistem daljinskog grejanja veoma složen, kao i da Grad Beograd iz godine u godinu ulaže u razvoj energetskog sistema.

– Konkretno, naredne godine ćemo dograditi novo postrojenje u toplani na Voždovcu, u vrednosti od šest miliona evra. Tamo će se proizvoditi struja, a ujedno grejaće se i stanovi. Aktuelizaćemo i projekat toplovoda Obrenovac TENT „A” – toplana „Novi Beograd”. Time će grad imati potpunu energetsku sigurnost, a uštedeće se ogromne količine novca. Strategija prestonice je ekološka i u naredne tri godine, ugasićemo kotlarnice na čvrsta goriva. Cilj nam je da naše toplane koriste energiju koja je ekološki prihvatljiva, čime će celokupni sistem biti na evropskom standardu. Takođe, zbog energetske sigurnosti, sprovodimo program rehabilitacije sistema i samo prošle godine zamenili smo oko 60 kilometara toplovoda, kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je ukazao da se iz toplane „Novi Beograd” greje 40 odsto stanova.

– To je dokaz da se radi o velikom i značajnom sistemu za grad. Sa ponosom ističem da se ovde na Novom Beogradu nalazi najveći vrelovodni kotao u Beogradu, kaže gradonačelnik.

„Beogradske elektrane”, sa 15 velikih toplotnih izvora – toplana i 23 kotlarnice, ukupno instalisanog kapaciteta oko 2.800 MW, predstavljaju najvećeg pojedinačnog potrošača energenata u Srbiji, prevashodno prirodnog gasa.

Milisav Pajević

ABB predstavlja prvi energetski transformator sa integrisanim digitalnim mogućnostima

28.11.2018

ABB Ability^TM nudi niz proizvoda koji poboljšavaju pouzdanost i efikasnost transformatora kako bi ih preneli u digitalno doba

Energetski transformator ABB Ability^TM, predstavljen na sajmu u Hanoveru 2018. godine u Nemačkoj, biće prvo integrisano rešenje u svetu za transformatore sa digitalnim karakteristikama koje će potpuno preobraziti način rada transformatora. Svi transformatori proizvedeni u fabrikama ABB uskoro će imati digitalne opcije koje će omogućiti daljinsko praćenje i analizu podataka o ključnim parametrima u stvarnom vremenu. Time će se poboljšati pouzdanost i omogućiti bolja iskoristivost mrežne infrastrukture i energetskih mreža.

Transformator će biti opremljen digitalnim hub uređajem koje može iskoristiti dostupne funkcije pametnih uređaja na modularnoj platformi sa plug-and-play mogućnostima. Zahvaljujući modularnosti i prilagodljivosti, sistem će biti kompatibilan sa budućim tehnologijama, a korisnicima će pružiti potpunu kontrolu nad digitalnim aktivnostima.

”Energetski transformator ABB Ability^TM predstavlja revolucionarno rešenje. Osim što nudi prikupljanje informacija za praktičnu primenu na lokalnom nivou, omogućiće korisnicima da iskoriste celovit ekosistem softverskih rešenja i usluga na nivou stanica i preduzeća, kao što je naš sistem upravljanja infrastrukturnim radnim karakteristikama ABB AbilityTM Ellipse^®, vodeći na nivou industrije”, izjavio je Klaudio Fakin, predsednik Odeljenja energetske mreže u ABB grupi. „Osim što poboljšavaju efikasnost i produžavaju vek trajanja proizvoda, nove digitalne mogućnosti povećavaće pouzdanost i ublažiti slučajeve prekida napajanja preventivnim delovanjem.”

Kompanija ABB najavila je i predstavljanje proizvoda ABB Ability^TM TXplore^TM servisnog rešenja koje primenjuje robota za proveru transformatora. Bežičnim robotom upravlja se daljinski koji manevriše unutar energetskog transformatora napunjenog tečnošću, te se tako izvodi brza, sigurna i povoljna interna provera čiji se rezultati mogu daljinski deliti sa svetskim stručnjacima, gotovo u realnom vremenu. Ovaj inovativni pristup, još jedna svetska inovacija, povećava sigurnost smanjenjem rizika za zaposlene, skraćuje vreme zastoja, s obzirom na to da se provera može obaviti za nekoliko sati u poređenju s uobičajenom proverom koja traje nekoliko dana, te smanjuje troškove provere za 50 odsto ili više.

ABB, takođe, nudi nedavno predstavljen distributivni transformator ABB Ability^TM TXpert^TM, prvi digitalni distributivni transformator u svetu. TXpert osigurava podatke kojima se maksimalno povećava pouzdanost, optimizuju troškovi rada i održavanja te efikasnije upravlja infrastrukturom, pri čemu se oslanja na ABB Ability^TM platformu i povezane uređaje kako bi generisao podatke za praktičnu primenu. Ovo je prvi proizvod u kom se tehnologija senzora integriše direktno u transformator tokom postupka proizvodnje, što rezultuje većom preciznošću.

Transformatori obavljaju važnu funkciju prilagođavanja napona, step-up povišenja napona radi prenosa na velike udaljenosti visokim naponom i step down smanjenja napona za potrebe distribucije i sigurnost potrošača pri upotrebi. Osim toga, pomažu da se održi kvalitet i kontrola napajanja.

Kompanija ABB prva je predstavila tehnologiju transformatora devedesetih godina XIX veka, a od tada je lider u području revolucionarnih inovacija, uključujući i transformatore najviših naponskih nivoa – 1,1 miliona volti DC i 1,2 miliona volti AC u svetu. Kao najveći proizvođač i ponuđač servisnih usluga transformatora na svetu, ABB ima neverovatan broj podružnica širom sveta i širok asortiman energetskih i distributivnih transformatora, kao i transformatora za posebnu primenu. Kao svetski predvodnik tržišta i industrije, ABB uslužuje distributivne kompanije, kao i industrijske i komercijalne korisnike, kao poželjan partner koji omogućava jaču, pametniju i ekološki prihvatljiviju mrežu.

ABB (ABBN: SIX Swiss Ex) je inventivni tehnološki lider u oblasti elektroenergetskih mreža, elektroenergetske opreme, industrijske automatizacije, robotike i elektromotornih pogona, koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. Uz nasleđe od preko 130 godina inovacija, ABB danas ispisuje budućnost industrijske digitalizacije sa dva jasna vrednosna cilja: dovođenje električne energije iz bilo koje elektrane do bilo kog priključka, odnosno automatizacijom industrije od prirodnih resursa do gotovih proizvoda. Kao glavni partner Formule E, potpuno električne klase FIA moto sporta, ABB pomera granice u cilju podsticanja održive budućnosti e-mobilnosti. ABB posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 147.000 ljudi.

Tekst je prethodno objavljen u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, na 16. i 17. stranici.

Za više informacija kontaktirajte ABB u Srbiji:

ABB d.o.o. Bulevar Peka Dapčevića 13,

11000 Beograd, Srbija

Igor Anđelković

Tel: +381 (0)11 30 94 335

igor.andjelkovic@rs.abb.com

www.abb.rs

Odluka o komunalnim taksama na javnoj raspravi u Paraćinu

28.11.2018

Zbog usklađivanja sa povećanjem prosečne zarade na teritoriji paraćinske opštine, koja prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu, od 1. januara do 31. avgusta ove godine, iznosi 55.880 dinara,

Nacrt Odluke o izmenama i dopunama Odluke o lokalnim komunalnim taksama, veće opštine Paraćin uputilo je na javnu raspravu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznos prosečne zarade u tom periodu na osnovu koga se menjaju firmarine, takse za korišćenje reklamnih panoa, uključujući isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora, na kolovozima, trotoarima, banderama, zelenim i ostalim javnim površinama i objektima kao i takse za držanje motornih, drumskih i priključnih, izuzev poljoprivrednih vozila i mašina, je 55.880 dinara.

Javna rasprava o iznosima lokalnih komunalnih taksi utvrđenih na osnovu prosečne zarade u prvih osam meseci 2018. godine, na lokalnom nivou, biće održana danas, u maloj sali zgrade Opštinske uprave Paraćin.

Milisav Pajević

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Info-energetski Paraćin“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2018. godini.

Produžetak važenja uredbe: fid-in tarife i u 2019. godini

28.11.2018

Direktne mere podsticaja za proizvođače koji električnu energiju proizvode iz obnovlјivih izvora energije kroz takozvani sistem fid-in tarifa biće na snazi i tokom naredne godine.

Ova odluka Vlade o produžetku važenja Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije stavlja tačku na nedoumice koje su u prethodnom periodu vladale u energetskim krugovima.

Premda je bilo i najava da će se ići u pravcu uspostavljanja tržišnog modela podsticaja, što bi podrazumevalo prelazak sa modela “fid-in” na “premium fid-in”, ministar energetike Aleksandar Antić izjavljivao je u nekoliko navrata ove godine da se priprema nastavak podsticaja za projekte u OIE.

Međutim, tamo gde su propisane kvote za određene OIE popunjene, a tu spadaju vetar i solar, produžetak važenja uredbe o direktnim podsticajnim merama neće imati efekta. Stoga najveću dobit od ove uredbe mogu imati investitori u postrojenja na biogas, biomasu, male hidroelektrane i kogeneraciju koji su već zagazili u proces pribavljanja neophodnih dokumenata (od brojnih mišljenja, saglasnosti, studija do raznih dozvola). Oni mogu da se nadaju da će uspešno okončati neophodnu proceduru i izgraditi postrojenje tokom važenja ove uredbe.

Podsećamo da je EPS jedini i obavezujući kupac energije iz OIE po podsticajnim cenama, a da je instalisana snaga iz OIE u elektroenergetskom sistemu Srbije za sada relativno mala. Ova situacija trebalo bi da se promeni izgradnjom planiranih 500 MW vetroelektrana i puštanjem u pogon većeg dela ovog kapaciteta do kraja 2019. godine.

Riblji otpad kao gorivo za kruzere

28.11.2018

cruise-ship-788369_960_720 — Foto-illustracija: Pixabay

Nordijska kompanija „Hurtigruten” saopštila je da će uskoro koristiti pokvarenu ribu kao gorivo.

U cilju zaštite životne sredine i smanjivanja emisije CO2, kruzeri ove kompanije će kao energent upotrebljavati bioprodukt od ribe koja preostane nakon pripremanja hrane. Ovi ostaci biće pomešani sa drugim organskim otpadom iz poljoprivrede i šumarstva a njihovom preradom dobiće se biogas.

Fosilna goriva koja se koriste za vodni saobraćaj predstavljaju veliku opasnost. Smatra se da kruzeri ispuštaju i sumpor, koji ne samo da povećava zagađenost vazduha već pogoršava posledice klimatskih promena. Prelazak kruzera na biogas doprineće smanjenju emisiju štetnih gasova sa efektom staklene baste. Kompanija Hurtigruten ima 17 brodova, a uprava planira da do 2020. godine najmanje šest kruzera prebaci na ovu vrstu biogoriva.

Danijel Skjeldam, direktor Hurtigrutena, izjavio da je Norveška zemlja gde su ribarstvo i šumarstvo veoma razvijene grane, ali one, nažalost, proizvode i puno otpada. Ozbiljan strategijski pristup preradi organskog otpada omogućio bi nordijskim zemljama jedinstveni položaj na tržištu biogasa.

Prošlogodišnje krčenje amazonskih šuma najviše u protekloj deceniji: Otežano “disanje” naše planete

28.11.2018

Anavilhanas2 — Foto: Wikipedia/Jason Auch

Amazonija je najveća svetska prašuma smeštena u srcu Južne Amerike. Zauzima oko jedne trećine kontinenta oko reke Amazon i proteže se kroz devet država. Čak šezdeset odsto njene teritorije pripada Brazilu.

Zbog svoje površine od preko 5 miliona kvadratnih kilometara smatra se plućima Zemlje. Baš kao što pušači svoje disajne organe uzimaju zdravo za gotovo, tako se i čovečanstvo ophodi prema Amazoniji.

U periodu od avgusta 2017. do jula 2018. godine u Brazilu je iskrčeno 7900 kvadratnih kilometara prašume, što je, prema podacima vlade, najgori stepen rašumljavanja u proteklih deset godina. U odnosu na godinu ranije, zabeležen je skok od 13,7 odsto.

Prema proračunima brazilskog ogranka organizacije Greenpeace, stradalo je otprilike 1,185 milijardi drveća.

Ministar zaštite životne sredine Edson Duarte je za ovu pojavu okrivio nezakonito krčenje stabala i pozvao vlasti da pooštre nadzor Amazonije.

Ipak, s obzirom na to da je na čelo države nedavno došao Žair Bolsonaro, čovek konzervatističkih, desničarskih stavova i zabrinjavajućeg pogleda na zaštitu životne sredine koji cilja na podršku poljoprivrednika, Duarteovi zahtevi mogli bi da ostanu neuslišeni.

Pročitajte još:

Da li je novi predsednik Brazila pretnja po Amazon?

Amazonska prašuma predstavlja područje sa najvišim stepenom biološke raznovrsnosti na svetu. Naučnici su procenili da se na jednom kvadratnom kilometru Amazonije može pronaći hiljadu vrsta drveća i nekoliko hiljada viših biljaka. Pored raznolikog biljnog i životinjskog sveta, prašuma je dom i mnogih domorodačkih zajednica.

Zbog nekontrolisanog krčenja stabala dolazi do problema kao što su erozija, poplave i gubitak staništa brojne flore i faune. Kako je drveće “usisivač” štetnog ugljenika iz atmosfere, šume su nam važni saborci u borbi protiv klimatskih promena. Zašto onda ljudi toliko besomučno uništavaju Amazoniju?

Glavni razlog krije se u činjenici da su poljoprivrednicima za prehranu stoke neophodni ogromni pašnjaci – čak devedeset i jedan odsto očišćene površine Amazona koristi se upravo za ispašu. Svetsko stanovništvo neprestano se uvećava, a samim tim skače i potražnja za hranom. Kako bi se zadovoljili rastući apetiti naše civilizacije, Amazonska džungla strada kao prepreka koja stoji između uzgajivača i zarade i potrošača i njihovih punih stomaka.

Najgori aspekt krčenja Amazonije je što poljoprivrednici neretko izazivaju požare kako bi oslobodili prostore za sebe. Vatra ne samo da razara šumske kapacitete, već u vazduh ispušta i veliku količinu ugljen-dioksida. Pored ispaše stoke, iskrčeno zemljište koristi se i za gradnju novih poljoprivrednih gazdinstava i uzoravanje njiva, pre svega pod sojom.

Posečena stabla upotrebljavaju se i u drvnoj industriji koja, iako je očigledan krivac za rašumljavanje, snosi odgovornost za, uslovno rečeno, samo 3 do 4 odsto krčenja Amazonske prašume. Još jedan od motiva “brisanja” džungle je i gradnja infrastrukture.

Jelena Kozbašić

Preko dve milijarde dinara za podsticaj reciklažnoj industriji

28.11.2018

Trivan na sastanku — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sastao se juče sa predstavnicima Udruženja reciklera Srbije.

Na sastanku je razgovarano o problemima u finansiranju i radu reciklažne industrije u oblasti posebnih tokova otpada.

Sagovornici su se saglasili da postoji visok stepen međusobnog razumevanja u pogledu neophodnosti jačanja reciklažne industrije i nacionalnih kapaciteta u upravljanju svim vrstama otpada.

Predstavnici Udruženja reciklera Srbije zatražili su povećanje podsticaja države u ovoj oblasti i istovremeno pozvali nadležne da povećaju kontrolu rada preduzeća za preradu otpada, kako bi se obezbedilo u potpunosti pridržavanje propisa u ovoj privrednoj grani.

Oni su naglasili da se reciklažnoj industriji tri godine unazad opredeljuje isti nedovoljni podsticaj, dok su njene potrebe i kapaciteti daleko veći.

Ministar Goran Trivan je rekao da će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zaštite životne sredine ove godine izdvojiti preko dve milijarde dinara, što je približno trećina budžeta Ministarstva za podsticaj reciklažnoj industriji, odnosno onoliko koliko je to moguće u odnosu na opredeljeni budžet.

Međutim, ova sredstva nisu dovoljna, smatra Trivan, zbog čega Ministarstvo razume reciklere u njihovom zahtevu da im se obezbedi dodatni podsticaj.

Ministar Trivan je naglasio da je razgovarao sa svojim kolegom ministrom Sinišom Malim koji je takođe pokazao razumevanje da je neophodno uložiti dodatni napor da se podrži ova privredna grana.

S tim u vezi je i pitanje uspešnog rešavanja opasnog otpada, što predstavlja poseban državni interes, smatra Trivan, jer nelegalno skladišten opasni otpad je neposredna ozbiljna pretnja bezbednosti i zdravlju ljudi.

– U Srbiji je još uvek mali procenat prerađenog otpada, i to je jedan od razloga što smo još uvek daleko od razvijenih zemalja Evrope. U našem društvu moramo razumeti da bez ulaganja u zaštitu životne sredine ne možemo napredovati, i zato moramo podsticati sopstvenu reciklažnu industriju. Podsticanje rada reciklažne industrije suštinski nije pitanje novca, već pitanje da li želimo čistiju Srbiju ili ne, naglasio je Trivan.

Milisav Pajević

1...993994995...1,676 Page 994 of 1,676

Ciljevi asocijacije

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM