Srbija i Rusija unapređuju saradnju u oblasti vanrednih situacija

20.06.2019

vanredne situacije, Rusija, Srbija — Foto: MUP Srbije

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razgovarao je juče sa zamenikom ministra za civilnu zaštitu i vanredne situacije Ruske Federacije Aleksandrom Čuprijanom o unapređenju saradnje dveju zemalja u oblasti vanrednih situacija.

Stefanović i Čuprijan su u Ufi, na marginama 10. međunarodnog skupa visokih zvaničnika zaduženih za pitanja bezbednosti, razgovarali o predstojećoj međunarodnoj vežbi „Srbija 2019“ u oblasti upravljanja posledicima vanrednih situacija, koju će organizovati ova dva ministarstva.

Čuprijan je, povodom pomenute vežbe spasilačkih timova koja će biti održana od 25. do 27. juna ove godine u Nišu, najavio posetu Srbiji, i istovremeno izrazio zahvalnost Stefanoviću na dosadašnjoj dobroj saradnji između dva ministarstva.

Milisav Pajević

Mekdonalds otvorio restoran za pčele (VIDEO)

19.06.2019

bee-colonies-4027054_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Najmanji restoran na svetu je zvanično otvoren. Novi Mekdonalds restoran u Švedskoj, ne služi pomfrit i hamburgere, ni bilo kakvu drugu hranu ali je pun “zadovoljnih mušterija”.

U pokušaju da pomogne u zaštiti pčela, Mekdonalds je angažovao švedsku kreativnu agenciju NORDDDB da dizajnira najmanji restoran „McHive” („Mek košnice”). U pitanju su potpuno funkcionalne košnice opremljene svim onim što je ugroženim insektima neophodno da bi napredovali.

Ideja za „McHive” razvijena je kao odgovor na postojeće napore za održivost u mnogim švedskim Mekdonalds restoranima, gde su pojedine prodavnice na svojim krovovima postavile košnice.

Kako kažu iz NORDDDB, inicijativa je počela lokalno, ali sada raste, a sve više franšiza se priključuje ovakvim akcijama, te sređuje bašte oko svojih restorana, neguje travu i cveće oko svojih restorana, ali i sve one biljke koje su važne za dobrobit restorana.

„McHive” je sada spreman da primi na hiljade “gostiju” koji će uživati oko svojih novih objekata gde će stvarati saće za skladištenje meda i polena.

Proteklih deset godina, naročito u SAD i Evropi, pčelarstvo beleži gubitke više od 30 odsto, što je znatno više nego što se smatra normalnim i održivim. Jedna od četiri pčele u Americi je u opasnosti od izmiranja. Široko rasprostranjena upotreba pesticida, gubitak staništa i klimatske promene su samo neke od pretnji za ove insekte.

Željka Vesić

Održana radionica za decu o očuvanju Dunava

19.06.2019

Vode Vojvodie, Dan Dunava, — Foto: Vode Vojvodine

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Republička direkcija za vode, prošle subote je na Zemunskom keju, organizovala centralnu proslavu Dana Dunava.

U manifestaciji su učestvovali JVP „Vode Vojvodine“, Opština Zemun, EU info centar, WWF – Svetski fond za zaštitu divljih životinja, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ i mnogi drugi.

JVP „Vode Vojvodine“ je kroz edukativnu radionicu „Кanalijana Džons“ upoznalo decu, ali i odrasle, sa biljnim i životinjskim svetom na kanalima Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav.

Na platou kod restorana Venecija bila je postavljena instalacija „Sačuvajmo Dunav“, a najmlađi su učestvovali u brojnim aktivnostima edukativno-zabavnog karaktera, o zaštiti životne sredine, prirodi i naravno reci Dunav u čijem slivu se nalazi čak 92 odsto teritorije naše zemlje.

Ova manifestacija je jedan od načina da se podigne svest o očuvanju Dunava kao jedne od najlepših evropskih reka, isticanja njegovog značaja za ljude koji žive u slivu, a istovremeno i kao apel na racionalniju upotrebu vodnih resursa.

Zvanični Međunardni Dan Dunava obeležava se 29. juna, na dan kada je potpisana Međunarodna konvecije o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav (ICPDR).

Milisav Pajević

Zajedničkim ulaganjem građana do solarne Pecke

19.06.2019

solar-panels-945801_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Nadomak Mrkonjić Grada u Bosni i Hercegovini, između planina gde izvire reka Sana, se smestilo selo Pecka. Osunčano i obdareno čudima prirode, ono pruža dom dobrim i vrednim ljudima. Pomoću projekta “Solarna Pecka”, žitelji tog mesta nastoje da “otmu” pokoji sunčev zrak za proizvodnju energije za tamošnji Centar za posetioce, te da na taj način udruženim snagama daju sopstveni doprinos na frontu sa klimatskim promenama i da istovremeno podstaknu razvoj ruralnih sredina poput njihove.

Pročitajte još:

Prva solarna elektrana u vlasništvu građana u Hrvatskoj

Seme kampanje “Da nam Pecka bude solarno selo!” je bilo posađeno još u maju 2016. Tada su meštani priveli kraju renoviranje oronule seoske škole i krajnji rezultat njihovog marljivog rada je ugledao svetlost dana – Centar za posetioce danas predstavlja okupljalište domaćeg stanovništva i stranaca, muškaraca i žena, omladine i starijih generacija.

Tri godine kasnije, stanovnici Pecke su odlučili da krov objekta, koji su oživeli udruženim snagama, u saradnji sa Centrom za životnu sredinu, oplemene solarnim panelima za proizvodnju električne i toplotne energije.

U trenutku pisanja teksta, oni su ostvarili 56 odsto svog cilja – od neophodnih 6000 dolara kroz model grupnog finansiranja, tzv. crowdfunding, su prikupili 3386 dolara zahvaljujući građanima iz čitave Bosne i Hercegovine, Evrope i sveta kojima je stalo do zdravih životnih uslovima i poboljšanja kvaliteta vazduha.

I vi možete da budete jedan od protagonista njihovog “pozdrava Suncu”! Više informacija pronaći ćete na sledećem linku: https://www.indiegogo.com/projects/solarna-pecka#/.

Jelena Kozbašić

Počeo transport odlagača u „TE- КO Кostolac“

19.06.2019

Svecano obelezavanje transporta odlagaca sa montaznog placa - Drmno - 18 06 2019 -4172 — Foto: Elektroprivreda Srbije

Sa montažnog placa površinskog kopa „Drmno“ počeo je transport odlagača, kapaciteta 8.500 kubika na sat, na radnu poziciju na kopu.

Na osnovu izveštaja komisije za tehnički pregled i prijem opreme kojim je data saglasnost o spremnosti odlagača za transport, zvaničan nalog da počne taj posao dao je Milorad Grčić , v. d. direktora JP „Elektroprivreda Srbije“.

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić rekao je da je reč o značajnom segmentu u realizaciji planova i ključnih projekata u „Elektroprivredi Srbije“ u trenutku kada se uspešno privodi kraju prva faza projekta u Кostolcu.

Novi BTO sistem deo je druge faze modernizacije TE „Кostolac B“, a projekat u Кostolcu realizuje se na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Кine.

Antić je naveo da je ukupna vrednost druge faze projekta modernizacije TE „Кostolac B“, koji podrazumeva izgradnju novog bloka i povećanje proizvodnje na kopu „Drmno“, 715,6 miliona dolara.

Cilj projekta je povećanje kapaciteta PК „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje, a ukupna vrednost ugovora za izgradnju šestog BTO sistema iznosi 97,6 miliona dolara.

On je dodao da je obavljen dobar posao, kao i da je veoma važno da su učestvovale i srpske kompanije koje tako stiču potrebna znanja i iskustva za učešće u velikim projektima.

Ministar rudarstva i energetike je rekao da Elektroprivreda Srbije ima snažnu podršku Vlade Srbije i predsednika Vučića da nastavi sa ozbiljnim investicijama. On je rekao da EPS i ove godine postiže značajne rezultate i da je proizvodnja uglja veća za 900.000 tona nego prošle godine, što je povećanje od 5,1 odsto.

V. d. direktora EPS-a Milorad Grčić je tom prilikom rekao da je danas veliki dan za EPS, posebno za rudarski sektor.

„Svedoci smo da se poslednjih nekoliko godina, posebno u poslednjih pet godina značajno intenzivnije ulaže u rudarski sektor”, rekao je Grčić. i dodao da se gradi se novi Blok B3 u Кostolcu i nadam se da će iz dana u dan gradnja ići sve bolje. Novi sistem omogućiće povećanje proizvodnje uglja sa devet na 12 miliona tona godišnje u Кostolcu, a u Кolubari planiramo da nabavimo dva kompletno nova sistema.

Početak transporta odlagača, ukupna dužine 135 metara i težine oko 1.500 tona još jedan je korak ka završetku priprema za početak rada novog bloka „Кostolac B3“, najvažnijeg energetskog projekta u Srbiji decenijama unazad.

On je dodao da je odlagač čiji je transport danas počeo moderan i da se uklapa u cilj da se nabavlja najmodernija i najbolja oprema koja će ostati budućim generacijama. Ugovorena vrednost odlagača iznosi 18,9 miliona dolara.

CMEC (China Machinery Engineering Corporation) je nosilac projekta, a isporučilac opreme za odlagač je FLSmidth (bivši Sandvik). Mašinsku montažu odlagača uradila je firma „Feromont inženjering“ iz Beograda, a elektro montažu firma „Mikrokontrol“.

Milisav Pajević

U Vojvodini se prečišćava samo 10 odsto otpadnih voda

19.06.2019

Mirovic Međunarodni stručni forum o tretmanu otpadnih voda i vode za piće (13) — Foto: AP Vojvodina

Pod pokroviteljstvom Pokrajinske vlade, u saradnji sa Ambasadom Izraela i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED), danas je Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu održan Prvi međunarodni stručni forum o tretmanu otpadnih voda i vode za piće.

U AP Vojvodini registrovano je više od 500 zagađivača, a od ukupne količine otpadnih voda prečišćava se samo 10 odsto, kazao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

„Za saniranje posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja u ovu oblast biće potrebno mnogo sredstava i mnogo vremena.

Kada smo formirali Pokrajinsku vladu, pre tri godine, ovaj problem stavili smo na listu najvažnijih prioriteta“, kazao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.

U okviru takvog opredeljenja, dodao je predsednik Mirović, pre dva meseca doneli smo Deklaraciju o zaštiti životne sredine kojom je predviviđena realizacija 11 ekoloških ciljeva na teritoriji AP Vojvodine. Isto tako, podržali smo 123 projekta u 39 opština usmerena upravo na poboljšavanje stanja u toj oblasti, vredna više od od 1,1 milijardu dinara, dok smo u ovoj godini, za tu namenu, izdvojili dodatnih 330 miliona dinara.

„Ovo je godina u kojoj smo pokrenuli i inicijativu i projekte za tri prečistača otpadnih voda u AP Vojvodini“, kazao je predsednik Mirović.

„Hvala Pokrajinskoj vladi jer smo ovu prvu bilateralnu konferenciju posvetili globalnom pitanju, a to je pitanje pijaće vode i otpadnih voda. Moja zemlja je vodeća u oblasti zaštite i prerade vode, i predstvićemo danas trendove u prečišćavanju vode za upotrebu u domaćinstvu i poljoprivredi“, kazala je ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.

Današnjim skupom želimo da sagledamo najbolje modele za realizaciju projekata i da razmenimo dragocena iskustva sa izraelskim kompanijama u ovoj oblasti jer je procena da je u Srbiji potrebno izgraditi novih 300 pogona za tretman vode, izjavila je izvršna direktorka NALEDA-a Violeta Jovanović.

„Tretman otpadnih voda i vode za piće ključno je pitanje za kvalitet života i privlačenje investicija“, kazala je direktorka Jovanović.

Milisav Pajević

Subotica dobila status turističkog mesta prve kategorije

19.06.2019

Pałac_Rajhla_(Galeria_Sztuki_Współczesnej)_w_Suboticy — Foto: Wikipedia/Marcin Konsek

Grad Subotica, kao destinacija, dobio je status prve kategorije turističkog mesta po rešenju Komisije Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, prenosi zvanični sajt grada.

Gradska uprava je, u saradnji sa Turističkom organizacijom grada Subotice, podnela zahtev za kategorizaciju turističkog mesta resornom Ministarstvu. Nadležna Komisija za kategorizaciju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija izvršila je procenu raspoloživih podataka obima turističkog prometa u prethodne tri godine (kvantitativni kriterijumi) i utvrdila činjenično stanje u pogledu stepena izgrađenosti komunalne, saobraćajne i turističke infrastrukture, kao i turističke suprastrukture neposrednim uvidom na licu mesta u okviru grada Subotice (kvalitativni kriterijumi).

Dobijanjem statusa turističkog mesta prve kategorije, Subotica će u Republici Srbiji spadati u red prioritetnih kada je reč o ulaganjima u turizam. Ova činjenica će uticati i na bolje pozicioniranje destinacije na turističkoj mapi regije, kao i samih investicija u oblasti turizma.

U Republici Srbiji, pored Subotice, status prve kategorije turističkog mesta imaju Beograd, Novi Sad, Niš, Zlatibor i Vrnjačka Banja.

Izvor: Grad Subotica

Soko među inženjerima

19.06.2019

Predstavljamo vam domaću kompaniju „Soko inžinjering” specijalizovanu za opremu za klimatizaciju, grejanje i hlađenje, čije smo sedište u Staroj Pazovi nedavno posetili kako bismo otkrili tajnu njihovog uspeha. Dočekala nas je ekipa mladih stručnjaka koji stoje iza odličnih poslovnih rezultata.

Bojan Mavrak, diplomirani mašinski inženjer i direktor proizvodnje u ovoj firmi, kaže da su proizvodi i usluge iz pogona „Soko inžinjering” prepoznatljivi širom Srbije i u zemljama našeg regiona.

Oni izvoze opremu i izvode radove u Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori. Da kvalitet ne poznaje granice, dokaz je i njihovo prisustvo u Rusiji, Iranu, Kazahstanu, Kirgistanu, Tadžikistanu, Švajcarskoj i Nemačkoj. Razloga za ponos svakako ne manjka, a nas interesuje šta su izvozni aduti.

„Iako potražnja naših proizvoda zavisi od trenutka i tržišnih zahteva, možemo da kažemo da su naše klima komore, elektro ormani i rashladni agregati, trenutno najtraženiji”, otkriva nam Bojan. Za Dejanu Soldo, diplomiranog mašinskog inženjera koja radi kao menadžer prodaje, jedan od najvećih uspeha predstavlja i činjenica da su iznedrili značajan broj visoko kvalitetnih kadrova. „Naše reference su rezultat zajedničkog uspešnog rada i truda. Naši zaposleni i naša firma su laureati strukovnih nagrada. Zahvaljujući inovacijama koje smo uvodili, stizala su nam priznanja Društva za KGH, Saveza mašinskih i elektro inženjera Srbije, Inženjerske Komore, Mašinskog fakulteta, Beogradskog sajma i drugih organizacija”, kaže Dejana ističući da posebno mesto zauzima nagrada za uštedu energije korišćenjem toplote kondenzacije, što je danas standard za većinu njihovih projekata. Pre gotovo deset godina, prvi na ovim prostorima napravili su kaskadno postrojenje sa CO2 čime su duboko ušli u oblast očuvanja životne sredine.

Kompanija „Soko inžinjering” je dugogodišnji glavni sponzor Međunarodnog kongresa i izložbe o klimatizaciji, grejanju i hlađenju, a na poslednjem 49. Kongresu koji je održan u decembru prošle godine Dejana Soldo dobila je priznanje Društva za KGH – Medalju KGH. Ostvaren napredak u proizvodnji i prodaji tokom prethodnih dvadesetak godina obavezao ih je i da prate savremene trendove i propise za očuvanje životne sredine. Uveli su Integrisan sistem menadžmenta za upravljanje kvalitetom, zaštitom životne sredine i bezbednošću na radu. Dejana ističe da redovno obnavljaju ovaj sertifikat prema najnovijim zahtevima odgovarajućih standarda.

„Svake godine inspekcija obilazi našu fabriku da bi proverila i osigurala da se sve mere sprovode redovno i adekvatno”, navodi Dejana. Za razvoj proizvoda u kompaniji „Soko-inžinjering” zadužen je tim stručnjaka na čelu sa Milenom Pištalo, diplomiranim mašinskim inženjerom. Milan Markovic, diplomirani mašinski inženjer i jedan od članova tima za razvoj proizvoda, ističe da u njihovoj ponudi posebno mesto zauzimaju najsavremenija, energetski najefikasnija rešenja kao što su rashladni sistemi sa ekološkim rashladnim fluidima i klimatizacioni sistemi sa rekuperacijom energije.

„U industrijskim rashladnim sistemima koristimo toplotu hlađenja ulja za dobijanje tople vode koja se može koristiti za grejanje objekta u zimskom periodu ili grejanje sanitarne tople vode. Osim otpadne toplote hlađenja ulja, koristimo toplotu predgrevanja ali i ukupnu toplotu kondenzacije za dobijanje tople vode. Do sada smo izveli instalacije po LEED I BREEAM standardu”, kaže Milan. U klima komorama kao vid regeneracije toplote otpadnog vazduha koristimo rotacioni entalpijski razmenjivač koji ima stepen iskorišćenja toplote više od 90 odsto, ali koristimo i rotacioni kondenzacioni rekuperator, pločasti rekuperator i kružni cirkulacioni sistem. Kad je reč o efikasnosti, „Soko inžinjering” prati zahteve najnovijih standarda i regulativa kao što je ErP 2018, koji zahteva minimalni stepen rekuperacije od 73 odsto za rotacione i pločaste razmenjivače, a 68 odsto za kružne cirkulacione sisteme.

Trude se da što više delova nabave od domaćih proizvođača. Sklapaju ugovore i sa malim namenskim firmama koje samo za njih prave određene elemente. Za svoje klima komore i rashladne agregate, kao i za elektro ormane, uvoze ventilatore, izmenjivače, rekuperatore i kompresore, a sve ostalo proizvode u svojoj fabrici. Najveći izazov sa kojim su se do sada suočili stigao je kroz projekat koji su izveli u distributivnom centru kompanije Delhaize gde je trebalo objediniti sva dotadašnja znanja iz više oblasti: industrijskog hlađenja, klimatizacije i centralnog nadzora i upravljanja objektom.

Milan kaže da su u objektu koji se prostire na površini od okvirno 78.000 m2 napravili hlađeni prostor površine 22.000 m2 sa režimima -25° C, 0° C i +12° C. „Visina hlađenog objekta je više od 12 metara. Sličan posao smo izveli u distributivnom centru Lidla gde je površina hlađenog protora oko 14.000 m2 . Ikea nam je bila još jedan izazov sa svojim specifičnim zahtevima koji su doprineli da razvijemo najveće kapacitete naše klima opreme”, objašnjava nam Milan i navodi da svaki objekat uvek predstavlja zaseban izazov. „Na objektima u dalekom Kirgistanu uspešno smo izveli instalacione radove MEP-a (objedinjene mašinske, elektro i vodovodne instalacije) implementirajući našu opremu i opremu našeg principala kompanije Jonhson Controls. Objekat je karakterističan jer smo za grejanje na izuzetno niskim temperaturama koristili toplotne pumpe voda-voda. To nije sve. Slične projekte uspešno smo završili u Tadžikistanu, Iranu i Srbiji”, naglašava Milan. Ne zaboravljaju da je za napredak društva neophodno i preneti znanje. Zato su donirali Mašinskom fakultetu rashladnu mašinu sa kaskadnim sistemom CO2 da bi studenti ovog fakulteta imali mogućnost da steknu uvid u praktičnu primenu procesa u rashladnim ciklusima za visoko pritisne sisteme hlađenja.

Priredile: Milica Jordan i Tamara Zjačić

Tekst je prvobitno objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA POLJOPRIVREDA mart – maj 2019.

Obezbeđen monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji

19.06.2019

monitoring vazduha — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Sektor za upravljanje životnom sredinom u Ministarstvu zaštite životne sredine, organizovao je prošle nedelje sastanak sa zavodima i institutima zaduženim za realizaciju monitoringa kvaliteta vazduha u okviru državne mreže na teritoriji Republike Srbije, povodom zaključivanja ugovora o kontroli kvaliteta vazduha za 2019. godinu.

Državna mreža je uspostavljena Uredbom o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha („Službeni glasnik Republike Srbije”, broj 58/11). Ona je sastavni deo praćenja kvaliteta životne sredine i finansira se iz budžeta Republike Srbije.

Programom se određuje broj i raspored mernih stanica i mernih mesta u određenim zonama i aglomeracijama, kao i obim, vrsta i učestalost merenja nivoa zagađujućih materija u vazduhu na nivou Republike Srbije.

Državna mreža se prema programu uspostavlja u svrhu praćenja kvaliteta vazduha u naseljima, industrijskim i nenaseljenim područjima, u zaštićenim prirodnim dobrima i zaštićenoj okolini nepokretnih kulturnih dobara kao i u područjima pod uticajem određenih izvora zagađivanja, uključujući pokretne izvore.

U skladu sa programom, državnu mrežu, pored mreže automatskih mernih stanica Agencije za zaštitu životne sredine, čini i mreža mernih mesta zavoda/instituta za javno zdravlje iz Beograda, Čačka, Kruševca, Šapca, Pančeva, Kraljeva, Užica, Leskovca, Ćuprije, Požarevca, Kragujevca, Vranja, Valjeva, Zaječara, Pirota, Niša i Kosovske Mitrovice kao i Instituta za rudarstvo i metalurgiju Bor.

Poslovi kontrole kvaliteta vazduha – merenje nivoa zagađujućih materija u vazduhu, navedena ovlašćena pravna lica sprovode na ukupno 36 mernih mesta na teritoriji Republike Srbije.

Dobijeni podaci o kvalitetu vazduha od značaja su za procenu uticaja zagađujućih materija na zdravlje ljudi i životnu sredinu, na osnovu njih se izveštava javnost o stanju kvaliteta vazduha, a takođe se koriste za identifikaciju područja na kojima postoje problemi zagađenja vazduha kako bi se preduzele potrebne mere zaštite i poboljšanja stanja kvaliteta vazduha.

Monitoring kvaliteta vazduha u okviru državne mreže se sprovodi duži niz godina radi utvrđivanja trenda promena u kvalitetu vazduha, odnosno kvalitetu životne sredine na teritoriji Republike Srbije.

Milisav Pajević

Konačna rang lista za sufinansiranje projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom

19.06.2019

Ministarstvo zaštite životne sredine objavilo je 14. juna Odluku o utvrđivanju konačne rang liste projekata po Javnom konkursu za sufinansiranje realizacije projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, u skladu sa članom 12. stav 7. Uredbe o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju korisnici sredstava, uslove i način raspodele sredstava, kriterijumima i merilima za ocenjivanje zahteva za raspodelu sredstava, način praćenja korišćenja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od značaja za dodeljivanje i korišćenje sredstava Zelenog fonda Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, br. 25 od 30. marta 2018. godine).

Konačna rang lista može se preuzeti ovde.

Milisav Pajević

Crna Gora preduzima mere zaštite od požara

19.06.2019

požari, operativni štab, — Foto: Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore

U prostorijama Direktorata za vanredne situacije Crne Gore juče je održan sastanak Operativnog štaba za zaštitu i spašavanje na kome je analiziran Izveštaj o stanju sistema zaštite i spašavanja za 2018. godinu i aktivnosti na pripremi za ovogodišnju požarnu sezonu.

Ocenjeno je da Izveštaj potvrđuje da je sistem tokom 2018. godine na sve izazove odgovorio profesionalno, odgovorno i pravovremeno.

Što se tiče požarne sezone, članovi Operativnog štaba su upoznati sa preduzetim merama i radnjama u cilju smanjenja rizika od požara koje su preduzete od strane nadležnih organa i službi.

Posebno je istaknuta činjenica da je stanje zaštite i spašavanja od požara u preventivnom i operativnom smislu unapređeno kroz dodatno angažovanje ljudskih kapaciteta i nabavku neophodne opreme i sredstava u Upravi za šume i JP Nacionalni parkovi.

Takođe, konstatovano je da su službe zaštite i spašavanja spremne za predstojeću požarnu sezonu, te da će zajedno za raspoloživim kapacitetima Direktorata za vanredne situacije i ostalim subjektima učestvovati u gašenju požara na otvorenom prostoru.

Konstatovano je da će na raspolaganju biti oko 600 vatrogasaca u sistemu sa oko 200 vozila, zatim oko 150 dobrovoljaca iz četiri dobrovoljna vatrogasna društva sa oko 20 vozila.

Na raspolaganju će biti i tri aviona Avio-helikopterske jedinice MUP – a sa šest pilota i jedan helikopter Vojske Crne Gore.

Na sastanku Operativnog štaba je ukazano na potrebu pojačanog angažovanja Uprave Policije u danima povećanog rizika od požara, na teritoriji sa pojačanom požarnom opasnošću.

Operativni štab apeluje na građane da budu odgovorni prema svojoj i tuđoj imovini, da očiste svoja dvorišta i imanja od gorivog materijala, da ne pale vatru u periodu pojačane požarne opasnosti, odnosno da ako to moraju učiniti obaveste službe zaštite i spašavanja, da poštuju znake upozorenja loženja vatre na otvorenom prostoru, ugase početni požar ukoliko su u mogućnosti to uraditi bezbedno, prijave izazivače požara nadležnim organima, i da na taj način, svojim odgovornim ponašanjem i sprovođenjem preventivnih mjera zaštite od požara, daju najbolji doprinos smanjenju rizika od nastanka požara.

Milisav Pajević

Postavljenje novih kontejnera na opštinama Vračar, Zvezdara i Voždovac

18.06.2019

reciklaža, Svetski dan reciklaže, kontejneri, — Foto: Grad Beograd/ Predrag Mitic

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” otpočelo je akciju zamene kontejnera na opštinama Vračar, Zvezdara i Voždovac, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Akcija postavljanja novih i zamene starih kontejnera realizovana je tokom prethodne noći u Ulici Južni bulevar, gde su uklonjena 54 kontejnera zapremine 1,1 kubni metar, a postavljena 42 džambo kontejnera zapremine 3,2 kubna metra.

Zamena kontejnera će biti nastavljena u ulicama Strumičkoj, Rimskoj, Vojislava Ilića, Ustaničkoj, od Bulevara kralja Aleksandra do Vojislava Ilića, i u ulicama Zaplanjskoj i Dragice Končar, gde će tokom akcije biti postavljeno više od 200 novih sudova za odlaganje otpada.

Ova akcija ima za cilj da poboljša komunalnu uslugu odnošenja smeća, da sugrađanima obezbedi veći broj parking mesta, kao i da ekipe „Čistoće” brže i efikasnije odnose otpad u ulicama gde je pojačan intenzitet saobraćaja.

Milisav Pajević

Srpski med skuplji u Srbiji nego u EU

18.06.2019

Prosečna vrednost kilograma meda iz Srbije na tržištu Evropske unije iznosila je svega 440 dinara po kilogramu u 2018. godini, znatno jeftinije nego u samoj Srbiji, pokazuju podaci koje je objavila Evropska komisija.

Komisija je objavila izveštaj o stanju tržišta meda u EU, koja pokriva samo 60 odsto potražnje iz domaće proizvodnje iako je drugi najveći proizvođač meda na svetu posle Kine.

Kako se navodi u izveštaju, kilogram meda uvezen iz Srbije koštao je u proseku 3,74 evra, ili oko 440 dinara po kilogramu u Evropskoj uniji.

Ovo je za 22 odsto više nego prošle godine, kada je med iz Srbije koštao tri evra ili oko 350 dinara.

Najskuplji med na tržištu Evropske unije dolazi čak sa Novog Zelanda i koštao je neverovatnih 23,5 evra ili 2.800 dinara po kilogramu u 2018. godini.

Sa druge strane, najjeftiniji med dolazi iz Kine i koštao je svega 1,3 evra ili 150 dinara po kilogramu u 2018. godini. Potom je bio najjeftiniji med iz Vijetnama (170 dinara) i Ukrajine (216 dinara po kilogramu).

Oko 40 odsto svog uvezenog meda u Evropskoj uniji dolazi iz Kine, a oko 20 odsto iz Ukrajine. EK nije objavila podatke za Srbiju, iz koje stižu veoma male količine – svega 2,2 odsto uvoznog meda u EU potiče iz svih evropskih država izvan Unije.

EK je danas objavila da će obezbediti 120 miliona evra pomoći pčelarstvu u Evropskoj uniji tokom naredne tri godine, što je za 12 miliona više nego što je uloženo između 2017. i 2019. godine.

„Pčelarstvo je važan deo poljoprivredno-prehrambenog sektora privrede EU, i pomaže da se zadrže radna mesta u ruralnim oblastima”, rekao je evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan.

Procenjuje se da je proizvodnja meda u Srbiji iznosila oko 10.000 tona prošle godine. Od toga su izvezene 2.744 tone vrednosti 11 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija

Željka Vesić

Obnovljivi izvori energije su već sada jeftinija alternativa fosilnim gorivima širom sveta!

18.06.2019

matthew-henry-134263-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Henry)

Poslednjih godina, mnoge svetske zemlje samouvereno utiru put ka niskougljeničnoj budućnosti planete, a jedno od sredstava za ostvarivanje njihovih težnji su i obnovljivi izvori energije. Iako su oni u prošlosti predstavljali skupo rešenje za dekarbonizaciju ekonomije, zaokret od fosilnih goriva je pojeftinio tehnologiju neophodnu za njihov razvoj, kao i njeno postavljanje i održavanje. Ljudi su posledično počeli da u sve većoj meri crpe energiju sunca, vetra i vode i da koriste bioenergiju i geotermalnu energiju.

Međunarodna agencija za obnovljivu energiju IRENA je nedavno objavila izveštaj o troškovima proizvodnje energije iz obnovljivih izvora tokom 2018. godine.

Prema njihovim proračunima, prosečna godišnja cena električne energije je na globalnom nivou opala za 26 odsto kada je reč o proizvodnji iz elektrana koje rade na principu koncentrisanog solarnog zračenja, za 14 odsto kada se govori o bioenergiji i za 13 odsto kada je u pitanju proizvodnja električne energije pomoću solarnih panela ili vetrenjača na kopnu. Troškovi proizvodnje iz energije vode su doživeli pad za 12 odsto.

Najmanje pojjeftinjenje je zabeleženo u oblasti proizvodnje iz geotermalne energije i energije vetra na moru, tek jedan odsto.

Kao neka od svojih ključnih saznanja, istraživači su istakli sledeće:

Solarni paneli i vetrenjače na kopnu proizvode električnu energiju koja je i bez bilo kakvih finansijskih podsticaja jeftinija u odnosu na onu koja se proizvodi iz prljavih energenata – uglja, nafte i prirodnog gasa;
Izgradnja novih postrojenja “na sunce i vetar” će koštati manje i u poređenju sa održavanjem postojećih elektrana na ugalj;
Sve niža cena čiste tehnologije čini obnovljive izvore energije ozbiljnim konkurentom fosilnim gorivima, a čovečanstvo sve bližim ispunjenju ključnih ciljeva u oblasti borbe protiv klimatskih promena;
Troškovi solarnih panela i vetrenjača na kopnu padaju i bržim tempom od očekivanog.

Jelena Kozbašić

Učenici upoznati o vrednostima zaštićenih vrsta i biotopa „Velikog blata“

18.06.2019

predavanje Vasa Pelagić — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije posetili su zaštićeno stanište „Veliko blato“ gde su održali prezentaciju kojom su upoznali učenike iz OŠ „Vasa Pelagić“ o vrednostima i značaju zaštićenih vrsta i biotopa na području prirodnog dobra.

Učenici petog, šestog i sedmog razreda mogli su da saznaju o strogo zaštićenim vrstama divljih orhideja koje rastu na teritoriji zaštićenog staništa- veliki barski kaćunak Orchis palustris Jaclj. i barska kalužđarka Epipactis palustris (L.) Cr., kao i drugim strogo zaštićenim i zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama.

Za tu priliku učenici su spremili izložbu svojih radova kojim su predstavili raznovrsni biljni i životinjski svet „Velikog blata“.

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije održali su radionicu „Plastični okean“ kako bi ukazali na štetan uticaj plastike po akvatični svet okeana.

Milisav Pajević

Green Home traži obustavu radova na Biškom repu

18.06.2019

Izvođenje pripremnih radova za projekat turističko naselje Mihailovići predstavlja kršenje Konvencije o zaštiti evopskih divljih vrsta i prirodnih staništa, zbog čega ono na zaštićenom području Biškog repa u nacionalnom parku Skadarsko jezero treba da bude obustavljeno, kazala je direktorica Green Home Nataša Kovačević.

Iz te nevladine organizacije traže da Ministarstvo održivog razvoja i turizma ukine građevinsku dozvoju i obustavi, kako su naveli, devastacijske radove na Biškom repu.

Kako su dodali iz Green Home, od tog resora traže da hitno započne postupak povraćaja u pređašnje stanje prostora, kako za turističko naselje Mihailovići, tako i za područje Porto Skadar Lake.

„Izvođenje pripremnih radova na terenu za projekat turističko naselje „Mihailovići“ predstavlja beskrupulozno kršenje Bernske ili Konvencije o zaštiti evopskih divljih vrsta i prirodnih staništa koju je Crna Gora ratifikovala, zbog čega to sramno činjenje na zaštićenom području Biškog repa u srcu nacionalnog parka Skadarsko jezero treba da bude obustavljeno odmah”, kazala je Kovačević.

Prema njenim rečima, Savet Evrope je, u novembru prošle godine, za projekat turističkog naselja Mihailovići tražio od Vlade Crne Gore da odmah primeni mere zaustavljanja daljeg razvoja na kopnu, obali i vodnom telu te lokacije ili Bijelog sela.

„Ovde nije reč samo o tome da je Savet Evrope sa Evropskom komisijom potvrdio neupotrebljivost Elaborata o proceni uticaja na životnu sredinu, nego i da je Studija lokacije Mihailovići nevažeći dokument jer je istekla u oktobru 2017. godine, na čijem osnovu se ne mogu izdavati pravno obavezujući dokumenti i građevinske dozvole”, rekla je Kovačević.

Kako je navela, od Uprave za inspekcijske poslove traže da hitno izađe na teren i zatvore gradilište, pokrenu postupak za naknadu štete i povraćaj u pređašnje stanje.

„O svim aktivnostima Sekretarijat Bernske konvencije, Savet Evrope, ali i tela Evropske unije (EU) će biti još danas obavešteni”, dodala je Kovačević.

Izvor: MINA

Milisav Pajević

1...889890891...1,674 Page 890 of 1,674

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM