Šta se desi kada u skoro celoj zemlji nestane struja – policijski čas za Čile

28.02.2025

Valparaiso_Čile2 — Foto-ilustracija: Unsplash (Bailey Hall)

Čile je pretrpeo jedan od najtežih nestanaka struje u poslednjoj deceniji, kada je 25. februara 2025. godine, u poslepodnevnim satima došlo do iznenadnog kolapsa elektroenergetskog sistema što je dovelo do prekida napajanja u više od 90 odsto zemlje, uključujući i glavni grad Santijago.

Milioni građana ostali su bez električne energije gotovo devet časova, što je izazvalo saobraćajni haos, otežalo rad hitnih službi i dovelo do privremenog zatvaranja metroa i brojnih prodavnica.

Vlada je brzo proglasila vanredno stanje i uvela policijski čas. Svi glavni bolnički centri i zatvori imali su rezervne generatore, čime je izbegnut potpuni kolaps. Međutim, metro u Santjagu, koji dnevno preveze više od dva miliona putnika, morao je hitno da evakuiše ljude iz vozova i obustavi vožnju, kako prenose svetski mediji.

Pročitajte još:

U mnogim delovima zemlje, ljudi su ostajali u liftovima. U bankama i drugim finansijskim institucijama prekinute su gotovo sve operacije, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih ekonomskih gubitaka.

Struja je, prema zvaničnim podacima, vraćena u oko 90 odsto domaćinstava već u prvim satima srede, 26. februara, dok su neke oblasti i dalje ostale bez stabilnog napajanja.

Dok zemlja čeka zvaničan izveštaj, mnogi ističu da bi ovaj incident mogao da dovede do preispitivanja trenutnog modela privatnog upravljanja energetskim sektorom i većih državnih ulaganja u sigurnost mreže.

Energetski portal

Golovi za zelenilo – novih 50 stabala

28.02.2025

drvo , drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (RosZie)

Javno komunalno preduzeće „Zelenilo – Beograd” i Fudbalski klub „Grafičar”, udružili su snage kako bi obogatili park kod Vojne gimnazije sadnjom 50 stabala, čime su simbolično proslavili svaki postignuti gol u protekloj godini. Ova inicijativa, nazvana „jedan gol, jedno stablo”, namenjena je da postane godišnja tradicija sa ciljem širenja zelenog fonda grada.

Odabrane su sorte biljaka koje uključuju ljubičaste magnolije, crvenolisne šljive i japanske trešnje, odražavajući boju dresova kluba. Specifične biljke ne samo da upotpunjuju izgled parka, već doprinose i biodiverzitetu i poboljšanju kvaliteta vazduha.

Pročitajte još:

Misija „Grafičara” se ne zaustavlja samo na fudbalu; klub je posvećen i očuvanju životne sredine, što uključuje sadnju stabala, procese reciklaže, smanjenje potrošnje energije i korišćenje obnovljivih resursa. Klub takođe teži da edukuje nove generacije fudbalera o važnosti očuvanja prirode.

„Zelenilo – Beograd” izražava zahvalnost klubu „Grafičar” za prepoznavanje i doprinos važnosti ekoloških inicijativa.

Takođe, pozivaju pojedince i društveno odgovorne kompanije da iskoriste preostale dane sadne sezone i doprinesu zelenilu Beograda. Kontakt za zainteresovane je putem email adrese info@zelenilo.

Energetski portal

Đubrivo poskupelo za 50 do 100 evra po toni: Kako će se to odraziti na srpske poljoprivrednike?

28.02.2025

sadnja - đubrivo - zemlja -organski otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Biti poljoprivrednik u Srbiji, u poslednje vreme, nije baš zavidna uloga. Na sve probleme poskupelo je đubrivo, a rastu i cene semena kukuruza i drugih kultura. Uz sve češće sušne periode, teško je biti optimističan za predstojeću sezonu.

Kako se bliži mart i proleće, zahuktava se i poljoprivredna sezona, a ono bez čega setva nije zamisliva, jeste upotreba đubriva.

Međutim, poljoprivrednici će ove sezone morati da izdvoje bogatstvo za finansiranje tog đubriva, čija je cena prema procenama agroanalitičara porasla za oko 30 odsto.

Pored đubriva, poskupela su i semena, pa će celokupan trošak za poljoprivrednike biti značajno veći, a prinos upitan.

Poljoprivrednicima ostaje samo da se zaduže da bi kupili potrebne materijale, a potom da se mole za kišu, koja već nedostaje.

Svetlana Antić Mladenović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu za Danas objašnjava da je došlo do rasta cena mineralnih đubriva, što će neminovno uticati na poslovanje poljoprivrednika.

„Kod azotnih đubriva, kao što su UREA ili AN, koja se koriste u ovom periodu godine u prihrani ozime pšenice i, eventualno, kukuruza, došlo je do promene u ceni od 50 do 100 evra po toni u odnosu na prethodnu godinu“, navodi ona.

To će se, kako dodaje, odraziti na proizvodnju, jer proizvođači neće imati dovoljno sredstava da kupe potrebnu količinu đubriva.

Pročitajte još:

Antić Mladenović podseća da poljoprivrednici, u primarnoj proizvodnji, već, najmanje, čitave prethodne dve decenije imaju problema sa rentabilnošću proizvodnje.

„Ni prethodnih godina sitaucija sa cenama mineralnih đubriva nije bila povoljna i zato količine đubriva koje su primenjivane, posebno od strane manjih proizvođača, nisu bile one koje su potrebne za postizanje optimalnog prinosa određene kulture, već su u startu bile niže ili je primena đubriva u potpunosti izostajala“, upozorava ona.

Kako dodaje, ono što se javlja kao dodatni problem je to što je, trenutno, vrlo teško uopšte pronaći azotna đubriva u prodaji.

„Nema ih u nabavci, pa samim tim i ko hoće da kupi po toj višoj ceni, ne može“, ukazuje naša sagovornica.

Ona pojašnjava da upotreba manje količine azotnih đubriva nego što je potrebno, automatski znači i manji prinos, dok primena nedovoljne količine kalijuma iz đubriva može da se odrazi na lošiji kvalitet prinosa pojedinih kultura, na primer niži sadržaj šećera i drugih ugljenih hidrata u organima prinosa voćarskih i povrtarskih biljaka.

„Takođe, ako biljka nije u optimalnom režimu ishrane, onda je osetiljivija na delovanje stresnih uslova, kao i manje otporna na bolesti i štetočine. Zatim, biljka može da bude manje otporna na delovanje spoljašnjih činilaca, kao što su visoke temperature i suša u letnjim mesecima, a dodatno može doći i do pojave fizioloških bolesti, kao što je, na primer, trulež vrha korena šećerne repe, trulež vrha ploda paprika i slično“ upozorava Antić Mladenović.

Poljoprivrednik i predsednik udruženja „Stig“ Nedeljko Savić, takođe, za Danas potvrđuje da su cene đubriva skočile i navodi primer.

„Za UREA-u je cena bila 48 dinara po kilogramu, a sada je 62 dinara“, naglašava naš sagovornik.

Za podizanje cena, on krivi uvoznike.

„Mi nemamo dokaze, ali smatramo da su se uvoznici đubriva udružili, a država to nije prepoznala kao problem i nije pokušala to da spreči. Mi smatramo da je monopol to što se dešava“, ukazuje Savić.

Uvoznici su, kako tvrdi, „videli da je država malo podigla subvencije i oni su našli način da nam uzmu taj deo“.

Ipak, poljoprivrednici će, kako kaže, morati to sve da plate, jer nemaju izbora.

„Đubriva koja se sada nabavljaju idu na zaduženja, a sutra će se razduživati u robi“, objašnjava on.

Taj mehanizam poskupljenja nije novi, dodaje Savić, ali tvrdi da to nikada nije bilo ovoliko.

„To će svakako uticati i na to da će naša proizvodnja biti skuplja, što znači da će ono što mi treba da zaradimo biti manje“, ukazuje naš sagovornik.

Tekst u celosti pročitajte ovde

Izvor: Danas

Nuklearna alijansa EU i Srbija: Paralelni putevi ka nuklearnoj budućnosti

27.02.2025

nuklearna energija, reaktor, — Foto-ilustracija: Unsplash (dan-meyers)

Evropska komisija i Plan pristupačne energije, zamišljen je da obezbedi niže troškove, veću konkurentnost i bezbednost snabdevanja, ali i da ubrza put ka održivom i ekološki prihvatljivom energetskom sistemu. Plan, čije se predstavljanje i očekivalo krajem februara, trebalo bi da ponudi konkretne mere za brzu i efikasnu reakciju na poskupljenje energenata, kao i da otvori vrata daljim ulaganjima u inovativne tehnologije koje će ujedno sačuvati životnu sredinu.

Neposredno uoči ove najave, 18. februara održan je sastanak na kome su članice tzv. Nuklearne alijanse Evropske unije – njih jedanaest, među kojima su Belgija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Francuska, Mađarska, Holandija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska – apelovale na Evropsku komisiju da nužno uvrsti nuklearnu energiju u skori paket mera. U zajedničkoj izjavi ukazale su na to da nuklearni reaktori obezbeđuju stabilnost mreže i omogućavaju pouzdano snabdevanje niskougljeničnom energijom i van granica država koje ih poseduju. U tom kontekstu, ocenile su da će bez nuklearne energije biti teško, ako ne i nemoguće, ostvariti klimatske ciljeve i dostići neto nultu emisiju ugljenika do 2050. godine, a da pri tome energija ostane cenovno pristupačna za građane. Nuklearna energija je bazna energija, stabilna, i ne zavisi od vremenskih prilika, zbog čega i jeste postalo jasno da je potrebno obezbediti energiju koja će biti kontinuirana.

Predlog alijanse podrazumeva i da Evropska komisija uspostavi okvir za olakšanu izgradnju novih nuklearnih postrojenja, uz jačanje i svega propratnog – od proizvodnje goriva, preko istraživanja i inovacija, do obrazovanja i razvijanja stručnih veština. Poseban akcenat stavljen je na ubrzani razvoj i uvođenje malih modularnih reaktora (SMR), za koje se veruje da mogu biti ključna karika u balansiranju proizvodnje i potražnje energije na kontinentu.

Pročitajte još:

Ko su partneri Srbije u razvoju nuklearnog energetskog programa?

Uporedo sa ovim dešavanjima, i Srbija ispituje sopstvene mogućnosti u oblasti energetike, vodeći računa o globalnim trendovima i potrebama domaćeg tržišta. Naime, Srbija je prošle godine u Francuskoj potpisala Memorandum o razumevanju, kojim je definisan okvir za dugoročnu saradnju u tranziciji ka niskougljeničnim tehnologijama. Nastavak zajedničkih projekata sa Francuskom, posebno kroz angažovanje kompanije EDF, mogao bi da bude važan korak ka energetskoj stabilnosti Srbije.

U Srbiji je do sada održana jedna radionica o obuci kadra potrebnih za nuklearnu energiju, a druga radionica o tome kako uključiti energetski sektor Srbije u projekat izgradnje nuklearne elektrane biće održana uskoro, što znači da Srbija otpočinje saradnju sa francuskim EDF-om, kako objašnjava i navodi Danas.

Nacrt strategije za razvoj energetike u Republici Srbiji, koji je prošao kroz javnu raspravu, uvodi ambiciozne ciljeve u pogledu obnovljivih izvora energije (OIE), predviđajući da do 2040. godine čak 70 odsto energetskog miksa bude pokriveno iz obnovljivih izvora. Najveći deo tog plana obuhvata jačanje kapaciteta vetroelektrana i solarnih parkova, koji bi zajedno trebalo da premaše 10 GW. Uz to, strategija otvara mogućnost razvoja nuklearnog programa, iako konkretni ciljevi za sada nisu definisani.

Razmatrajući dugoročna rešenja, za Magazin Energetskog portala, direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča”, objasnio je tom prilikom da smatra da bi Srbija trebalo da se pripremi za postepeno napuštanje uglja, koji trenutno dominira domaćom proizvodnjom električne energije. Ipak, potpuno oslanjanje isključivo na obnovljive izvore nije lako zamislivo bez dodatnih pouzdanih tehnologija, a upravo tu, po mišljenju pomenutog stručnjaka, nuklearna energija može poslužiti kao stabilna baza. Imajući u vidu trenutni deficit struje, koji iznosi između 1,2 i 1,5 GW, logično je, kako tvrdi, da se orijentišemo na iskustva zemalja iz okruženja, i da nam je jedan do dva reaktora dovoljno. Naime, Srbija je okružena ruskim reaktorima druge generacije snage oko 1 GW, dok je nama realno dostupna opcija treće generacije, a svet već radi na razvoju četvrte, torijumske generacije reaktora.

Energetski portal

Beč postaje grad bez otpada

27.02.2025

Nordwestbahnhof je posljednja velika urbana razvojna zona u Beču na području od 44 hektara_c_ÖBB Redl Janousekhavlicek_jpg — Foto: ÖBB/ Redl Janousekhavlicek

Ova godina je u glavnom gradu Austrije proglašena godinom cirkularne ekonomije, jer gradske vlasti Beča žele austrijsku prestonicu pretvoriti u grad bez otpada. Ovaj plan nije samo teorija, već konkretan niz mera koje će smanjiti otpad, povećati reciklažu i promovisati ponovno korišćenje resursa.

Iako je broj stanovnika od 2005. godine povećan za 20 odsto, količina sakupljenog otpada ostala je stabilna, a otpad po glavi stanovnika smanjen je za 15 odsto. Zahvaljujući preciznom razdvajanju otpada, Beč se svrstava među vodeće evropske gradove u ovom sektoru.

Grad je predstavio novi Plan za upravljanje i smanjenje otpada koji uključuje više od 160 konkretnih mera. Jedan od ključnih ciljeva je smanjenje količine otpada kroz podsticanje popravke pokvarenih proizvoda i promovisanje ponovne upotrebe umesto bacanja. Takođe, poseban naglasak stavljen je na povećanje reciklaže, što podrazumeva veću upotrebu recikliranih građevinskih materijala i bolje iskorišćavanje otpada iz domaćinstava. Osim toga, grad nastoji otpad tretirati kao vredan resurs – organski ostaci će se koristiti za proizvodnju biogasa, dok će se iz kanalizacijskog mulja izdvajati fosfor koji može poslužiti kao đubrivo u poljoprivredi.

Pročitajte još:

„Najbolji otpad je onaj koji nikada ne nastane“, ističe član gradske vlade iz resora za klimu Jürgen Czernohorszky. Grad želi smanjiti količinu otpada kroz inicijative poput iznajmljivanja umesto kupovine, podsticanja korišćenja višekratnih proizvoda i edukacije građana o pravilnom razdvajanju otpada.

Poseban fokus stavljen je na građevinski sektor, gde će se reciklirani materijali koristiti za nove objekte. Beč već testira ove principe na projektima poput stambenog kompleksa na prostoru nekadašnje železničke stanice Nordwestbahnhof.

U narednim mesecima, grad će razviti detaljnu strategiju cirkularne ekonomije koja će uključiti sve aspekte gradske infrastrukture – od javnog prostora i zgrada do prehrambene industrije i transporta. Cilj je postaviti standarde koji će poslužiti kao model drugim gradovima.

Izvor: Grad Beč

Mikroplastika – nevidljivi krivac za porast neuroloških poremećaja?

27.02.2025

mozak — Foto-ilustracija: Unsplah (Robina Weermeijer)

Naučnici su nas i ovoga puta iznenadili novim saznanjem o mikroplastici – i to nimalo prijatnim. Naime, istraživanje koje je sprovela Američka akademija za neurologiju otkriva zabrinjavajuću povezanost između prisustva morske mikroplastike i povećanog rizika od invaliditeta kod ljudi koji žive u obalnim područjima.

Preliminarna studija, koja će biti predstavljena na 77. godišnjem sastanku Američke akademije za neurologiju u aprilu ove godine, ukazuje na to da su stanovnici obalnih regiona sa visokim nivoima morske mikroplastike izloženi većem riziku od invaliditeta koji utiče na pamćenje, razmišljanje, mobilnost i sposobnost brige o sebi od onih koji žive u manje zagađenim sredinama.

Nakon što su analizirali podatke iz 218 priobalnih okruga u SAD-u, istraživači su došli do uznemirujućih zaključaka: u oblastima sa najvišim nivoima mikroplastike, poremećaji pamćenja i razmišljanja zabeleženi su kod 15,2 odsto stanovništva, dok je u oblastima sa nižim nivoima taj procenat iznosio 13,9 odsto. Invaliditet u kretanju bio je prisutan kod 14,1 odsto stanovnika visoko zagađenih oblasti, naspram 12,3 odsto u manje zagađenim regionima.

Kada je reč o sposobnosti samozbrinjavanja, prosečna prevalencija invaliditeta bila je 8,5 odsto u okruzima sa najvišim nivoima, u poređenju sa 7,7 odsto u okruzima sa najnižim nivoima.

Iako studija ne dokazuje da mikroplastika direktno uzrokuje invaliditet, ona pokazuje jasnu povezanost. Naučnici su uzeli u obzir i druge faktore koji mogu uticati na zdravstvene probleme, poput zagađenja vazduha, bolesti srca, moždanog udara, depresije i ekonomskih uslova, ali je i nakon tih prilagođavanja ostala značajna veza između nivoa mikroplastike i invaliditeta.

Kako mikroplastika utiče na zdravlje?

Mikroplastika može ući u ljudski organizam kroz udisanje i konzumaciju morske hrane. Studije su pokazale da mikroplastika prisutna u vazduhu može dospeti u pluća, izazivajući upale i oksidativni stres. Takođe, istraživanja su potvrdila da ribe i morski plodovi unose mikroplastiku, koja zatim ulazi u lanac ishrane i može dospeti do ljudi.

Nekoliko naučnih radova sugeriše da mikroplastika može podstaći zapaljenske reakcije i izazvati oksidativni stres u ćelijama, što može doprineti neurološkim poremećajima. Pored toga, mikroplastika vezuje toksične supstance iz okruženja, uključujući teške metale i hemikalije poput bisfenola A (BPA), što potencijalno utiče na endokrini i nervni sistem. Postoje i dokazi da mikroplastika može ometati normalne imunološke funkcije, povećavajući rizik od bolesti.

Ipak, ohrabrujuće je to što su brojni naučni timovi širom sveta posvećeni istraživanju mikroplastike – problema kojeg do pre nekoliko godina nismo ni bili svesni. Studije poput ove pomažu nam da bolje razumemo potencijalne zdravstvene rizike i da radimo na rešenjima za smanjenje zagađenja plastikom. Neki od ključnih koraka uključuju bolje upravljanje plastičnim otpadom, zabranu proizvoda koji sadrže mikroplastiku i razvoj novih tehnologija za prečišćavanje vode.

Ostaje da vidimo koje još tajne krije mikroplastika i kako da se od nje zaštitimo. Nauka i dalje istražuje njen uticaj, a naša svest i odgovorno ponašanje mogu igrati ključnu ulogu u sprečavanju njenog daljeg širenja.

Milena Maglovski

Odloženo uvođenje sankcija Naftnoj industriji Srbije na 30 dana

27.02.2025

nafta_gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, saopštila je da su američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) odložene za 30 dana.

Đedović Handanović je navela da je srpska strana noćas dobila informaciju od Odeljenja za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije (OFAC) Sjedinjenih Američkih Država da je usvojen zahtev za odlaganje sankcija.

Ministarka je pojasnila da ovo odlaganje ne uključuje američke državljane i američki finansijski sistem, upozoravajući da će svako ko poseduje, na primer, američki pasoš i dalje biti izložen riziku od stavljanja na listu sankcija OFAC-a.

Pročitajte još:

Takođe, kako se prenosi na sajtu Vlade, odgovor Sjedinjenih Država bio je i da shvataju važnost NIS-a za celokupni sistem, zdravstvo, policiju, ali i opšte funkcionisanje, kako naše zemlje, tako i regiona.

Ipak, ministarka je navela da ovo ne znači kraj.

Ona je izrazila nadu da će se naći održivo rešenje za konflikt u Ukrajini, što bi dalje moglo da utiče i na političke dogovore koji obuhvataju ekonomiju i sankcije prema Ruskoj Federaciji.

Energetski portal

Reforme iz Plana za oporavak i otpornost Bugarske štetne za energetsku sigurnost zemlje

27.02.2025

struja , električna energija — Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Plan za oporavak i otpornost Bugarske donosi reforme koje bi mogle da budu neizvodljive i štetne za energetsku sigurnost zemlje, rekao je Žečo Stankov, ministar energetike Bugarske. Prema analizi koju je sprovelo Ministarstvo energetike, reforme su potpuno suprotne nacionalnom interesu, zbog čega je potrebno da se plan pažljivo revidira. Ukoliko to ne bude učinjeno, istakao je da postoji opasnost da energetski sektor pretrpi nesrazmerno veliku štetu, koju će morati da plate bugarski građani.

Među reformama koje izazivaju zabrinutost, ministar Stankov je naveo izdvajanje „Elektroenergetskog sistemskog operatora” (ESO) EAD i „Bulgartransgasa” EAD iz grupe „Bugarskog energetskog holdinga” EAD, što može destabilizovati energetski sektor, smanjiti poverenje investitora i izazvati finansijske probleme.

Kao drugi problem, ističe se preuzeta obaveza smanjenja emisija ugljen-dioksida iz bugarskih termoelektrana za 40 odsto. Na kraju, tu je i usvajanje Mapa puta za klimatsku neutralnost, koja zapravo ne preuzima dodatne obaveze prema Briselu, ali sa druge strane stvara političke tenzije i nema podršku javnosti.

Ministar je ukazao i na dve investicije iz plana koje uključuju proceduru za izgradnju fotonaponskih sistema za bugarska domaćinstva i podršku energetski efikasnim sistemima za ulično osvetljenje u opštinama. Kako objašnjava, u ovom trenutku postoji 1.500 ugovora u okviru procedure za obnovljive izvore energije za domaćinstva, koji u Ministarstvu energetike stoje nepotpisani više od godinu dana.

Pročitajte još:

Kroz dijalog sa Briselom reforme mogle bi da budu prilagođene tako da Bugarska ispuni svoje obaveze, ali uz veću fleksibilnost u sprovođenju, objasnio je ministar. Dodao je da sredstva iz Plana za oporavak i otpornost koja nisu iskorišćena mogu da se preusmere u Fond za dekarbonizaciju, koji bi preuzeo troškove, čime bi se smanjile emisije ugljen-dioksida, umesto da se nameće zahtev za 40 odsto smanjenja, kakav ne postoji ni u jednom evropskom propisu.

Ministar Stankov, istakao je da geotermalna energija predstavlja perspektivan i održiv izvor energije koji može značajno da doprinese energetskoj sigurnosti i diversifikaciji snabdevanja Bugarske.

Uz novine u zakonodavstvu koje omogućavaju privlačenje investicija u ovaj sektor, Bugarska je na dobrom putu da razvije geotermalne projekte koji mogu da imaju ključnu ulogu u budućem energetskoj stabilnosti zemlje. Bugarska će u ovom kontekstu sarađivati sa liderima u ovoj oblasti, kao što su Holandija i Mađarska.

Energetski portal

Skoro 48 miliona Evropljana ne može da priušti grejanje – polovina su zaposleni

26.02.2025

dimnjak-kuća-grejanje-dim-fosilna-goriva — Foto-ilustracija: Unsplash (Sandra Grünewald)

Dok temperature padaju, širom Evropske unije raste broj onih koji nisu u mogućnosti da zagreju svoj dom. Novi podaci, koje je objavila Evropska konfederacija sindikata (ETUC), otkrivaju da je broj ljudi koji žive u energetskom siromaštvu u 2023. godini dostigao 47,5 miliona.

U 2019. godini, oko sedam odsto stanovnika EU – što je oko 30,7 miliona ljudi – nije moglo da priušti grejanje svojih domova. Do 2023. godine taj procenat je porastao na 10,6 odsto, a među pogođenima energetskim siromaštvom je i 23,7 miliona radnika.

Nekada rezervisan samo za socijalno ugrožene, problem energetskog siromaštva sada sve više pogađa zaposlene, a mnogi od njih rade u industrijama koje i same teško opstaju zbog rasta cena energije.

Evropska konfederacija sindikata poziva na hitne mere kako bi se sprečilo dalje propadanje radnih mesta i standarda života, uključujući kontrole cena energije, zabranu isključenja struje za ugrožene, veća ulaganja u obnovljive izvore i pravedne plate.

Pročitajte još:

„Prošlo je vreme za razgovore, potrebna je hitna akcija na nivou EU da se smanje računi za energiju za industrije, preduzeća i domaćinstva i da se obezbedi pravo na čistu, pristupačnu energiju, priznajući energiju kao javno dobro”, rekla je Ester Linč, generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata.

ETUC poziva na hitnu i strožu regulaciju energetskog tržišta kako bi se onemogućile tržišne spekulacije i zaštitili građani i preduzeća od nestabilnih cena. Sindikati ističu da je energija javno dobro i da se njenom distribucijom i cenama ne sme upravljati isključivo tržišnim mehanizmima, već kroz odgovorne državne politike koje osiguravaju pravednu raspodelu resursa i dugoročnu stabilnost.

Takođe, ETUC naglašava potrebu za odvajanjem cena električne energije od cena gasa, čime bi se omogućila pravednija i stabilnija cenovna politika. U tom cilju, sindikati predlažu osnivanje Evropske agencije za energiju, koja bi koordinisala energetske politike, pratila tržišna kretanja i sprečavala zloupotrebe koje dovode do rasta troškova za domaćinstva i industriju.

Milena Maglovski

Dobro osmišljeni NDC: Put do smanjenja siromaštva i jačanja globalne sigurnosti

26.02.2025

zeleno, vodonik, ESG, voda, ekologija, priroda, — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Zemlje potpisnice Pariskog sporazuma obavezale su se da će na svakih pet godina dostavljati svoje nove nacionalne klimatske planove – Nacionalno određeni doprinos (NDC). Prvi NDC podneti su 2015. godine, zatim 2020, a sada se očekuje da do kraja 2025. godine budu podneti najnoviji.

Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) objavio je da, ukoliko budu dobro osmišljeni, ovi planovi mogu da pomognu u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, ali i da posluže kao nacrti za smanjenje siromaštva, poboljšanje ljudskog zdravlja, jačanje bezbednosti hrane i širenje pristupa energiji, dok istovremeno otvaraju trilione dolara vredne investicione prilike. UNEP je predstavio neke od najvećih koristi klimatskih akcija, prema mišljenju stručnjaka.

Kao prvo, ističe se da klimatske akcije mogu da dovedu do otvaranja novih radnih mesta, ali i prilika za investicije. Prelazak na čistu energiju smatra se jednom od najvećih poslovnih prilika od Industrijske revolucije. Primera radi, u 2024. godini, investicije su dostigle 2,1 triliona američkih dolara. Dostizanje neto nulte emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine moglo bi da poveća globalni bruto domaći proizvod za sedam odsto, navodi Međunarodni monetarni fond. Takođe, moglo bi da se stvori 14 miliona radnih mesta u sektoru čiste energije, kako procenjuje Međunarodna agencija za energiju.

Pročitajte još:

Pored toga, klimatske akcije mogu da spase živote i poboljšaju zdravlje ljudi. Preciznije, ekstremni vremenski događaji na koje utiču klimatske promene izazvali su preko dva miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 4,3 triliona dolara u poslednjih 50 godina. Usporavanje globalnog zagrevanja i prilagođavanje na posledice klimatskih promena, prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, moglo bi da spreči oko 14,5 miliona smrtnih slučajeva i ekonomske gubitke od 12,5 triliona dolara. Dodatno, smanjenje zagađenja vazduha takođe bi doprinelo značajno zdravlju ljudi.

Kada je reč o smanjenju troškova, navodi se da se svakodnevno rasipaju velike količine energije, što ujedno predstavlja i trošak. Međunarodna agencija za energiju smatra da bi mere energetske efikasnosti mogle globalno da uštede domaćinstvima oko 200 milijardi američkih dolara na računima za struju i gas do 2040. godine. Pored toga, prelazak na obnovljive izvore energije doneo bi ekonomsku korist mnogim zemljama, zato što su troškovi za ove izvore, kako ističu, često niži od alternativnih na fosilna goriva.

Klimatske promene i očuvanje biodiverziteta su usko povezani. Održivo upravljanje i obnova ekosistema ne samo da pomažu očuvanju raznovrsnih vrsta, već takođe igraju ključnu ulogu u rešavanju klimatske krize. Prema Izveštaju UNEP-a o emisijama za 2024. godinu, smanjenje krčenja šuma, povećanje pošumljavanja i poboljšano upravljanje šumama mogli bi doprineti smanjenju emisija za oko 20 odsto do 2030. godine, čime bi se pomoglo ostvarivanju ciljeva Pariskog sporazuma. Takođe, obnavljanje 15 odsto degradiranih zemljišta i zaustavljanje njihovog daljeg uništavanja moglo bi sprečiti čak 60 odsto predviđenih izumiranja vrsta.

Na kraju, kroz klimatske akcije jača se i nacionalna bezbednost. Klimatske promene negativno doprinose sukobima u vezi sa kritičnim resursima, podstiču migracije i drugo. Štaviše, do 2050. godine bi usled posledica klimatskih promena moglo da dođe do migracije najmanje 25 miliona ljudi. Takođe, ulaganjem u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost smanjuju se rizici od nestabilnih cena fosilnih goriva i zavisnosti od uvoza energije.

Energetski portal

Čuvar okoline iz Ljusine

26.02.2025

Foto-Almira-Derviševića-2 — Foto: Almir Dervišević

Prirodna bogatstva predstavljaju neprocenjivu vrednost koju, nažalost, često ne cenimo dovoljno. To je vidljivo kroz mnoge divlje deponije i smeće koje nesavesni pojedinci ostavljaju gde god stignu. Često možemo videti da su obale reka, livade i pojasevi uz puteve prekriveni plastičnim kesama i raznim vrstama otpada, čime ne samo da narušavamo izgled prirode već je i ozbiljno zagađujemo. Mnogi od tih materijala, kao što su plastika i metal, teško i dugo se razgrađuju i u prirodi ostaju decenijama. Ipak, uprkos negativnim uticajima naših loših navika, postoje i oni koji neumorno rade na očuvanju prirode, i to na jedan pomalo netipičan način.

U malom mestu Ljusina, grad Bosanska Krupa, živi Almir Dervišević, ekološki aktivista koji je već nekoliko godina posvećen očuvanju svoje okoline. On u slobodno vreme prikuplja otpad i organizuje akcije čišćenja u kojima mu se pridružuju sugrađani.

– Interesovanje za ekologiju počelo je pre nekoliko godina, kada sam primetio da je puno smeća i otpada svuda oko nas, a niko nije preduzimao ništa da to reši. Tako sam odlučio da se posvetim čišćenju šuma, puteva, sela i obala reke Une – kaže Dervišević.

Do sada je prešao kilometre puteva, sakupljajući stotine vreća smeća, ali to mu nikada nije predstavljalo problem. Njegov rad postao je prepoznatljiv u zajednici, pa mu se pridružuju i drugi ljudi.

U FOKUSU:

– Počeo sam da organizujem akcije prikupljanja smeća i, kada ih organizujem, pridruži mi se od pet do osam volontera. Do sada sam imao mnogo uspešnih akcija. Obično vikendom čistim, to mi oduzme četiri do pet sati. Najviše mi pomaže moj dobri prijatelj Razim Dervić – dodaje Almir.

On ističe da uz putne pravce najčešće nalazi limenke, flaše i drugi otpad, a nada se da će ljudi koji bacaju smeće iz vozila početi da prepoznaju štetnost svojih postupaka i da će u budućnosti paziti gde bacaju smeće.

Sve što prikupi, pakuje u velike vreće, a zatim komunalna služba grada Bosanska Krupa dolazi i to transportuje na gradsku deponiju.

Na početku njegovih akcija ljudi su bili iznenađeni njegovim angažmanom, ali s vremenom je stekao podršku sugrađana. Iako je uglavnom čistio svoju neposrednu okolinu, Almir planira da proširi svoje aktivnosti i na druge gradove.

– Mislim da bi bacanje smeća moglo da se smanji kada bi zakoni bili stroži i kada bi oni koji zagađuju prirodu bili kažnjeni. Smatram da ljudi koji zagađuju ovu našu prelepu prirodu nemaju poštovanja prema sebi, jer ako bi imali poštovanja prema sebi, ne bi radili ono što rade prirodi. Borim se protiv takvih osoba i uvek ću se boriti. Voleo bih da zakon bude stroži, da se uvedu kazne i da tako smanjimo količinu smeća. Verujem da je to jedini pravi način. Osim toga, svi treba da budemo odgovorni i ne bacamo smeće. Lično bih voleo da svaki grad organizuje slične akcije i da se svi borimo za očuvanje naše divne prirode – ističe Dervišević.

On je takođe jedan od najaktivnijih članova grupe građana pod nazivom „Čuvari okoline”, koja se bavi čišćenjem divljih deponija u ovom području. Većinu svojih akcija organizuje putem društvenih mreža, gde nekoliko dana unapred poziva sugrađane da mu se pridruže, navodeći tačnu lokaciju gde će se prikupljati smeće.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2 dobili tržišne premije na aukcijama za OIE u Srbiji

26.02.2025

SANY Renewable Energy wind turbine — WV-International

Vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2, u većinskom vlasništvu kompanije SANY Renewable Energy, globalnog lidera u proizvodnji vetroturbina sa sedištem u Kini, zauzeli su drugo, odnosno treće mesto na preliminarnoj rang listi projekata koji su se nadmetali za dodelu tržišne premije u kategoriji vetroelektrana u okviru drugih po redu aukcija za obnovljive izvore energije Ministarstva rudarstva i energetike.

Projekti vetroparka Alibunar 1, kapaciteta 96,6 MW i vetroparka Alibunar 2, kapaciteta 71,4 MW, od nedavno se nalaze u većinskom vlasništvu kineske kompanije SANY Renewable Energy, proizvođača vetroturbina iz Kine. Projekte je u partnerstvu sa norveškim developerom Emergy, razvila holandska kompanija WV-International, poznata i kao jedan od pionira obnovljivih izvora energije u Srbiji.

Povodom uspeha na aukcijama, kompanija je saopšila da su u toku pripreme za izgradnju elektrana. Početak izgradnje planiran je u četvrtom kvartalu ove godine, a model turbina koje će biti instalirane je S168 kapaciteta 4.2 MW, kineskog proizvođača SANY Renewable Energy.

Pročitajte još:

Završene druge aukcije za OIE: Rezultat novih 10 zelenih elektrana

Nakon završetka izgradnje i priključenja na prenosnu mrežu, kompanija će 100 posto planirane proizvodnje prodavati Elektroprivredi Srbije AD sa kojom je ranije potpisala ugovor o prodaji električne energije u trajanju od 15 godina. Kada budu u funkciji, vetroparkovi Alibunar 1 i Alibunar 2 proizvodiće 480 gigavat-časova godišnje čime će značajno doprineti proizvodnji čiste i zelene električne energije u ukupnom energetskom miksu zemlje.

Kompanija WV-International u saradnji sa kompanijom Emergy nastavlja razvoj vetroelektrana ukupnog kapaciteta 571 MW koje su deo kompleksa projekata Banat, kao i hibridne elektrane od 125 megavata koja će kombinovati vetar i solar.

Akcijama SANY Renewable Energy trguje se na berzi u Šangaju

Kompanija SANY Renewable Energy Co.,Ltd osnovana je 2008. godine i posveće je cilju da postane globalni lider u snabdevanju opreme za proizvodnju zelene energije, kao i pružanju usluga u tom segmentu. Kompanija je zvanično registrovana na STAR berzi u Šangaju 22. juna 2022. godine (SANY Renewable Energy, berzanski kod: 688349). Kompanija je 2023. godine zabeležila znajačan porast u tržišnom udelu kada je rangirana kao jedna od sedam globalnih proizvođača vetro turbina.

Izvor: WV-International

1...919293...1,671 Page 92 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Ko su partneri Srbije u razvoju nuklearnog energetskog programa?

Pročitajte još:

Kako mikroplastika utiče na zdravlje?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Akcijama SANY Renewable Energy trguje se na berzi u Šangaju

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM