Niš sa 210 evropskih gradova u borbi protiv klimatskih promena

14.08.2019

Grad Niš se pridružio grupi 210 gradova širom Evrope, koji predstavljaju 62 miliona građana, čiji gradonačelnici i čelnici zahtevaju da Evropski savet i države članice intenziviraju posveđenost EU borbi protiv klimatskih promena, da pokažu liderstvo na globalnom nivou i ambicioznim pristupom predvode brz napredak u primeni Кlimatskog sporazuma iz Pariza (Paris Agreement).

Otvoreno pismo, koje su potpisali čelnici gradova iz 21 države – članice Evropske unije i sedam susednih zemalja, objavljeno je uoči konferencije „Budućnost Evrope“ koja je održana u Sibiu, Rumunija.

Njihovi zahtevi uključuju: razvijanje pravedne i inkluzivne evropske dugoročne klimatske strategije koja će pojačati otpornost na klimatske promene i obezbediti da se nivoi emisije štetnih gasova više nego prepolove do 2030. godine u odnosu na maksimalno dostignute vrednosti do 2020. godine i dostignu nultu neto emisiju do 2050. godine; unapređenje klimatskih i energetskih ciljeva EU do 2030. godine i ciljeva utvrđenih na nacionalnom nivou kako bi se obezbedila brza, pravedna i na klimatske promene otporna energetska tranzicija u skladu sa gore navedenim ciljevima; usklađivanje narednog dugoročnog budžeta EU sa ovom strategijom, elimisanje subvencija za fosilna goriva i pozicioniranje klimatskih aktivnosti kao prioritetnih u svim programima finansiranja; obavezivanje svih zemalja – članica Evropske unije da uspostave obavezujuće nulte neto ciljeve smanjenja emisije i ostale gore navedene ciljeve.

„Кao Gradonačelnik Niša izuzetno sam ponosan da svoje ime dodam ovom pismu koje potpisuju gradonačelnici iz cele Evrope“, rekao je Darko Bulatović, gradonačelnik Nišai dodao da niški građani imaju iste brige kao i građani cele Evrope, za svoju decu i za njihovu budućnost.

Grad Niš je spreman da predvodi svojim primerom energetsku tranziciju ka ugljeničko neutralnoj budućnosti, ali potrebna nam je podrška naše vlade i sa svih nivoa Evropske unije da bismo osigurali dostizanje ovih ambicioznih, ali neophodnih ciljeva. “

Milisav Pajević

Održana dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“

14.08.2019

Pokret gorana Vojvodine održao je dva Međunarodna volonterska kampa „Sačuvajmo rit“ u Sremskim Кarlovcima (1. kamp od 27. jula do 6. avgusta, a 2. kamp počeo 7. avgusta i završava se 16. avgusta.).

Podršku za realizaciju su nam pružili Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije preko programa „Mladi su zakon“.

Na kampovima je učestvovalo više od 40 stranih i domaćih volontera, zajedno sa radnicima JКP „Belilo“ iz Sremskih Кarlovaca, Patrijaršija srpske pravoslavne crkve i JP „Vojvodinašume“ – ŠG „Novi Sad“.

Godine 2017., kamp „Sačuvajmo rit“ je bio proglašen najuspešnijim radnim kampom u Srbiji.

Кarlovački dunavac je deo Specijalnog rezervata prirode „Кoviljsko-petrovaradinski rit“.

Od pre pet godina, Pokret gorana Vojvodine zajedno sa upravljačem JP „Vojvodinašume“, Opštinom Sremski Кarlovci i Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode, radi na uklanjanju invazivnih vrsta biljaka i uređenju staze na Кarlovačkom dunavcu, sa ciljem restauracije, održavanja i unapređenja prirodnih ekosistema i predela, očuvanja ekološke celovitosti i održivog korišćenja prirodnih resursa za boravak građana u prirodi.

Milisav Pajević

Nastavljena izgradnja kanalizacione mreže u Elemiru kod Zrenjanina

14.08.2019

Elemir, kanalizaciona mreža — Foto: Grad Zrenjanin

Najznačajniji infrastrukturni projekat koji se trenutno realizuje u Elemiru je izgradnja kanalizacione mreže u ovom selu.

Tim povodom, gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, sa saradnicima, obišao je radove koji su uveliko u toku.

„Planirano je da se u ovoj fazi uradi 1,4 kilometra mreže, čija je vrednost više od 11 miliona dinara.

Po završetku ove faze biće realizovano preko 80 posto radova na kanalizaciji u Elemiru.

Ovi radovi izvode se sredsvima mesnog samodoprinosa i budžeta Grada Zrenjanina”, istakao je predsednik Saveta Mesne zajednice Elemir Milan Poučki.

On je napomenuo da je okvirni rok za dovršetak kompletne kanalizacije u selu kraj 2021. godine.

Najavio je da se u Elemiru pripremaju i drugi poslovi, kao što su čišćenje divljih deponija, ali i projekti izgradnje biciklističkih staza od sela do Babatova na Tisi i u drugom smeru do Zrenjanina.

Gradonačelnik Janjić bio je zadovoljan dinamikom radova u Elemiru.

„U gradnji fekalne kanalizacije najdalje smo odmakli u Elemiru, kada su u pitanju naseljena mesta.

Radovi će možda i pre najavljenog roka biti završeni. Ide nešto sporije, jer nema plaćanja priključka, a mi se trudimo da sve isfinansiramo bez učešća građana. Veoma sam ponosan na tu činjenicu”, rekao je Janjić prilikom obilaska radova u Elemiru.

On je podsetio da je izgradnja kanalizacije započeta i u Melencima, Ečki, Kleku, Lazarevu, Lukićevu i Stajićevu.

Janjić je najavio intenziviranje radova na gradnji kanalizacione mreže u tim selima u narednom periodu, kao i početak gradnje u još dva naseljena mesta.

„Radovi će se izvoditi u jesen ove i naročito na proleće sledeće godine, a priključak će biti besplatan i za žitelje tih mesta”, najavio je Janjić, uz podsećanje da je sam grad Zrenjanin pokriven kanalizacionom mrežom gotovo stopostotno.

U ime izvođača radova, firme „Graditelj NS“, Branko Kikanović referisao je da se trenutno radi takozvani sliv 8, i da su urađeni priključci za parnu stranu u ulici Žarka Zrenjanina.

Preostalo je još oko 400 metara trase, a ova faza radova biće završena za dvadesetak dana, naglasio je on.

Izvor: Grad Zrenjanin

Milisav Pajević

Uskoro međunarodni javni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje šetališta u Budvi

14.08.2019

Ministarstvo održivog razvoja i turizma – Direktorat Glavnog državnog arhitekte, u saradnji sa Javnim preduzećem za upravljanje morskim dobrom Crne Gore i Opštinom Budva, tokom septembra 2019. godine, objaviće međunarodni, javni, jednostepeni konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za šetalište u Budvi koje će obuhvatiti zaleđe Slovenske plaže i plaže u Bečićima, uključujući i njihovo povezivanje.

Foto: Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Cilj konkursa je otvaranje mogućnosti za kreiranje kvalitetnih i inovativnih predloga funkcionalnog i oblikovnog rešavanja Budvanskog šetališta, kao najznačajnije pešačke komunikacije – promenade tipa „lungo mare“.

Inače, je poznato da je to nazaobilazni atribut i element prepoznatljivosti mediteranskih naselja za koji, u ovom slučaju, kroz konkursna rešenja treba osmisliti adekvatnu fizionomiju.

Arhitektonsko rešenje uređenja zone šetališta, kao dominantnog urbanističkog obeležja Budve i Bečića, treba istovremeno da bude i impuls za adekvatna rešenja na planu sanacije zatečenog stanja u prostoru, posebno u kontaktnim zonama duž Budvanske rivijere.

Milisav Pajević

Da li je rešenje problema izlivanja mazuta u reku Moravicu blizu?

14.08.2019

Na teritoriji Ivanjice je proglašena vanredna situacija. Povod? Crne, masne naftne mrlje koje već tri dana plivaju tamošnjom rekom Moravicom i izazivaju širenje neprijatnog mirisa.

Opštinski komunalni inspektor Branko Raičević je rekao da je po prijavi građana inspekcija 12. avgusta izašla na teren. “Uvidom u atmosfersku kanalizaciju smo konstatovali da se izlio mazut iz cevi za grejanje Zavoda za rehabilitaciju”, objasnio je on.

“Ne mogu da kažem koji je uzrok, niti da li će neko za to snositi odgovornost. Važno nam je da što pre stopiramo izlivanje mazuta u Moravicu, jer ta reka ide ka Arilju, Požegi i Čačku i može napraviti veliku ekološku katastrofu u čitavoj zapadnoj Srbiji”, izjavio je tim povodom zamenik predsednika opštine Momčilo Mitrović.

I pored ogromnog napora lokalnih nadležnih službi u sanaciji kvara, ulje za loženje iz cisterne Zavoda za rehabilitaciju je i dalje oticalo u Moravicu, te su juče u pomoć pritekle i republičke institucije, Sektor za vanredne situacije i Srbijavode, kako bi se sprečilo ugrožavanje životne sredine većih razmera. Ukoliko bi tečno gorivo krenulo nizvodno, u opasnosti bi se našli i Arilje, Požega i Čačak.

Oko 70 tona mazuta iz Zavoda je u toku noći pretočeno u cisterne iz Uba, a zalihe će biti otpremljene u zdravstvene centre u Čačku i Užicu i u čačansku toplanu. Radnici Srbijavoda su takođe razvukli zaštitne mreže kako bi se zaustavilo dalje oticanje ulja za loženje.

Momčilo Mitrović je istakao da je sprečavanjem izlivanja mazuta u reku i nizvodno tokom Moravice najvažnije učinjeno i da su sve bliže rešenju.

U reku se izlilo oko 70 tona mazuta namenjenog predstojećoj grejnoj sezoni. Uprkos tome, JKP Ivanjica je poručilo da ispravnost vode za piće nije ugrožena zato što se vodozahvat nalazi 15 km uzvodno i da Ivanjčani nemaju razloga za brigu – barem što se toga tiče.

Jelena Kozbašić

Obnovljivi izvori energije u službi prirode i društva

14.08.2019

Stevica Deđanski feature — Foto: EP/Stevica Deđanski

Fotografija: Ljubaznošću Stevice Deđanskog

Čitajući vesti iz oblasti energetike, često nailazimo na pojmove kao što su feed in tarifa, aukcija, neto merenje i prozjumer. Ukoliko vam oni predstavljaju nepoznanicu i teraju vas da zastanete sa čitanjem teksta, stiže vam objašnjenje iz prve ruke. Prof. dr Stevica Deđanski, državni sekretar Ministarstva rudarstva i energetike, iskristalisao je ove pojmovne nedoumice ujedno nam objasnivši da biomasa predstavlja energent u čijim blagodetima ne uživa samo priroda usled proizvodnje zelene energije i smanjenja emisija štetnih gasova, već i društvo, kroz otvaranje zelenih radnih mesta. Od njega smo saznali i kako da uz minimalne novčane izdatke, ali i u njihovom apsolutnom odsustvu, smanjimo račune za električnu energiju.

EP: Da li je donošenje Zakona o efikasnom korišćenju energije 2013. godine zaista značilo prekretnicu ka efikasnijem korišćenjem energije u poređenju sa dotadašnjom praksom?

Stevica Deđanski: Donošenje Zakona je unelo sistemski pristup u oblast energetske efikasnosti u Republici Srbiji i dalo je pravni okvir za transponovanje evropskih propisa iz te oblasti. Dotadašnje ad hoc aktivnosti su uređene zakonom. Tako je zakonom uveden sistem energetskog menadžmenta za velike potrošače energije i javni sektor i uspostavljen Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti. Osim toga, uvedeno je obeležavanje energetski efikasnih uređaja; prepoznata su nova privredna društva – ESCO kompanije koja se bave finansiranjem energetski efikasnih projekata na bazi ostvarenih ušteda energije; prvi put su jasno definisani kriterijumi energetske efikasnosti koje prilikom javnih nabavki proizvoda treba uključiti u zahteve; određene su obaveze u izradi i implementaciji Akcionih planova za energetsku efikasnost koji su proistekli iz preuzetih obaveza prema Energetskoj zajednici; usvojen je metodološki pristup utvrđivanju ušteda…

Uštede energije se planiraju, sprovode i prate u skladu sa nacionalnim akcionim planovima za energetsku efikasnost. Prema poslednjem Akcionom planu iz 2016. godine Srbija je ostvarila više od 90 odsto ušteda planiranih za period od 2010. do 2015. godine, tj. gotovo 50 odsto svih ušteda planiranih za period od 2010. do 2018. godine.

Zakon uvodi obavezu uštede primarne energije od jedan odsto u tekućoj godini u odnosu na prethodnu godinu obveznicima sistema u sektoru industrije i javno komercijalnom sektoru.

EP: Sistem energetskog menadžmenta funkcioniše počev od 2017. godine. Na koji način?

Stevica Deđanski: Sistem energetskog menadžmenta, prema Zakonu o efikasnom korišćenju energije, predstavlja sistem organizovanog upravljanja energijom na način da obveznici sistema energetskog menadžmenta izvršavaju zakonom propisane obaveze sa ciljem da postignu racionalno korišćenje energije uz što manje troškova.

Prema zakonu, obveznici sistema su privredna društva i javna preduzeća koja godišnje troše više energije od količine koju propiše Vlada, jedinice lokalne samouprave sa više od 20 hiljada stanovnika, organi državne uprave, drugi organi Repubilke Srbije, organi autonomne pokrajine i javne ustanove. Oni donose program i plan energetske efikasnosti radi postizanja ciljeva uštede koje definiše Vlada, imenuju potreban broj energetskih menadžera, sprovode mere za efikasno korišćenje energije, podnose godišnji izveštaj o ostvarivanju ciljeva uštede energije, obezbeđuju redovno sprovođenje energetskih pregleda i izvršavaju druge obaveze. Ministarstvo rudarstva i energetike je do sada identifikovalo više od 70 pravnih lica u proizvodnom sektoru, kao što su privredna društva i javna preduzeća kao i 9 privrednih društava u sektoru trgovine i usluga i 79 jedinica lokalne samouprave kao obveznike sistema.

U privrednim društvima i javnim preduzećima za sada ima 39 imenovanih energetskih menadžera sa licencom. Ukupno 45 jedinica lokalne samouprave takođe ima licenciranog energetskog menadžera.

EP: Koliko ima energetskih menadžera u Srbiji i da li je sistem zaživeo u praksi?

Stevica Deđanski: Obuku energetskih menadžera sprovodi Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu za oblasti industrijske energetike, opštinske energetike i energetike zgrada. Do sada je održano 12 krugova obuke i 17 ispita za energetskog menadžera. Ministarstvo je izdalo 103 licence za oblast opštinske energetike, 145 licenci za oblast industrijske energetike i 42 licence za oblast energetike zgrada.

Obveznici sistema i dalje uče kako da izvršavaju zakonom propisane obaveze i kako da ostvare uštede energije. Za sada je još rano da navodimo dobre primere upravljanja energijom. Sistem energetskog menadžmenta je dobro zamišljen, ali je potrebna upornost i podrška u njegovom sprovođenju.

EP: Iako smo shodno zakonskim okvirima napravili prve korake ka unapređenju energetske efikasnosti, potrošnja energije po jedinici BDP-a je kod nas oko tri puta veća nego u Evropskoj uniji. Da li je ulaganje u mere energetske efikasnosti van budžeta naših građana ili je ovo posledica njihove nedovoljne upućenosti u novčane uštede koje bi im ono donelo?

Stevica Deđanski: Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udeo sektora domaćinstva u ukupnoj finalnoj potrošnji je najveći i iznosio je 35 odsto, pored privrede, 29 odsto, i saobraćaja, 23 odsto. Analiza zgrada u Srbiji je pokazala da 85 odsto fonda zgrada ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti. Cene energije i energenata će u budućnosti rasti, što će uticati na povećanje troškova života.

Nedovoljna upućenost građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, ali svakako i ograničen budžet, utiču na stanje energetske efikasnosti u sektoru domaćinstva u našoj zemlji.

Kako bi se došlo do smanjenja potrošnje energije neophodno je delovanje sa tri aspekta. Pored donošenja jasnih zakonskih propisa i informisanosti i svesnosti građana o mogućnostima i potencijalu energetske efikasnosti, neophodan je i finansijski podsticaj koji će biti prijemčiv građanima u vidu podsticajnih mera, subvencija i nižih kamatnih stopa za ulaganje u energetsku efikasnost.

Iako kaskamo za nekim zemljama zapadne Evrope u oblastima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora, ipak idemo u dobrom pravcu. U poređenju sa pojedinim evropskim državama, mi smo ili na sličnom nivou ili smo bolji. Očigledno je da sve više dajemo važnost ovim oblastima u svim segmentima društva.

EP: PVC prozori, vazdušna toplotna pumpa i izolacija zidova i krova su nešto skuplja rešenja za unapređenje energetske efikasnosti. Nabrojte nekoliko mera koje ne iziskuju izdvajanje velikih novčanih sredstava.

Stevica Deđanski: Troškovno-optimalna energetska sanacija postojećih zgrada, odnosno, definisanje paketa mera energetske efikasnosti, najbolje se određuje prema karakteristikama i uslovima za konkretnu zgradu, u zavisnosti od njenog stanja. Neretko su one mere, koje donose velike uštede kroz vreme, u samom startu velika investicija. Međutim, postoje i „niskobudžetne mere“ energetske efikasnosti kao što su zamena starih svetiljki sa užarenim vlaknom novim LED svetiljkama, postavljanje zaptivnih guma na spoljašnjoj stolariji, zatim ugradnja zastora na prozorima i balkonima koji se nalaze na južnoj i zapadnoj strani zgrade zbog prevelike osunčanosti u letnjim mesecima, investiranje u energetski efikasne kućne aparate, ugradnja termostatskih glava na radijatorima radi optimizacije toplote u prostorijama i slično.

Takođe, osim investicionih mera, smanjenje potrošnje energije je moguće primenom mera koje odnose na ponašanje potrošača, na primer: kontrola uključenosti aparata u domaćinstvu (ne uključivati u isto vreme, bojler, veš mašinu i rernu), kontrola računa za struju i grejanje, prelazak na plaćanje po potrošnji toplotne energije što je isplativo za izolovane objekte i tako dalje.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Ceo intervju možete pročitati u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Otvoren turističko-informativni centar u Kosjeriću

14.08.2019

Kosjeric_Stari_han — Foto: sr.wikipedia.org/Mazbln

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić otvorio je juče turističko-informativni centar u Kosjeriću, u kojem će posetioci moći da saznaju sve relevantne informacije o ovoj varoši.

Ljajić je izrazio uverenje da će ovaj centar, koji je nastao restauracijom i adaptacijom Starog hana, ubuduće biti mesto kulturno-turističkih dešavanja, koja će unaprediti turističku ponudu Kosjerića i Zapadne Srbije.

On je naveo da je u restauraciju Starog hana, prve zgrade u Kosjeriću, resorno ministarstvo uložilo 10 miliona dinara.

Srbija godinama unazad u ovoj oblasti beleži dvocifrene stope rasta, zahvaljujući vodećim turističkim destinacijama.

Taj rast podstiče se i razvojem onih destinacija koje imaju potencijale, objasnio je Ljajić.

Kosjerić je jedna od tih destinacija, u kojoj moramo ponuditi nove sadržaje, poput Vizitorskog centra, ali i objediniti i turizam i poljoprivredu, rekao je on i najavio izgradnju zelene pijace u Kosjeriću, na kojoj će se turistima prodavati organska hrana iz ovog kraja.

Prema njegovim rečima, šansa Kosjerića je i blizina Divčibara i Zlatibora i tu šansu ova opština, uz pomoć Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, mora iskoristiti.

Direktorka Turističke organizacije Kosjerić Snežana Joksimović istakla je da je adaptacija Starog hana u Vizitorski centar sa stalnom izložbom o istoriji tog mesta, deo prvog sistemskog programa zaštite i prezentacije kulturnog nasleđa koji je značajan za kulturni identitet građana i u funkciji je održivog kulturnog turizma.

Han je 1854. godine podigao Antonije Radojević, potomak prvog doseljenika Antonija Kosijera.

Služio je za prihvatanje putnika i trgovaca na putu ka Dubrovniku, Bosni ili Beogradu.

Zgrada je danas pod zaštitom države.

Milisav Pajević

Uklanjanju se svi radioaktivni gromobrani u Novom Sadu

14.08.2019

Novi Sad bi u naredna tri meseca trebalo da ostane bez skoro svih radioaktivnih gromobrana, što je pet godina od kako je istekao rok za njihovu demontažu.

Za uklanjanje 24 takva gromobrana, građani će izdvojiti oko 13 miliona dinara, a posao je poveren grupi beogradskih ponuđača.

Radioaktivni gromobrani, koji bi trebalo da budu uklonjeni u narednih 90 dana, ne samo da su potencijalno štetni, već su i neefikasni, smatra profesor Katedre za nuklearnu fiziku, Ištvan Bikit.

On dodaje i to da kada su na objektu ili stubu i u onom položaju u kom su bili prilikom njihovog postavljanja, ne predstavljaju nikakvu opasnost po ljude.

„Gromobran je praktično bezopasan kada je u vertikalnom stanju ima neki olovni štit i praktično zrači u vis, međutim gromobran postaje opasan kad se sruši i kad se iskrivi i onda dođu ljudi koji ne znaju da je to radioaktivni materijal i onda se ozrače, ja nisam čuo da se to nekad desilo, ali ja sam za to kada je već zakonom zabranjeno i beskorisno da se sklone”, rekao je Ištvan Bikit, profesor sa PMF-a.

Nakon uklanjanja radioaktivni gromobrani, među kojima je i ovaj u Radničkoj 32 biće transportovani u skladište nuklearnih objekata srbije i biće zamenjeni novim, običnim gromobranima.

Posao demontaže i sladištenja, dodeljuje se firmama koje imaju licence za obavljanje tog posla, pa razloga za brigu nema, dodaju iz Nuklearnih objekata Srbije.

Izvor: RTV/Nada Zelić

Milisav Pajević

Preduzete sve mere za sprečavanje širenja afričke kuge svinja

14.08.2019

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je juče da su rezultati analiza referentne laboratorije iz Madrida potvrdili da se u Srbiji pojavila afrička kuga svinja u okolini Mladenovca, a nadležne službe su preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa.

Posle dve godine, koliko je Srbija uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, afrička kuga svinja je potvrđena na tri tačke u tri sela u okolini Mladenovca.

Juče je doneto rešenje o proglašenju zaraženog područja oko Mladenovca u poluprečniku od tri kilometra.

Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije.

Naučni institut za veterinarstvo iz Beograda utvrdio je žarište u selu Rabrovac, te su na osnovu toga pre 15 dana, kada se pojavila sumnja, preduzeti svi dalji koraci i preventivne mere kako ne bi došlo do širenja zaraze.

Obavljena je eutanazija svinja na mestima gde je potvrđeno prisustvo virusa, a država je nadoknadila štetu vlasnicima, što će činiti i dalje u slučaju eventualnog širenja zaraze.

Zabranjeno je držanje svinja na otvorenom kako ne bi došlo do prenošenja zaraze, a pripremljena su i jasna uputstva za uzgajivače svinja, lovce, kao i obaveštenja na graničnim prelazima.

Pročitajte još:

Svaki slučaj ili sumnju na pojavu virusa afričke kuge svinja, treba prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.

Mera zabrane uvoza svinjskog mesa iz Srbije je privremenog karaktera, a zemlje takvu odluku donose automatski kada postoji sumnja, ili kada je proglašeno zaraženo područje.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović je juče potpisao naredbu o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu.

Nakon monitoringa, koji će trajati približno 40 dana, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor Evropske unije i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja, navodi se u saopštenju.

Milisav Pajević

Pedeset tona šećera za kikindske pčelare

13.08.2019

Iz Republičke direkcije za robne rezerve stigla je pomoć od više od 50 tona šećera za 35 kikindskih pčelara, koji su krajem maja pretrpeli ogroman gubitak, kada je, iz još neutvrđenih razloga, stradalo 1.668 pčelinjih društava.

Da bi se problem rešio, prvo treba otkriti njegov uzrok.

U slučaju pomora kikindskih pčelinjih društava, on još nije pronađen.

„Dobili smo analizu uzorkovanog bilja.

Sada nemamo nijedan zvaničan podatak o pomoru pčela, da li je analiza urađena, u kojoj fazi je i da li postoje neki podaci”, ističe Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda,

Savez pčelarskih organizacija Srbije počeo je sa sprovođenjem preventivnih mera, kako do ovih nemilih događaja ne bi dolazilo.

To se, pre svega, odnosi na otvoreni dijalog i dogovor sa voćarima i ratarima.

Mart je i proglašen mesecom borbe protiv trovanja pčela, ali ove godine, barem u Kikindi, bezuspešno.

“O„no što je najvažnije u ovom konkretnom slučaju masovnog trovanja pčela u Kikindi, jeste da nadležne institucije pronađu uzrok i odgovorne za to i sankcionišu”, kaže Nenad Portić, iz Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari u Kikindi polako se oporavljaju od maja. Za sada je sanirano oko 40 odsto štete, najviše zahvaljujući pokrajini i republici, ali prevashodno solidarnosti kolega, koja ih još uvek drži u ovom poslu.

Izvor: RTV/Lidija Vučković

Milisav Pajević

Akcija Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija

13.08.2019

Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić pozdravio je danas akciju Grada Beograda na suzbijanju divljih građevinskih deponija.

„U Beogradu ima više desetina divljih građevinskih deponija i to je, slobodno mogu da kažem, polumafijaški posao.

Dovoljno je da vidite snimke objavljene u medijima kako građevinska mafija juče evakuiše kamione i mehanizaciju sa divlje deponije na Čukarici pošto im je dojavljeno da stižu komunalna milicija i policija, pa da vam bude jasno o kakvoj je mafiji reč”, istakao je Popadić.

Direktor ovog gradskog preduzeća naglasio je da divlja deponija na Čukaričkoj padini nije jedina, već da ih ima još, i to usred Beograda.

„Recimo, ispod Pančevačkog mosta, pa na bivšoj deponiji u Batajnici, na jednoj privatnoj parceli na Bežaniji prema Surčinu. Zakon kaže da zemlja i sav građevinski otpad može i mora da se deponuje na zvaničnim deponijama, a u Beogradu je to deponija u Vinči.

Ova divlja deponija na Čukaričkoj padini napravljena je na trasi metroa, čime su oni koji su je napravili ugrozili ovaj projekat”, rekao je Popadić, koji se zapitao da li stvarno Beograd treba da bira između divljih deponija i metroa.

On je podsetio da su pre nekoliko dana na lokaciji prema Surčinu toliko nasipali parcelu da je nivo zemlje skoro došao na metar od žica dalekovoda, što je dovelo u životnu opasnost svakog ko bi tuda prošao. Svejedno je njima, kako je naveo, da li će neko da pogine, važno je da su oni zaradili divljim nasipanjem.

Popadić je istakao da će u ime JKP „Gradska čistoća” danas zvanično zatražiti da se Grad Beograd obrati Vladi Republike Srbije da izmenom podzakonskih akata uvede kao obavezni dokument bez koga ne sme da se izda upotrebna dozvola potvrdu o kretanju građevinskog otpada.

„To znači da će svaki investitor morati da dokaže da su sav građevinski otpad, kao i iskopana zemlja predati na zvaničnu deponiju u Vinči.

Bez te potvrde više nema izdavanja upotrebne dozvole, pa neka investitori vode računa o tome gde izvođači odvoze otpad. Vreme je da se uvede red u ovu oblast.

Da više ne može da se deponuje otpad gde kome padne na pamet jer se tako oduzimaju prihodi gradu i uništava naš grad”, rekao je Popadić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Pošumljavanje Sahare – Veliki zeleni zid Afrike (VIDEO)

13.08.2019

annie-spratt-1YnBzhJISg4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash/Annie Spratt

Foto-ilustracija: Unsplash/Finding Dan/ Dan Grinwis

Iako na pomen Sahare uglavnom pomislimo na pustinju, u budućnosti ta asocijacija možda ne bude opravdana.

Još 2007. godine Afrička unija pokrenula je projekat pošumljavanje regije Sahel, koja je proteže kroz 9 država južno od Sahare. Ova oblast je sedamdesetih godina bila znatno plodnija.

U početku je u projektu učestvovalo 11 afričkih zemalja, a zatim im se pridružilo još 9. Plan je da se pošumljavanjem stvori Veliki zeleni zid Afrike, koji će se prostirati kroz 11 zemalja. Biće 8.000 km dug i 15 km širok.

Prema nekim procenama, troškovi poduhvata iznosiće 8 milijardi dolara. Finansiranje pomažu Svetska banka, Afrička unija, botaničke bašte Ujedinjenog Kraljevstva i Ujedinjene nacije.

Za sada je zasađeno tek 15 odsto planirane površine, a prednjači Senegal sa čak 11 miliona stabala.

Ideja je bila rođena još 1954. godine kada je tokom ekspedicije u Sahari britanski biolog, botaničar i zaštitnik životne sredine Ričard Sent Barb Bejker predložio “Zeleni front”, koji bi sprečio proširenje pustinje. Tek početkom drugog milenijuma ova zamisao je ponovo uzeta u razmatranje, a 2007. godine je u potpunosti shvaćen njen pun kapacitet.

Pročitajte još:

Značaj pošumljavanja primarno je povezan sa zdravijom životnom sredinom, ali ima i socijalnu i ekonomsku dobrobit. Bagremova stabla korenjem zadržavaju vodu u tlu, te mnoge podzemne vode sada ponovo pružaju izvore čiste pijaće vode. Plemenita i ekološki izuzetno važna akcija pomaže i lokalnom stanovništvu, jer im pruža priliku za posao i zaradu, posledično usporavajući migracije stanovništva u potrazi za poslom. Takođe, sađenjem drveća i povrća, sami proizvodi su jeftiniji i dostupniji stanovništvu i predstavljaju uspešan vid borbe protiv gladi.

Pozitivni učinak inicijative još nije moguće proračunati potpuno. Lokalno stanovništvo već oseća koristi, a sagledavanje završetka projekta pruža nadu i podsticaj za mnoge zemlje koje se takođe bore sa negativnim posledicama klimatskih promena.

Počeli radovi na izgradnji arheološkog parka kod Užica

13.08.2019

Neolife-3D-6-1280x772-768x463 — Foto: Grad Užice

Na lokalitetu donje Staparske banje prošlog petka je obeležen početak radova na izgradnji replike neolitskog naselja.

Replika naselja, čiji su ostaci otkriveni na lokalitetima Male i Velike Gradine u Staparima, imaće po rečima gradonačelnika Užica Tihomira Petkovića pet objekata urađenih po ugledu na one koji su na pomenutim lokalitetima u neolitskom periodu postojali, kao i jedan savremen objekat u kome će biti suvenirnica i prostor namenjen za održavanje radionica za decu.

Osim toga, u naselju će biti postavljena i mini arheološka sonda za decu, streličarski poligon, kao i niz drugih sadržaja animacije za posetioce.

Ukupna vrednost projekta je 600.000 evra, gde oko 450.000 finansira Evropska unija dok partneri na projektu učestvuju sa oko 150.000 evra.

Učešće Grada Užica u ovom projektu je oko 80.000 evra, od kojih 2,5 miliona dinara finansiraju Razvojna agencija Srbije i Ministarstvo kulture, jer su prepoznali značaj ovog projekta za valorizaciju kulturnog nasleđa i lokalno ekonomski razvoj, a ostatak sredstava je obezbeđen u gradskom budžetu.

Gradonačelnik Petković je naglasio da će arheološki park, zajedno sa Starim gradom predstavljati obogaćenu turističku ponudu koja će obezbediti da znatno više turista poseti Užice.

„Grad Užice će pored sredstava planiranih projektom uložiti i šest miliona dinara u infrastrukturne radove na izgradnji vodovoda i kanalizacije na ovoj lokaciji, koji će omogućiti izgradnju i dodatnih ugostiteljskih sadržaja u Staparskoj banji“, rekao je Petković.

Park će biti konstruisan po uzoru na savremene arheološke parkove u svetu koji su nezaobilazne turističke atrakcije, moderni centri za animaciju posetilaca i obrazovanje građana.

„Gradiće se od materijala koji su se koristili u to vreme i zanatskom gradnjom za koju smo angažovali sve koji poseduju te stare veštine gradnje” , istakla je menadžerka projekta Snežana Milisavljević iz Regionalne razvojne agencije Zlatibor.

Projekat „Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja – NeoLIFE“ zajedno realizuju Grad Užice, Grad Tuzla, Srednja umetnička škola Užice i Opština Milići.

Projekat kofinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPAII).

Telo za ugovaranje ovog projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).

Milisav Pajević

Sedam sova vraćeno u prirodu

13.08.2019

Kukumavka-Athene-noctua — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine je u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije, Zoološkim vrtom grada Beograda i Prirodnjačkim muzejem u Beogradu, učestvovalo u vraćanju sedam sova u prirodu, odnosno pet ćukova (Otus scops) i dve kukumavke (Athene noctua).

Predmetni primerci noćnih ptica grabljivica potiču iz divljine, ali su privremeno boravile u Zoološkom vrtu grada Beograda radi oporavka i rehabilitacije.

Na osnovu procene ornitologa Zavoda za zaštitu prirode Srbije i veterinara Zoološkog vrta grada Beograda, sove su puštene u šumi na teritoriji grada Beograda (odakle i potiču), na lokaciji za koju je ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije procenio da ispunjava osnovne uslove za njihovo dalje prilagođavanje i opstanak u prirodi.

Sve sove su pre puštanja obeležene metalnim nožnim prstenovima Centra za markiranježivotinja – Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

U Republici Srbiji prirodno je rasprostranjeno deset vrsta sova i sve su strogo zaštićene nacionalnim propisima poput Zakona o zaštiti prirode i Pravilnika o proglašavanju strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta.

Sve vrste sova se takođe nalaze na zaštiti Konvencije o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES).

Ministarstvo zaštite životne sredine apeluje na građane da ukoliko primete ili pronađu divlje životinje koje su povređene ili nisu u mogućnosti da samostalno opstanu u prirodi, bez odlaganja kontaktiraju sledeće službe/institucije: Sektor za zaštitu prirode i klimatske promene ili Sektor za nadzor i predostrožnost u životnoj sredini, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.

Milisav Pajević

Deo karte za vožnju Rimom platite plastičnim flašama!

13.08.2019

mauricio-artieda-xhRMcWhH4d0-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Mauricio Artieda)

Kako vam se čini pomisao na to da vam reciklaža jedne plastične flaše umanji cenu karte za vožnju metroom kroz jednu od najstarijih prestonica u Evropi za 0,05 evra?

Rimljani naigled žive dolce vita (sladak život). Uživanje u sladoledu, pici i pastama retko se odražava na njihovim telima, okružuje ih arhitektura od koje zastaje dah, uvek su besprekorno obučeni. Ipak, stanovnici glavnog grada Italije su se ovog leta našli u opasnosti od otpada što je narušilo kvalitet njihovog života.

Pacovi koji prebiraju smeće raštrkano po gradskim ulicama u potrazi za ostacima nečijeg ručka i oštar neprijatan miris u doba žestokih vrućina postali su uobičajene pojave, te se zdravstvena pretnja nadvila nad večnim gradom. Situacija je potekla iz nedostatka infrastrukture – jedna od tri ključne rimske deponije je zatvorena, a druge dve opustošene su požarima. Povrh toga, usled rada na održavanju, i dva postrojenja za preradu biološkog otpada su radila smanjenim intenzitetom.

Pročitajte još:

Deo đubreta koje preliva iz kanti su i plastične flaše. Italijani su, prema proračunima iz 2017. godine, evropski narod koji konzumira najviše flaširane vode na godišnjem nivou – čak 188 litara.

Glavni upravljač otpadom u Rimu je saopštio da polovinu prestoničkog otpada nema gde da odloži.

Imajući ove podatke na umu, mogli bismo tvrditi da je inicijativa Recikliraj i putuj (Recicli + Viaggi) pokrenuta u pravom trenutku. Trenutno je u fazi testiranja.

Posebne mašine, postavljene na tri stanice, korisnicima koji prilože plastične flaše za reciklažu dodaju kredit na njihovu aplikaciju za metro.

Slični projekti već se sprovode u Indoneziji, Kini i Turskoj.

Jelena Kozbašić

Srbija na spisku država za koje se sumnja da imaju afričku kugu svinja

13.08.2019

prase, prasići — Foto: Suzanne Tucker/Unsplash

Svetska organizacija za zdravlje životinja juče je i zvanično stavila Srbiju na spisak država za koje se sumnja da imaju svinje obolele od afričke kuge svinja.

Sumnjivi slučajevi prijavljeni su u mestu Rabrovac kraj Mladenovca, u Velikoj Krsni i Kusadaku kod Smederevske Palanke.

Sve bolesne svinje otkrivene su u dvorištima, a do sada je neškodljivo uklonjeno 114 životinja.

Podsetimo, radi se o bolesti od koje uginu sve zaražene životinje i protiv koje, za razliku od klasične kuge svinja, ne postoji vakcina.

Bolest nije zoonoza i ne prenosi se na ljude.

Milisav Pajević

1...865866867...1,676 Page 866 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM