Zbog sanacije havarije bez vode Sremski Karlovci

28.02.2019

Zbog radova na sanaciji havarije bez vode će do 14 sati biti Sremski Karlovci.

Cisterna sa pijaćom vodom će biti postavljena ispred Karlovačke gimnazije, kod okretnice na Dudari i u Ulici Ivana Filipovića.

U Novom Sadu, zbog planiranih radova na vodovodnoj mreži bez vode će od 8 do 17 sati biti deo Bulevara Jovana Dučića (od Ulice Bate Brkića do Ulice braće Dronjak) i deo Ulice Bate Brkića (od Bulevara Jovana Dučića do Ulice Miloja Čiplića).

Kako je saopštilo JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad, postoji mogućnost da će u toku radova, ukoliko za tim bude potrebe, blokada vodovodne mreže biti produžena i proširena.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Zašto zagrevanje okeana nije toliko naivno koliko mislimo?

28.02.2019

beach-woman-1149088_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Bez obzira koliko idilično zvuči “toplo more”, neophodno je da sagledamo širu sliku u odnosu na pogled koji nam se pruža iz ležaljke na plaži na crnogorskom primorju. Jeste prilično opuštajuće uleteti u vodu odjednom, bez postepenog kvašenja i premišljanja da li da uopšte nastavljate dalje, i bez bojazni da će neki dovitljivi drugar da vas prska hladnom vodom od koje će žmarci da vam prolaze celim telom, ali je ovo istovremeno i posredan znak globalnog zagrevanja okeana!

Sagorevanje fosilnih goriva i oslobađanje gasova sa efektom staklene bašte izaziva skok temperatura na globalnom nivou i poremećaje klime kao što su učestaliji i ozbiljniji toplotni talasi, suše, promene dinamike padavina i porast nivoa mora. Štetni gasovi ne odlaze isključivo u atmosferu, već određeni deo “zarobljavaju” i svetski okeani. Taj određeni deo iznosi oko 90 odsto i čini naša mora sve toplijim.

Okeani primaju većinu toplotne energije proizvedene čovekovim aktivnostima zato što se voda greje teže i sporije u poređenju sa vazduhom.

Prema jednom američkom okeanografu, u periodu od 1971. do 2010. godine, okeani su uskladištili onoliko energije koliko bi bilo potrebno za napajanje 140 milijardi fenova za kosu snage 1500 vati.

Dodatni razlog za ovu pojavu predstavlja “uzburkanost” mora – ugljenik, kiseonik i ostale materije iz razmene sa atmosferom se mešaju zahvaljujući talasima, strujama i vrtlozima. Povrh svega, voda zauzima 71 odsto Zemljine površine, prosečne dubine 4 kilometra – što okeane čini ogromnim toplotnim rezervoarom.

Količina ugljen-dioksida, odnosno viška toplote, koju voda može da upije zavisi od njene temperature – hladnija voda može da apsorbuje više, toplija manje. S obzirom na to da je temperatura okeana, kako odmiče vreme, sve viša, voda će moći da prima sve manje štetnih gasova. To znači da će veći procenat zagađenja da odlazi u atmosferu.

Naučnici su otkrili da su tokom prethodne godine temperature okeana bile rekordno visoke i da je 2018. godina bila godina njihovog najvećeg zagrevanja. Zabrinutost naučnih krugova je izazvalo i saznanje da se proces odvija 40 odsto bržim tempom nego što su do sada verovali.

Najveće promene temperature okeana su zabeležene u površinskim slojevina dubine do 75 metara.

Taloženjem sve većih kapaciteta toplote u okeanu, oni se šire. Naučnici jednu trećinu porasta njihovog nivoa pripisuju upravo toplotnoj ekspanziji.

Stručnjaci upozoravaju i na druge pogubne efekte globalnog zagrevanja okeana – teži pljuskovi, rasprostranjenije poplave, razorniji uragani… Ono se naravno odražava i na morski svet – takođe negativno. Korali izumiru i gube svoje jarke boje, a ribe – dom. Primorane su da se sele iz toplijih područja u hladnija.

Okeani se ponašaju kao ogroman sunđer za emisije i time sprečavaju da vazdušne temperature skoče još drastičnije. Međutim, njihov potencijal je ograničen.

Uspostavljanje dogovora o ciljevima stabilizacije i izrada strategija ublažavanja uticaja globalnog zagrevanja i prilagođavanja njegovim neizbežnim posledicama predstavljaju postulate pregovora o klimatskim promenama. Razumevanje okeana kao najmoćnijeg ublaživača klimatskih promena je neophodno za uspeh u borbi protiv klimatskih promena.

Jelena Kozbašić

Otvoreni 8. Međunarodni dani energetike i investicija

28.02.2019

27022019_sajam_9a_0 — Izvor: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Na Novosadskom sajmu, juče je otvorena manifestacija 8. Međunarodni dani energetike i investicija.

Reč je najvećem forumu za inostrane i domaće projekte u Vojvodini, koji Novosadski sajam organizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, a od ove godine partner je i RES fondacija.

Resorni sekretar Nenad Grbić je ovom prilikom ukazao na značaj energetskog sektora u razvoju privrede, ekonomije i društva, osvrnuvši se na predstojeće izazove i ciljeve u ovoj oblasti.

„Svakako najznačajniji izazovi, ako govorimo o samoj populaciji koja je u prethodnom veku porasla za 3,7 puta, a potreba za energentima 30 puta, govore dovoljno koliko je napora potrebno uložiti da bi se zadržali postojeći standard i komfor“, ukazao je sekretar Grbić.

On je na otvaranju ovog dvodnevnog skupa u Novom Sadu, posvećenog unapređenju energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energija, istakao da su se prilikom opredeljivanja tema ovogodišnjeg skupa, posebno imali u vidu ciljevi i direktive Evropske unije, kao i nacionalne strategije za energetiku. Grbić je istakao, kada je reč o energentima, značaj koji zauzimaju teme posvećene faktorima stabilnosti i sigurnosti snabdevanja.

Kao ključne teme, kojima će se učesnici ovog dvodnevnog skupa o energetici i modelima finansiranja u ovoj oblasti baviti, Grbić je naveo zaštitu životne sredine, zamenu fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije, te sprovođenje mera energetske efikasnosti.

On je najavio i da će ovom prilikom, Sekretarijat zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj predstaviti novi projekat, čija je realizacija već započela, a reč je o Atlasu energetske efikasnosti javnih zgrada u AP Vojvodini.

Grbić je naveo da će to s jedne strane biti osnov za sagledavanje i analizu stanja, a s druge strane osnov za korišćenje evropskih fondova, kao i drugih modela finansiranja.

Govoreći o investicijama, pokrajinski sekretar za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nenad Grbić, naveo je da Srbija deli sa Norveškom deseto mesto u Evropi po ulaganju u izgradnju vetroparkova, a 90 posto tih investicija je na teritoriji Vojvodine.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, istakao je da Srbija, prema referentnim podacima iz 2016. godine, ima veći procenat učešća obnovljivih izvora energije od proseka Evropske unije. On je pojasnio da su ambicije velike, ali da se mora voditi računa da to bude održiv sistem, odnosno da cena energije bude adekvatna platežnoj moći građana.

Manifestacija će osim unapređenja energetske efikasnosti u sektoru industrije i građevinarstva i primene obnovljivih izvora energija, u fokusu imati teme posvećene mehanizmima finansiranja projekta iz međunarodnih „zelenih fondova“, kao i fondova kojim upravlja Republika Srbija, te učešću žena u oblasti energetike.

U radu foruma, po prvi put učešće uzima i Kancelarija za javno ulaganje na temu efikasnosti u vodosnabdevanju i upravljanju otpadnim vodama.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj prvi put je na jednom mestu objedinio institucije koje se bave energetikom i energetskom efikasnošću. U program je uključen i Fond za evropske poslove AP Vojvodine, a deo programa odvijaće se u saradnji s Privrednom komorom Vojvodine.

Tradicionalno, Novi Sad nosi titulu Grad partner, dok je Zrenjanin ove godine Grad prijatelj manifestacije.

Prisutnima su se na otvaranju obratili gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, direktor Novosadskog sajma Slobodan Cvetković i ambasador Kraljevine Danske u Republici Srbiji Anders Kristijan Hougord.

Izvor: Autonomna Pokrajina Vojvodina

Milisav Pajević

U martu počinje izgradnja NIS-ove Termoelektrane toplane u Pančevu

28.02.2019

toplana boiler-1060755_960_720 — Foto: pixabay.com

Svečani početak radova na izgradnji NIS-ove Termoelektrane toplane u Pančevu biće 7. marta – potvrđeno je Tanjugu iz firme TE-TO Pančevo doo.

TE-TO će biti električna centrala namenjena za proizvodnju električne energije i toplotne energije od prirodnog gasa a gradiće se u kompleksu NIS Rafinerije nafte u Pančevu.

Osnovna namena TE-TO koja je investicija vredna 180 miliona evra je zadovoljavanje rastućih potreba rafinerije Pančevo za električnom energijom i tehnološkom parom.

Planirano je i da TE-TO „doprinese povećanju stabilnosti snabdevanja električnom energijom, zahvaljujući usmeravanju do 65 odsto proizvedene električne energije u energetski sistem Srbije”, navedeno je na sajtu NIS-a.

Pored NIS-a, čiji je većinski vlasnik Gaspromnjeft, iza izgradnje TE-TO stoji i Gaspromenergoholding – ćerka firma ruskog Gasproma.

Projektovanje, isporuka opreme i puštanje u rad TE-TO Pančevo povereno je industrijsko-energetskom holdingu „Šangaj elektrik grup”.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Nepravilno odlaganje animalnog otpada u Erdeviku

28.02.2019

Leševi svinja prisutni po deponiji van predviđenih mesta za odlaganje slika su koja je prisutna u Erdeviku.

Komunalna inspekcija na terenu će pojačati rad u narednom periodu sa ciljem uvođenja reda u odlaganje animalnog otpada.

Cilj pre svega je sprečavanje pojave zaraze pogotovo sada kada se intenzivno priča o afričkoj kugi svinja u okruženju.

Kaznena politika za sada je jedino rešenje.

Farmeri s druge strane žele da se problem reši jer strahuju da bi mogli zbog neadekvatne slike u selu imati problem sa plasmanom proizvoda na tržište.

Dušan Zolotić je farmer iz Erdevika, ima registrovanu farmu svinja kapaciteta 250 grla. Kako ističe strahuje od pojave zaraze među svinjama u selu jer nesavesni pojedinci odlažu uginule životinje tamo gde im nije mesto.

Ističe da je u pitanju problem sa kojim se selo suočava duži niz godina i da su proizvođači svinja radi da plate odnošenje uginulih životinja sa farme ukoliko bi postojala neka služba koja bi se bavila time.

Predstavnici nadležnih komunalnih službi u Opštini Šid ističu da su pojačali nadzor na terenu.

Za one koji uginule životinje nepropisno ostavljaju deponijama, rizikuju da izazovu pojavu zaraze, a u ovom trenutku treba na umu imati i mogućnost pojave afričke kuge svinja. Za takve prekršioce predviđene su novčane kazne.

Kazne se kreću od 10 do 25 hiljada za fizička lica ili 75 do 100 hiljada za pravna lica. Ipak farmeri ističu da se nesavesni pojedinci na osvrću na kaznene mere i da treba što pre rešiti problem jer smatraju da je ugrožen i sam plasman proizvoda.

Pojačanim nadzorom za sada u šidskoj opštini se bore kako bi stali na put pojedinaca koji ne razmišljaju od posledicama svojih dela. Lica koja su tim povodom privođena su pred sudskim organima a intenzivnije kontrole slede.

U Erdeviku su radi da se pronađe rešenje za problem koji je evidentan a dok se ne pronađe adekvatnije rešenje inspekcija će pojačati rad na terenu.

Izvor: RTV

Milisav Pajević

Otvoreni dijalog o primeni Pravilnika o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada

27.02.2019

hrabri_cistacslika — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

U organizaciji Udruženja industrije otpada Srbije “Hrabri čistač” u Beogradu je održan otvoreni dijalog na temu primene Pravilnika o obrascu Dokumenta o kretanju opasnog otpada.

U dijalogu su učestvovali predstavnici Agencije za zaštitu životne sredine, proizvođača otpada, operatera i republičke inspekcije za zaštitu životne sredine.

Dijalog je otvorila pomoćnik direktora Agencije, dr Tamara Perunović Ćulić, koja je istakla važnost ovog dokumenta, koji osim što prati svako kretanje opasnog otpada takođe je i važan alat za kontrolu generisanja, deponovanja, ponovnog korišćenja i izvoza opasnog otpada.

U periodu od donošenja Pravilnika pa do danas, u Informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja koji vodi Agencija, dostavljeno je preko 100 000 dokumenata, što ukazuje da i pravna lica i preduzetnici shvataju njegovu važnost veoma ozbiljno.

Milisav Pajević

Završen projekat „Otpad kao energent-OKEj”

27.02.2019

otpAD JE OK — Foto: Departman za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu

U Svečanoj sali Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu održana je završna dvodnevna konferencija u sklopu projekta Otpad kao energent-OKEj, na kojoj su učestvovali učenici i njihovi nastavnici iz petnaest srednjih škola iz Srbije, kao i predstavnici ambasade SAD.

Konferencija je otpočela pozdravnom rečju predstavnika ambasade SAD atašea za kulturu Majkla Bruka.

Zatim su usledile pozdravna reč direktora Departmanu za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu vanr. prof. dr Dejana Ubavina i predavanje vanr. prof. dr Jelene Radonić o budućim pravcima razvoja obrazovanja u upravljanju otpadom u Srbiji i profilima koji se edukuju na Departmanu Doc. dr Đorđe Đatkov održao je predavanje o mogućnostima proizvodnje i korišćenja biogasa u Srbiji, dok je Slađana Lalić iz preduzeća “Geocycle” koje je deo LafargeHolcim grupe, održala predavanje o otpadu kao alternativnom gorivu u cementarama.

Drugi deo prvog dana konferencije bio je posvećen predstavljanju škola i njihovih projektnih rezultata.

Svaka škola se predstavila video materijalom i prezentacijom o tome šta su to oni uradili u okviru projektnih aktivnosti i koje su poruke koje žele da prenesu vršnjacima i široj javnosti.

Sve škole su pokazale izuzetnu inicijativu, đaci su širili poruku o značaju iskorišćenja otpada u energetske svrhe i van okvira svojih razreda i škola, što je i bio cilj projekta OKEj.

Na samom kraju okupljenima se kratko obratio rukovodilac projekta, Fulbrajt alumnista vanr. prof. Nemanja Stanisavljević.

Drugog dana konferencije, predstavnici srednjih škola su posetili fabriku Lafarge Srbija u Beočinu, čija je osnovna delatnost proizvodnja cementa.

Fabrika cementa u Beočinu je moderna i efikasna fabrika u oblasti uticaja na životnu sredinu i bezbednost na radu, koja neguje i razvija dugu tradiciju proizvodnje cementa u ovom kraju koja traje punih 180. godina.

Po povratku učesnici konferencije su obišli akreditovanu Laboratoriju za monitoring deponija, otpadnih voda i vazduha i laboratoriju za Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu.

Da podsetimo, u projektu OKEj koji se sprovodi od maja 2018. godine, učestvovalo je petnaest srednjih škola širom Srbije (iz Zrenjanina, Vršca, Beograda, Bora, Subotice, Sombora, Vrbasa, Novog Sada, Šapca i Loznice).

Projekat je nastavak prošlogodišnjeg SKAR projekta (sakupljaža, kalkulaža, reciklaža, ambalaža) i realizuju ga članovi Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

Škole su bile uključene u aktivnosti koje su osmišljene da informišu, edukuju, i aktivno uključe srednjoškolsku populaciju u rešavanje problema u vezi sa iskorišćenjem otpada u energetske svrhe.

U svakoj školi je održana po jedna radionica u sklopu koje je učenicima predstavljena osnovna problematika upravljanja otpadom, metode za energetsko iskorišćenje komponenti otpada, kao i ekološki i zdravstveni problemi koji nastaju usled neadekvatnog upravljanja i odlaganja na deponije.

Takođe učenici su obučeni da proračunaju količine produkovanog otpada u svojoj opštini i školi, kao i da finansijski valorizuju dva vida iskorišćenja otpada u svrhu dobijanja energije-insineraciju i anaerobnu digestiju.

Izvor: Bojana Zoraja

Departmant za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštitu na radu

Panel „Primenjena naučna istraživanja, inovacije i njihovo finansiranje u Srbiji“

27.02.2019

SF-inovacije-2 — Foto: EU Delegacija u Srbiji

U Naučno-tehnološkom parku ,,Beograd“ održana je ceremonija povodom završetka Projekta podrške istraživanju, inovacijama i transferu tehnologije u Srbiji, finansiranog od strane EU.

Novi katalizator, uređaj za održavanje svežine vina i multifunkcionalne loptice za hvatanje boje su samo neke od inovacija naučnih i istraživačkih organizacija koje podržava Fond za inovacije, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Kroz fond za transfer tehnologije, Fond je uspeo da promoviše saradnju između akademske zajednice i privatnog sektora, sa ciljem da se rezultati naučnih istraživanja plasiraju na tržište.

Projekat su sproveli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Fond za inovacionu delatnost, Delegacija EU u Srbiji i Svetska banka, u cilju podsticanja saradnje između javnog naučno-istraživačkog sektora i privatnog sektora, kako bi se postigla komercijalizacija naučnih istraživanja i unapređenje transfera tehnologije.

Implementacija projekta finansirana je sa 2.5 miliona evra iz Predpristupnih Fondova EU (IPA) za 2013. godinu.

Tokom ceremonije, gostima su se obratili Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Stiven Ndegva, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji i Ivan Rakonjac, direktor Fonda za inovacionu delatnost.

U okviru svečanosti održan je panel „Primenjena naučna istraživanja, inovacije i njihovo finansiranje u Srbiji“ sa akcentom na primenu naučnih istraživanja, transferu tehnologije i njihovom finansiranju u Srbiji. Panel je vodila Maja Anđelković, viši stručnjak za privatni sektor u Svetskoj banci, a na ovu temu razgovarali su: Prof. dr Vladimir Popović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Dejan Šuvakov, menadžer programa, Delegacija Evropske unije u RS, Mlađan Stojanović, koordinator Programa transfera tehnologije, Fond za inovacionu delatnost, Dr Zorica Branković, naučni savetnik, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Bojan Pavlović, generalni direktor, PhytoNet.

Milisav Pajević

ABB – okosnica industrijske digitalizacije u Srbiji

27.02.2019

Krajem osamdesetih godina prošlog veka dve ugledne inženjerske kompanije Brown Boweri i Asea odlučile su da udruže snage i sredstva. Ovaj kapitalni spoj dobio je naziv ABB, a novonastala kompanija je na istoriju svojih osnivača, do tog trenutka dugu čitavih 100 godina, dodala još tačno tri decenije, marljivo ispisujući budućnost industrijske digitalizacije. ABB je inventivni tehnološki lider u oblasti elektroenergetskih mreža, elektroenergetske opreme, industrijske automatizacije, robotike i elektromotornih pogona, koji stoji na usluzi korisnicima iz energetskog sektora, industrije, oblasti infrastrukture i transporta širom sveta. U kompaniji ističu dva jasna vrednosna cilja: dovođenje električne energije iz bilo koje elektrane do bilo kog priključka i automatizaciju industrije od prirodnih resursa do gotovih proizvoda. ABB danas posluje u više od 100 zemalja i zapošljava oko 147.000 ljudi.

Na pitanja o rešenjima za energetsku efikasnost, o širenju mreže ABB-ovih punjača za elektrovozila i o ABB solarnim sistemima i rešenjima, odgovore nam je dao Milan Jevremović, rukovodilac segmenta Industrija u kompaniji ABB Srbija.

EP: Kompanija ABB prisutna je već 28 godina u Srbiji. Koji su to vodeći proizvodi ABB-a u Srbiji i koja rešenja su se do sada pokazala najefikasnijim kada je reč o uštedi energije?

Milan Jevremović: U Srbiji ABB posluje u 3 segmenta: Energetika, Industrija i Infrastruktura i transport. Za svaki od ovih segmenata ABB može da ponudi širok portfolio proizvoda. U oblasti energetike najviše smo zastupljeni sa razvodnim postrojenjima i uređajima na srednjem i visokom naponu, relejnom zaštitom i transformatorima. Kada je sektor industrije u pitanju, ABB je u Srbiji najpoznatiji po elektromotornim pogonima. Osim samih elektromotora, u oblasti frekventnih regulatora mi smo lider na domaćem tržištu sa preko 200 MW instaliranih uređaja. Procenjuje se da oni svakodnevno ostvaruju uštede u potrošnji od oko 15 odsto od instalirane snage pogonjenih motora. Što se procesne industrije tiče, tu je i celokupan portfolio uređaja za merenje i analitiku kao i distribuirani kontrolni sistemi. U poslednje 2 godine naročito dolaze do izražaja robotika i napredni sistemi automatike koji podržavaju razvoj Industrije 4.0. U segmentu Infrastruktura i transport, najprisutniji smo sa niskonaponskom opremom i razvodnim postrojenjima, ali i celokupnom ponudom za elektroinstalacije u modernim stambenim, poslovnim i objektima komercijalne namene.

EP: Šta sve ABB može da ponudi kao rešenja za poboljšanje energetske efikasnosti u različitim tipovima industrijskih postrojenja?

Milan Jevremović: Pored već navedenih proizvoda koji direktno ili indirektno utiču na smanjenje potrošnje električne energije, ABB za skoro svaki tip industrije ima kompletna rešenja i usluge za poboljšanje energetske efikasnosti. Kao najbolji primer naveo bih projekat praćenja i upravljanja kvalitetom uglja koji se kopa u Rudarskom basenu „Kolubara” u svrhu poboljšanja efikasnosti rada kotlova u Termoelektranama „Nikola Tesla”. Na površinskim kopovima „Tamnava” nekoliko bagera kopa ugalj istovremeno na različitim lokacijama. Ugalj je različitog kvaliteta, a cilj je da se elektrani u Obrenovcu pošalje homogenizovan ugalj potrebne kalorijske vrednosti. Softver prati geološke podatke sa lokacija gde rade bageri, poredi ih sa onlajn podacima koje daju analizatori na bagerima i transportnim trakama i usklađuje finalni kvalitet koji se isporučuje. Po potrebi softver omogućava i preuzimanje uglja sa skladišta kako bi se postigao potreban kvalitet uglja za utovar u vagone i isporuku elektrani. Korišćenjem uglja koji odlikuje konstantno zadati kvalitet sagorevanje u kotlu je mnogo bolje, efikasnost je veća, a emisija štetnih gasova manja. To je jedinstven projekat takvog tipa u svetu gde su stručnjaci iz JP „Elektroprivrede Srbije”, Rudarsko geološkog fakulteta i inženjerski tim ABB-a za površinske kopove iz Nemačke udruženo radili kako bi došli do najboljeg i najoptimalnijeg rešenja. Realizacija ovog projekta je trenutno u toku.

EP: ABB trenutno ima najbrži punjač za električna vozila. Koliko je takvih punjača instalirano do sada i gde?

Milan Jevremović: ABB u svojoj ponudi ima brze punjače tipa Terra, ali reč najbrži ovde nije odgovarajuća. Brzina punjenja ne zavisi samo od snage punjača već i od samog sistema električnog vozila koji kontroliše punjenje. Snaga ABB brzih punjača ide od 50 kW, što se u praksi trenutno pokazuje kao minimum, pa sve do punjača snage 600 kW za potrebe punjenja električnih autobusa i kamiona. O rasprostranjenosti naših punjača dovoljno je reći da imamo više od 6.000 instaliranih električnih punjača i sistema u više od 100 država sveta.

EP: Osim činjenice da su tehnološki najsavremeniji, koje su još prednosti ABB-ovih punjača?

Milan Jevremović: Osnovni model Terra 54 je univerzalni brzi punjač namenjen svim vrstama električnih vozila koja danas postoje. Ključni delovi punjača su takođe ABB proizvodi što doprinosi pouzdanosti samog proizvoda. Mala masa osnovnog modela koja iznosi oko 350 kg predstavlja rezultat odlične modularne konstrukcije i tehnologije. Terra 54 poseduje u sebi pet energetskih modula koji omogućavaju punjenje čak i u slučaju otkazivanja jednog od modula. ABB ima mogućnost da daljinskim putem prati radne parametre svakog ABB-ovog brzog punjača na svetu koji je pušten u rad i da svim svojim korisnicima pruži servisnu i tehničku podršku. Terra punjač se izdvaja od ostalih ponuda po tome što postoji i u posebnoj izvedbi za osobe sa invaliditetom, što je jedan od uslova za plasiranje na tržište Sjedinjenih Američkih država.

EP: Kakvu vrstu obuke organizujete za servisere?

Milan Jevremović: ABB raspolaže svojom servisnom službom, a takođe pruža obuku i za partnere koji žele da servisiraju ABB-ove punjače. Trening obuhvata obuku za hardverski i softverski deo punjača, a nakon završene obuke sertifikovani serviser je u mogućnosti da samostalno izvrši pregled punjača, da ga pusti u rad, kao i da tokom ekspoatacije vrši servis i održavanje.

EP: Koliko je ukupno vaših punjača instalirano u Srbiji i kakva je prognoza za dalji razvoj mreže u Srbiji?

Milan Jevremović: U Srbiji je do sada instalirano nekoliko sporih i jedan brzi punjač sa sistemom daljinskog praćenja, na lokaciji kompanije Porše SCG u Beogradu. Razvoj mreže punjača u Srbiji zavisiće od potreba i mogućnosti, zatim podsticajnih mera, ali i strategije razvoja saobraćaja koja predviđa smanjenje uticaja emisije izduvnih gasova. Projekti u ovoj oblasti su složeni i zahtevaju dobre tehnoekonomske procene. Početna ulaganja nisu mala i obuhvataju podršku za mreže punjača u vlasništvu države ili privatnih firmi, razne tipove subvencija i povlastica za nabavku električnih vozila. Najvažnije su zapravo uštede koje ceo sistem donosi kao i smanjenje emisije štetnih gasova. Budući da Srbija spaja Istok i Zapad potrebno je da razvije sopstvenu mrežu električnih punjača kako bi svi koji voze električne automobile, autobuse, a nadamo se i kamione, mogli svoja vozila brzo i jednostavno da dopune.

EP: Kada se očekuje da električni automobili postanu uobičajeni prizor na srpskim putevima kao u zemljama Evropske unije?

Milan Jevremović: To je povezano sa razvojem infrastrukturne mreže električnih punjača kao i već pomenutih subvencija i povlastica za kupovinu električnih automobila. Bilo bi zadivljujuće da električni automobili postanu svakodnevni prizor na našim ulicama, a to će se desiti tek onda kada u potpunosti budemo dobili podršku i benefite države. Estonija je još 2012. godine razvila nacionalnu mrežu, i to baš sa brzim ABB punjačima i dala sjajan primer drugim državama. Na razdaljini od oko 50 km na svakom glavnom i magistralnom putu u Estoniji instaliran je po jedan brzi punjač snage 50 kWDC/22 kWAC. Osim toga, instalirano je dodatnih 500 sporih AC punjača u državnim institucijama. U želji da inspiriše i motiviše druge, ABB Srbija je prošle godine nabavila električni automobil za svoje potrebe i ispred svoje zgrade u Beogradu instalirala svoj električni punjač. Želeli smo da ličnim primerom pokažemo da je neophodno širiti svest kako korporativnu tako i pojedinačnu o očuvanju životne sredine.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Intervju možete u celosti pročitati u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA decembar 2018 – februar 2019.

Zorana Mihajlović: Ulaganja u vodosnabdevanje i tretiranje otpadnih voda

27.02.2019

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović poručila je da će država nastaviti da, zajedno sa sindikatima komunalnih preduzeća, radi na poboljšanju položaja zaposlenih u toj delatnosti i daljem podizanju kvaliteta usluga koje ova preduzeća pružaju građanima.

Mihajlović je u izjavi za javnost istakla da poštuje rad i sve radnike u komunalnim delatnostima i da je zato Ministarstvo, zajedno za sindikatima, radilo na kolektivnom ugovoru za 70.000 zaposlenih u javnim komunalnim preduzećima, koji je zaključen posle gotovo 20 godina, a potom i produžen na još tri godine, do 2021. godine.

Razgovaraćemo i o tome kako da dejstvo kolektivnog ugovora proširimo i na ona komunalna preduzeća i zaposlene koji do sada nisu bili obuhvaćeni, kako bi i njihova prava bila bolje zaštićena, rekla je ona i podsetila na to da je kolektivni ugovor produžen upravo na inicijativu sindikata.

Prema njenim rečima, poslednjih godina se realizuju najveća ulaganja u proteklih nekoliko decenija u vodosnabdevanje, tretiranje otpadnih voda i čvrstog otpada, što najbolje pokazuje odnos države prema ovoj oblasti.

Investicijama u komunalnu infrastrukturu čuvamo i unapređujemo korišćenje prirodnih resursa, koji su osnova razvoja Srbije.

Prirodni resursi, a pre svega voda, jesu dobra koja pripadaju svim građanima i o kojima moramo da brinemo mnogo više, zbog budućih generacija, poručila je potpredsednica Vlade.

Mihajlović je podsetila na to da su dopune Zakona o komunalnim delatnostima bile neophodne da bi se omogućila izgradnja komunalne infrastrukture u opštinama koje svojim sredstvima ne mogu da je izgrade, kao i realizacije kapitalnih investicija koje javna komunalna preduzeća ne mogu da finansiraju iz sopstvenih prihoda, ali tako da javni sektor ostaje nosilac komunalne delantnosti.

Nastavićemo da radimo sa sindikatom kao partneri kako bismo građanima obezbedili kvalitetno i održivo pružanje komunalnih usluga, a posebnu pažnju posvetićemo poboljšanju položaja zaposlenih u komunalnom sektoru, zaključila je potpredsednica Vlade.

Milisav Pajević

Grbavi kitovi zimuju na Antarktiku, kako se onda jedan od njih nasukao u Brazilu?

27.02.2019

Screenshot from 2019-02-27 10-21-14 — Foto: Facebook (screenshot)

Kada su tokom prošle sedmice lokalni ribari šetali kroz šumu mangrova na zabačenom brazilskom ostrvu u reci Amazon zatekli su nešto što ne bi trebalo da bude tamo – leš grbavog kita.

Pretpostavlja se da se beba kit izgubila u okeanu i da je uginula od gladi ili iz nekog drugog, za sada nepoznatog, razloga. Jedinka je bila dugačka oko osam metara i stara oko godinu dana. Životinja je pronađena na oko deset metara od obale, naučnici smatraju da je uginula nekoliko dana ranije.

Nije neuobičajeno da kitovi poput ovog plivaju kroz vode južnog Atlantika, ono što je neobično je – godišnje doba tokom kog se ovo odigralo. Ovi vodeni sisari zimi uglavnom migriraju u 6500 hiljada kilometara udaljeno područje Antarktika.

“Verujemo da je plutao i da ga je plima nanela u prašumu”, rekla je Renata Emin, predsednica brazilskog konzervacionističkog udruženja Bicho D’Água. Potom se zapitala šta je grbavi kit radio na severnoj obali Brazila u februaru i ocenila ovu pojavu kao nesvakidašnju.

Emin je iznela i hipotezu svog tima da se mladi kit odvojio od svoje majke pre nego što je uginuo. “Prikupljamo podatke i identifikujemo tragove na telu kako bismo utvrdili da li je bio zarobljen u mreži ili ga je možda udario brod”, dodala je ona kazavši da rezultati nekropsije mogu da se očekuju kroz desetak dana.

Grbavi kitovi svake godine prelaze velike udaljenosti. Oni na severnoj hemisferi ovo doba godine provode u toplijim vodama, a leti odlaze ka severnom polu. Na južnoj je obrnut slučaj – oni zimuju na Antarktiku, a letuju i razmnožavaju se u severnijim predelima okeana.

U 19. i 20. veku kitolovci su koštali života oko 200 hiljada jedinki južno od ekvatora, dovodeći njihovu vrstu na ivicu opstanka. Zahvaljujući naporima konzervacionista poslednjih nekoliko decenija i zabranama kitolova – kitovi su bili spaseni.

Jelena Kozbašić

Opština Ruma izdvaja milion i po dinara za nabavku protivgradnih raketa

27.02.2019

Opština Ruma će za nabavku protivgradnih raketa, za potrebe funkcionisanja protivgradnih stanica, ove godine izdvojiti 1.500.000 dinara, što je za 600.000 dinara veće izdvajanje nego prošle godine.

Predsednik Opštine Ruma Slađan Mančić ističe da je cilj lokalne samouprave da pomogne poljoprivrednicima i zaštiti atare.

„Ovo je još jedan vid pomoći našim poljoprivrednicima pored niza mera koje mi preduzimamo kako bi im olakšali posao.

Ove godine smo odvojili milion i po dinara za kupovinu protivgradnih raketa.

Do sada smo izdvajali 900 000 dinara, a sada smo podigli taj iznos ne bi li kupili što više protivgradnih raketa.

Rakete ćemo raspodeliti u naših 12 protivgradnih stanica, verujem da će u slučaju elementarnih nepogoda strelci pravovremeno reagovati, a podsetiću da i njih Opština Ruma takođe subvencioniše u iznosu od 12 000 dinara mesečno“, izjavio je Mančić.

Milisav Pajević

Srbija i Italija potpisale Memorandum o saradnji u oblasti klimatskih promena

27.02.2019

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i ministar životne sredine kopna i mora Italije Serđo Кosta parafirali su u Rimu Memorandum o razumevanju i saradnji u oblasti klimatskih promena, ranjivosti, proceni rizika, prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove i ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena između ministarstava dve države.

Sagovornici su ocenili da Memorandum doprinosi nastavku i jačanju prijateljstva i saradnje dve zemlje i da je podrška Italije Srbiji u primeni ekoloških standarda doprinos zajedničkim globalnim naporima u borbi protiv klimatskih promena.

Složili su se da je Ministarska konferencija održana u Beogradu bila od izutzetnog značaja, da je dala novi neophodni impuls u sardanji zemalja južne i jugoistočne Evrope i da će predstojeća godišnja skupština UN za životnu sredinu (UNEP) u Najrobiji biti prilika da se ovaj novi format saradnje zemalja ovog dela Evrope predstavi čitavom svetu.

Ministar životne sredine kopna i mora Italije Serđo Кosta je rekao da je Memorandum važan za saradnju prijateljskih zemalja jer će omogućiti da Italija ustupi Srbiji svoja iskustva u borbi protiv klimatskih promena.

“Ovaj memorandum omogućiće i neposrednu saradnju naših instituta na polju informacija i obrazovanja, ali i prenošenje iskustava kako rade posebno obučene jedinice vojne policije– karabinjera za borbu protiv ekološkog kriminala”, naglasio je italijanski ministar.

On je istakao važnost saradnje dve države u oblasti klimatskih promena i borbi protiv zagađenja životne sredine, čemu je Italija posebno posvećena na nacionalnom i globalnom planu.

Ministar Trivan je rekao da je Memorandum važan za obe zemlje i da je u interesu regiona, zemalja južne i jugoistočne Evrope i svih zemalja u borbi protiv klimatskih promena.

On je zahvalio na pomoći koju Italija pruža Srbiji u oblasti životne sredine i ukazao da je Italija glavni oslonac saradnje među zemljama ovog dela Evrope. Srbiji i zemljama regiona je dragoceno iskustvo i podrška Italije u vođenju politika, prenošenju iskustava i u pristupu evropskim fondovima.

On je istakao da su oblasti klimatskih promena i održivi razvoj kao paket moderne svetske politike prioritet Srbije.

Trivan i Кosta su razmenili iskustva o unapređenju saradnje zemalja južne i jugoistočne Evrope, učešću u radu evropskih i međunarodnih organizacija koje se bave životnom sredinom, pre svih u Programu UN za životnu sredinu..

Trivan je posebno ukazao na značaj „Ministarske konferencije zemalja južne i jugoistočne Evrope“ kojoj je domaćin bila Srbija, a koju je krajem prošle godine organizovalo Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku UNEP-a i Ministarstva životne sredine kopna i mora Italije.

Rezultate konferencije održane u Beogradu, dva ministra će zajednički izneti u Najrobiju 12 marta, gde će imati priliku da se ponovo sretnu i razgovaraju na afričkom kontinentu čije zemlje se posebno suočavaju sa velikim problemima koje su posledica klimatskih promena .

„Napravili smo novi format koji se zove južna Evropa a koji je UNEP prihvatio kao svetski i važno je da razvijene zemlje kroz taj format pomognu manje razvijenim ”, rekao je Trivan.

On je naglasio da je Srbiji potrebna pomoć za izgradnju 300 sistema za preradu otpadnih voda, i da nam je važna podrška i naučna i stručna saadnja sa Italijom u ovoj oblasti , kako bi u izgradnji tih postrojenja primenili najbolje svetske i evropskie ekoloških standarde.

U razgovoru je ocenjeno da je pošumljavanje dobar metod u ublažavanju klimatskih promena koji može da bude i planetarni projekat.

Ministri su razgovarali o problemima u oblasti zaštiti prirode, o unapređenju saradnje u okviru CITES-a, Кonvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divljih životinja i biljaka i razmotrili mogućnosti bliže saradnje nacionalnih parkova.

Razmenili su mišljenja i o problemima trgovine opasnim otpadom, problemima buke i o drugim oblastima zaštite životne sredine.

Ministar Trivan je na kraju razgovora pozvao ministra Serđa Кostu da dođe u zvaničnu posetu Srbiji.

Tokom zvanične posete Italiji, 25. i 26. februara, ministar Trivan je obišao Nacionalnu agenciju za nove tehnologije, energiju i održivi razvoj (ENEA) gde je dogovorio razmenu i obuku stručnjaka u primeni novih tehnologija koje se koriste u procesima održivog razvoja, biotehnologija i cirkularne ekonomije.

On je tom prilikom razgovarao sa direktorom Odeljenja za održivi razvoj dr. Robertom Morabitom i obišao laboratorije, centar za biotehnologiju i agroindustriju i postrojenje za reciklažu koje u preradi elektronskog i električnog otpada primenjuje hidrometalurški metod koji je Italija prva razvila.

Milisav Pajević

Krupni otpad i građevinski šut oštećuju hidraulički sistem na kamionima novosadske „Čistoće“

26.02.2019

Ivana_Kosancica-670x300 — Foto: JKP Čistoća, Novi Sad

Bez obzira na brojne apele, radnici JКP „Čistoća“ širom Novog Sada zatiču krupni otpad i građevinski šut pored kontejnera, ali i u njima, što predstavlja veliki problem u radu ovog preduzeća.

Кada u kontejnerima završi građevinski šut, beton, okov nameštaja i drugi čvrsti materijali koje radnici JКP „Čistoća“ ne primete zbog drugog kućnog smeća, oštećuje se hidraulički sistem na kamionima i dolazi do ozbiljnih kvarova.

Iako sugrađani imaju dobre i zdrave navike, nažalost očigledno i dalje postoje pojedinci koji odlažu otpad nesavesno. Zato i ovom prilikom JКP „Čistoća“ poziva one koji imaju potrebu da iznose nameštaj ili građevinski šut, da pozovu JКP „Čistoća“ i rezervišu kontejner za krupni otpad.

Svi koji žele da iznajme veliki kontejner od pet metra kubnih mogu da se jave telefonom, na broj JКP „Čistoća“ 021/6333-884, lokal 126, u vremenu od osam do 13 časova svakog radnog dana, kako bi se sa nadležnim poslovođom dogovorili o terminu postavljanja posude. Odlaganje otpada na Gradskoj deponiji je besplatno.

Prema važećoj Odluci o održavanju čistoće u Novom Sadu, kazne za fizička lica za nesavesno iznošenje smeća iznose 8.000 dinara. Za pravna lica te kazne iznose od 50 hiljada do milion dinara.

Milisav Pajević

Smeće sa Fruške Gore poštom vraćeno vlasnici u Vrdnik

26.02.2019

box-3887621_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Račun za struju bačen na Fruškoj Gori bio je povratna karta da se čitav džak đubreta uredno spakovan vrati svojoj vlasnici u Vrdnik. Ana Pejić, šezdesetčetvorodišnja penzionerka iz Rume, je pronašla pomenuti džak na putu ka svojoj vikendici na Fruškoj Gori.

Nije joj bilo teško da se zaustavi, ispretura po đubretu kako bi pronašla dokaze o počiniocu dela, a a zatim sve uredno pokupi i spakuje i paket za slanje. Napisala je i pismo uz paket, ali priznaje da se potpisala kao član Ekološkog pokreta Vojvodine, uprkos tome što to nije, kako bi postigla svoj cilj i izmamila osećaj krivice kod primaoca paketa i pisma. Slika i priča se brzo proširila mrežama i ovaj potez je naišao na veliku podršku.

“Jedino mi je žao što nisam mogla da vidim njenu reakciju u trenutku kada je otvarala paket i videla da joj se smeće vratilo”, priča Ana za portal Espreso, “Teško mi je da zamislim šta je u nečijoj glavi ko putuje kilometrima da bi istovario džak vreća u predivnu šumu.”

Ana priča da ovo nije prvi put da ovako reaguje i da je nedavno na putu ka svojoj kući zatekla čitavu deponiju i desetak razbacanih džakova đubreta. Istom metodom istraživanja, ona i suprug utvrdili su da smeće pripada uglednoj profesorci sa Vračara, koja takođe tu ima vikendicu. Nije im bilo teško da pokupe smeće i džakove i uredno joj odnesu u dvorište vikendice.

Ona i suprug kažu da su ideju dobili od Iraca. Boraveći u Dablinu naučili su kako se tamo kažnjavaju ovakva dela. Irci đubre vrate vlasniku, sa uplatnicom za kaznu od 400 evra i sutradan u lokalnim novinama objave informaciju šta je uradio i objave njegovu sliku iz lične karte.

Valjevo uspostavlja sistem za upravljanje vodovodnom mrežom

26.02.2019

IMG-3650feee9fd171d866716f2c5c1787c3-V — Foto: Grad Valjevo

Gradsko veće Valjeva je na poslednjoj sednici dalo saglasnost na Program poslovanja i Program upravljanja i održavanja seoskih vodovoda JКP „Vodovod-Valjevo“za 2019. godinu.

Utvrđen je predlog Odluke o poveravanju poslova na izgradnji, održavanju i rekonstrukciji objekata javnog vodovoda u 2019. godini, kao i predlog rešenja o davanju saglasnosti na Odluku o cenama radova za izgradnju, održavanje i rekonstrukciju objekata javnog vodovoda i kanalizacije i na Program za povećanje efikasnosti i smanjenja gubitka u vodovodnom sistemu Valjevo.

Razlog za donošenje ovog programa je da se uspostavi sistem za upravljanje vodovodnim sistemom grada Valjeva, sa posebnim usmerenjem na povećanje efikasnosti funkcionisanja i smanjenje gubitaka vode u cilju poboljšanja funkcionisanja vodovodnog sistema grada Valjeva i poslovanja ovog preduzeća.

U ovoj godini, programom su planirani radovi na rekonstrukciji vodovodne mreže, priključnih cevi i zamena vodomera korisnika u devet ulica u ukupnoj vrednosti od 30.000.000,00 dinara.

Milisav Pajević

1...943944945...1,670 Page 944 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM