Konkursi Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine

15.01.2019

Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine objavila je osam javnih poziva za finansiranje i sufinansiranje projekata od značaja za Vojvodinu.

Кonkursi se odnose na projekte u oblasti saobraćajne infrastrukture, energetske efikasnosti, lokalnog i regionalnog razvoja, vodosnabdevanja i zaštite voda, sporta, zdravstvene zaštite, kulture i obrazovanja.

Za ove projekte opredeljeno je oko 3,5 milijardi dinara.

Za saobraćajnu infrastrukturu izdvojeno je oko 1,4 milijarde dinara, za energetsku efikasnost 63 miliona, za projekte u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja 507 miliona dinara, a za projekte vodosnabdevanja izdvojeno je 600 miliona dinara.

U razvoj sporta biće uloženo 467 miliona, u oblast zdravstvene zaštite 90 miliona dinara, u oblast obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda 270, a u kulturu 50 miliona dinara.

Кonkursi su otvoreni do 30. januara. Više o konkursima možete videti ovde.

Milisav Pajević

U Kraljevu nema problema sa grejanjem

15.01.2019

U Kraljevu, za sada, nema problema sa grejanjem, uredno je zagrevanje stanova, a na stovarištima ima dovoljno uglja i drva.

Na kraljevačkom stovarištu uglja, posle praznika, očekuju nove isporuke. Trentuno su najtraženiji džakovi sa ugljem.

Cena je nepromenjena, tako da se, u zavisnosti od vrste uglja, kreće od 9.600 do 13.550 dinara za tonu.

Cena ogrevnog drveta po kubiku je oko 4.800 dinara. U gradu na Ibru, za zagrevanje kuća i stanova, koriste sve vrste energenata. u gradskoj toplani nemaju većih dužnika, osim kod nekoliko socijalno ugroženih porodica.

Veća dugovanja nemaju ni privrednici. To omogućava da gradska toplana radi punom parom, posebno dok traju hladni zimski dani.

Termo peć smatraju rentabilnom, oni sa parnim grejanjem nemaju zamerke. I pelet zagreva kuće Kraljevčana, a ima i onih koji imaju svoje zabrane, i seku koliko im je potrebno. Električna energija je jedno od rešenja, pa iako možda sada malo više košta, mora se, jer je zima.

Gradska toplana zagreva 7.000 stanova i oko 90.000 metara kvadratnih poslovnog prostora.
U gradskoj toplani nemaju većih dužnika, osim kod nekoliko socijalno ugroženih porodica.

Veća dugovanja nemaju ni privrednici. To omogućava da gradska toplana radi punom parom, posebno dok traju hladni zimski dani.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Crna Gora: Program podsticajnih mera u oblasti turizma za 2018/2019. godinu

15.01.2019

Ministarstvo održivog razvoja i turizma Crne Gore raspisalo je javne pozive po Programu podsticajnih mera u oblasti turizma za 2018/2019. godinu.

Na osnovu Zakona o turizmu i ugostiteljstvu na predlog Ministarstva održivog razvoja i turizma, Vlada Crne Gore donosi Program podsticajnih mera u oblasti turizma za 2018/2019. godinu radi obezbeđivanja visokokvalitetnog turizma u skladu sa strateškim dokumentima.

Programom podsticajnih mera u oblasti turizma za 2018/2019. godinu definišu se mere koje će se sprovoditi, korisnici sredstava, uslovi za dodelu sredstava, iznos sredstava i kriterijumi i postupak za dodelu sredstava.

Program uključuje četiri mere podrške, i to: Mera I – Razvoj inovativnih turističkih proizvoda koji obogaćuju turističku ponudu; Mera II – Podrška marketing aktivnostima na emitivnim tržištima; Mera III – Organizovanje manifestacija i Mera IV – Podrška za razvoj MICE (poslovnog) turizma.

Sredstva za podsticajne mere dodjeljuju se putem javnog oglasa koji sprovodi Ministarstvo održivog razvoja i turizma i Nacionalna turistička organizacija Crne Gore.

Detaljnije informacije o ovom javnom pozivu možete naći ovde.

Milisav Pajević

NIS dodelio stipendije studentima Rudarsko- geološkog fakulteta

15.01.2019

Кompanija NIS dodelila stipendije studentima Rudarsko- geološkog fakulteta.

Dubravka Novičić, Nikola Đanković, Aleksa Radošević i Marko Andrejević su studenti Rudarsko-geološkog fakulteta, koji su u 2019. godinu „zakoračili“ kao stipendisti NIS-a.

Ulaganje u obrazovanje i mlade je pravac kojim kompanija NIS ide već sedam godina kroz program „Energija znanja“.

U okviru saradnje sa naučnim i obrazovnim ustanovama, do sada je stipendirano preko 90 studenata od kojih je 30 već zaposleno u NIS-u, a za školsku 2018/2019. godinu kompanija je stipendirala ukupno 10 studenata sa fakulteta u Srbiji- Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, Univerziteta u Novom Sadu i Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, kao i tri studenata sa fakulteta za naftu i gas u Ruskoj Federaciji.

NIS ima aktivnu saradnju i sa ruskim državnim univerzitetima, poput Univerziteta za naftu i gas „I. M. Gubkin“, Sanktpeterburškim rudarskim univerzitetom – Gornji, Uhtinskim državnim tehničkim univerzitetom, Tjumenskim industrijskim univerzitetom, Nacionalnim istraživačkim Nižegorodskim univerzitetom „N.I. Lobačevski“, a od ove godine kompanija će ostvariti saradnju sa jednim od najprestižnijih univerziteta u Ruskoj Federaciji, MGIMO -Moskovskim državnim institutom za međunarodne odnose.

Milisav Pajević

Utvrđena stabilna brojnost beloglavih supova u Srbiji

14.01.2019

beloglavi sup-2849304_960_720 — Foto: https://pixabay.com

Ukupna brojnost beloglavog supa dobijena zimskim cenzusom u Srbiji tokom novembra i decembra 2018. godine, uključujući SRP „Uvac“, SRP „Klisura reke Mileševke“ i SRP „Klisura reke Trešnjice“, iznosila je 345 jedinki.

U periodu od 14. do 16. decembra 2018. godine ornitolozi Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Bratislav Grubač i Miloš Radaković obavili su zimski cenzus beloglavog supa na lokalitetima Sjeničko jezero, Zlatarsko jezero, Radoinjsko jezero, Pavlovića most, klisura Kladničke reke i Oštrik. Zimskim cenzusom u SRP „Uvac“ zabeleženo su 233 jedinke beloglavog supa.

Procenjuje se da je ukupna brojnost beloglavog supa na području SRP „Uvac“ nešto veća nego što je obavljenim cenzusom utvrđeno.

Ona po proceni stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode Srbije iznosi ukupno oko 270 jedinki, što se poklapa sa podacima iz 2017. godine.

Na području SRP „Klisura reke Trešnjice“ zimski cenzus je realizovan u periodu 23-24. novembra 2018. godine, kada je Dragan Đekić iz Centra za prirodne resurse „Natura“ utvrdio prisustvo 38 jedinki beloglavog supa.

U SRP „Klisura reke Mileševke“ evidentirano je 74 jedinke beloglavog supa tokom realizovanog brojanja 24. novembra 2018. godine, koje su izveli Vjekoslav Joksimović i Nenad Dučić iz Udruženja građana „Jadovnik – oaza netaknute prirode“ iz Prijepolja.

Zimsko brojanje beloglavih supova realizovano je na nivou balkanskih zemalja.

Na osnovu brojanja izvedenog u Bugarskoj, Grčkoj (kontinentalni deo), Makedoniji i Srbiji, utvrđeno je prisustvo 809-811 beloglavih supova na Balkanu.

Pojedinačno po zemljama, utvrđeno je prisustvo 346 ptica u Bugarskoj, 345 u Srbiji, 90-92 u Grčkoj i 28 jedinki u Makedoniji.

Milisav Pajević

Sektor za vanredne situacije na usluzi zavejanim građanima Srbije

14.01.2019

Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici Sektora za vanredne situacije tog ministarstva i dalje angažovani u spasavanju i pružanju pomoći stanovnicima kojima je, usled povećanih snežnih padavina, život otežan i da će biti na terenu dok se situacija ne stabilizuje.

Trenutno, vanredna situacija je i dalje na snazi na teritoriji grada Kraljeva i opština Nova Varoš, Raška, Lučani, Ivanjica, Požega i Trgovište.

U selu Gornje Košlje, sedam pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica iz Ljubovije su, zbog visokog snega i nepristupačnog terena, evakuisali stariju žensku osobu i odvezli je u Dom zdravlja na dalje lečenje.

Dvoje vatrogasaca-spasilaca iz Vranja su motornim sankama dostavljali namirnice jednom licu u Gornjoj Mahali, a prevozili su i medicinsko osoblje do mesta Čauševci radi pružanja medicinske pomoći.

Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica u Užicu su intervenisali prilikom prevoženja bolesnog lica iz naselja Gostinica do ekipe Hitne pomoći koja se nalazila na glavnom putu.

Inače, u periodu obilnih padavina, Sektor za vanredne situacije je imao 30 intervencija i tom prilikom je evakuisano 15 osoba iz zavejanih područja.

U vidu asistencije ekipama Hitne pomoći, pripadnici Sektora za vanredne situacije prevezli su 21 osobu i jednu bebu do zdravstvenih centara.

Milisav Pajević

Poziv za učešće u programu Zajedno za održivi biznis!

14.01.2019

U septembru 2015. godine, Generalna skupština UN usvojila je agendu za održivi razvoj, koja predstavlja viziju boljeg sveta do 2030. godine. Agenda se sastoji od 17 ciljeva održivog razvoja (Sustainable Development Goals) koji, na osnovu mišljenja preko osam miliona anketiranih ljudi, odgovaraju na ključne izazove sa kojima se svet danas suočava.

Sa ciljem da unapredi sprovođenje Ciljeva održivog razvoja, Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji je pokrenuo program Zajedno za održivi biznis kako bi mikro, mala i srednja preduzeća, koja imaju posebno značajnu ulogu u sprovođenju ovih ciljeva, osnažio da iste inkorporiraju u svoje poslovanje.

Kao sedam ključnih ciljeva prepoznati su:

pristupačna energija iz obnovljivih izvora;
dostojanstven rad i ekonomski rast;
održivi gradovi i zajednice;
odgovorna potrošnja i proizvodnja;
očuvanje klime;
očuvanje života na zemlji;
partnerstvom do ciljeva.

Više o tome kako da učestvujete u programu Zajedno za održivi biznis pogledajte na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/undp-poziv-za-ucesce-u-programu-zajedno-za-odrzivi-biznis/.

Studenti ETF-a u polufinalu studentskog takmičenja inovacija u Los Anđelesu!

14.01.2019

H-Bridges tim studenata sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu plasirao se u polufinale međunarodnog studentskog takmičenja u oblasti inovativnih i energetski efikasnih rešenja International Future Energy Challenge. Ovogodišnja tema je električni pogon za bicikl i H-Bridges želi da upravo oni naprave najbolji od svih!

Prema uslovima takmičenja, neophodna finansijska sredstva članovi tima moraju da obezbede samostalno, bez većeg učešća matičnog Fakulteta. Sredstva su potrebna kako bi se obezbedila sofisticirana oprema za razvoj uređaja i za troškove putovanja na polufinale takmičenja. Ono se ove godine održava od 17. do 21. marta 2019. u Los Anđelesu u okviru jedne od najvećih svetskih konferencija APEC 2019 (Applied Power Electronics Conference 2019).

Kako bi otputovali u Sjedinjene Američke Države, studentima su neophodna sredstva zainteresovanih kompanija i pojedinaca. Ukoliko želite da podržite srpsku nauku i projekat razvijanja elektropogona za dvotočkaše na kojem radi H-Bridges, obratite se mentoru ekipe Aleksandru Miliću na broj telefona +381 (0)65 614 41 16 ili pošaljite mejl na h-bridges@student.etf.bg.ac.rs.

H-Bridges svojim članovima pruža mogućnost za stručnim i profesionalnim usavršavanjem koje proširuje tradicionalno univerzitetsko obrazovanje. Kroz jednogodišnje multidisciplinarne projekte i timski rad, studenti imaju priliku da rade na atraktivnim temama sadašnjice, koje će u budućnosti biti još atraktivnije: električna vozila, obnovljivi izvori energije, efikasno i pametno korišćenje električne energije…

Tim svake godine okuplja studente sa odseka za Energetiku, Signale i sisteme, Elektroniku, Telekomunikacije i Informacione tehnologije i radi na razvoju uređaja energetske elektronike koji ispunjava visoke zahteve propisane od strane organizatora IFEC takmičenja. H-Bridges se sastoji iz više manjih timova: tima za hardver, tima za softver, tima za simulacije, tima za PCB dizajn, tima za marketing i tima za skupljanje sredstava. Njihovi mentori su prof. dr Slobodan Vukosavić i asistent Aleksandar Milić.

Studenti trenutno rade na razvoju drajva za električni bicikl kao zadatak novog takmičenja. Razvijena tehnologija treba da bude veoma pouzdana, kompaktna i da ispunjava različite norme iz aspekta efikasnog korišćenja energije. Prioriteti budućih elektrotehničara, u okviru ovog projekta, su pametno skladištenje električne energije i bezbednost prilikom korišćenja uređaja. Bitan zahtev za ovu godinu je ograničenje temperature kućišta jer bicikl treba da koriste ljudi i deca svih uzrasta. Na kraju takmičenja razvijeni uređaj će biti testiran u različitim laboratorijskim i realnim uslovima.

Ovogodišnje finale se organizuje u gradu Medison u američkoj saveznoj državi Viskonsin.

Svojom donacijom možete da doprinesete da se ideja uspešnih beogradskih studenata “probije” na svetsko tržište elektromobila, ali i da se njihov moto “Uštedimo gvožđe i bakar pametnom upotrebom silicijuma i softvera!” sprovede u delo.

Za više informacija posetite njihov sajt http://www.h-bridges.etf.bg.ac.rs/.

Jelena Kozbašić

Zbog obilnih snežnih padavina u BiH radno vreme prilagođavaju zimskim uslovima

14.01.2019

rad_zimi_web — Foto: http://www.fbihvlada.gov.ba

Federalno ministarstvo rada i socijalne politike BiH, u skladu sa Zakonom o zaštiti na radu („Službeni list SRBiH“, broj: 22/90), preporučuje poslodavcima da, usled vremenskih neprilika izazvanih snežnim padavinama i niskim temperaturama na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine, sprovedu posebne mere zaštite kojima će sprečiti štetne posledice po zdravlje radnika.

Preporuka je poslodavcima da radnicima skrate radno vreme, i razmotre mogućnost prekida obavljanja poslova na otvorenom, ukoliko procesi rada to dozvoljavaju.

Pored toga, preporučuje se poslodavcima da za vreme trajanja vremenskih neprilika radnicima omoguće korišćenje odsustva u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom ili pravilnikom o radu.

Ukoliko je proces rada organizovan tako da nisu mogući skraćivanje radnog vremena ili prekid obavljanja poslova na otvorenom, Federalno ministarstvo rada i socijalne politike preporučuje da poslodavci za vreme trajanja vremenskih neprilika, u zavisnosti od vrste rada i radnog mesta radnika, preduzmu potrebne aktivnosti na osiguranju sigurnosti i zdravlja radnika, posebno kada je reč o adekvatnoj zaštitnoj opremi i odevanju radnika.

Milisav Pajević

Srbija zabranjuje dodavanja šećera u sokove

14.01.2019

juice-73768_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Domaći proizvođači nalaze se pred novim zahtevima, a jedan od njih, verovatno za kupce i najvažniji, jeste zabrana dodavanja šećera u voćne sokove.

U „Službenom glasniku” nedavno je objavljen novi pravilnik o voćnim sokovima i srodnim proizvodima koji nameće nova znatno rigoroznija pravila za ovu industriju. Ipak, proizvođačima je dat dug rok za prilagođavanje jer će propisi početi da se primenjuje tek od 1. jula sledeće godine.

U delu pravilnika koji se odnosi na dozvoljene sastojke, uvedena su nova pravila iz Direktive 2012/12/EU, kao što su ona koje se odnose na dodavanje šećera. Ovaj sastojak kao dodatak više neće biti dozvoljen u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Zbog toga će biti zabranjene i izjave na ambalaži koje se često upotrebljavaju, poput „bez dodatog šećera”.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara, i to u količini do 20 odsto ukupne mase gotovog proizvoda.

Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – “sadrži prirodno prisutne šećere”.

Ova evropska direktiva usvojena je još 2012. na tržištu unije zbog brige o zdravlju građana i pokušaja da se smanji unos šećera. Voćni sokovi čine deset odsto svih bezalkoholnih pića koja se prodaju u EU. Udeo sokova napravljenih od koncentrata je 87,6 odsto, dok 12,4 čine čisti voćni sokovi.

Prema saopštenju Evropske komisije, sokovi koji su do tada mogli da se nađu na policama u supermarketima mogli su da sadrže i do 150 grama šećera po litru, a isti slučaj je i u Srbiji.

Novim pravilnikom koji je usaglašen sa evropskim utvrđuju se i minimalni zahtevi kvaliteta za voćne sokove. Recimo, koje voće može da se koristi kao sirovina i koliki su minimalni udeli, sastojci koji mogu da se dodaju, tehnološki postupci proizvodnje, metode za ispitivanje kvaliteta proizvoda, kao i zahtevi za označavanje proizvoda.

Nova pravila trebalo bi da doprinesu i preciznijem deklarisanju voćnih sokova koji se prodaju na našem tržištu. Deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Česte pritužbe potrošača do sada su bile da kvalitet sokova ne odgovara istaknutoj deklaraciji na ambalaži.

Prema ovim propisima, koji su prilagođeni evropskim, ako je sok proizveden samo od jedne vrste voća, u nazivu proizvoda reč „voće” moći će da bude zamenjen nazivom te vrste voća. Recimo, naziv „voćni sok jabuke” zamenjuje sa „sok jabuke”. Ako je sok napravljen od više vrsta voća, proizvođač je dužan da taj podatak navede na etiketi, i to počevši od vrste voća koga ima najviše u proizvodu.

Takođe, ukoliko se proizvod deklariše kao nektar potrošač će morati da bude jasno obavešten o udelu voća u tom soku. Izjava da voćnom nektaru nisu dodati šećeri i bilo koja izjava koja može da podstakne potrošača na kupovinu, može da bude istaknuta samo ako taj proizvod ne sadrži dodate sastojke koji se koriste u svojstvu zaslađivanja napitka, uključujući i zakonom dozvoljene zaslađivače. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, proizvođači će morati na deklaraciji da navedu izjavu – „sadrži prirodno prisutne šećere”.

Kako se navodi u tekstu novog pravilnika, proizvodi koji su deklarisani do dana početka primene ovog pravilnika (a koji ne ispunjavaju propisane uslove) moći će da budu u prometu do isteka roka trajanja, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.

Izvor: Politika

Aleksandar Antić: Cena električne energije neće biti promenjena

14.01.2019

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić izjavio je u subotu da cena električne energije za građane Srbije, koja je najniža u Evropi, neće biti promenjena u narednom periodu.

Antić je, gostujući na Televiziji Prva, podsetio na to da cena struje nije povećavana više od dve godine, i dodao da je gorivo u našoj zemlji pojeftinilo za 12 dinara po litru.

On je izrazio očekivanje da cena benzina neće imati neke značajnije korekcije u narednih nekoliko meseci, i naveo da toplane u nekim gradovima ne rade 24 sata dnevno jer je, kako je dodao, takva procena rukovodstva tih toplana.

Milisav Pajević

Ekološki mural od iskorišćenih limenki “Pixelata” sa simbolima Beograda

14.01.2019

Pixelata-mural-od-limenki-u-Beogradu-820x421 — Foto: recan Fond

Posetioci ovogodišnje „Beogradske zime” prvi put imaju priliku da u glavnom gradu uživaju u ekološkom muralu od iskorišćenih limenki.

Specijalno dizajnirana za ovu priliku, Pixelata još jednom na najbolji način spaja umetnost i reciklažu.

Ovoga puta, simboli Beograda, Hram Svetog Save i spomenik knezu Mihailu, motivi su instalacije duge šest metara.

– Drago nam je što je Pixelata sada i pred Beograđanima i posetiocima prestonice. Praznična atmosfera i vreme kada najbližima želimo samo najlepše je i sjajno vreme za želju da se u 2019. više reciklira i da se dodatno širi svest o značaju reciklaže.

Ovaj mural na kreativan način doprinosi reciklaži limenki i podseća zašto je limenka za piće među najboljim ambalažama – lagana je, nesalomiva i može se bezbroj puta reciklirati, istakao je Nemanja Komatović, iz recan Fonda.

Beogradska Pixelata postavljena je na „Trgu otvorenog srca”, u toplom kutku, i biće pred posetiocima sve do kraja „Beogradske zime“.

Ovaj ekološki mural je još jedna saradanja recan Fonda i njihove kampanje „Biram da recikliram” sa Beogradskom kulturnom mrežom čiji je cilj da svi shvatimo punu važnost zaštite životne sredine.

Milisav Pajević

Nacionalni parkovi Crne Gore predstavili u Beču oblike aktivnog odmora u prirodi

13.01.2019

sajam-turizma-u-Becu-3 — Foto: JP Nacionalni parkovi Crne Gore

U cilju promocije turističke ponude zasnovane na aktivnom odmoru u prirodi, Nacionalni parkovi Crne Gore učestvuju na Sajmu turizma u Beču zajedno sa Nacionalnom turističkom organizacijom Crne Gore.

Pored predstavnika JPNPCG i NTO CG, na sajmu „Ferien Messe 2019“ koji se održava u Beču, od 10. do 13. januara 2019. godine, učestvovaće i predstavnici turističke privrede Crne Gore.

Brojni posetioci Sajma zainteresovani su za turističku ponudu svih pet crnogorskih nacionalnih parkova, pešačenje, planinarenje, biciklizam, rafting rekom Tarom, kampovanje, kao i za sve druge oblike aktivnog odmora u prirodi.

JP “Nacionalni parkovi Crne Gore” u kontinuitetu unapređuje postojeću turističku ponudu zasnovanu na aktivnom turizmu i turisti sve više žele da posete i upoznaju pet nacionalnih parkova.

Lepota i netaknuta priroda crnogorskih nacionalnih parkova, uz raznovrsnu turističku ponudu, jedan su od glavnih motiva posjete našoj zemlji.

Za turističku industriju, sajam „Ferien“, predstavlja vodeći sajam na austrijskom tržištu, na kojem svoju ponudu predstavljaju svi sektori turističke privrede, a poslovni korisnici imaju priliku da uspostave vredne kontakte sa turoperatorima i medijima sa tržišta Austrije.

Sajam svake godine poseti veliki broj medijskih kuća i više od 150.000 posetilaca.

Milisav Pajević

Genetičke manipulacije nesaglediva opasnost za biodiverzitet

13.01.2019

Debata o genetičkoj izmeni prirodnih organizama nije nikakva novost. U tehničkom smislu, mnogo toga je moguće. U etičkom, stvari postaju komplikovanije. Već su u raspravi o genetičkoj modifikaciji biljaka važnu ulogu igrala strahovanja da se ne izgubi kontrola. Ako je na nekom polju zasađeno genetički modifikovano povrće, pa dobro. Kome nije po volji, neka kupi povrće sa susednog polja. Ali šta ako dođe do kontaminacije?

Sličnu zabrinutost ekolozi dele u pogledu takozvane gene drive tehnike u oblasti genetičke manipulacije živih bića. Reč je o relativno novoj tehnologiji pomoću koje se genom nekog živog bića manipuliše tako da se stimuliše prenos određenih gena kao dominantnih. Te gene nasleđuju svi potomci zbog čega se oni izrazito brzo šire, što za posledicu može imati promenu genetskog identiteta cele vrste ili čak i njen nestanak.

Londonskim naučnicima nedavno je zahvaljujući gene drive tehnici pošlo za rukom da sposobnost razmnožavanja vrste komarca Anopheles gambiae promene na taj način da se populacija nakon sedam do dvanaest generacija u potpunosti zatre. Prednost je bila u tome što je u pitanju jedan od glavnih prenosnika malarije.

Uništenje čitave populacije komaraca dogodilo se, naravno, u laboratoriji, i nije dokaz da bi ono bilo uspešno i u prirodi. Naučnici sada pripremaju kontrolisane eksperimente u prirodnom okruženju. Ali kada se jednom izgubi kontrola, posledice su nesagledive, piše Euractiv.de.

Ekološka udruženja i savezi poljoprivrednika energično upozoravaju na rizike gene drive tehnike. Nemačkoj ministarki ekologije Svenji Šulce (Sćultze) upućeno je pismo, a među potpisnicima su i Savez za zaštitu životne sredine i prirode Nemačka (BUND) i Zajednica poljoprovrednika (AbL), sa molbom da se ona “zauzme za efikasne mere protiv nekontrolisanog širenja organizama genetički izmenjenih pomoću nove tehnike”.

Dok su do sada u centru primene genetičkih tehnika bile kultivisane biljke i domaće korisne životinje, sada se radi na tome da se genetičke izmene prirodne populacije. Puštanje na slobodu genetički izmenjenih organizama, što dovodi do toga da se njihovi geni šire u prirodnoj populaciji, nema opravdanja, smatraju potpisnici.

“Ako dopustimo ili čak i težimo tome da genetički izmenjeni organizmi svoj genom šire u prirodnoj populaciji, to je nalik zadiranja u klicu biološkog diverziteta, čije će posledice osećati sve buduće generacije i njihovi ekosistemi”, upozorili su ekolozi.

Oni traže zabranu puštanja na slobodu, uvoza i komercijalnog uzgoja organizama koji su izmenjeni genetičkim inženjeringom, ako ti organizmi mogu da se razmnože i prošre u prirodnoj populaciji, kao i stroge bezbednosne standarde za odgovarajuće laboratorije. Popisnici pisma se pozivaju na u pravu EU usidreno načelo predostrožnosti, koje kaže da nova tehnologija može biti primenjena tek kada je nesumnjivo dokazano da ne može da nanese štetu.

Ministarstvo ekologije naglasilo je u svom odgovoru da se nekontrolisano širenje genetičkim inženjeringom izmenjenih organizama “mora po svaku cenu sprečiti” i da kod gene drive tehnike postoji “posebno visok rizik nekontrolisanog širenja”.

Ministarstvo je naglasilo i da se i na nacionalnim i na međunarodnom planu posebno zalaže za strogu kontrolu rizika i primenu načela predostrožnosti.

Silvija Bender iz ekološke organizacije BUND pozdravila je kritički stav ministarstva i izrazila očekivanje da će se nemačka vlada snažno založiti za moratorijum na gene drive tehniku, naglasivši da “prirodna biološka raznovrsnost mora ostati očuvana i za buduća pokoljenja”.

To, međutim, neće biti jednostavno. Već je rasprava o produženju dozvole za upotrebu opasnog herbicida Glifosat pokazala razjedinjenost nemačke vladajuće koalicije u oblasti genetičke tehnologije. Na nivou EU razmimoilaženja su još veća, a na globalnom nivou polazna stanovišta često dijametralno suprotna.

Izvor:Euractiv.rs

Litijum-jonske baterije biće najjeftiniji način za skladištenje energije do 2050.

13.01.2019

1024px-Lithium-Ionen-Accumulator — Foto: Wikipedia/Claus Ableiter

Trenutno najjeftiniji način za skladištenje energije je uz pomoć reverzibilnih brana. U periodu niske energetske potražnje voda se pumpa iz nižeg u viši rezervoar. Kada potražnja za električnom energijom skoči, voda se kroz turbinu propušta nazad i pri tom se proizvodi struja.

Ipak, istraživači sa Imperijalnog koledža u Londonu zaključili su da će do 2050. godine prednost na polju ekonomičnosti energetskog skladištenja da preuzmu litijum-jonske baterije, s obzirom na to da vrednost reverzibilnih brana neće padati nasuprot njihovim “konkurentima”.

Istraživanjem su bili obuhvaćeni puni troškovi skladištenja uključujući izdatke za investiciju, rad i punjenje, kao i životni vek tehnologije, efikasnost i degradaciju radnih karakteristika.

Očekuje se i pojjeftinjenje hidrogenskih baterija i sistema za skladištenje energije sa zamajcem za određene primene.

Jelena Kozbašić

1...971972973...1,675 Page 972 of 1,675

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM