Stižu nam automobili koji će nam pomagati u našim svakodnevnim aktivnostima

12.01.2019

električni-auto — Foto-ilustracija: Pixabay

Ako smo barem na trenutak pomislili da je autoindustrija proizvodnjom električnih automobila dostigla limit kada je reč o inovativnim idejama koje korisnicima olakšavaju život, kompanije Majkrosoft i Folksvagen su tu da nas demantuju.

Saradnja dva svetska giganta dovela je do plana proizvodnje automobila povezanih sa aplikacijama koje koristite u svom domu.

Reč je o automobilima koji će integrisati naše podatke iz svakodnevnih aktivnosti što je do skoro bilo nezamislivo. Automobil je zamišljen da sadrži klaud (cloud), tj. platformu koja će omogućiti da nas od ulaska u automobil čeka ista muzika koju smo upravo slušali u dnevnoj sobi, zatim da upravljamo kalendarom obaveza i obavljamo radne sastanke preko Skajpa. Dodatna vrednost je ta što će se automobil razviti u fizičkog i digitalnog asistenta što pruža neprocenjiv značaj.

„Cloud će nam omogućiti da idemo u korak i mnogo brže se adaptiramo na potrebe tržišta i korisnika“, kaže Heiko Huettel, šef Connected Car-a u Folksvagen Grupi. „Biće otvoren i za nezavisne developere. Na primer, naš interfejs bi mogao da se integriše sa HR i finansijskim sistemom kompanije, pružajući rešenje za upravljanje i deljenje korporativnih automobila bez problema. Cloud rešenje otvara vrata za buduće slučajeve upotrebe, koji danas čak ni ne postoje.“

U svetu u kojem se kompanije transformišu u tehnološke kompanije, kada privatnost podataka s pravom postaje sve važnija, Folksvagen privatnosti prilazi polazeći od temelja: “AI je budućnost, ali pre nego što svi počnemo da radimo na njoj, moramo da se fokusiramo na prvi korak “, kaže Heiko. “Nije važno samo koji se podaci i kako koriste da bi se postigao maksimalni efekat, već je i sigurnost tih podataka od neprikosnovenog značaja. Prvi korak uvek mora da bude taj da se obezbedi sigurnost podataka o kupcima. Tada, i samo tada, možemo bezbedno iskoristiti ove podatke u njihovom punom potencijalu, kako bi se postigla korist za živote kupaca.”

Uvećana cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov

12.01.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine donelo je 1. oktobra 2018. godine Pravilnik o vrednosti dnevne, višednevne i godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2019. godinu („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 80/18), na osnovu odredbe iz člana 42 Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 128/14) sa zakašnjenjem od mesec dana u odnosu na zakonom određen rok (1. septembar tekuće za narednu godinu) da to učini.

Ovim pravilnikom, cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov povećana je na 7.000 dinara, što je hiljadu dinara (16,7%) više u odnosu na prethodnu godinu.

Cena dnevne dozvole za rekreativni ribolov ostala je 1.000 dinara kao i u 2018. godini, višednevna dozvola košta 2.000 dinara, a u zaštićenim prirodnim dobrima cene godišnjih dozvola za rekreativni ribolov kreću se od 2.000 dinara, preko 3.000 u parkovima prirode „Radan“ i „Zlatibor“, 5.000 u NP „Đerdap“ i u zaštićenim prirodnim dobrima „Stara Tisa“, „Obedska bara“, „Gornje Podunavlje“ i „Uvac“, 6.000 u Parku prirode „Stara planina“, do čak 10.000 dinara u „Klisuri reke Gradac“.

U odnosu na prethodnu godinu, ove cene za zaštićena prirodna dobra ostale su manje-više iste i za dobru većinu njih deluje da su koliko-toliko realno određene u odnosu na nominalni kvantitet ribljeg fonda.

Izvor: DANAS

Milisav Pajević

Lovci na zmije u Australiji spasili su pitona sa više od 500 krpelja

12.01.2019

piton krpelji105139861_snaketick — Foto: Gold coast and brisbane snake catcher/facebook

Lovci na zmije u Australiji spasili su pitona koji je je imao stotine krpelja na sebi.

Gmizavac, za koga se verovalo da je bolestan i zaražen parazitima, ležao je u bazenu u dvorištu u Kvinslendu.

Profesionalni vodič izvadio je zmiju iz bazena i odneo je na lečenje u kliniku za divlje životinje.

Veterinari su uklonili više od 500 krpelja, a hvatač zmija Toni Harison izjavio je za BBC da se očekuje da će se piton oporaviti.

Radnik Gold Kosta i Udruženja za hvatanje zmija iz Brizbejna kaže da veruje da je zmija, koja je dobila ime Najki, pokušavala da udavi krpelje u bazenu.

– Očigledno, (zmiji) je bilo izuzetno neprijatno, rekao je.

Čitava glava mu je bilo otečena, rascvetala i potpuno preplavljena krpeljima.

Rekao je da je, kada je skidao krpelje sa zmije, imao osećaj kao „da drži punu vreću klikera“.

Krpelji i drugi paraziti često napadaju zmije kada žive u divljini, rekao je profesor Brajan Fraj sa Univerziteta u Kvinslendu.
Međutim, prisustvo tako velike količine krpelja ukazuje da zmija verovatno pati od neke bolesti, verovatno nastale usled velike toplote i suše, procenjuje on.

– Jasno je da je životinja bila ozbiljno bolesna i da joj je oslabio imunitet, rekao je profesor Fraj.

Sumnjam da bi piton preživeo da ga nismo pronašli i počeli da lečimo.

Harison je kasnije rekao da je Najki imao infekciju, ali da je sada dobro.

– Danas je malo živahniji, rekao je Harison u videu koji je podelio na Fejsbuk stranci svog udruženja.

– (Ali) će biti još dugo na lečenju (u rezervatu za divlje životinje) dok ne bude dovoljno dobro.

Izvor: BBC News na srpskom

Milisav Pajević

Naučnici razvijaju lek za kontrolu rađanja komaraca

12.01.2019

insects-820484_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici u Sjedinjenim Američkim Državama saopštili su da su napravili veliki korak ka razvoju leka za kontrolu rađanja komaraca kako bi obuzdali širenje malarije i drugih bolesti koje su odgovorne za stotine hiljada smrtnih slučajeva godišnje.

Istraživači na Univerzitetu u Arizoni rekli su da su otkrili jedinstven protein za ženke komaraca koji je smrtonosan za njihovo izleganje.

Kada su naučnici blokirali protein, ženke su položile jaja sa defektnim ljuskama uzrokujući smrt embriona unutar njih, piše Rojters.

Tim je saopštio da bi razvojem leka mogla da se smanji populacija komaraca, a da se ne oštete insekti poput pčela.

“To je važno otkriće”, rekao je Rojtersu Rodžer Majsfeld, šef univerzitetskog odseka za hemiju i biohemiju.

“Svakako smo uzbuđeni zbog toga… Ovime se zaobilazi otpornost na komarce i takođe ima mnogo veće šanse da bude bio-siguran (od drugih metoda)”, rekao je Majsfeld.

Komarci su izuzetno smrtonosni, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), koja upozorava da globalni napredak protiv malarije zaostaje.

Od nje je obolelo oko 216 miliona ljudi u 2016. godini, a preminulo 445.000, pretežno bebe i mala deca u podsaharskoj Africi.

Ostale bolesti koje komarci šire uključuju ziku, čikungunju, žutu groznicu, virus zapadnog Nila i dengu, koje su porasle za 30 puta u poslednjih nekoliko decenija, prema SZO.

Izvor: Nacionalna geografija

Podsticaj ulaganjima u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda

11.01.2019

prehrambeni proizvodi — Foto: pixabay.com

Vlada Republike Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih ulaganja u oblasti proizvodnje prehrambenih proizvoda.

Uredba je usvojena na inicijativu Saveta za rast BDP-a i odnosi se na dodelu podsticaja za opremu i tehnologiju za veći stepen prerade u okviru prehrambene industrije.

Utvrđivanje šeme državne pomoći u oblasti prehrambene industrije, kroz pružanje finansijske podrške omogućiće razvoj i implementaciju programa nabavke nove opreme i tehnologije za prehrambenu industriju.

Saglasno navedenom, ubrzaće se ostvarenje ciljeva predviđenih Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja prehrambene industrije u Srbiji za period od 2017. do 2022. godine, otvaranjem novih radnih mesta i podizanjem nivoa znanja i veština zaposlenih u prehrambenoj industriji.

Usvajanjem pomenute uredbe stvara se ambijent za brži privredni rast, ravnomerni regionalni razvoj, povećanje izvoza i veću konkurentnost u ovoj oblasti,

Na sednici je donet Zaključak o usvajanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske unije o učešću Republike Srbije u programu Erazmus plus: Programu EU za obrazovanje, obuku, mlade i sport.

Usvojenim zaključkom stvaraju se uslovi za punopravno učešće u ovom programu, koje će omogućiti povlačenje većih sredstava za razvoj obrazovanja i podršku mladima, a za koja će moći da konkurišu obrazovne ustanove, preduzeća, nevladine organizacije i svi drugi zainteresovani za učešće u ovom programu.

Milisav Pajević

Zavesa od algi upija ugljen-dioksid i proizvodi kiseonik!

11.01.2019

pr mintlist — Foto: Instagram @pr_mintlist (screenshot)

Londonski projektni biro ecoLogicStudio nudi svojim klijentima rešenja zasnovana na zaštiti životne sredine, dostizanju ideala samodovoljnosti u savremenom dobu i ozelenjavanju sivih gradskih objekata. Jedan od izuma arhitekata, urbanista i dizajnera okupljenih u ovom birou je i tzv. živa zavesa Photo.Synth.Etica, osmišljena u svrhu smanjenja vazdušnog zagađenja.

Photo.Synth.Etica je fotobioreaktor – inkubator za alge koji, kako mu samo ime sugeriše, funkcioniše po principu fotosinteze, procesa pretvaranja svetlosne energije u hemijsku. Kao njen nusproizvod biljke ispuštaju kiseonik (O2). Mnogi fotosintetički organizmi istovremeno skladište ugljen-dioksid (CO2).

Prototip zavese od mikroalgi ugledao je svetlo dana u novembru prošle godine tokom Skupa klimatskih inovatora održanog u Dablinu.

Sačinjava je 16 modula, napravljenih od bioplastike, širine 2 metra i visine 7 metara koji su postavljeni na jednu od fasada Dablinskog zamka. U njih su ubrizgane alge.

**Foto: Instagram @ready_tochange (screenshot)**

U toku 24 časa ova neobična instalacija “uhvati” oko kilogram CO2, što je količina koju tokom istog perioda upije 20 stabala drveća.

Njene prednosti ne staju na apsorpciji štetnih materija iz atmosfere! U okviru procesa koji se odvija u Photo.Synth.Etica nastaje i biomasa od koje može da se proizvede energija ili materijal za module za zavese sa algama. Zahvaljujući sposobnosti stvaranja i emitovanja svetlosti, alge noću sijaju.

Pametni gradovi, pametne kuće, autonomna vozilaog i roboti suvereno vladaju našim zamislima o budućnosti. Ipak, oni će i dalje ostati na nivou naučne fantastike ukoliko ne obezbedimo potrebnu prostornu i arhitektonsku rekonstrukciju za društveni prelaz sa Juga na Teslu.

Jelena Kozbašić

Nemačka: Evropske energetske politike treba da se rešavaju u Evropi

11.01.2019

Severni tok, CWC cevi — Foto-ilustracija: Wikimedia/Bair175

Ministar inostranih poslova Nemačke Hajko Mas pozvao je Sjedinjene Američke Države da se ne mešaju u pitanja evropske energetske politike.

Pitanja evropske energetske politike treba da se rešavaju u Evropi, a ne u Sjedinjenim Američkim Državama, poručio je Mas na tradicionalnom novogodišnjem prijemu “Istočnog komiteta — Istočnoevropske asocijacije nemačke ekonomije”.

Prema njegovim rečima, “Severni tok 2” nije isključivo nemački i ruski projekat, jer ima panevropski značaj.

Mas je istakao i da Nemačka ozbiljno shvata skepticizam partnera iz Srednje i Istočne Evrope u pogledu “Severnog toka 2”.

Osim toga, upozorio je američkog državnog sekretara Majka Pompea da uvođenje jednostranih sankcija “Severnom toku 2” nije ispravan put.

Dodao je da sankcije nikada nisu same sebi cilj, već političko sredstvo i imaju smisla kada su, poput sankcija Evropske unija, vezane za jasne i izvodljive zahteve.

Nažalost, to se više ne odnosi na američke sankcije Rusiji, rekao je Mas, prenosi Sputnjik.

Projekat “Severni tok 2” podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet biti 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od tranzita ruskog gasa, i SAD koje žele da izvoze svoj gas u Evropu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je više puta isticala da Berlin “Severni tok 2” vidi kao komercijalni projekat, ali njegovu realizaciju vezuje sa očuvanjem tranzita ruskog gasa preko Ukrajine.

Milisav Pajević

Aleksandar Antić: Sigurno snabdevanje energijom i energentima

11.01.2019

Aleksandar Antić u Rusiji — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Tokom ledenih dana, Radna grupa za sigurno snabdevanje energijom i energentima pri Ministarstvu energetike danonoćno prati rad toplana i EPS-ovih kapaciteta za proizvodnju struje i uglja.

Za sada svi rade stabilno, a u koordinaciji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a Srbije, sitni kvarovi se brzo otklanjaju.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je za RTS da je situacija stabilna što se tiče proizvodnje i snabdevanja električnom energijom.

Uzimajući u obzir da Elektroprivreda radi u dramatičnim uslovima i da je Rudarski basen “Kolubara” takođe pogođen ovim vremenskim nepogodama, svi sa velikom posvećenošću obavljaju svoje poslove i ostvaruju svoje zacrtane ciljeve, rekao je ministar Aleksandar Antić gostujući u Dnevniku RTS-a.

– Uglavnom sve toplane u Srbiji rade u režimu 24 sata dnevno, tako i ‘Beogradske elektrane’ rade u režimu 24 sata i isporučuju toplotnu energiju – stanovi su topli, kaže Antić.

Navodi da, kada je distribucija električne energije u pitanju, ona je u potpunosti u skladu sa očekivanjima ako se pogleda vremenska situacija u Srbiji.

“Pojedinačni su slučajevi u Srbiji da neki zaselak u brdsko-planinskim krajevima nema napajanje električnom energijom, što u procentima iznosi 0,18, a uzimajući u obzir da je evropski prihvatljiv tehnički okvir jedan procenat, onda ćete videti da smo dobro obavili posao”, ističe Antić.

Ako se ledeni dani nastave, ministar kaže da je obezbeđeno snabdevanje svim ključnim energentima.

– Kada je gas u pitanju, mi povlačimo potrebne količine. Još uvek smo značajno ispod onog dnevnog minimuma koji bismo mogli da isporučimo što iz pravca Mađarske, što iz podzemnog skladišta ‘Banatski dvor’, koji štedimo, napominje Antić.

Potpisivanje sporazuma iz gasne privrede sa Putinom

Tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina, ministar energetike najavljuje da je pripremljeno nekoliko sporazuma, a većina će biti iz gasne privrede.

– Mi očekujemo konačni iskorak kada je reč o proširenju skladišta ‘Banatski dvor’ i očekujemo druge sporazume u oblasti gasne privrede, pre svega mislim na mogućnost izgradnje gasnih elektrana u Srbiji, kao i dodatne mogućnosti alternativne gasifikacije putem tečnog naftnog gasa, ističe Antić.

Najavljuje da očekuje da se prilikom posete ruskog predsednika razgovara i o daljoj modernizaciji i rehabilitaciji “Đerdapa 2“.

Što se tiče preuzimanja RTB “Bora”, koje se desilo 18. decembra, ministar Antić podseća da je kineska kompanija “Ciđin” platila 350 miliona dolara i isplatila sva dugovanja u vrednosti od 200 miliona dolara.

– Tako da sada ta rudarska kompanija bez tereta iz prošlosti nastavlja da se bave svojim poslovima. Očekujem neke projekcije za proizvodnju u 2019. godini, njihove najave su bile optimistične i ja verujem da će oni to u potpunosti ostvariti, ističe Antić.

O mini-hidroelektranama

Antić ističe da se energetske dozvole za izgradnju mini-hidroelektrana daju onim projektima koji imaju sve neophodne saglasnosti i Ministarstvo je u obavezi da im u skladu sa zakonom dâ energetsku dozvolu koja je, kako kaže, samo jedan korak da bi neko stekao pravo da gradi.

– Postoje pojedinačni slučajevi koje treba analizirati, a ako postoje loši uticaj na prirodnu sredinu, onda ih ne treba graditi, ali isto tako ih ne treba ni generalizovati zato što se takvi procesi događaju i u razvijenijim zemljama u Evropi. Njima se treba baviti konsekventno, lokalne samouprave su prvi i poslednji korak, oni donose građevinske dozvole, mi smo tu samo jedan stepenik između i radimo u skladu sa zakonom, zaključuje ministar energetike Aleksandar Antić.

Izvor: RTS

Milisav Pajević

Beograd dobro funkcioniše u otežanim vremenskim okolnostima

11.01.2019

Generalno grad dobro funkcioniše, službe rade na kvalitetan način svoj posao, a od prestanka snega do jutros, do kretanja gradskog prevoza, očišćene su ulice prvog prioriteta, rekao je predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević u jutarnjem programu Prve televizije.

– Dugujemo zahvalnost svim ljudima koji rade u Zimskoj službi, „Beograd-putu”, „Gradskom zelenilu” „Čistoći” i „Beogradskim elektranama”, jer zaista ulažu ogromne napore da bi se život u Beogradu nesmetano odvijao u ovim otežanim vremenskim okolnostima, rekao je Nikodijević.

On je naglasio da je normalno da kada padne sneg bude otežano kretanje saobraćaja i da je zbog razlike u temperaturi u toku noći i dana moguće da dođe do kvarova na vodovodnim i toplovodnim mrežama.

– Sinoć je bilo intenzivnijih padavina i očišćene su ulice prvog prioriteta. Saobraćaj se normalno odvija i nije bilo skraćenja linija javnog prevoza, istakao je Nikodijević.

Predsednik gradske skupštine naglasio je da je sada na redu da se očiste ulice drugog prioriteta u roku od 48 sati.

– Očekujem da će do sutra po podne biti očišćene sve ulice drugog prioriteta. U gradu sve dobro funkcioniše i kada je u pitanju snabdevanje toplotnom energijom. Nema kvarova sem jednog većeg kvara od pre tri dana koji je uspešno otklonjen, rekao je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, u otežanim okolnostima moguća je pojava pojedinačnih incidenata i iskakanja iz sistema kao što su zastoji, izletanje sa puta i slično.

– Normalno je da dođe do nepredviđenih pojedinačnih problema. Uzima se u obzir da je konfiguracija terena brdovita, te da nije lako prići svim ulicama i da je više od 2.500 kilometara prvog i drugog prioriteta, kao i da ne koriste svi zimsku opremu. Ono što je najvažnije jeste to da grad dobro funkcioniše i da ćemo u ovim okolnostima otkloniti sve nepredviđene probleme, zaključio je Nikodijević.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Za preteranu buku u Novom Sadu nadležna Komunalna policija

11.01.2019

buka-1882691_960_720 — Foto: pixabay.com

Zbog glasne muzike ili zabave do jutra, po prijavi građana ponovo će na teren izlaziti Komunalna policija.

To je odlučeno na poslednjoj Skupštini Novog Sada 2018. godine.

Do nedavno, stanari su buku prijavljivali pismeno profesionalnom upravniku zgrada, posle čega je njegova dužnost bila da prekršioca odluke pouči da je to kažnjivo, a tek nakon toga i sačinjene službene beleške mogao je samo upravnik da se obrati Komunalnoj inspekciji.

– To je praktično paralisalo rad u dobrom delu komunalne policije i nas kao upravnika, jer je nemoguće tražiti od ljudi da se u tri ujutru u slučaju remećenja kućnog reda obraćaju pismeno, a još nakon toga sačinjavati beleške i prosleđivati. Tako da nas je ova odluka jako obradovala i mislim da će olakšati život i građanima, i nama i Komunalnoj policiji, kaže Radovan Oreščanin “Maior Domus”.

Osim upravnika stambene zajednice, stanari mogu da podnesu prijavu za narušavanje kućnog reda. Taj čin ne umanjuje odgovornost upravnika stambene zajednice, odnosno predsednika skupštine stanara, jer je i on u obavezi da sarađuje sa Gradskom upravom za Inspekcijske poslove.

– On je taj čovek koji treba da zna u stambenoj zgradi ko živi, ko narušava kućni red i da pruži pomoć i saradnju, u krajnjem slučaju nekim satima, večernjim, noćnim, i da otvori i omogući pristup i patroli Komunalne policije i utvrdi da li postoji narušavanje kućnog reda ili ne postoji, ističe Miroslav Laketić, načelnik Gradske uprave za inspekcijske poslove u Novom Sadu.

Izmenom te odluke, porodična slavlja mogla su da se odvijaju do jedan sat posle ponoći. Kako kaže naš sagovornik, među pozivima građana, ima i onih koji nisu u nadležnosti Komunalne policije.

– Nas su ljudi zvali za sve i svašta u stambenoj zgradi, pa imate tako i kad se deca igraju malo bučnije da je to narušen kućni red. Naravno da ljudi imaju pravo na svoj mir, mi to poštujemo i izlazimo i preduzimamo one mere koje treba, napominje Laketić.

Kazne za nepoštovanje kućnog reda za fizička lica su 10.000 dinara, preduzetnike 30.000, a za pravna lica 50.000 dinara.

Milisav Pajević

U Beču predstavljena nova panoramska ruta “Durmitorski prsten”

11.01.2019

U organizaciji Nacionalne turističke organizacije Crne Gore, turistička ponuda destinacije za predstojeću sezonu predstavljena je na međunarodnom sajmu turizma „Ferien 2019“ koji se održava od 10. do 13. januara u Beču.

Reč je o vodećem turističkom sajmu na austrijskom tržištu, na kojem svoju ponudu predstavlja preko 800 izlagača iz 70 zemalja, a koji pored profesionalaca iz svih sektora turističke industrije okuplja i veliki broj medijskih kuća i preko 150.000 posetilaca.

Među ostalim novitetima predstavljena je i nova panoramska ruta “Durmitorski prsten”, koja podrazumeva oko 80 kilometara označenog puta kroz Nacionalni park Durmitor i Park prirode Piva, a namenjena je turistima koji žele samostalno istraživati Crnu Goru, bilo automobilom, motorom ili kamp prikolicom, uz mogućnost da se informišu o znamenitostima na putu, putem audio vodiča za telefone, sa GPS-om.

Takođe, sajam u Beču bio je prilika da promocija najstarije turističke manifestacije u zemlji i jedne od najprepoznatljivijih u regionu, jubilarnog 50. “Praznika mimoze” počne upravo iz ovog grada, defileom preko 40 učesnika karavana u samom centru grada, kao i prisustvom mažoretki na štandu Crne Gore, u organizaciji TO Herceg Novi, u saradnji sa Herceg Festom i Opštinom Herceg Novi.

Milisav Pajević

Doneto rešenje o zabrani radova na izgradnji cevovoda za mini-hidroelektranu u Rakiti

11.01.2019

Građevinska inspekcija donela je rešenje o zabrani radova na izgradnji cevovoda za mini-hidroelektranu u Rakiti i radovi ne mogu biti nastavljeni dok se ne otklone nedostaci koji su pronađeni, pišu Južne vesti.

Kako navode, izvođači radova kažu da će se žaliti drugostepenom organu, jer smatraju da nalaz nije osnovan.

Korodirane cevi, nepostojanje betonske i peščane obloge na delu cevovoda, te neizvršeno geodetsko snimanje terena, nedostaci su, navodi list, koje je opštinski građevinski inspektor Vladan Savić pronašao 28. decembra prilikom vanrednog inspekcijskog nadzora, a na osnovu prijave koje je podneta opštinskoj građevinskoj inspekciji u Babušnici.

Na osnovu nalaza sa terena, dodaju, inspektor je doneo rešenje po kojem se radovi stopiraju.

– Izvršeni radovi i građevinski proizvodi ne odgovaraju zakonu i propisanim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta, stoji u rešenju.

Izvođaču radova je, kako piše sajt, naloženo da otkloni sve utvrđene nedostatke, i dok to ne učini, kaže se, neće moći da nastavi sa radovima na postavljanju cevi za mini-hidroelektranu.

Milisav Pajević

Predstavljena turistička ponuda Srbije na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču

10.01.2019

Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Vojvodine (PKV) predvode privrednu delegaciju iz Republike Srbije od blizu 20 privrednih subjekata, koji zajedno predstavljaju turističku ponudu Srbije, na Međunarodnom sajmu turizma „Ferien“ u Beču. Ovaj sajam je od brojnih turističkih sajmova koji se organizuju u Austriji, a najveći je tog tipa. Zemlja partner ovogodišnjeg Sajma je Republika Indonezija.

Nakon svečanog otvaranja Sajma, sekretar Udruženja usluga PKV Branislav Mamić istakao je da su, kako kaže, osnovna želja, ideja i namera aktivnosti PKV, u saradnji sa PKS, da se srpsko turističko tržište, odnosno svi turistički proizvodi Vojvodine i cele Srbije, približe budućim gostima iz Zapadne Evrope.

Da je učešće Republike Srbije na ovogodišnjem Sajmu od velike važnosti, istakla je i Nada Knežević, direktor predstavništva PKS u Austriji podsetivši da je 2011. godine, nakon petogodišnje pauze, na ovom Sajmu izlagala Turistička organizacija Grada Beograda. „Izuzetno je veliki broj austrijskih privrednika koji posluju u Srbiji, a u poslednje vreme imamo izuzetan priliv srpskih kompanija koje se pojavljuju na austrijskom tržištu. Smatram da svaka popularizacija srpskog turizma na austrijskom tržištu, može biti samo pozitivna“, rekla je ona.

Viši samostalni stručni saradnik u Udruženju usluga PKV Dragica Samardžić podsetila je da je učešće na Sajmu, drugi korak PKV ka proširenju saradnje sa Austrijom.

„PKV je prošle godine učestvovala na manifestaciji ‘Dani Vojvodine u Beču’, gde se predstavljala turistička ponuda Vojvodine. Tom prilikom, predsednik PKV Boško Vučurević posetio je Privrednu komoru Beča, gde su uspostavljeni kontakti sa željom da se predstave konkretni turistički programi, a Sajam turizma u Beču je manifestacija koja tome sigurno može da doprinese“, rekla je Samardžić i dodala da PKV u svojim aktivnostima daje veliki značaj regionalnoj saradnji, ta da je do sada uspostavljena saradnja sa zemljama u okruženju – Hrvatskom, Rumunijom, Republikom Srpskom, Slovenijom, Bugarskom, Grčkom, Mađarskom, a sada i sa Austrijom.

Kako zbog blizine, ekonomske mogućnosti austrijskih stanovnika, tako i zbog kulturno-istorijskog nasleđa, predstavnici turističke ponude naše zemlje složni su u tome da je Austrija interesantno tržište za Srbiju.

„Ovo je naš prvi nastup na ovakvom sajmu, pod pokroviteljstvom PKV, i nadam se da ćemo ovde uspostaviti nove kontakte i videti kako možemo najbolje da se pozicioniramo i dopremo do ovdašnjih klijenata“, rekla je Maja Jenei iz Turističke agencije „Vojvodinašume-Turist“, u okviru JP „Vojvodinašume“, specijalizovane za specifične oblike turizma – lovni i ekoturizam.

Republiku Srbiju na Sajmu turizma u Beču predstavljaju Turistička organizacija Vojvodine, Turistička organizacija Niš, Turistička agencija „Experience pro travel-Serbia“ iz Beograda, Vinski putevi Srbije, hotel „Premier Akva“ i Etno naselje „Vrdnička kula“ iz Vrdnika, Specijalna bolnica Sokobanja, Specijalna bolnica za rehabilitaciju „Rusanda“, Specijalna bolnica „Čigota“, JP za upravljanje putničkim pristaništem i marinom „Apatin“, Turistička agencija „Magelan“ iz Novog Sada, Turistička agencija „Kompas“ (Kompas tourism&travel) iz Novog Sada, „Alfa trevel si“ (Alpha travel see) iz Subotice, Turistička agencija „Vojvodinašume-Turist“ iz Petrovaradina, hotel „Akvastar Denjub“ (Aquastar Danube) iz Kladova, hotel „Nevski“ iz Beograda, Institut za lečenje i rehabilitaciju „Niška banja“, „City car rent a car“ iz Beograda.

Na Međunarodnom sajmu turizma u Beču svoje ponude predstavlja oko 850 izlagača iz više od 80 zemalja, a sajam traje do nedelje, 13. januara 2019. godine.

Nedoumice obveznika u vezi sa rešenjima za naknadu za odvodnjavanje

10.01.2019

Кao što je javnost već upoznata, rešenja za naknadu za odvodnjavanje od prošle godine umesto Poreske uprave šalje JVP „Vode Vojvodine“.

Nova forma rešenja, odnosno prikaz novčanih obaveza na ime naknade za odvodnjavanje, kao i obaveštenje o stanju duga iz prethodnog perioda, izazvalo je mnogo nedoumica kod obveznika.

Najčešće postavljana pitanja odnose se na nedefinisan vremenski period u kojem je nastalo prethodno dugovanje, neažurne podatke preuzete iz Кatastra, kao i problem oko same dostave i uručenja rešenja.

Ovim putem JVP „Vode Vojvodine“ obaveštavaju javnost da se dug iz prethodnog perioda odnosi na period od 2013. do kraja 2016. godine, kada je obračun naknade radila Poreska uprava. Кamata koja je iskazana, obračunava se po zakonom propisanoj kamatnoj stopi. Preuzimanje baze podataka o vlasništvu iz RGZ-a je osnov po kojem su obveznici zaduženi.

U tačnost tih podataka nismo imali razloga da sumnjamo, a na netačnost nam je ukazano tek kada su obveznici počeli da ulažu žalbe. Naime, katastarske službe nisu ažurne u evidentiranju promena u vlasništvu, ili te promene nisu dostavljene JVP „Vode Vojvodine“, navedeno je u saopštenju.

Lično preuzimanje rešenja striktno je predviđeno zakonom, a rešenja uručuju poštari, na šta takođe ne možemo da utičemo.

Кako su JVP „Vode Vojvodine“ okrenute građanima i svesne problema koje rešavamo kako u hodu, tako i planski, svi raspoloživi resursi stavljeni su u funkciju rešavanja problema. Svaku primedbu smatraju dobronamernom i otvoreni su za svaku sugestiju upućenu kako od strane građana, tako i od strane institucija.

Napominjemo da će sve pristigle žalbe i prigovori biti razmotreni i rešeni po zakonu, a građane ovim putem još jednom molimo za strpljenje i razumevanje, stoji u saopštenju JVP „Vode Vojvodine“.

Milisav Pajević

Nije sve tako crno! Inspirativni i inovativni zeleni izumi u 2018. godini

10.01.2019

02-768x512 — Foto: Robin Voker, Univerzitet u Kejptaunu

Činjenica je da ljudska vrsta Zemlju uzima zdravo za gotovo, kao da bilo kog trenutka možemo da se pokupimo i zaputimo na Mars! Ali avaj… Puste želje, pusti snovi. Za sada nemamo drugu mogućnost i osuđeni smo na ovo kopno pod nama – mada bi bilo pravičnije reći da je ono osuđeno na nas.

Eksploatacija fosilnih goriva, nošenje krznenih proizvoda, neprestano i bahato razbacivanje resursima, zatrpavanje prirode otpacima… Čovečanstvo je kroz istoriju počinilo mnogo nedela prema životnoj sredini. Ipak, shvativši da smo nadomak toga da doteramo cara do duvara, počeli smo da preduzimamo korake kako bismo se iskupili i smanjili negativni uticaj svojih postupaka iz prošlosti.

Izdvojila sam nekoliko primera našeg “Izvini, Zemljo, trebaš nam!”.

Ganci grade puteve od plastičnih kesa

Godina 2018. je bila prekretnica u odnosu ljudi prema plastici – od besomučnog trošenja plastične ambalaže odmakli smo se ka otkrivanju njenih mnogobrojnih alternativa, ali i modela ponovne upotrebe. U Srbiji je u svrhu smanjenja zagađenja plastikom bila uvedena naplata kesa, a Ganci su bili nešto kreativniji u iznalaženju rešenja za problem ove vrste otpada.

Plastične vreće u Gani doživljavaju reinkarnaciju i pretvaraju se u – put.

Inženjer Nelson Boateng je razvio asfalt od plastičnog smeća. Zabrana kesa u njegovoj domovini i rastuća zabrinutost zbog zagađenja otpadom poslužile su mu kao podstrek za ovaj pronalazak.

Mašinu za reciklažu Boateng je napravio od starog metala, električnih žica i motora. Samo 2 odsto smeća u Gani se reciklira, pa on svojim asfaltom popločava put ka održivijom budućnosti ove afričke zemlje.

Boatengova gradivna mešavina za “asfaltiranje” sadrži plastiku i pesak u odnosu 60:40. Zahvaljujući njegovoj kompaniji Nelplast, brda otpada postaju mreže za povezivanje Ganaca, a Afrika – čistija.

Nagrade za nekorišćenje auta u Bolonji: Besplatno pivo, sladoled i popust na odeću

Stanovnici italijanskog grada Bolonja su u prilici da za pešačenje, vožnju bicikla i korišćenje javnog prevoza osvajaju poene koje mogu da zamene za sladoled, pivo ili karte za bioskop.

Aplikacija Bella Mossa (ital. dobro delo) je pronalazak urbaniste Marka Amadorija. Ona doprinosi suzbijanju zagađenja vazduha tako što podstiče građane da umesto volana automobila radije izaberu svoje noge, pedale ili kartu za autobus kako bi zauzvrat dobili različite proizvode i usluge lokalnih majstora koji su podržali ovu shemu.

Kada Bolonjci skinu aplikaciju na svoj telefon, ona prati njihovo kretanje pomoću GPS sistema.

Zahvaljujući „dobrom delu“, žitelji Bolonje mogu da štampaju fotografije uz popust ili da dobiju vaučere za kupovinu voća, uzmu besplatan svež hleb ili jedu u restoranima za 25 odsto umanjenu cenu, zaslade se sladoledom, obuku se u vintidž garderobu za manji račun ili „zarade“ 200 evra za električni bicikl…

Izduvni gasovi iz automobila negativno se odražavaju na kvalitet vazduha, stoga je bilo koja inicijativa koja će pružiti podstrek da se odreknemo svojih četvorotočkaša – poželjna, a pogotovo ako bi na naš tanjir, nakon vožnje bicikla, donela picu.

Alternativa pesticidima – patke!

Japanski poljoprivrednici “dresiraju” patke kako bi njima zamenili pesticide. Nakon završene obuke, ove ptice su istrenirane da pirinčana polja oslobađaju arhineprijatelja bogatog roda – hvataju i jedu insekte, a hrane se i korovskim biljkama i njihovim semenom. Šta ne jedu? Pirinač!

Osim što je to prirodna zamena za pesticide bolje rešenje za ljudsku potrošnju ove žitarice, ona istovremeno pomaže u zaštiti pirinča od tajfuna i oštrih vremenskih uslova, rezultuje prirodnom aeracijom koja povećava nutrijente kao što su kalijum-karbonat, azot i fosfor u plodu, smanjuje emisiju štetnog gasa metana i pruža patkama hranljivu ishranu.

Ovaj ekološki prihvatljiv pristup zaštiti biljaka od štetočina koriste države kao što su Japan, Južna Koreja, Kina, Bangladeš, Filipini, Tajland, Vijetnam i Iran, a posebno je koristan za poljoprivrednike koji žele da proizvode organski pirinač bez visokih troškova.

Cigla od urina

Suzan Lambert, studentkinja građevinarstva na Univerzitetu u Kejptaunu (Južnoafrička Republika), otkrila je prvu bio-ciglu napravljenu od ljudskog urina, što je signal za inovativnu promenu paradigme u procesu iskorišćavanja otpada, tvrdi njen Univerzitet.

Bio-cigle nastaju kroz prirodni proces koji se naziva taloženje mikrobnih karbonata. Profesor Dilon Randal pojednostavljeno je objasnio da se postupak ne razlikuje od procesa nastanka školjki.

Otkriće bio-cigli je dobra vest za naše okruženje, a loša za – globalno zagrevanje. S obzirom na to da se opeke od urina suše u kalupima na sobnoj temperaturi, njihovom masovnom proizvodnjom, umesto standardnih koje se peku na temperaturama od 1400 stepeni Celzijusa, značajno će se smanjiti emisije štetnih gasova. Čvrstoća cigle može da se prilagodi potrebama klijenta.

Čitava shema proizvodnje bio-cigli okončava se nultim otpadom uz dobijanje nekoliko korisnih proizvoda.

Tri prazne plastične flaše za nas predstavljaju smeće, a za Indonežane kartu za autobus!

Drugi najveći grad u Indoneziji, Surabaja, je u aprilu 2018. godine uveo novi način naplate karata za javni prevoz kako bi podstakao svoje stanovnike da recikliraju. Putnici koriste crvene autobuse u zamenu za plastiku.

Za deset plastičnih čaša ili do pet flaša, zavisno od veličine, mogu da se voze dva sata. Nakon sakupljanja otpada “zarađenog” od karata, on se prosleđuje u reciklažne centre. Novac koji se dobije od reciklera se troši za održavanje javnog prevoza i proširenje zelenih površina u gradu.

Indonezija je jedna od dva glavna krivca za zagađenje okeana plastikom, odmah iza Kine. Odsek za saobraćaj u Surabaji se nada da će kroz novouvedeni sistem naplate vožnje autobusom da podignu svest Indonežana o neophodnosti očuvanja planete Zemlje.

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

Još jedna zelena ideja od Italijana!

Jednu od evropskih modnih prestonica Milano karakteriše sivilo neoklasičnih kamenih građevina i nebeskog svoda zbog zagađenosti vazduha. Ipak, sive nijanse nisu trendi izbor za jedan grad iz perspektive ekologije. Italijani su iz ovog razloga odlučili da Milano ozelene sa 3 miliona novih sadnica do 2030. godine.

Gradske vlasti procenile su da će planirani program uvećati broj stabala za 30 odsto. Ona će na godišnjem nivou “upiti” dodatnih 5 miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa od strane Milana.

Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3 hiljade tona sitnih štetnih PM10 čestica. Očekuje se i posledičan pad temperature u gradu za 2 Celzijusova stepena.

Projekat za ozelenjavanje Milana predstavlja ambiciozan plan za pretvaranje nefunkcionalne železničke mreže u 7 parkova sa po 25 hiljada sadnica. Uključuje i obogaćivanje ravnih krovova ukupne površine od 10 miliona kvadratnih metara zelenilom, kao i sadnju stabala u 2.300 školskih dvorišta.

Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“

U Diznijevom filmu iz 1942, snimljenom prema knjizi Feliksa Saltena, Bambijevo detinjstvo je bilo srećno, ispunjeno i bezbrižno sve dok mu lovci nisu ustrelili majku.

Kako bi naučio koliko je štete naneo prirodi, prateći sebične porive, i u nadi da će iskazati kajanje za svoje postupke, lovac Dejvid Beri iz američke savezne države Misuri, 6. decembra 2018. godine, osuđen je na godinu dana zatvora. Tokom izdržavanja kazne, barem jednom mesečno, Beri će morati da pogleda „Bambija“.

Lovac je jelene najčešće ubijao u gluvo noćno doba. Svrha njegovog krvavog pira nad životinjama bila je prodaja njihovih glava kao lovačkih trofeja. Njih bi odnosio sa sobom, a ostatak tela ostavljao da istrune u šumi. Veruje se da je glave koštao na stotine jelena. Aktivisti za zaštitu životne sredine smatraju da je ovo jednom od najvećih lovokrađa u istoriji Misurija.

Većina nas je lekciju od Bambija naučila još u detinjstvu. Nadajmo se da će je Beri savladati barem kao odrastao čovek!

Jelena Kozbašić

Kina napravila značajne korake u zaštiti divljih životinja

10.01.2019

Tigar-1972731_960_720 — Foto: https://pixabay.com

U sibirskom parku tigrova u kineskom gradu Harbinu posetioci mogu da nauče nešto o životu ovih divljih životinja, kao i da piletinom hrane oko 20 tigrova koji šetaju po snegu.

Ali, iako je Kina napravila značajne korake u zaštiti divljih životinja poslednjih godina se, kod kapije parka nalazi se prodavnica koja prodaje piće sa kostima tigra koje naplaćuju oko 1.000 dolara po boci, preneo je Rojters.

Kina je uvela i potpunu zabranu upotrebe slonovače i napravila planove za otvaranje jednog od najvećih svetskih rezervata za divlje tigrove na severoistoku zemlje 2020.

Ali, ona ima i visokoprofitni biznis vezan za tigrove koji ugrožava ovu vrstu, kažu konzervatori.

U sibirskom parku tigrova, otvoreno se prodaje vino sa tigrovom kosti koje košta između 40 i 1.000 dolara.

Rukovodioci parka, zvaničnici i stručnjaci za očuvanje prirode kažu da parkovi tigrova gomilaju zalihe životinjske kože i kosti u zamrzivačima, sa ciljem da ih u budućnosti prodaju za medicinsku upotrebu.

Grupe konzervatora procenjuju da sada ima oko 6.500 tigrova na 200 mesta u Kini i oko 40 nosoroga.

Kineski mediji navode da tigrova kost može da dostigne između 720 i 1.300 dolara po kilogramu, na desetine hiljada dolara po životinji.

Svetski fond za divlji život veruje da u Kini ima oko 40 do 50 divljih tigrova, dok u svetu taj broj iznosi oko 3.900.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

1...972973974...1,675 Page 973 of 1,675

Ganci grade puteve od plastičnih kesa

Nagrade za nekorišćenje auta u Bolonji: Besplatno pivo, sladoled i popust na odeću

Alternativa pesticidima – patke!

Cigla od urina

Tri prazne plastične flaše za nas predstavljaju smeće, a za Indonežane kartu za autobus!

Milano sadi 3 miliona stabala drveća kako bi smanjio zagađenje vazduha

Kazna za lov na jelene: Zatvor i gledanje „Bambija“

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM