Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, govore najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Agroekonomski analitičar Goran Đaković ističe da je u srpsko stočarstvo u padu od 2022. godine i da je stanje ozbiljno loše. Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović kaže da se negativan trend u Evropskoj uniji reflektovao na Srbiju, iako su razlozi za to različiti.

Povodom novih informacija Republičkog zavoda za statistiku o stanju stočarstva u Srbiji, agroekonomski analitičar Goran Đaković opisuje da se 2022. godine desio pad poljoprivredne proizvodnje u stočarskoj proizvodnji.

Navodi da je izgubljeno preko 50.000 goveda, a da je preko 10 odsto svinja izgubljeno, što je kasnije otišlo na 17 odsto i da se negativni trend i dalje nastavlja.

S druge strane, ocenjuje da postoji ogroman rast u realnom budžetu poljoprivrede – za milijardu evra.

„I kada pogledate takav jedan budžet, mislite, poljoprivrednicima je super. A zapravo to nije tako. Znači, subvencije su pogrešno raspoređene, subvencije kasne”, smatra Đaković.

Đaković podseća da je 20. februar, a da nema javnog poziva za subvencije po hektaru.

„To su glavne subvencije koje poljoprivrednici dobijaju, iako sam ja načelno protiv tog vida subvencionisanja, ali ako već imamo tu subvenciju i ako znamo da će da bude. Nema je, a prošle godine je bio javni poziv 1. februara”, naveo je gost Jutarnjeg programa.

Na pitanje da prokomentariše broj ovaca i živine, Đaković je istakao da je to ono što je potrebno i govedarstvu i svinjarstvu.

„Što se ovaca tiče, iz svog iskustva mogu da kažem da je tu jako stabilna situacija. Vi imate 10.000 dinara po grlu ovce, imate stabilne koliko toliko cene, tražnju dobru i naravno da će se održavati ta proizvodnja uz blagi rast. To je ono što treba zapravo i ovima koji se bave svinjarstvom i govedarstvom”, naveo je agroekonomski analitičar.

Pročitajte još:

• Mentorska i finansijska podrška inovatorima u poljoprivredi
• Za prihranu pšenice, osim sve više novca, potrebne su i padavine
• Prvi Javni poziv za podsticaje u okviru MERE 3 IPARD III programa

Šta se dešava u Evropi

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović objašnjava da je u poslednje dve godine broj svinja u Evropi pao za otprilike tri miliona komada, a broj goveda za oko 1,8 miliona komada.

Tumači da su podaci o povećanju svinjarskoj proizvodnji u Srbiji povezani sa onima koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom.

„Kompanije koje ulažu i u genetiku, i u ishranu, i u reprodukciju, dale su rezultate. Znači dalo je rezultata da imamo više broj živorođene prasadi po leglu i jednostavno to je razlog povećanja. Oscilacije su od godine do godine na nekih možda 7-8 odsto, ali pričamo o nekoj nekoj perspektivi koja treba da doprinese stabilnoj proizvodnji, prvenstveno za sopstvene potrebe, a potom i za eventualne tržišne viškove koje bi se plasirali kroz više faze proizvodnje na inostrano tržište”, naveo je Budimović.

„Strategija postoji, napisana je pre par godina”

U vezi sa sprečavanjem daljeg pada broja goveda u Srbiji, objasnio je da je govedarska proizvodnja najzahtevnija u stočarstvu i u ekonomskom i u organizacionom smislu.

„Najsporiji je obrt kapitala. Kada se uloži u govedarsku proizvodnju čeka se više od dve godine, na primer do prvog litra mleka”, navodi kao prvu važnu stavku dodavši da je planiranje ključno.

Druga važna stavka, prema mišljenju Budimovića, jeste da treba razdvojiti proizvodnju u centralnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, zato što je potpuno drugačija organizacija i oko ishrane i proizvodnje kabaste hrane i tako dalje.

„Strategija postoji, napisana je pre par godina, treba je dobro razmotriti i primenjivati”, naveo je sagovornik u Jutarnjem programu RTS-a.

Đaković se osvrnuo na temu, dodavši da je Evropska unija tokom jučerašnjeg dana objavila strategiju za razvoj privrede do 2040. godine.

„Oni tačno navode šta će i kako, u kom smislu da razviju. Mi našu strategiju imamo, verujem da ni ministar nije pročitao, pošto kad je bio predsednik svojevremeno u poseti jednoj mlekeri, on nije ni znao koliko su subvencije za mleko, tako da ne očekujem ni da zna šta u toj strategiji piše”, istakao je Đaković.

Ističe da se iz problema u stočarstvu izlazi kroz dobro osmišljene subvencije i da se ne mogu davati svakome.

„Kad ulažemo novac, da tačno znamo zbog čega ga ulažemo, gde ga ulažemo i šta ćemo mi od toga da dobijemo. Znate, milijardu evra uopšte nije mala cifra za jednu zemlju kao što je Srbija”, naveo je Đaković i rekao da .

Kaže da je potrebno prilagoditi mere regionalno i da ne može svako da se bavi svačime.

„Da znamo gde se proizvodi masovno stočarstvo, ako je to Pešter, Pešter, i onda dodamo njima više. Ako je ratarstvo dominantno negde, onda subvencionišemo ratarstvo. Ako je voćarstvo, onda voćarstvo, recimo Čačak, okolina i neki pogodni drugi kraj, i da se zna tačno”, rekao je sagovornik RTS-a.

„Ako imate pola hektara, odete lepo kod notara, registrujete tih pola hektara i registrujete poljoprivredno gazdinstvo i vi ste poljoprivrednik, pa da dobijete subvenciju”, pojašnjava situaciju uz komentar da inspektori nema šanse da provere da li su subvencije bile opravdane.

Izvor: RTS