Pre nekog vremena, organizacija za zaštitu životne sredine Greenpeace pozvala je ljude širom naše planete da im se pridruže u borbi za očuvanje prašuma, pogotovo onih na tlu Indonezije.

Plantaže palmi sade se na površinama sa kojih su zbrisane hiljade stabala u procesu rašumljavanja radi dobijanja obradivog zemljišta. Greenpeace peticiju je potpisalo više od  1,2 miliona ljudi sa ciljem da velike kompanije za proizvodnju svojih artikala prestanu da koriste “prljavo” palmino ulje.

Indonežanske prašume predstavljaju jednu od najjačih brana na frontu sa klimatskim promenama i dom mnogih ugroženih vrsta poput sumatranskih tigrova, slonova i orangutana. Krčenjem njihovog staništa proizvođači palminog ulja guraju ih sve bliže ka ivici istrebljenja.

Ali zašto se jednog stanovnika Srbije uopšte tiče šta se dešava na 10.305 kilometara udaljenosti od njegove domovine? Ako ikada i poseti Indoneziju, verovatno će da bude turista. Zašto bi onda trebalo da potpiše peticiju od koje ne dobija direktnu korist s obzirom na to da tigrovi, slonovi i orangutani na ovim prostorima žive isključivo u zoološkim vrtovima?

Vrlo je izvesno da ne možemo da saosećamo sa Indonežanima u jednakoj meri u kojoj saosećamo sa roditeljima, komšijom ili stanovnicima susedne zemlje. Naša empatija je ograničenog kapaciteta i što su osobe dalje od nas, njihova patnja nas manje pogađa. Koči nas nemogućnost da se stavimo u njihovu kožu i posmatramo svet njihovim očima. Nije teško da zamislimo kako nam ispred nosa nestaje drveće i niču palme. Teško nam je da shvatimo zašto bi nas bilo briga za drugi kraj Zemlje.

Beri Komoner je bio američki biolog, profesor i političar, poznat kao “vođa generacije naučnika-aktivista” i jedan od najvećih zaštitnika životne sredine 20. veka. Smatra se osnivačem modernog ekološkog pokreta. Komoner je u svojoj knjizi “Zatvoreni krug” izneo četiri neformalna zakona ekologije u kojima se krije odgovor na malopre postavljena pitanja:

1) Sve je povezano sa svim;

2) Sve mora nekuda da ode;

3) Priroda zna najbolje;

4) Ne postoji besplatni ručak.

Jednostavna činjenica o ekosistemima, njihovoj međusobnoj isprepletenosti i ravnoteži uči nas važnoj lekciji. Ugroženost ili prenaglašenost bilo kog dela globalnog sistema živih bića može da izazove mnogo veće probleme. Ilustrujmo primerom!

Nikada nisam videla proces vađenja i prerade nafte, ali sam doživela da me zapahne miris gasova iz auspuha automobila. Sagorevanje fosilnih goriva zagađuje vazduh i opterećuje globalni nivo štetnih gasova. Posledično se odigravaju dramatične promene klime, otopljavaju se lednici, menja kiselost okeana, opadaju prinosi poljoprivrednih imanja, raste nivo mora… Klimatske promene ne obijaju se samo o glavu velikih naftnih kompanija kao jednim od njihovih ključnih izazivača, muče nas sve, pa čak i one koji uopšte ne upotrebljavaju naftne derivate.

Šume u Indoneziji upravo služe kao “usisivač” zagađujućih materija iz atmosfere. Razaranjem njihovih kapaciteta nisu na gubitku samo oni koji žive u njihovoj neposrednoj blizini. Sve je povezano sa svim i na gubitku smo svi! Vaši roditelji, komšija, stanovnici susedne zemlje… Ne dajete svoj potpis za spas nekog tamo nepoznatog i dalekog, dajete potpis za svoj sopstveni spas!

Upravo je Komoner rekao: “Kada se svaki problem vezan za naše okruženje ogoli do korena, otkriva se neizbežna istina. Osnovni uzrok krize ne leži u načinu na koji se ljudi ophode prema prirodi, već u načinu na koji se ophode jedni prema drugima. Kako bismo rešili klimatske teškoće, trebalo bi da suspregnemo siromaštvo, rasne nepravde i rat.”

Čovek ni čoveku, ni tigru, ni slonu, ni orangutanu, ni prašumi, ne treba da bude vuk. Ako i jeste njima svima, ne treba da bude sebi.

Popunjavanje obrasca peticije traje otprilike dva minuta. Kada toliko vremena odvoji više od milion pojedinaca, zajedničkim naporima pošalju upozorenje velikim kompanijama “Prestanite da uništavate naše šume!”. Vilmar International, najveći svetski trgovac palminog ulja, primio je k znanju ovu pobunu čovečanstva. Početkom decembra objavio je da će otpočeti akciju satelitskog nadzora plantaža svojih dobavljača kako bi osigurao da palmino ulje proizvode na održiv način i ne uništavajući šumska prostranstva. Kompanija je obećala da će prekinuti saradnju sa poljoprivrednicima koji ulje prave nauštrb drveća.

S obzirom na to da Vilmar snabdeva mnoge proizvođače hrane, kozmetičke kuće  i fabrike biogoriva i obezbeđuje čak 40 odsto globalnih potreba za ovim sastojkom, njegov pomak ka održivosti ima mnogostruke pozitivne efekte na održivost čitavog tržišta i naših korpi u supermarketima.

Jelena Kozbašić