Usvojena naknada za obnovljive izvore energije

11.02.2019

Vlada Republike Srbije je na poslednjoj sednici donela Uredbu o visini posebne naknade za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2019. godini, koja će i ove godine iznositi 0,093 dinara po kilovat satu.

Ova naknada biće prikazana kao posebna stavka na računu za utrošenu električnu energiju i njom se subvencioniše proizvodnja struje iz energije vetra, sunca, biomase, biogasa, malih hidroelektrana i drugih, a u skladu sa Zakonom o energetici i podzakonskim dokumentima.

Naknadu za podsticaj obnovljivih izvora energije plaćaju svi potrošači u Srbiji.

Milisav Pajević

Francuska prva uvodi zabranu pet pesticida koji škode pčelama

11.02.2019

annie-spratt-418641-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Francuska je prva zemlja koja se odvažila na zabranu pet pesticida štetnih za pčele. Kolonije ovih insekata umiru u ekološki i ekonomski neprihvatljivom procentu, a naučnici, kao na glavnog krivca za njihov pomor, upiru prstom na vrstu pesticida – neonikotinoide. Oni podjednako štete i pčelama samicama i medonosnim pčelama, a njihovi tragovi su pronađeni i u uzorcima meda.

Prvi koraci zaštite populacije pčela preduzeti su još prošle godine i to kada je Evropska unija zabranila tri vrste pesticida. Ova odluka je stupila na snagu u decembru i obuhvata klotianidin, imidakloprid i tiametoksam. Francuska je listi zabranjenih pesticida pridružila i tiakloprid i acetamiprid.

Zabrana je naišla na nerazumevanje poljoprivrednika koji smatraju da će im nova zabrana vezati ruke i da neće moći da se “takmiče” na prehrambenom tržištu ukoliko izgube pravo da zaštite svoje oranice od štetočina.

Neonikotinoidi predstavljaju grupu insekticida sa najširom primenom u svetu, a u upotrebu su ušli devedesetih godina 20. veka. Oni su nervni otrovi koji izazivaju širok opseg problema za insekte, a do današnjeg dana brojna istraživanja su ukazala na to da imaju veze sa padom brojnosti pčela, s obzirom na to da one oprašuju njive koje poljoprivrednici prskaju ovim hemikalijama.

Negativni uticaj neonikotinoida se odražava kroz oštećenje pamćenja, dezorijentisanost i nemogućnost insekta da se vrati u svoju koloniju, slabljenje nivoa plodnosti, smanjenje broja matica, a u pojedinim slučajevima uzrokuje i smrt jedinke.

Kao drugi razlozi za pomor u košnicama navode se bolesti i gubitak cvetnih staništa.

S obzirom na to da pčele oprašuju tri četvrtine svih useva na Zemlji, nezamenjiv su deo globalnog ekosistema.

Pročitajte još:

Jelena Kozbašić

Užice prešlo na vodu sa Vrutaka

11.02.2019

Bazeni-na-Cerovića-brdu-1280x853-768x512 — Foto: Grad Užice

Fabrika za preradu vode na Cerovića brdu je prema planu i bez problema prešla na korišćenje vode sa akumulacije Vrutci.

Po ulasku te vode u vodosistem, prema zakonskim odredbama, ona se mora proglasiti vodom samo za sanitarno-higijenske potrebe dok se ne urade tri uzastopne analize prerađene vode.

Voda iz gradskog vodovoda može se koristiti za sve potrebe osim za piće i pripremu hrane.

Snabdevanje građana pijaćom vodom iz cisterni odvija se prema rasporedu koji je ranije objavljen.

Isporuka vode se vrši na 73 lokacije i za snabdevanje su angažovane 24 autocisterne za potrebe građana, kao i 26 stacionarnih cisterni za ustanove i privredu.

Cisterne su dezinfikovane i redovno se kontrolišu od strane Zavoda za javno zdravlje.

Sve cisterne su izašle na lokacije i za sada nema bitnijih kašnjenja u isporuci vode.

Do odstupanja u terminima isporuke može eventualno doći zbog potrebe za punjenjem cisterni ili vremenskih uslova.

Apeluje se na vozače da vozila ne parkiraju na lokacijama predviđenim za parkiranje cisterni, kao i na trasama njihovih kretanja, posebno u uskim ulicama.

O terminima za isporuku vode građani se mogu informisati na telefone: 0800-31-31-00 od 00,00 do 24,00 časova i 513 – 067 od 8,00 – 18,00 časova.

Izvor: Gradski štab za vanredne situacije

Milisav Pajević

Sombor priprema nacrt Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine

11.02.2019

Odeljenje lokalne poreske administracije je otpočelo rad na pripremi nacrta Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Sombora.

Prema količini zagađenja koje nastaje usled određenih aktivnosti biće određene naknade kako bi se smanjio stepen negativnog uticaja na životnu sredinu, a u skladu sa Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Bliže kriterijume za određivanje stepena negativnog uticaja na životnu sredinu, iznose naknada za određene aktivnosti, uslove za oslobađanje od plaćanja naknade ili njeno umanjenje i kriterijume koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu utvrđuje Vlada na predlog nadležnog ministarstva.

Visinu naknade na nivou grada utvrđuje sama lokalna samouprava na osnovu kriterijuma koji je utvrdila Vlada.

Nakon izrade nacrta Odluke o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji Grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije će, uputiti javni poziv i sprovesti javnu raspravu kada će zainteresovana lica, odnosno građani moći da dostave svoje pisane predloge, sugestije i komentare.

Nakon završetka rasprave, Odeljenje lokalne poreske administracije Gradske uprave grada Sombora sačiniće izveštaj o javnoj raspravi.

Milisav Pajević

U Italiji opala proizvodnja maslinovog ulja zbog klimatskih promena

11.02.2019

olive-oil-1596417_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Godina 2018. je za proizvodnju maslinovog ulja u Italiji bila jedna od najgorih do sada zabeleženih. Proizvodnja ulja je zbog klimatskih uslova opala za 57 odsto.

Južna oblast Pulja (Puglia) je najviše pogođena. U njoj je, naročito zbog snega u martu, proizvodnja opala za oko 65 odsto. Iz Pulje dolazi oko polovine italijanskog maslinovog ulja.

Italijanski institut Ismea, koji se bavi poljoprivrednom i prehrambenom industrijom, saopštio je da je proizvodnja maslinovog ulja u 2018. iznosila 185 000 tona. To je drastičan pad u odnosu na 429 000 tona proizvedenih u 2017. godini. Uprkos problemima, očekivana proizvodnja stručnjaka za 2018. bila je 265 000.

Loše vreme u Italiji oštetilo je najmanje 25 miliona stabala maslina. Drugi fitosanitarni problemi uključuju bakteriju “ksilelu” koja je napala maslinjake.

Pad proizvodnje uzrokovao je rast cena, pa je tako ekstra devičansko ulje u decembru koštalo oko 40 odsto više nego u junu.

Uprkos negativnom rezultatu i izneverenim očekivanjima, Italija zadržava drugu poziciju najvećih proizvođača za 2018/19.

Španija ostaje svetski lider, sa procenjenom proizvodnjom od 1,6 milijardi kilograma, što čini više od polovine svetske proizvodnje.

Pročitajte još:

Namirnice koje će zbog klimatskih promena potencijalno nestati

Doneta Uredba o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2019. godini

11.02.2019

Zastava Srbije — Foto: Vlada Republike Srbije

Vlada Republike Srbije je na poslednjoj sednici donela Uredbu o rasporedu i korišćenju sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa u 2019. godini.

Uredbom su utvrđeni raspored, uslovi i način korišćenja sredstava za subvencionisanje zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa koja su određena Zakonom o budžetu Republike Srbije za ovu godinu.

Subvencije u ukupnom iznosu od 230 miliona dinara, odnose se na finansiranje radova i drugih troškova, uključujući zarade zaposlenih kod upravljača na poslovima definisanim Zakonom o zaštiti prirode i ovom uredbom, kao i vrednost upotrebljenih sopstvenih resursa i dobara, za period od 1. januara do 31. decembra ove godine.

Pravo na korišćenje subvencija imaju upravljači nacionalnih parkova i zaštićenih područja proglašenih aktom Vlade.

Subvencije se dodeljuju upravljačima na osnovu programa upravljanja zaštićenog područja za 2019. godinu na koji je Ministarstvo zaštite životne sredine dalo saglasnost u skladu sa zakonom.

Dodela subvencija vrši se po zahtevu za dodelu sredstava subvencija za zaštićena prirodna dobra od nacionalnog interesa, koje upravljači podnose, najkasnije u roku od 20 dana od dana stupanja na snagu ove uredbe, a na osnovu obaveštenja Ministarstva zaštite životne sredine.

Upravljači zaštićenih područja proglašenih u 2019. godini mogu podneti zahtev za dodelu sredstava subvencija do 31. oktobra ove godine.

Milisav Pajević

Crna Gora uspešno realizuje IPARD program

11.02.2019

IpardCrnaGOra — Foto: Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja

Realizacija IPARD II Programa u Crnoj Gori je uspešna i očekuju se značajni efekti po razvoj crnogorske poljoprivrede i prerađivačkog sektora, ocenjeno je na četvrtoj po redu, sednici Odbora za nadgledanje IPARD II programa, kojoj su prisustvovali i predstavnici Direktorata za poljoprivredu Evropske komisije.

Sumirajući dosadašnje rezultate u sprovođenju Programa, predstavnici Ministarstva informisali su prisutne da je u prvoj godini sprovođenja IPARD programa, kroz javne pozive za Meru 1 – Investicije u primarnu proizvodnju i Mjeru 3 – Investicije u preradu, pristiglo ukupno 434 aplikacija – 389 za primarnu proizvodnju i 45 za preradu.

Naglašeno je da je proces evaluacije u toku i da se brzo očekuje potpisivanje ugovora za preradu, dok se potpisivanje ugovora sa poljoprivrednim proizvođačima za primarnu proizvodnju očekuje do kraja marta tekuće godine.

Zaključak Odbora je da se proces ugovaranja projekata, pristiglih po osnovu poziva za primarnu poljoprivrednu proizvodnju mora maksimalno ubrzati, uz poštovanje pravila i procedura koje su propisane. To je, ujedno, bila i sugestija prisutnih predstavnika poljoprivrednih udruženja koji su istakli su da se taj proces mora ubrzati, jer je prošlo dosta vremena od objavljivanja javnog poziva.

Izraženo je očekivanje da će realizacijom investicija crnogorska poljoprivreda i u delu primarne proizvodnje i prerade napraviti značajan iskorak u dijelu unapređenja i modernizacije poljoprivredne proizvodnje, postizanja konkuretnosti i mogućnosti kakve imaju njihove kolege u EU.

Kako bi crnogorski proizvođači što bolje iskoristili izdašna IPARD sredstva, uloga Odbora je da prati proces sprovođenja IPARD II programa, da daje svoj doprinos u prevazilaženju eventualnih uskih grla koja će se javiti tokom sprovođenja, ali i da obezbedi vidljivost Programa u čitavoj Crnoj Gori.

U tom pravcu, Odbor je usvojio i predložene amandmane na IPARD program koji se tiču uklanjanja uskih grla koja su se pojavila prilikom dosadašnje implementacije programa. Takođe, dodatno su u IPARD programu navedene izmene koje se tiču nove Mere – diverzifikacije aktivnosti u ruralnim područjima, a koju Ministarstvo ima ambiciju da akredituje u ovoj godini.

Predstavnici Direktorata za poljoprivredu Evropske komisije pohvalili su napredak Crne Gore u implementaciji IPARD programa i takođe naglasili da se mora dalje unapređivati proces kako bi se aplikacije što pre obrađivale i kako bi u kraćem roku potpisali ugovore o podršci, otpočeli realizaciju investicija i iskorišćavanje dostupnih sredstava podrške od strane EU, ističući da je zajednički cilj što veća iskorišćenost sredstava.

Članovi IPARD II odbora su predstavnici institucija koje su uključene u sam proces sprovođenja IPARD II programa, kao i predstavnici poljoprivrednih proizvođača, odnosno udruženja iz različitih sektora poljoprivredne proizvodnje, ali i predstavnici nevladinog sektora.

IPARD II odbor za nadgledanje članovima pruža mogućnost da svojim predlozima i radom doprinesu ostvarivanju ciljeva IPARD II programa, čime se ujedno obezbeđuje i transparentnost sprovođenja Programa.

Od velike važnosti je da svi članovi daju svoj doprinos, kako bi se i sam Program sproveo što uspešnije.

Milisav Pajević

Milutin Folić: Zagađenje u Beogradu je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma

11.02.2019

Milutin Folić - Srbija - portet — Foto: Grad Beograd

U poslednjih pet godina po pitanju ekologije urađeno je više nego za prethodnih 30, a zagađenje je posledica decenijske nebrige i automobilskog urbanizma koji se sada menja u korist pešaka, biciklista i javnog prevoza, rekao je arhitekta Milutin Folić koji je do skoro obavljao dužnost glavnog gradskog urbaniste, za portal Espreso.

Prema Folićevim rečima, postoje tri osnovne smernice daljeg urbanog razvoja grada.

– Na prvom mestu je izmeštanje industrijskih zona iz centra čime se omogućava izgradnja stambeno-poslovnih kompleksa uz racionalno korišćenje postojeće infrastrukture. Druga smerenica je spuštanje na reke čime se koristi najveći prirodni potencijal prestonice. Do kraja sledeće godine biće uklonjena pruga koja decenijama odvaja Palilulu, Dorćol, Kalemegdan, Kosančićev i Savski venac od priobalja. Konačno, tu je i promena ka ekološki prihvatljivoj hijerarhiji u saobraćaju kojom se prioritet daje pešacima, biciklistima i javnom gradskom prevozu. Najznačajniji je najavljeni početak izgradnje metroa kao i primarna mreža biciklističkih staza prema projektu “Beograd biciklom“, rekao je Folić.

Kada je u pitanju očuvanje životne sredine, Folić navodi da su u cilju smanjenja zagađenosti realizovani određeni projekti, ali i usvojeni oni čija se realizacija očekuje u narednim godinama.

– Neki od ostvarenih i planiranih projekata su nove pešačke zone, pasarele, biciklističke staze, parkovi, trotoari, drvoredi, prerada otpada, prerada otpadnih voda, zaustavljanje divlje gradnje, ukidanje parking mesta u centru, elektro-autobusi…Uređeni su Cvetni trg, Slavija, Obilićev venac, pešačka zona Zemuna, Park Ušće, Sava Promenada, ali i čitav niz urbanih džepova poput skvera Mome Kapora, skvera kod Stare Hercegovine, platoa Milana Mladenovića, Devojačkog parka i okoline Kalenić pijace, dodao je Folić.

On ističe da je jedan od važnijih projekata povećanje udela bicikla u saobraćaju.

– Osnovni cilj je rastrećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikala vidovima gradskog prevoza. U Beogradu postoji 83 kilometra biciklističkih staza, a plan je da se u naredne četiri godine izgradi još oko 120 kilometara od čega će oko 90 ići postojećim ulicama, a 30 će biti novoizgrađene biciklističke staze. Bicikl u Beogradu koristi oko jedan odsto sugrađana, a želja je da ga u narednih nekoliko godina koristi pet odsto, dodao je Folić.

Kako je rekao, Trg Republike, Studentski trg, Vasina ulica i Topličin Venac biće pretvoreni u pešačku zonu i popločani kamenom.

– Studentski trg će dobiti novu fontanu i spomenik Zoranu Đinđiću. U parku na Topličinom vencu biće postavljeno pet skulptura Olge Jevrić, novo zelenilo, igralište i česma. U Karađorđevoj ulici trotoari će biti prošireni i popločani, dok će priobalni deo osim šetališta dobiti i dečija igrališta, klupe, rasvetu i velike zelene površine. Savska ulica sa Trgom Stefana Nemanje će biti uređena kao novi centralni gradski trg, na kojem će biti podignut spomenik Stefanu Nemanji, dok će zgrada železničke stanice postati muzej. Rekonstrukcijom Ulice kneza Miloša i izgradnjom podzemne garaže za 450 vozila, trotoari će biti oslobođeni za pešake, bicikliste i drvorede. Ulica će posle rekonstrukcije imati šest saobraćajnih traka. Pasarela na Kalemegdanu će povezati Beogradsku tvrđavu sa priobaljem. Terazijskom terasom biće obezbeđen silazak prema reci do Ulice kraljice Natalije. Park Ušće će biti uređen do Zemuna, istakao je Folić.

Nakon izgradnje prvog kilometra Sava promenade, naveo je Folić, razvoj priobalja biće nastavljen do spajanja Kalemegdana i Ade Ciganlije.

– Promenada će imati biciklističke i pešačke staze, drvorede, zelene površine, silaske na reku, dečija i sportska igrališta, kvalitetnu rasvetu i druge sadržaje. Novi bulevar u okviru Beograda na vodi ići će paralelno sa Savskom ulicom i povezati Bulevar vojvode Mišića sa Karađorđevom. Dug dva kilometra i širok 40 metara, imaće nove drvorede u tri reda, pešačke trotoare popločane kamenom, biciklističke staze i klupe. Uz bulevar će biti i izgrađen centralni park na dva hektara, rekao je Folić.

Kada je u pitanju proširenje pešačke zone Knez Mihailove, ono obuhvata realizaciju niza projekata razvijanja pešačkih zona u centru grada.

– Grad nastoji da razvija „zelenu mrežu” pešačkih prostora u centru kako bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijenti od šireg značaja za identitet grada. Cilj je smanjenje korišćenja automobila i stvaranje zelenijeg, zdravijeg i prijatnijeg mesta za život, objasnio je Folić.

On ističe da će suzbijanje divlje gradnje očuvati Beograd, omogućiti mnogo veći priliv sredstava u budžet, izgradnju infrastrukture i osigurati gradnju bezbednih objekata prema propisima i standardima. Folić podseća da će izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, ali i preradu otpada u Vinči koja će podrazumevati selekciju otpada i pretvaranje u energiju, umnogome doprineti očuvanju životne sredine i smanjenju zagađenja.

Izvor: Portal Espreso/ Grad Beograd

Milisav Pajević

Promovisana monografija Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe”

10.02.2019

PROMOCIJA_MAB_4__Large_-2707-800-600-80-wm-right_bottom-100-watermarkpng — Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

U organizaciji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine, u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu danas 8.februara 2019.godine je održana promocija monografije Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe” u kojoj su predstavlјene prirodne, kulturne, istorijske i druge odlike ovog dela Bačke uz Dunav.

Foto: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Bačko Podunavlјe je, naime, u 2017. godini, odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESKO programa „Čovek i biosfera”, uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere, kao najočuvanija ritsko-močvarna celina duž Dunava. To je područje izuzetne biološke raznovrsnosti i centar retkih prirodnih staništa, kao i bogatog kulturnog nasleđa.

Skup je pozdravila Marina Tomić, v.d. direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i istakla je da upisivanje Bačkog Podunavlјa na UNESKO Svetsku listu rezervata biosfere velika odgovornost za sve koji se bave očuvanjem prirode.

Pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Galić rekao je, tim povodom, da je danas svaka aktivnost na zaštiti prirode – i te kako značajna i poželјna.

– Činjenica da je Bačko Podunavlјe uvršteno na Svetsku listu rezervata biosfere posebno je značajna za unapređenje suživota čoveka sa prirodom, a monografija je jedan od koraka koji treba da obezbedi veću prepoznatlјivost ovog područja, koje se prostire na više od 176.000 hektara, obuhvata pet opština sa 214.000 stanovnika, kao i četiri zaštićena prirodna područja, izjavio je Galić.

On je još dodao da sledi razrada tog koncepta, danas kroz monografiju, a zatim kroz interaktivnu razradu plana i određenu metodologiju saradnje sa ovim opštinama i građanima koji tu žive, gde je neophodno uskladiti različite sektorske politike s potrebama zaštite prirode, integrisati prirodnu i kulturnu baštinu sa ekonomskim i socijalnim razvojem.

Na promociji monografije ovog novog rezervata biosfere učestvovali su i pomoćnica ministra zaštite životne sredine Jasmina Jović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESKO prof. dr Goran Milašinović i direktorica kancelarije Svetske organizacije za prirodu WWF Adria u Beogradu Duška Dimović.

Članovi autorskog tima monografije su detaljno govorili o prirodnim i kulturnim vrednostima Bačkog Podunavlja, Dejan Zagorac – urednik monografije, Marko Tucakov – koordinator za međ.saradnju PZZP, prof.dr Vladimir Stojanović, sa PMFa Departmana za geografiju turizam i hotelijerstvo i dr Slavica Vujović, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Vojvodine. Zajednički zaključak je bio da je ovo tek početak rada na valorizaciji i promociji Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje”.

Milisav Pajević

Hrvatski izum – spas za pčele?

10.02.2019

Nemački mediji preneli su da su dvojica Hrvata izumela novi, revolucionarni način za suzbijanje parazita u košnicama koji izazivaju smanjenje populacije medonosnih pčela i eventualni slom i smrt čitave kolonije.

Grinja varoa hrani se i živi na pčelama. Svojim prisustvom u košnicama grinja slabi insekte i prenosi im brojne viruse.

Štetočine se mahom suzbijaju hemijskim sredstvima, posle kojih u medu ostaje štetan ostatak. Međutim, zahvaljujući dvojici pronalazača iz Hrvatske u budućnosti možda više neće biti tako.

Ivan Tolj i Mate Sablić patentirali su spravu koja bi bolesti pčela varozi mogla da stane na kraj.

Inovatori su shvatili da varoa umire na temperaturama iznad 43 stepena, koja inače ne škodi pčelama, medu i vosku.

Glavni zadatak im je bio da osmisle kako da čitavu košnicu praktično i ravnomerno izlože tolikoj toploti. Njega su uspešno i rešili, a inovativna ideja im je na takmičenju u Hamburgu donela 140 hiljada evra za komercijalizaciju projekta.

Presudan je bio nalaz da njihov uređaj “vartreat” uništava grinje i u leglima začepljenim voskom, a ne samo na telu pčele.

“Zabeležili smo efikasnost u rušenju varoe s pčele i u leglu na preko 91 odsto. Nakon testiranja nismo imali mrtvih pčela i nije bilo topljenja voska. Pčele nisu bile agresivne, a zatim su i bolje radile i prinos meda je povećan”, objasnili su Tolj i Sablić.

Jelena Kozbašić

Generacija koja želi bolji svet: Holandski studenti protestvovali zbog klimatskih promena

10.02.2019

protest-455714_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

U četvrtak, 7. februara 2018. godine, hiljade studenata u Holandiji nije otišlo na predavanja i časove kako bi se pridružilo mirnoj protestnoj šetnji ulicama Haga sa zahtevom za pooštravanje politika u oblasti borbe protiv klimatskih promena. Demonstranti su dolazili i iz udaljenijih delova države.

Protest je usledio nakon što se i omladina susedne Belgije pobunila iz istog razloga. I u ovoj zemlji Beneluksa veliki broj ljudi želi ambicioznije klimatske akcije.

Jedna od demonstranata Kim van Sparentak, koja ove godine učestvuje u izborima za Evropski parlament, pokušala je da objasni šta je mlade Holanđane inpirisalo na ovaj poduhvat. “Naša generacija protestuje kako bi pokazala da želi drugačiji svet, bolji svet i budućnost za sebe”, poručila je van Sparentak evropskim medijima.

Kritike na račun bežanja sa predavanja i časova je odbacila konstatujući da je skup privukao upravo one koji su pažljivo slušali svoje profesore. Protest je podržalo oko 350 naučnika i istraživača koji su u pismu podrške naveli da je “krajnje vreme za drastične mere kako bi se emisije gasova staklene bašte brzo i korenito smanjile”.

“U ovom trenutku kada su upozorenja toliko zloslutna, a nauka izričita da treba da reagujemo, studenti nisu ti koji su na potezu, već ljudi na vlasti i velike multinacionalne kompanije koji ne preduzimaju inicijativu i ne rade ono što bi trebalo”, rekla je van Sparentak.

Holandska agencija za procenu životne sredine je saopštila da je zacrtani cilj za smanjenje štetnih emisija za 25 odsto u odnosu na 1990. do 2020. godine “nedostižan”.

Jelena Kozbašić

Druga radionica za pripremu 6. Nacionalnog izveštaja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti

10.02.2019

2radionicaCBD — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine organizovala je Drugu radionicu za pripremu 6. Nacionalnog izveštaja Konvencije o biološkoj raznovrsnosti.

Sastanku je prisustvovalo 30 učesnika iz sledećih institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Direkcija za nacionalne referentne laboratorije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Sektor za zaštitu i unapređenje prirodnih dobara i biološke raznovrsnosti, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode Srbije, Institut za biologiju i ekologiju Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, PMF Univerziteta u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju, JP “Srbijašume”, JP “Vojvodinašume”, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, JP NP “Kopaonik”, JP NP “Tara”, Visoka škola primenjenih strukovnih studija Vranje, Habiprot, Agencija za zaštitu životne sredine.
Predstavljeno je 28 potencijalnih novih indikatora, za koje je potrebno uraditi pasoše i dostaviti komentare eksperata na svaki indikator.

Milisav Pajević

Od inovativne ideje do uspešnog preduzeća u oblasti održive energije

09.02.2019

U prostorijama StartIt Centra juče je održana konferencija za medije povodom početka aktivnosti na projektu „Danube Energy+“, koji ima za cilj podršku potencijala mladih inovatora u oblasti energetske efikasnosti i stvaranje optimalnog okruženja koje će podržati mlade da postanu pioniri promena u ovoj oblasti. Projekat sprovodi organizacija SEE ICT. Ona radi na tome da ideje u oblasti održive energije postanu uspešna preduzeća.

Projekat i saradnike je predstavio Nemanja Milović, menadžer projekta iz oblasti čiste tehnologije pri Startit Centru. Milović je istakao da je glavna ideja projekta podrška mladim ljudima sa inovativnim idejama od trenutka kad se njihova ideja javi na fakultetu, pa do probijanja na tržište i sve do trenutka dok ne postane uspešno preduzeće.

Jedan od gostiju, Aleksandar Milić, asistent sa Elektrotehničkog fakulteta i mentor studentskog tima „H-bridges“ koji razvija inovacije u oblasti elektronske energetike, kaže da je iznenađen sve većem odzivu studenata da se priključe njegovom timu sa kojim obilazi međunarodna i svetska takmičenja.

Prva faza projekta započeće uskoro, a obuhvataće pronalaženje desetak mladih inovatora i njihov jednomesečni rad sa mentorima kako bi unapredili svoje ideje u oblasti održive energije.

„Tema održivog razvoja i efikasne energije je treća tema po zastupljenosti i zainteresovanosti početnika u našem fondu posle informatičkih i privrednih tema“, navela je Ivana Kostić, saradnica za transfer tehnologiju iz Inovacionog fonda. Istakla je da je u proseku 11 odsto pokrenutih startapova vezano za ovu temu. Fond za investicionu delatnost se bavi podrškom inovacija kroz instrumente tehničke, finansijske i savetodavne podrške.

Glavne aktivnosti projekta na samom početku biće usmerene na razvijanje sistema za učenje koji je namenjem mladim inovatorima s idejama u oblasti energetske efikasnosti. Ovo će biti praćeno razvojem “Danube Energy+” ekosistemskog paketa predviđenog za podučavanje različitih nacionalnih aktera, poput državnih ustanova, univerziteta i malih i srednjih preduzeća. U svim državama obuhvaćenim projektom uslediće pilotiranje alata i paketa i uspostavljanje hub-ova.

Ovaj projekat se sprovodi u devet zemalja: Nemačkoj, Bugarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Češkoj, Rumuniji, Ukrajini i Srbiji. Planirano je da traje do 2021. godine.

Najtoplija decenija u poslednjih 160 godina!

09.02.2019

climate-change — Foto-ilustracija: Pixabay

Čovečanstvo se nalazi na polovini najtoplije decenije od početka vođenja evidencije vazdušnih temperatura, 1850. godine, upozoravaju britanski i američki klimatolozi.

Prema prognozama stručnjaka, u periodu od 2014. do 2023. temperature će da budu više nego u proteklih petnaest decenija.

Meteorolozi su podsetili da je prosečna temperatura tokom 2015. godine bila za jedan stepen viša u odnosu na prosečnu temperaturu predindustrijskog doba od 1850. do 1900. Pretpostavljaju da će trend rasta da se nastavi u budućnosti.

Potpisnice Ugovora o klimatskim promena su se u Parizu 2015. godine sporazumele da će nastojati da održe skok temperature ispod dva stepena u poređenju sa predindustrijskim dobom. Da li će im to poći za rukom?

Budimpešta – najbolja evropska turistička destinacija

09.02.2019

Više od pola miliona ljudi učestvovalo je u izboru najbolje turističke destinacije u Evropi za 2019. godinu na stranici European Best Destinations. Laskavu titulu odnela je prestonica Mađarske Budimpešta, smeštena na obali reke Dunav. Ona se opisuje kao jedan od najlepših i najsigurnijih gradova na svetu.

“Budimpešta nudi eleganciju Pariza, graditeljsku baštinu Beča, šarm Lisabona i stokholmski način života”, tvrde organizatori takmičenja. Ova neobična mešavina je od nas udaljena tek nekoliko sati vožnje, a kako nam je sledeći vikend, zbog proslave Dana državnosti, jedan dan duži – možda je idealno vreme da spakujemo kofere i zaputimo se ka graničnom prelazu Horgoš.

Evo svih deset mesta za putovanje koja prema mišljenju glasača zavređuju posebnu pažnju u toku ove godine:

1. Budimpešta, Mađarska

2. Braga, Portugal

3. Monte Izola, Italija

4. Mec, Francuska

5. Poznan, Poljska

6. Malaga, Španija

7. Ženeva, Švajcarska

8. Cavtat, Hrvatska

9. Bratislava, Slovačka

10. Sent-Maksime, Francuska

Održan sastanak ministra zaštite životne sredine sa predstavnicima OCD

09.02.2019

nvokarlovci1 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Zaštita naših reka i prirodnih resursa – voda i šuma, zaštita Dunava, vlažnih područja, ekološka pismenost, snaženje lokalnih samouprava u rešavanju ekoloških problema, finansiranje zaštite životne sredine, udruživanje snaga u zajedničkim kampanjama za jačanje svesti javnosti, uspostavljanje mernih stanica radi poboljšanja kvaliteta vazduha na najkritičnijim tačkama u Srbiji, eletromagnetno zračenje, samo su neke od tema koje su razmatrane u Sremskim Karlovcima na višečasovnom sastanku ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana sa predstavnicima brojnih nevladinih organizacija.

U prepunoj sali Karlovačke gimnazije, ministar Trivan je predstavio strateški pristup i glavne ciljeve Ministarstva zaštite životne sredine za naredni period, i pri tom ukazao da je dobra saradnja sa civilnim društvom jedan od garanta njihove uspešne realizacije.

– Ako radimo zajedno, nešto ćemo zaista i uraditi, naglasio je Trivan i dodao da udruženi kapaciteti države i civilnog društva su „magična formula“ koja će dati rezultate u uspostavljanju savremenih standarda životne sredine koji se mogu realno videti u narednih deset godina.

Sastanke sa predstavnicima civilnog društva Ministarstvo u saradnji sa Programom za razvoj Ujedinjenih nacija – UNDP organizuje uoči nastupa Srbije na velikim međunarodnim skupovima u oblasti zaštite životne sredine i prirode radi konsultacija, kao i nakon tih skupova, kako bi se OCD izvestile o postignutim rezultatima.

U skladu s tim, na ovom sastanku predstavljeni su zaključci i rezultati sa nedavno održanih konferencija – Konferencije UN o promeni klime (UNFCCC COP24) i Konferencije UN o biodiverzitetu (UN CBD COP14). Na ovim međunarodnim skupovima u kojima je Ministarstvo učestvovalo, donet je niz odluka i mera koje su osnova za dalje napore država i vlada, ali i zainteresovanih strana – privrede, naučne i stručne javnosti, nevladinih organizacija, u dostizanju ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, smanjenja ekološkog otiska na biodiverzitet, i ublažavanja posledica klimatskih promena na globalnom i drugim nivoima.

Ministarstvo koje je aktivno uključeno u njihovo sprovođenje, priprema Šesti izveštaj o implementaciji Konvencije o biodiverzitetu u Srbiji, a u okviru borbe protiv klimatskih promena i u cilju primene odluka za sprovođenje odredbi Sporazuma u Parizu, radi na reviziji dokumenata koja se realizuje u okviru projekta izrade “Strategije klimatskih promena sa akcionim planom“.

Trivan je, s tim u vezi, ukazao da je veće angažovanje Srbije na polju zaštite životne sredine izraženo i u njenoj većoj aktivnosti na najznačajnijim međunarodnim forumima na kojima se donose odluke od ključnog značaja za ekološku budućnost sveta.

– Aktivna uloga Srbije u oblasti zaštite životne sredine doprinela je da međunarodna zajednica prepoznaje našu kompetenciju, znanje, želju i posvećenost, i ukupan doprinos globalnim naporima za očuvanje Planete, naglasio je.

Predstavljajući najznačajnije planirane aktivnosti, ministar Trivan je najavio da će Ministarstvo ove godine imati za prioritet pripremu projektno-tehničke dokumentacije koja je uslov rešavanja najvažnijih problema u zaštiti životne sredine, a to su, pre svega, prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje otpadom.

– Pripremili smo se za taj proces, obezbedili smo nešto sredstava iz budžeta koji je skroman, ali ćemo zato krenuti da sukcesivno uključujemo lokalne samouprave u taj proces, najavio je Trivan.

Kako je objasnio, u Srbiji još uvek nedostaju stručni i finansijski kapaciteti za rešavanje ovih krupnih ekoloških pitanja, i u narednom periodu biće neophodno, kako osnaživanje i pomoć lokalnim samoupravama, tako i kadrovsko jačanje samog Ministarstva.

– Mi se ne bavimo više zaštitom životne sredine, jer je ona u toj meri ugrožena, već se mi bavimo odbranom životne sredine, zaključio je ministar i rekao da je i ovaj sastanak, kao jedan u nizu zajedničkih sastanaka sa OCD koji se redovno održavaju od osnivanja Ministarstva, značajan korak u uspostavljanju otvorenog trajnog dijaloga koji je usmeren na postizanje zajedničkih ciljeva za bolju i zdraviju životnu sredinu Srbije.

Milisav Pajević

1...957958959...1,675 Page 958 of 1,675

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM