Home Blog Page 91

Počinje revitalizacija drugog agregata u RHE „Bajina Bašta”

Foto-ilustracija: Pixabay (Jacopo Cavalca)

Radovi na drugom agregatu reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta” označili su početak druge faze revitalizacije. Očekuje se da će radni vek revitalizovanih agregata biti produžen za nekoliko decenija ovim radovima, što će značajno doprineti stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije.

Direktor za proizvodnju energije u ogranku „Drinsko-Limske HE”, Dušan Trišić, istakao je važnost RHE kao rezervne elektrane koja može zameniti bilo koji agregat u sistemu „Elektroprivrede Srbije” i pokriti vrhove dnevne potrošnje zahvaljujući svojim karakteristikama.

Pročitajte još:

Kako se navodi na sajtu „Elektroprivrede Srbije”, planirano je da se radovi, koji uključuju opremu pumpe turbine motor generatora, pobudni sistem generatora, sistem upravljanja i sistem električnih zaštita i opreme generatorskog napona, završe u roku od sedam meseci.

Projekat je podeljen u tri segmenta:

prvi obuhvata radove na pumpi-turbini i motor-generatoru u saradnji sa japanskom kompanijom „Toshiba”, drugi deo, koji obuhvata revitalizaciju sistema upravljanja i električnih zaštita, vodiće stručnjaci Instituta „Mihailo Pupin”, dok će treći segment, revitalizacija sistema pobude, biti u nadležnosti Instituta „Nikola Tesla”.

Energetski portal

Rumunija povećava ulaganja u OIE sa 105 novih projekata

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Ministar energetike Rumunije Sebastijan Burduž potpisao je 105 ugovora o finansiranju projekata u okviru Fonda za modernizaciju, ključnog programa za obnovljive izvore energije i skladištenje energije. Ovim korakom Rumunija dodatno jača svoju posvećenost održivoj energetskoj budućnosti i unapređenju energetske efikasnosti javnih institucija.

Ukupna vrednost projekata iznosi 167,5 miliona leja (33,66 miliona evra), pri čemu bespovratna sredstva iz Fonda za modernizaciju iznose 143,3 miliona leja (28,8 miliona evra). Projekti predviđaju instalaciju novih kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, ukupne snage 23,01 MW.

„Potpisivanjem ovih ugovora činimo konkretne korake ka modernoj Rumuniji, gde svaka zajednica ima pristup čistoj energiji po fer cenama. Solarni parkovi koji će se graditi u okviru ovih projekata omogućiće zajednicama širom zemlje pristup čistoj energiji, približavaju nas našem cilju transformacije nacionalnog energetskog sistema”, izjavio je ministar Burduž.

Pročitajte još:

On je dodao da najznačajniji korisnici ostaju građani, koji će direktno osetiti pozitivne efekte ovih projekata kroz niže račune, čistiju životnu sredinu i bolji kvalitet života. Takođe, potpisane investicije otvaraju radna mesta i donose dugoročan prosperitet lokalnim zajednicama, navedeno je u saopštenju Ministarstva energetike Rumunije.

Ministarstvo je kroz ovaj program do sada finansiralo ukupno 633 ugovora, vrednih gotovo 1,69 milijardi leja (339 miliona evra), čime je omogućena instalacija ukupne snage od 237,4 MW. Zahvaljujući ovim investicijama, lokalne samouprave i javne institucije mogu znatno smanjiti troškove energije, pokrivajući čak do 70 odsto svojih potreba, uključujući javnu rasvetu, škole i bolnice.

Energetski portal

Kina otkrila potencijalni izvor energije dovoljan za narednih 60.000 godina

Foto-ilustracija: Freepik ( wirestock)

Sigurnost u snabdevanju energentima dobija posebnu pažnju poslednjih godina, zbog čega se sve veći broj potencijalnih izvora energije razmatra – od obnovljivih izvora energije (OIE), preko vodonika, pa sve do torijuma, prirodnog metala koji može proizvesti stotine puta više energije od uranijuma.

Nedavno otkriće pokazalo je da Kina raspolaže značajnim količinama torijuma koje mogu snabdevati ovu zemlju energijom narednih desetina hiljada godina. Ove količine torijuma nalaze se u rudarskom kompleksu Bajan Obo (Bayan Obo) u Unutrašnjoj Mongoliji, koji je najveće nalazište retkih zemnih elemenata na svetu, kao i značajan izvor gvožđa. Torijum se može ekstrahovati iz rudarskog otpada, posebno iz gvožđarskih rudnika, iako je do sada bio uglavnom neiskorišćen.

Kako prenose svetski mediji, za samo pet godina proizvodnje rudarskog otpada mogla bi se ekstrahovati količina torijuma dovoljna za snabdevanje američkih domaćinstava za više od 1.000 godina. U celokupnom rudarskom kompleksu Bajan Obo procenjuje se da bi torijum mogao obezbediti energiju za Kinu čak 60.000 godina.

Pročitajte još:

Kina je prošle godine dala odobrenje za izgradnju prve svetske nuklearne elektrane koja će koristiti torijumski reaktor sa rastopljenom soli. Elektrana će biti smeštena u pustinji Gobi, a očekuje se da će početi proizvodnju energije do 2029. godine, sa planiranom proizvodnjom od 10 megavata električne energije. Ovaj projekat predstavlja deo cilja Kine da do 2060. godine postane ugljenično neutralna zemlja.

Torijumski reaktori su sigurniji od tradicionalnih jer ne zahtevaju vodu za hlađenje i smanjuju šanse za topljenje jezgra. Za razliku od uranijuma, oni proizvode mnogo manje količine toksičnih otpada.

Međutim, izazov u korišćenju torijuma kao izvora energije leži u složenosti njegovog vađenja. Ekstrakcija torijuma iz rudarskog otpada, koji sadrži retke zemlje, zahteva velike količine kiseline i energije, a proces takođe dovodi do stvaranja značajnih količina otpadnih voda, što predstavlja ozbiljan izazov u njegovoj širokoj primeni. Kako bi upotreba torijuma mogla da postane stvarnost i da doprinese održivoj energiji, potrebno da se radi na daljem razvoju novih tehnologija i rešenja za vađenje torijuma.

Katarina Vuinac

EEA: Emisije metana opadaju, ali nedovoljno za usporavanje klimatskih promena

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Metan je jedan od gasova sa efektom staklene bašte koji doprinosi klimatskim promenama, a ujedno je i glavni uzrok zagađenja prizemnim ozonom (nalazi u donjim slojevima atmosfere), što dovodi do lošeg kvaliteta vazduha i negativnih posledica po ljudsko zdravlje, ekosisteme i poljoprivredu. Zato se moraju uvesti dodatne mere kontrole i smanjenja emisija metana širom Evrope i sveta, navedeno je u izveštaju „Metan, klimatske promene i kvalitet vazduha u Evropi“.

Iako emisije metana u EU opadaju, one i dalje čine 12 odsto ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u Evropi. Međutim, globalne emisije metana i njegov relativni doprinos globalnom zagrevanju rastu, navodi Evropska agencije za životnu sredinu (EEA) koja je objavila pomenuti izveštaj.

U EU, prizemni ozon prelazi preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pri čemu je 94 odsto gradske populacije izloženo štetnim nivoima. Održavanje nivoa u skladu sa smernicama SZO o kvalitetu vazduha moglo bi potencijalno sprečiti 70.000 prevremenih smrti godišnje u EU.

Od globalnog povećanja temperature za 1,1 °C, metanu se može pripisati 0,5°C. Metan je oko 84 puta efikasniji kao gas sa efektom staklene bašte u poređenju sa ugljen-dioksidom kada se razmatra u vremenskom okviru od 20 godina. Zbog toga smanjenje emisija metana predstavlja efikasnu strategiju za ograničavanje globalnog zagrevanja.

Pročitajte još:

Osim na zdravlje ljudi, prizemni ozon negativno utiče na ekosisteme i poljoprivrednu proizvodnju smanjujući prinose. Procenjeno je da godišnje nanese dve milijarde evra štete poljoprivrednim kulturama u Evropi. Tako su na primer gubitci u prinosima useva zbog uticaja ozona širom Evrope u 2022. godini procenjeni na oko 6.700 kilotona pšenice, što odgovara vrednosti od 1,3 milijarde evra, i oko 3.200 kilotona krompira, što odgovara vrednosti od 680 miliona evra.

Najveći emitenti metana

Poljoprivredni sektor je najveći emitent metana u Evropi sa oko 230 miliona tona CO2e (ekvivalent ugljen-dioksida) emisija metana u 2022. godini (navedeno je u izveštaju Evropske unije objavljenom 2024.). To čini oko 56 odsto emisija metana u EU. Najveći izvor metana u poljoprivredi je enterička fermentacija, tj. proces varenja kod preživara.

Sektor otpada je drugi najveći emitent metana u Evropi, sa oko 97 miliona tona CO2e metana emitovanog u 2022. godini.

Treći najveći emitent metana u Evropi je energetski sektor sa oko 65 miliona tona CO2e emisija metana u 2022. godini. Emisije koje nastaju iz curenja tokom vađenja i obrade uglja čine 36 odsto novih emisija, dok operacije sa prirodnim gasom i sagorevanje biomase u stambenom sektoru čine 24 odsto i 14 odsto, respektivno (podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) u 2022. godini).

Energetski portal

Svetski dan divljih vrsta 2025: Poziv na održivo finansiranje zaštite prirode

Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan veverkolog)

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2013. godine 3. mart Svetskim danom divljih vrsta (WWD), jer je upravo na taj datum 1973. godine potpisana Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (CITES).

Tema za 2025. godinu usmerena je na efikasnije i održivije finansiranje zaštite divljih vrsta i izgradnju otpornije budućnosti za ljude i planetu. Trenutna finansijska sredstva nisu dovoljna da bi vlade ispunile nacionalne ciljeve u oblasti biodiverziteta. Prema podacima sa sajta WWD, godišnje se u očuvanje biodiverziteta ulaže oko 140 milijardi dolara, dok su realne potrebe procenjene na čak 820 milijardi dolara.

Globalni okvir za biodiverzitet Kunming-Montreal postavio je cilj da se svake godine obezbedi najmanje 200 milijardi dolara za zaštitu i očuvanje biodiverziteta. Takođe, planirano je da se do 2030. godine ukinu ili reformišu subvencije koje štete prirodi.

Razvijaju se i inovativni finansijski mehanizmi, poput obveznica za zaštitu divljih vrsta (Wildlife Conservation Bonds). Ovaj finansijski instrument Svetske banke omogućava privatnim investitorima da ulažu u projekte zaštite prirode, poput očuvanja nosoroga i njihovih staništa. Umesto oslanjanja isključivo na donacije, investitori dobijaju povrat sredstava na osnovu postignutih rezultata, dok Globalni fond za životnu sredinu pomaže u smanjenju rizika.

Foto: pixabay

Kao dodatni podsticaj za ulaganje u očuvanje biodiverziteta, ističe se da polovina globalnog BDP-a zavisi od prirode. Primera radi, sektor ribarstva donosi više od 10 odsto BDP-a u pojedinim zemljama, ali je više od trećine morskih ribljih populacija ugroženo usled prekomernog izlova.

Svetska fondacija za prirodu (WWF) upozorava da su populacije više od 5.000 vrsta kičmenjaka u proseku opale za 73 odsto u periodu od samo 50 godina.

Zbog toga je 3. mart 2025. godine posvećen razmeni znanja i istraživanju inovativnih finansijskih rešenja za zaštitu divljih vrsta, o čemu se danas govori na centralnoj proslavi Ujedinjenih nacija u Ženevi.

Pročitajte još:

Zaštita divljih vrsta u Srbiji

Prema podacima Zavoda za zaštitu prirode, u Srbiji je status zaštićenih vrsta dodeljen ukupno 860 divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, dok broj strogo zaštićenih vrsta iznosi 1783. To su vrste koje su nestale sa teritorije Srbije, ali su vraćene kroz programe reintrodukcije, kao i one koje su ugrožene ili specifične za ovaj region.

U susret ovom Svetkom danu, WWF Adrija je radila na postavljanju pet foto zamki na Staroj planini, koje su namenjenje za praćenje kretanja velikih zveri – medveda, vuka i risa. Cilj je da se utvrdi u kojoj meri su posledice klimatskih promena uticale na korisdore koje koriste ove životinje.

Kako ističu iz ove organizacije, najznačajniji uzroci nestanka divljih vrsta su širenje poljoprivrede i urbani razvoj, krčenje šuma, prekomerni ribolov, korišćenje neodrživih izvora energije i zagađenje mora, voda i kopna koji zatim dovode do nestanka staništa divljih vrsta, nestanka vode i klimatske krize.

Energetski portal

Indija gradi najduži naftovod na svetu

Foto-ilustracija: Unsplash (Yang Jing)

Indija se sprema da postavi novi svetski rekord u energetskom sektoru izgradnjom najdužeg cevovoda za tečni naftni gas (LPG) na svetu. Radovi su u završnoj fazi, a zvaničnici najavljuju da će kompletan projekat biti pušten u rad do juna.

Poduhvat, vredan oko 1,3 milijarde američkih dolara, osmišljen je kako bi drastično smanjio troškove transporta LPG-a kamionima po zemlji, unapredilo snabdevanje i smanjio broj nesreća na putevima

Planiran je cevovod dužine 2.800 kilometara, koji će povezivati obalski grad Kandla i severni grad Gorakhpur. Prva faza projekta biće završena u martu, dok će ceo sistem biti potpuno operativan od sredine godine.

Pročitajte još:

Kada bude pušten u rad, cevovod će godišnje moći da transportuje oko 8,3 miliona tona LPG-a, što je oko 25 odsto ukupne indijske potražnje.

Jedna od najmnogoljudnijih zemalja sveta, ujedno je i treći najveći potrošač nafte na svetu, a upotreba LPG-a je u poslednjih deset godina zabeležila rast od čak 80 odsto. Samim tim, neophodno je u zemlji poput ove energetski sektor konstantno unapređivati kako bi se učinio funkcionalnim.

Energetski sektor

Stabilna grejna sezona u Užicu: Najavljeno poskupljenje i letnji radovi na toplovodu

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

U Užicu ovogodišnja grejna sezona za korisnike daljinskog sistema grejanja protiče bez većih problema uprkos poskupljenju energenata. JKP „Gradska toplana” preuzelo je teret poskupljenja, što je dovelo do određenih gubitaka u poslovanju. Ipak, od 1. marta je počelo da se primenjuje poskupljenje od 5,2 odsto, za šta je doneta odluka u oktobru prošle godine, ali se vodilo računa da to bude što manji izdatak za građane.

Prema rečima Branka Filipovića, direktora tog javnog preduzeća, reč je o poskupljenju od 7,4 dinara po metru kvadratnom, što će u proseku biti 400 dinara više na računima.

Grejna sezona zvanično traje do 15. aprila, nakon čega će, prema rečima Filipovića, uslediti radno leto. Kako je istakao, pored remonta kotlarnica i podstanica, radiće se i na rekonstrukciji dotrajalih delova toplovoda.

Pročitajte još:

„Izvesno je dosta radova u kotlarnicama i poodstanicama kao i na toplovodnom sistemu, gde nismo mnogo radili u prethodnim godinama. U planu je i nastavak naših investicija, završetak investicije u kotlarnici Sevojno gde je nabavljena gotovo sva oprema, kao i nastavak radova na projektu gasnog generatora u Ulici Heroja Jerkovića”, rekao je direktor.

Naglasio je da je prvi prioritet ostaje kotlarnica Međaj, gde je završena gotovo sva projektna dokumentacija. Za određeni deo dokumentacije obezbeđene su i potrebne dozvole, pa u ovom preduzeću veruju da će se uskoro rešiti imovinsko-pravni odnosa na jednom delu parcele, što je jedan od uslova za dobijanje dozvole za samu kotlarnicu, navodi se na sajtu Grada Užica.

Energetski portal

Novootvoreni blok „B3“ u Kostolcu sinoć stao sa radom, iz EPS-a tvrde da je planski

Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Novoizgrađeni blok „B3“ termoelektrane u Kostolcu, koji su kineski partneri zvanično predali Elektroprivredi Srbije (EPS) 13. decembra prošle godine, sinoć je stao sa radom, saznaje Danas.

Iz EPS-a su ovu informaciju potvrdili za naš medij i naveli da je reč o „planskom zaustavljanju rada bloka“.

„Od 3. decembra prošle godine blok B3 u Kostolcu je u jednogodišnjem garancijskom periodu tokom kojeg izvođač radova kineski China Machinery Engineering Corporation (CMEC). treba da otklanja sve uočene primedbe. U poslednja četiri meseca blok B3 je proizvodio električnu energiju i noćas je planski zaustavljen rad bloka radi otklanjanja primedbi tokom perioda garantnog roka“, naveli su iz EPS.

Istakli su da su sve neophodne ekipe kako kineske, tako i srpske, kao i tehnički kapaciteti, na lokaciji elektrane.

Iz EPS-a navode da je očekivani period „otklanjanja primedbi“ oko sedam dana.

Pročitajte još:

Podsetimo, sredinom decembra prošle godine kineski izvođač radova CMEC predao je EPS-u novi termoblok „B3“ koji je izgrađen u Kostolcu nakon nekoliko godina kašnjenja.

Inače, to je prvi izgrađeni termoblok posle više od 30 godina. Puštanjem u rad ovog termobloka proizvodni kapacitet EPS-a uvećan je za 350 megavata.

Izgradnja novog bloka zajedno sa proširenjem kapaciteta rudarskog kopa Drmno vredela je 715,6 miliona dolara.

Generalni direktor EPS-a Dušan Živković prilikom predaje bloka rekao je da je u blok ugrađena najsavremenija oprema i tehnologija koja je proizvedena u čak 130 kompanija iz Kine, Nemačke, Srbije i drugih zemalja, što, kako je istakao tada, novi blok čini visoko efikasnim.

„Sagrađen je po najstrožim ekološkim standardima, dok su tokom probnog rada zabeleženi i bolji rezultati po pitanju zaštite životne sredine. Blok će Srbiji doneti dodatnu elektroenergetsku sigurnost sa 2,2 do 2,5 miliona kilovat sati električne energije godišnje“, rekao je tada Živković.

Tokom izgradnje bloka B3 ugrađeno je više od 120.000 kubnih metara betona, 2.500 šipova, iskopano je 220.000 kubika zemlje, ugrađeno je 60.000 tona čelične konstrukcije bez kotla, navedno je na sajtu EPS-a.

Tekst u celosti pročitajte ovde

Izvor: Danas

Kamioni sa nultom emisijom i dalje nemaju fer uslove u poređenju sa dizel kamionima – kako ih izjednačiti

Foto-ilustracija: Pixabay (chapay)

Prelazak na kamione sa nultom emisijom (ZEV) nije bio dovoljno podstaknut zbog nejednakih uslova u vezi sa dozvoljenom težinom i dimenzijama u odnosu na dizel kamione. Iako ovo nije jedini izazov, predstavljao je značajnu prepreku. U julu 2023. godine, Evropska komisija je predložila reviziju direktive o težini i dimenzijama (W&D), sa ciljem izjednačavanja uslova. Prema trenutnoj direktivi, ZEV kamioni mogu biti teži do dve tone u odnosu na dizel kamione, ali oba tipa imaju isto ograničenje za vozačku osovinu.

Kako navodi organizacija Transport&Environment, dodatne dve tone nisu dovoljne da nadoknade težinu baterija ZEV kamiona. Iako ovi kamioni mogu teći do 42 tone (dve tone više nego dizel kamioni), oba tipa imaju isto ograničenje na vozačkoj osovini od 11,5 tona. Baterije u ZEV-ovima su teške i obično se postavljaju duž šasije, čime dodaju težinu na osovinu. Zbog toga ZEV-ovi mogu dostići limit težine na osovini pre nego što iskoriste dve tone dozvoljenog dodatnog opterećenja. To znači da ZEV-ovi ne mogu nositi isti teret kao dizel kamioni, iako imaju veću ukupnu dozvoljenu težinu.

Zbog toga je Komisija predložila da dodatno opterećenje za ZEV kamione bude povećano na četiri tone, uz povećanje teđine osovine za vožnju na 12,50 tona. Ipak, ovo je dovelo do daljih izazova. Naime, veliko opterećenje osovina može da ima negativan uticaj na infrastrutkuru puteva. Sve ovo dovelo je do toga da, godinu i po dana nakon što je Komisija iznela predlog, zemlje članice Evropske unije još uvek nisu postigle dogovor.

Pročitajte još:

Istraživanje koje su sproveli Apollo Vehicle Safety i Research Driven Solutions pokazuje da bi revizija pravila o težini kamiona (W&D) pokazalo je da troškovi ne bi bili toliko visoki kao što je Komisija procenila. Na primer, u Nemačkoj bi troškovi porasli samo za 1,41 odsto, što bi bilo za 400 miliona evra niže nego što je Komisija procenila za period od 2025. do 2040. godine. U Poljskoj i Rumuniji, troškovi bi porasli samo za 0,72 odsto, što bi takođe bilo za 20 miliona evra niže.

Pored toga, povećanje broja kamiona sa šest osovina, koji imaju manji uticaj na infrastrukturu, moglo bi dodatno da smanji ove troškove. U tom slučaju, Nemačka bi mogla da smanji procenjene troškove za čak 2,67 milijardi evra, dok bi Poljska i Rumunija smanjile troškove za po 150 miliona evra. Ove promene omogućile bi tranziciju ka vozilima sa nultom emisijom uz manji negativan uticaj na evropske puteve nego što je prvobitno predloženo.

Organizacija Transport&Environment predložila je nekoliko mera za smanjenje negativnog uticaja ZEV vozila na infrastrukturu, uz istovremeno očuvanje fer uslova za ZEV vozila u odnosu na dizel kamione. Neke od preporuka uključuju da se ZEV vozilima sa pet osovina smanji dodatno dozvoljeno opterećenje sa četiri na tri tone, kako bi se postigla ravnoteža sa dizel kamionima uz istovremeno dodatno smanjenje troškova infrastrukture. Dalje, smanjenje limita za osovinu za vožnju sa 12,50 na 11,75 tona, što bi omogućilo potpuno korišćenje tri tone dodatne težine, uz manji uticaj na puteve. Još jedna preporuka uključuje održavanje trenutnog opterećenja od četiri tone za ZEV vozila sa šest osovina.

Ove promene pomogle bi olakšale tranziciju prema vozilima sa nultom emisijom.

Energetski portal

Razvojna agencija Srbije kao pokretač održivih promena

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexa)

Globalni trendovi sve više postavljaju održivost kao ključnu komponentu uspeha, što može biti veoma izazovno za preduzetnike. Razvojna agencija Srbije (RAS) prepoznaje značaj održivosti u poslovanju i aktivno doprinosi primeni ESG principa kroz različite inicijative i programe. Agencija nastoji da pomogne firmama da unaprede svoje poslovanje, postanu konkurentnije i privuku strane investicije kroz edukaciju, savetovanje i finansijsku podršku.

RAS u potpunosti podržava ESG principe jer smatra da oni nisu samo važni za zaštitu životne sredine već i za odgovorno ponašanje prema zaposlenima i širem društvenom okruženju. Radoš Gazdić, v. d. direktora RAS, ističe da, iako formalna primena ESG principa u Srbiji još nije obavezna, ona postepeno postaje standard za dobro upravljanje, naročito među velikim kompanijama koje dolaze iz Evropske unije. Prema njegovim rečima, Srbija već ima solidne temelje za dalje usklađivanje sa ESG principima, s obzirom na to da gotovo 27 odsto električne energije dolazi iz obnovljivih izvora. Međutim, naglašava potrebu za daljim napretkom u oblastima kao što su upravljanje otpadom i razvoj zelene energije.

– Aktivno radimo na edukaciji malih i srednjih preduzeća (MSP), pomažući im da se prilagode ESG standardima. Od 2022. godine, u saradnji sa UNDP-om, organizovane su brojne radionice i aktivnosti, koje su obuhvatile više od 30 korisnika RAS Programa podrške za ulazak u lance dobavljača multinacionalnih kompanija. Pored toga, početkom 2024. godine, u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), organizovane su obuke koje se odnose na nemački zakon o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja i EU direktive, sa fokusom na uspostavljanje internih žalbenih mehanizama u preduzećima. Ove aktivnosti pomažu firmama da se usklade sa savremenim zahtevima održivog poslovanja – objašnjava Gazdić.

U FOKUSU:

Agencija planira nove radionice za MSP sektor u saradnji sa UNDP-om, koje će im omogućiti da praktično primene ESG principe u svom poslovanju. Kroz ove besplatne radionice, preduzetnici će dobiti konkretne alate i metodologije za implementaciju održivih poslovnih praksi.

Strani investitori, koji planiraju velike investicione projekte, često zahtevaju da se ispune određeni ekološki i društveni standardi, kao što su upotreba zelene energije, smanjenje emisije ugljen-dioksida, odgovorno upravljanje otpadom i reciklaža. Gazdić napominje da je Srbija spremna da odgovori na ove zahteve, ali podseća da realizacija kapitalnih projekata zahteva nekoliko godina, kako od strane investitora, tako i od strane države. Zato je važno gledati na sposobnost Srbije da odgovori na potrebe investitora u pravom vremenskom okviru za realizaciju tih projekata.

– Jedan od ključnih ciljeva Razvojne agencije Srbije jeste povećanje međunarodne vidljivosti naše zemlje kao atraktivne destinacije za održiva ulaganja. Nastojimo da unapredimo konkurentnost zemlje na globalnom tržištu, promovišući prednosti koje Srbija nudi u pogledu ESG standarda. U tom kontekstu, RAS se povezuje sa investicijama koje omogućavaju zelenu transformaciju privrede i povećavaju konkurentnost Srbije – objašnjava on.

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Užice raspisuje Konkurs za nabavku plastenika – podrška poljoprivrednicima

Foto-ilustracija: Unsplash (www.zanda. photography)

U cilju unapređenja proizvodnje u plastenicima, u Užicu će od 3. do 14. marta biti otvoren Konkurs za nabavku plastenika poljoprivrednicima sa teritorije grada. Ukupna sredstva za realizaciju ovog programa iznose šest miliona dinara, a očekuje se da najmanje 20 poljoprivrednih gazdinstava dobije podršku.

Pravo učešća imaju nosioci registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji žele da započnu ili prošire svoju proizvodnju u plastenicima. Ključni uslov je da su kandidati direktno odgovorni za sprovođenje projekta, bez posrednika.

Korisnici će učestvovati sa do 20 odsto ukupne vrednosti doniranog plastenika, dok će ostatak biti pokriven sredstvima konkursa. U cenu plastenika uključeni su isporuka i montaža, a poljoprivrednici su dužni da obezbede pristup parceli, prevoz, pripremu zemljišta i iskopavanje bočnih kanala. Plastenici dimenzija najmanje 6 x 21 metar dolaze sa pocinkovanom konstrukcijom, sistemom za navodnjavanje, bočnim vratima i garancijom na konstrukciju i foliju.

Pročitajte još:

Konkurs se realizuje kroz saradnju Grada Užica i Fondacije Ana i Vlade Divac u okviru projekta „Divac poljoprivredni fondovi – Užice 2025”. Prijave će biti administrativno i komisijski proverene, a ocenjivanje kandidata vršiće zajednička komisija sastavljena od predstavnika Grada Užica i Fondacije.

Bodovanje će se vršiti na osnovu više kriterijuma, uključujući broj članova domaćinstva, starosnu dob podnosioca, prosečna primanja, obrazovanje u oblasti poljoprivrede, kao i mesto prebivališta. Dodatne poene mogu ostvariti jednoroditeljske porodice, gazdinstva sa razvijenom preradom i finalnim proizvodima, kao i oni kojima će donacija omogućiti veću tržišnu konkurentnost.

Energetski portal

Konkurs: Izazov održive mobilnosti u gradovima 2025

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Aschoff)

Kako bi se identifikovala smela i dugoročna rešenja koja doprinose poboljšanju kvaliteta vazduha i podsticanju aktivne i kolektivne mobilnosti, vodeća evropska agencija i zajednica za klimatske inovacije ,,EIT Climate-KIC’’ i ove godine sprovodi inicijativu za održivu mobilnost gradova.

Cilj ovog poziva je podrška prelasku na čistiji, zeleniji i inkluzivniji transport, u skladu sa ciljevima Evropskog zelenog dogovora, Okvira za urbanu mobilnost, Nove evropske Bauhaus inicijative i EU misije za gradove.

Kako se navodi na sajtu EU mogućnosti, ove godine posebno se podržavaju projekti koji kreiraju ulične prostore za zdraviju i aktivnu mobilnost, uz elemente ozelenjavanja (poput drveća, žardinjera, žbunja i vrtova). Ovakvi projekti istovremeno donose koristi za klimu, kvalitet života, biodiverzitet i održivi transport.

Pravo na prijavu imaju gradovi i opštine sa najmanje 25.000 stanovnika u zemljama članicama EU i pridruženim zemljama programa Horizon Europe, uključujući i Srbiju.

Projekti treba da ispune nekoliko kriterijuma, odnosno da doprinose zaštiti prirode i životne sredine, održivosti, borbi protiv klimatskih promena i unapređenju znanja u ovim oblastima – u širem javnom interesu. Takođe, treba da budu predloženi od strane lokalnih vlasti – prijave podnose gradske/opštinske uprave ili organizacije u njihovom vlasništvu. Prijave moraju imati podršku lokalnih političkih lidera.

Prijave su otvorene do 12. marta 2025. godine, a završetak projekata očekuje se do 31. decembra 2026. godine.

Više informacija možete da pronađete ovde.

Energetski portal

Turske aukcije OIE: Veliki projekti suočavaju se s izazovima, ali rešenje leži u reformama

Foto-ilustracija: Freepik (tawatchai07)

Turska je 2016. godine pokrenula aukcije za Obnovljive energetske resursne zone (YEKA), sa ciljem razvoja velikih projekata solarne i energije vetra, uz pojednostavljenje dodele pogodnih zemljišta i podsticanje domaće proizvodnje opreme za obnovljive izvore energije. Iako YEKA projekat predstavlja značajan korak ove zemlje u ostvarivanju njenih ciljeva u oblasti obnovljive energije, rezultati njegove realizacije pokazuju da postoje određeni izazovi, navodi EMBER.

Naime, prva YEKA aukcija održana je 2017. godine sa dodelom 1 GW solarne energije. Do kraja 2024. godine ukupno je dodeljeno 5,8 GW – 3 GW solarnih i 2,8 GW vetro kapaciteta. Početkom 2025. godine, najnovije aukcije dodale su 800 MW solarne i 1,2 GW vetro kapaciteta, čime je ukupno dodeljen kapacitet porastao na 7,8 GW.

U okviru Mape puta za obnovljive izvore energije, Ministarstvo energetike i prirodnih resursa Turske (MENR) postavilo je ambiciozan cilj za 2035. godinu, prema kojem bi u okviru YEKA aukcija trebalo da se dodeli ukupno 2 GW kapaciteta svake godine, sa dodatnim ciljem da se do kraja 2025. godine realizuje još 2 GW kapaciteta.

Pored toga, Turska je povećala i ciljeve za kapacitete vetra i sunca za 45 odsto u Nacionalnom energetskom planu, kako bi se trenutni kapacitet od 32 GW gotovo utrostruči na 120 GW do 2035. godine. Ako MENR ispuni svoj cilj po 1 GW za solarne i vetro projekte svake godine kroz YEKA aukcije, ovi projekti mogli bi doprineti samo jednoj petini potrebnog kapaciteta za solarnu energiju i trećini ciljeva za vetroenergiju. Zbog toga je postavljen novi cilj od 2 GW godišnje.

Pročitajte još:

Izazovi u realizaciji

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Iako je kroz YEKA aukcije postavljen dobar plan, postoje problem u realizaciji projekata, s obzirom na to da je u rad pušteno svega nešto manje od četvrtine ukupnog kapaciteta. Do februara 2025. godine, YEKA projekti doprineli su povećanju instalisanog kapaciteta samo sa devet odsto za solar i pet odsto za vetroenergiju. Da su svi dodeljeni kapaciteti do sada pušteni u rad, stope rasta iznosile bi 18 odsto za solar i čak 47 odsto za vetar.

Kao glavna prepreka u realizaciji, ističe se prekomerni birokratski apparat u procesima izdavanja dozvola, ali i kašnjenja koja su usledila tokom samih procedura. Dobijanje potrebnih tehničkih odobrenja, licenci za korišćenje zemljišta, procena uticaja na životnu sredinu i građevinskih dozvola može da traje godinama.

Jedan od dodatnih izazova predstavljaju obavezni zahtevi za domaću proizvodnju postavljeni od strane YEKA aukcija. Ovi zahtevi podstiču proizvodnju opreme za obnovljive izvore energije u Turskoj, što znači da deo opreme mora biti proizveden lokalno, a ne uvezen. Međutim, broj fabrika koje mogu ispuniti ove zahteve je ograničen, što investitore stavlja u poziciju da se oslanjaju na samo nekoliko kompanija. Ovaj nedostatak konkurencije povećava troškove i stvara pritisak na lanac snabdevanja.

Rešenje leži u reformama

Kako bi se rešili neki od izazova, Turska je krajem 2024. godine izmenila YEKA regulaciju. Neke od izmena uključuju izuzeće od naknada za prenos energije, podršku MENR-a u obezbeđivanju dozvola i inicijativu “super dozvola” koja skraćuje proces izdavanja dozvola sa četiri na manje od dve godine. Dodatno, s obitom na to da Turska ima veliki potencijal za rast korišćenjem plutajućih solarnih panela, koji bi mogli doneti 53 GW energije, promene su napravljene i u ovom segmentu. Regulatorne promene iz maja 2024. godine omogućavaju razvoj objekata za OIE na moru, rezervoarima i jezerima, čime se otvara mogućnost za nove projekte bez potrebe za planom prostornog uređenja. Ova područja mogu da budu označena kao YEKA zone i dodeljena za projekte.

Ukoliko iskoristi ove prilike i reši prethodne izazove, Turska može da obezbedi najbrže moguće sprovođenje projekata smanjenjem birokratskih procesa i rokova za dozvole, kao i pružanjem fleksibilnih opcija za prodaju električne energije. YEKA aukcije 2025. godine biće ključni test za nove promene i mogu oblikovati budućnost tržišta obnovljivih izvora energije u Turskoj.

Energetski portal

Budućnost solarne energije na Balkanu

Foto: SolarSK
Foto: SolarSK

Obnovljivi izvori energije postaju temelj globalne tranzicije ka održivijoj budućnosti, a kompanije poput SolarSK igraju ključnu ulogu u tom procesu. Kao lider u industriji solarne energije u Istočnoj Evropi, SolarSK prednjači u razvoju inovativnih rešenja, usklađenih sa specifičnim potrebama lokalnih tržišta i izazovima modernog doba.

O ključnim prekretnicama u razvoju kompanije, njihovom pristupu upravljanja projektima, prilagođavanju lokalnim tržištima i dugoročnoj viziji kompanije razgovarali smo sa Jevgenijem Jaremenkom, direktorom i osnivačem kompanije SolarSK. On nam je govorio o tome kako ostaju posvećeni kvalitetu, inovacijama i održivosti, čak i u izazovnim okolnostima, kao i na koji način doprinose energetskoj tranziciji na Balkanu i šire.

Koje ključne prekretnice biste istakli kao prelomne tačke u razvoju kompanije SolarSK i kako su one oblikovale vaše trenutne poslovne operacije?

– Od našeg osnivanja 2012. godine kao Solar Steelconstruction, dosledno smo se fokusirali na pružanje visokokvalitetnih i pouzdanih rešenja u solarnoj energiji. Počevši kao kompanija za obradu čelika, brzo smo se razvili u lidera u sektoru obnovljivih izvora energije u Istočnoj Evropi. Ključne prekretnice uključuju proširenje našeg asortimana na preko 30 vrsta sistema za montažu, uključujući sisteme za montažu na tlu, rešenja za krovove, natkrivene parkinge, sisteme za poljoprivredu i prateće sisteme. Uspešno smo isporučili više od četiri gigavata sistema u 30 zemalja. Naš prelazak na EPC i Light-EPC usluge omogućio nam je da pružimo kompletna rešenja, uključujući instalaciju projekata. Danas poslujemo širom Skandinavije, Baltika, Istočne Evrope i Balkana, uz podršku posvećenog tima od preko 400 stručnjaka i 100 specijalizovanih mašina. Ove prekretnice su nas pozicionirale kao pouzdanog partnera za projekte obnovljivih izvora energije na različitim tržištima, uključujući i Balkan.

U FOKUSU:

Kako SolarSK osigurava da proizvodi i sistemi za montažu ispunjavaju stroge evropske standarde kvaliteta i bezbednosti i kako sertifikati doprinose izgradnji poverenja klijenata?

– SolarSK je u potpunosti posvećen održavanju najviših evropskih standarda kvaliteta i bezbednosti. Naši procesi i proizvodi sertifikovani su prema ISO 9001, ISO 14001, ISO 45001, EN 1090-1,4 i SA 8000 standardima. Ovi sertifikati potvrđuju našu posvećenost kvalitetu, odgovornosti prema životnoj sredini i bezbednosti na radu, pružajući klijentima sigurnost u našu posvećenost izvrsnosti. Stalno ulažemo u novu tehnologiju, procese i obuku zaposlenih kako bismo osigurali usklađenost sa strogim industrijskim zahtevima i optimizaciju procesa. Ovaj pristup nam je pomogao da izgradimo dugoročno poverenje sa klijentima i partnerima na Balkanu i širom Evrope, pružajući pouzdana i održiva rešenja za projekte obnovljivih izvora energije.

Možete li objasniti proces upravljanja solarnim projektima, od faze dizajna do izgradnje i dugoročnog održavanja, kao i kako vaše garancije pružaju sigurnost klijentima?

– Naš EPC pristup osigurava neometano izvođenje projekata, pokrivajući ceo životni ciklus solarnih instalacija — od početnog dizajna do izgradnje, monitoringa i dugoročnog održavanja. Tokom faze dizajna blisko sarađujemo s klijentima kako bismo prilagodili rešenja njihovim specifičnim potrebama. Tokom izgradnje fokusiramo se na upravljanje vremenom, bezbednost i kontrolu kvaliteta. Nakon izgradnje pružamo sveobuhvatne garancije i kontinuiranu podršku, čime osiguravamo dugoročnu pouzdanost sistema. Sa preko 500 MW završenih projekata, uključujući instalaciju od 100 MW u Poljskoj i 120 MW koji su trenutno u toku u Letoniji, usavršili smo svoje procese za postizanje izuzetnih rezultata. Naša dobro koordinisana logistička mreža osigurava pravovremenu isporuku na bilo koju lokaciju na Balkanu ili van njega.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Struja u Sloveniji pojeftinila za 22 odsto

Photo-illustration: Pixabay

Vlada i Narodna skupština Republike Slovenije preduzele su dodatne mere kako bi zaštitile domaćinstva od značajnijih povećanja troškova komunalija tokom zimske sezone. Januarski računi za struju potvrdili su da su preduzete mere bile efikasne, jer su iznosi za prosečnog potrošača domaćinstva u januaru i februaru smanjeni za oko 22 odsto u odnosu na novembar i decembar prošle godine. Prosečan kućni potrošač sada plaća oko 55 evra mesečno.

Kako bi ublažila posledice uvođenja novog sistema mrežnih naknada, Vlada je od novembra prošle godine do februara ove godine sprovela regulaciju cena električne energije i produžila oslobađanje od plaćanja doprinosa za obnovljive izvore energije (OIE) i kogeneraciju toplotne i električne energije (CHP) za domaćinstva, navedeno je u saopštenju Vlade.

Pročitajte još:

Ipak, primena novog sistema mrežnih naknada nesrazmerno je uticala na domaćinstva koja su prethodno investirala u čiste tehnologije i doprinela energetskoj tranziciji Slovenije. Zbog toga je Narodna skupština usvojila interventni zakon kojim se smanjuje plaćanje mrežnih naknada za januar i februar, čime se dodatno podržavaju već usvojene mere Vlade.

Takođe, tržišne cene električne energije su pale, što je primoralo snabdevače da prilagode svoje maloprodajne cene. Kako bi osigurala da se konačni računi za prosečne potrošače vrate na nivo iz septembra prošle godine ili niže, Vlada je odlučila da produži oslobađanje od plaćanja doprinosa za kogeneraciju i OIE za domaćinstva i u narednim mesecima.

Ove mere imaju za cilj da dodatno olakšaju troškove života građana i obezbede stabilnost u snabdevanju energijom tokom energetske tranzicije.

Energetski portal

Isplativost proizvodnje cveća u Srbiji

Foto: pixabay

Zasejane površine pod cvećem i ukrasnim biljem iznose oko 550 hektara i imaju trend rasta, saopšteno je u Privrednoj komori Srbije. Potrošnja i prodaja cveća rastu godišnjom stopom od 20 odsto, tako da je trenutna vrednost domaćeg tržišta u ovoj oblasti oko 43 miliona evra. Okolina Vrnjačke Banje jedna je od najznačajnijih regija za uzgoj cveća u Srbiji, jer tamošnji proizvođači, iako suočeni sa brojnim izazovima i poteškoćama, iz godine u godinu povećavaju proizvodnju i plasman svojih proizvoda.

Površine pod cvećem u Srbiji znatno su veće nego što pokazuju zvanični podaci, smatraju u Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-e. Za plantažnu i plasteničku proizvodnju cveća opredeljuje se sve više poljoprivrednika. Najznačajniji, u okolini Vrnjačke Banje, su i veliki izvoznici. Radoljub Seočanac se 25 godina bavi proizvodnjom cveća. Njegovi zasadi u Novom Selu kod Vrnjačke Banje prostiru se na 3.000 metara kvadratnih. Tržištu isporučuje oko 100.000 biljaka godišnje. Biljke, koje će isporučiti na tržište uoči 8. Marta, zasadio je u avgustu prošle godine, kada su mu dobavljači iz Italije, Nemačke i Holandije isporučili rasadni materijal.

„Proizvodnja traje celu godinu. Sada je prvi deo, taj prodajni, a uporedo sa tim ide prolećni deo, gde je sve, i to dobrim delom, spremno. Posejali smo semena za te male biljke. Sve je to u fazi nicanja tako da, za sada, sve ide kako treba. Nadamo se i vreme će da nas posluži do kraja da to izvedemo sve sa, što se kaže, 100 posto kvaliteta”, kaže Radoljub Seočanac iz Novog Sela.

Radoljub tvrdi da su ulaganja u proizvodnju cveća velika. Prosečan plastenik košta oko 2.500 evra. Za kvalitetan sadni materijal, prihranu, ogrev i održavanje potrebno je uložiti dodatnih 5.000 evra. Uloženo se vrati tek za devet meseci. Treba pratiti i trendove u prozvodnji i kada je reč o nabavci novih mašina i opreme.

„Uvek smo za to da se investira i moramo, da bi pratili trendove. Prošle godine smo konkretno investirali u jedan brejker za big bale. Naravno uzeli smo kredit za to. Predali smo za subvencije. Subvencioniše nas država do milion i po. Čekamo odluku. Nadamo se povoljnom ishodu i za to”, dodaje Radoljub Seočanac.

Proizvođači cveća smatraju da su podsticaji države evidentni, ali neophodno je pokretati i nove. Država i poljoprivrednici moraju zajedno da rade na povećanju površina, smatraju članovi grupacije za proizvodnju cveća i ukrasnog bilja pri komori Srbije. Tržište cveća je specifično. Garden centri za distribuciju moraju da imaju dovoljne količine na stanju u tačno određenom periodu godine.

„Sav taj proces proizvodnje je dug. Moramo uvek da imamo veliku količinu na stanju, jer nikada ne znamo kolika će biti potražnja. Očekujemo iz godine u godinu da će potražnja biti sve veća”, objašnjava Jovana Seočanac, iz Garden centra Vrnjci.

Srbija je veliki konzument cveća. Domaći proizvođači ne podmiruju potrebe tržišta. Svake godine na uvoz cveća potrošimo oko 37 miliona evra. Izvoz, iako raste, iz godine u godinu iznosi tek šest miliona evra.

Izvor: RTS

1...909192...1,671Page 91 of 1,671

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs