Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije saopštilo je da su pripadnici Sektora za vanredne situacije lokalizovali požar koji je danas oko 10 časova izbio u pogonu za proizvodnju boja i lakova u Beloj Zemlji kod Užica.
U požaru je jedna osoba povređena i prevezena je u medicinsku ustanovu u Beograd.
Na licu mesta intervenisalo je 16 vatrogasaca-spasioca sa šest vozila, dodaje se u saopštenju.
Znamo da je boravak u prirodi značajan za zdravlje čoveka, kako mentalno, tako i fizičko. Šetnja kroz šumu jača imuni sistem i umanjuje rizik od depresije. Posmatranje zelenih predela, makar samo na fotografijama, podiže nivo sreće i umanjuje nervozu. Boravak pored mora, pored toga što pomaže kod brojnih akutnih bolesti poput problema sa štitnom žlezdom, alergijama i sinusima, opušta naš nervni sistem i smanjuje stres. Takođe, tokom boravka u prirodi mentalna izmorenost je znatno manja nego u urbanim uslovima. Izolacija od gradske buke, mobilnih uređaja i zatrpanosti različitim informacijama doprinose osećaju mira. Umesto toga dobijamo tišinu, odsustvo napornih zvukova, smanjuju se anksioznost i depresije, a nakon nekog vremena provedenog u prirodi ostvarujemo i određenu povezanost sa njom.
Mnoge zemlje su iskoristile prednosti boravka u prirodi – lekari u Škotskoj ga pacijentima preporučuju kao deo terapije, dok u Japanu podstiču da se okrenu takozvanoj šumskoj terapiji.
Norvežani su otišli korak dalje.
Bolnice nisu naročito inspirativna mesta i, iako pomažu pri lečenju fizičkih oboljenja, mogu znatno odmoći psihi i narušiti raspoloženje pacijenata. Norvežani su stoga rešili da nekoliko objekata za lečenje izgrade u šumi kako bi time pacijentima olakšali turobne bolničke dane.
Odmor na otvorenom smešten je na samo 100 metara od ulaza u najveću norvešku bolnicu Rikshospitalet u Oslu. Materalizuje ideju lečenja u prirodi koja se proširila širom Skandinavije. Koncept je nazvan friluftssykehuset, kombinacijom norveškog izraza (friluftsliv) sa značenjem važnosti provođenja vremena u prirodi i reči za bolnicu (sykehus).
Kabine su napravljene od drveta, tako da je i sam prostor u skladu sa okolinom. Dovoljno je prostrano za bolničke krevete, kao i za glavnu sobu i kupatilo.
Za sada je prosto namenjen isključivo deci, odnosno uzrastu do 18 godina. Obezbeđene su posete roditelja. Deca mogu provoditi vreme i pecajući, gađajući mete lukom i strelom, cepajući drva i slikajući, ali i jednostavno uživajući u prirodi i šetajući kroz šumu.
S obzirom na to da mnogi psiholozi dovode u vezu urbanizaciju i mentalne bolesti, primenom ovakvih idejnih rešenja, kao i samim boravkom u prirodi, možemo donekle uticati na negativne posledice modernog života. Priroda nam nudi lek, na nama je samo da ga prihvatimo.
Sanacija oštećene obale i dna u cilju povećanja propusne moći korita reke Gruže uzvodno od mosta u Zakuti zvanično je započela.
Opština Кnić, grad Кraljevo, JVP „Srbijavode“, uz finansijsku podršku Vlade Republike Srbije, nastavljaju uređenje korita reke Gruže.
Radovi su planirani na deonici od mosta na lokalnom putu Guberevac–Zakuta uzvodno do mosta na magistralnom putu Кragujevac–Кraljevo u dužini od pet kilometara.
Istovremeno, započeti su pripremni radovi – geodetsko snimanje i izrada projektno-planske dokumentacije za dalju realizaciju projekta uređenja vodotoka reke Gruže do brane na akumulacionom jezeru u Pajsijeviću.
Na nedavno održanoj 37. po redu sednici Skupštine Grada Vršca na glasalo se o 13 tačaka dnevnog reda.
Između ostalog, donete su odluke o promeni namene karastarskih parcela u Vršcu u ulici Đurđa Smederevca, o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine Grada Vršca neposrednom pogodbom u Bregalničkoj ulici, o izmeni i dopuni Odluke o utvrđivanju doprinosa za uređivnje građevinskog zemljišta kao i o izmenama Odluke o postavljanju objekata na površinama javne namene, zatim odluke o usvajanju izmene Generalnog urbanističkog plana Vršca, o pokretanju postupka otuđenja nepokretnosti iz javne svojine grada Vršca javnim nadmetanjem u Velikom Središtu kao i o davanju na korišćenje putem zakupa nepokretnosti neizgrađenog građevinskog zemljišta Vazduholovnom savezu Srbije.
U utorak 13. avgusta 2019. godine ornitolozi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su, na poziv zabrinutih stanovnika sela Potočac kod Paraćina, izašli na teren zbog masovnog stradanja ptica na srednjenaponskom dalekovodu duž toka Velike Morave koje je prouzrokovalo česte prekide u snabdevanju električne energije.
Ispod trinaest pregledanih dalekovodnih stubova, stručnjaci su pronašli čak 28 mrtvih belih roda, devet gavranova, jednog mišara, jednu sivu vranu i jednog čvorka. Jedina preživela, ali ozbiljno povređena, bela roda je tokom dana zbrinuta u Beo zoo vrtu, saopštava Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. O slučaju je obavešten Zavod za zaštitu prirode Srbije i Inspekcija za zaštitu životne sredine Opštine Paraćin koja je organizovala prikupljanje leševa.
„Zastrašujući prizor ptica sa sprženim nogama i perjem jasno je ukazivao na to da su ptice stradale usled strujnog udara. Dok smo prebrojavali ptice, nismo se nadali da ćemo se suočiti sa činjenicom da je na toj lokaciji stradalo čitavo jato belih roda“, izjavio je ovim povodom član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Slobodan Knežević dodavši da je posebno zabrinjavajuće to što se na tom prostoru ptice nalaze u svojevrsnoj ekološkoj zamci. “Bele rode koriste dolinu Velike Morave kao selidbeni koridor, a deponiju u blizini dalekovoda kao izvor hrane. Kobni stubovi dalekovoda se nalaze između ove dve važne tačke i pticama deluju kao dobro mesto za odmor”, objasnio je.
Prema dostupnim podacima, ovo je do sada najdrastičnije stradanje ptica od tzv. elektrokucije u Srbiji. Širom sveta se primenjuju tehničko-tehnološka rešenja za ublažavanje i zaustavljanje ovakvih pomora, dok su u Srbiji prva istraživanja počela tek prošle godine i to na malom području južnog i srednjeg Banata. Višemesečni monitoring ornitologa iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije ukazao je na potrebu za hitnom izolacijom stubova i žica srednjenaponskih dalekovoda, što bi bila nova praksa u zaštiti električne mreže i zaštiti faune ptica.
„Očekujemo od Elektroprivrede Srbije brzu reakciju i hitno sprečavanje daljeg stradanja ptica kod Paraćina. Pomenuta kompanija to duguje svojim potrošačima, i naravno pticama koje su ekstremno ugrožene njihovom infrastrukturom“, naglasio je Knežević.
Uređenjem igrališta na Aerodromu počela je prva faza rekonstrukcije i obnove dečijih igrališta na teritoriji grada Кragujevca.
„Iz budžeta grada za ove namene izdvojeno je pet miliona dinara”, rekla je dr Jasmina Predojević Simović, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za održivi i ravnomerni razvoj grada i saradnju sa udruženjima prilikom obilaska radova.
Ovo je početak rekonstrukcije i obnove dečijih igrališta na teritoriji grada Кragujevca.
Pred nama je oko 200 lokacija na kojima će biti izvedeni radovi na obnovi, farbanju, zameni i uklanjanju oštećenih elemenata, dodala je ona.
U okviru prve faze obnove dečijih igrališta za koju je iz budžeta Grada Kragujevca izdvojeno oko pet miliona dinara a koja bi trebalo da se završi do kraja novembra ove godine, pored farbanja i zamene oštećenih delova sprava za zabavu i razonodu mališana, neki elementi biće obnovljeni.
Radnici preduzeća Šumadija DES, izvođača radova, uveliko rade i pripremaju nova lica starih igrališta za najmlađe sugrađane.
„U naredne tri godine, koliko je predviđeno Pravilnikom o bezbednosti dečijih igrališta, otpočeće se sa drugom fazom uređenja koja je mnogo zahtevnija i prati evropske standarde.
Pravilnik predviđa nove standarde za izgled i bezbednost svakog dečijeg igrališta u cilju povećanja bezbednosti dece, od meke podloge i prirodnih materijala do njihove kreativnosti radi razvijanja motorike mališana”, kaže dr Predojević Simović.
U skladu sa redovnim programom održavanja javnih zelenih površina, JKP „Zelenilo – Beograd” izvršilo je juče redovne mere nege na stablima u Čuburskom parku, saopšteno je iz ovog javnog komunalnog preduzeća.
Naime, radnici ovog preduzeća vršili su izdizanje krošnji i seču suvih grana na četiri stabla (šljiva, javor, breza i kedar), zatim su na jednom stablu lipe oblikovali krune stabla, dok su četiri suva stabla (bor, smrča, kesten i lipa) posečena, jer su bila rizična za posetioce parka.
Uklanjanje stabala vrši se kao krajnja mera u slučajevima kada su stabla suva, obolela, nebezbedna i kada postoji opsanost da pričine fizičku ili materijalnu štetu.
Svake godine se na javnim zelenim površinama novim sadnicama nadoknađuje broj stabala koja su morala biti uklonjena, pa će i u Čuburskom parku na jesen biti zasađena nova stabla.
Cene nafte pale su juče za 3,0 odsto ispod 58 dolara po barelu, pod pritiskom zabrinutosti zbog moguće recesije i iznenađujućeg skoka američkih zaliha.
Severnomorska nafta „brent” pojeftinila je za 1,81 dolar ili 3,0 odsto na 57,67 dolara za barel, dok je cena američke “lake” nafte (WTI) pala za 77 centi na 54,46 dolara, prenosi agencija Rojters.
Cena „brenta” je i dalje u dobitku od 10 odsto u ovoj godini zahvaljujući rezovima u proizvodnji koje je sprovela Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, poput Rusije.
Međutim, druga uzastopna nedelja neočekivanog skoka zaliha nafte u SAD izvršila je pritisak na cene „crnog zlata”.
Naime, američke zalihe sirove nafte porasle su za 1,6 miliona barela prošle nedelje, u odnosu na očekivani pad od 2,8 miliona barela, saopštila je američka Uprava za energetske informacije.
Izvor: Tanjug
U Beogradu postoji veliki broj oslikanih fasada. Ukoliko se udubite u razgledanje grada i potrudite se da, pored arhitekture, upijete i njegove boje, shvatićete da prestonica Srbije zapravo i nije tako bela, već slično kao i život u Bajaginoj pesmi – nekad siva, nekad žuta.
Pogledi znatiželjnih šetača se na adresi Pop Lukina 6 neizostavno zaustave na bočnoj fasadi zgrade – prikaz čudovišta sa zubima u obliku zgrada kako se hrani stablom drveta čak i najravnodušnije ljude natera da se zamisle nad našim neodgovornim odnosom prema životnoj sredini. U Rajićevoj ulici još od 1984. godine čovek u teksas jakni sa platnom ispod miške “čeka” da se na njega sliju slapovi boja – da li će ikada dočekati?
Zidno slikarstvo predstavlja svojevrstan način da se oda pošta nekoj ideji ili ličnosti. Britanci su stoga u maju odlučili da zid jedne prodavnice tropskih riba, smeštene u istočnom Londonu, osveže likom sera Dejvida Atenboroa, proslavljajući tako njegov rođendan i ljubav prema prirodi dugu 93 godine.
Dejvid Atenboro je britanski voditelj i prirodnjak. Njegovo najčuvenije delo jeste serijal dokumentarnih emisija objedinjenih pod naslovom “Život”.
Zbog svog dugogodišnjeg rada na polju obrazovanja i podizanja svesti o značaju naše planete, Atenborou su uručene brojne nagrade i odlikovanja, među kojima su i počasni doktorati prestižnih univerziteta Kembridž i Oksford.
Nesvakidašnji omaž njegovom radu predstavlja i to što je barem 20 biljnih i životinjskih vrsta dobilo ime po njemu – od cveća i mesožderki preko leptira i pauka do guštera i žaba.
Atenborou je zbog svog romantičarskog ilustrovanja prirode kroz dokumentarce bio na meti aktivista za zaštitu životne sredine koji su smatrali da retko govori o opasnostima. Uprkos tome što je isticao lepšu stranu živog sveta, on nije ostao nem na klimatske promene, uništavanje staništa i problem prenaseljenih područja.
Koja osoba sa naših prostora zaslužuje sličan mural zbog svog doprinosa za očuvanje prirodnog okruženja?
Nasipanjem jednog od poljskih puteva u ataru Donje Mutnice, prekjuče su završeni radovi na poljskim putevima iz prve grupe, od 19 gradskih i seoskih mesnih zajednica ne teritoriji opštine Paraćin.
Mašinsko čišćenje poljskih puteva na teritoriji paraćinske opštine, u ostalim mesnim zajednicama koje su preko Uprave za poljoprivredu aplicirale za te poslove, biće nastavljeno pošto se okonča procedura izbora izvođača radova.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.
Direktor JKP „Gradska čistoća” Marko Popadić izjavio je da je poslednja dva dana broj kamiona koji odvoze zemlju i građevinski otpad na zvaničnu gradsku deponiju u Vinči povećan za 74 odsto i da je prihod grada ostvaren na deponiji samo po ovom osnovu uvećan za više od milion dinara.
On je dodao da godišnja šteta koja je naneta Gradu Beogradu zbog otvaranja divljih deponija iznosi nekoliko miliona evra.
„Ti milioni evra koje grad nije dobijao u svoj budžet završavali su u privatnim džepovima građevinske mafije. To je nedopustivo.
Zato smo zahvalni Gradu Beogradu koji je poslednjih dana zatvorio nekoliko divljih deponija, među kojima je najveća na Čukaričkoj padini, nakon čega se odmah videlo da je povećan broj kamiona koji je počeo da dolazi na deponiju u Vinči”, rekao je Popadić.
On je naglasio da će JKP „Gradska čistoća” dobiti od grada na korišćenje nekoliko lokacija u drugim delovima grada za deponovanje zemlje.
„Tako ćemo omogućiti da investitori ne moraju da dovoze zemlju samo na deponiju u Vinči, a da postupaju po zakonu.
U međuvremenu smo dostavili Sekretarijatu za urbanizam podatke o kompanijama koje deponuju iskopanu zemlju i građevinski otpad, kako bi onima koji to ne rade bila uskraćena upotrebna dozvola.
Predložićemo izmenu propisa kako bi uslov za izdavanje upotrebne dozvole bio dokaz o kretanju građevinskog otpada.
Da građanima bude jasnije, investitor koji ne bude imao dokaz da su zemlja i građevinski otpad deponovani na zvaničnim deponijama neće moći da dobije upotrebnu dozvolu”, poručio je Marko Popadić.
On je rekao da će Grad Beograd danas podneti Drugom osnovnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv NN lica koja su organizovala nelegalne deponije u Beogradu.
Izvor: Grad Beograd
JP Nacionalni parkovi Crne Gore su u prilici da već drugu godinu zaredom informišu o uspehu gnežđenja i rastu populacije zlatovrane na Ulcinjskoj solani.
U sezoni gnežđenja 2019. godine, zlatovrana je sa 16 parova dostigla najveću poznatu populaciju na Solani, zahvaljujući saradnji i podršci lokalnih organizacija (Udruženje Pelikan) i međunarodnih ornitologa, te posmatrača ptica iz Slovenije, Nemačke (Reisen in die Natur), Austrije i Švajcarske (Orpheus).
Šta više, još se i četiri do pet parova ovih harizmatičnih ptica gnezdilo u poplavnim šumama Bojane oko Solane.
I uspeh gnežđenja od oko pet mladunaca/par je bio u Solani vrlo dobar, uprkos što je period od kraja aprila do početka juna bio jako kišovit i promenljiv.
Podsetimo, populacija zlatovrane u Ulcinjskoj solani i time, i u čitavoj Crnoj Gori, bila je pre tri godine na pragu nestajanja. U delti Bojane živi apsolutna većina zlatorana u Crnoj Gori.
Uspeh je postignut zahvaljujući redovnoj kontroli i upravljanju kućicama za zlatovrane.
„Briga o njima neće izostati ni u idućoj godini,‟ poručili su iz Nacionalnih parkova Crne Gore zajedno sa Borutom Štumbergerom, jednim od međunarodnih ornitologa koji učestvuje u aktivnostima zaštite ove ptičje vrste na Solani.
Nacionalni parkovi Crne Gore su početkom 2018. godine u saradnji sa međunarodnim ornitolozima i zahvaljujući donaciji, postavili 16 kućica za zlatovranu (lat. Coracias garrulus), globalno ugroženu ptičju vrstu, koja gnezdi na Solani.
Kućice su izrađene od šperploča od ariša sa sistemom za ventilaciju po modelu Bernda Wiesera (Austrija) i njegovog tima.
Ulcinjsku solanu karakteriše veliki biodiverzitet faune, naročito ornitofaune, sa oko 250 registrovanih vrsta ptica. Solana predstavlja najznačajnije zimovalište, odmaralište pri seobi i gnezdilište ptica na Istočnoj obali Jadrana i ključno stanište na Jadranskom migratornom koridoru.
Javni uvid u Nacrt prostornog plana i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja održaće se, u trajanju od 30 dana, od 15. avgusta do 14. septembra ove godine.
Javna prezentacija Nacrta prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja prostornog plana područja posebne namene za prikupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda u slivu reke Save u regionu Srema na životnu sredinu biće održana 29. avgusta u 11 časova u Gradu Sremska Mitrovica, u zgradi Skupštine Grada Sremska Mitrovica, sala 2, adresa Svetog Dimitrija 13, Sremska Mitrovica.
Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović razgovarala je juče sa izvršnom direktorkom Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violetom Jovanović o nastavku sprovođenja reformi u građevinskom sektoru, ali i o saradnji na projektu ekonomskog osnaživanja žena na selu.
Na sastanku je bilo reči o reformi prostornog i urbanističkog plana, unapređenju sistema za konverziju zemljišta i o uvođenju sistema e-uprave.
Mihajlović je navela da su sve reforme, koje su do sada zajednički realizovane, prepoznate u sveukupnom unapređenju poslovnog okruženja, posebno kada je reč o uvođenju elektronskih građevinskih dozvola i reformi katastra.
Daljom reformom planskih akata i uvođenjem sistema e-uprave doprinećemo još bržem izdavanju građevinskih dozvola, ali i većoj efikasnosti, sigurnosti i transparentnosti, istakla je potpredsednica Vlade.
Violeta Jovanović, koja predsedava Upravnom odboru Etno-mreže, upoznala je Mihajlović sa daljim planovima na realizaciji inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“, čiji cilj je ekonomsko osnaživanje žena na selu i očuvanje srpskog kulturnog nasleđa.
Ona je ukazala na to da se Etno-mreža zalaže za otvaranje gradske etno-galerije, jedinstvenog prostora u kojem će žene sa sela moći da predstave i plasiraju svoje rukotvorine, što bi trebalo da doprinese unapređenju ekonomskog aspekta i promociji naše zemlje.
Sagovornice su zaključile da bi bilo izuzetno značajno uvesti institut čuvara tradicije, po ugledu na druge evropske zemlje, imajući u vidu ogromno kulturno nasleđe koje Srbija poseduje i koje bi trebalo prikazati svetu.
Posetioci Nišvil festivala pokazali su izuzetno interesovanje za akcije Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koje su organizovane u okviru festivalske GREEN zone u niškoj tvrđavi u periodu od 8. do 11. avgusta.
U okviru Zelene zone festivala deca su prolazila stazu znanja „Svet divljine“ sa stručnim saradnicima Zavoda, na kojoj su bili izloženi eksponati retkih vrsta kao što su medved, vilin konjic, moruna, divlja orhideja, barska kalužđarka, planinski tetreb, sova ušara, Pančićev skakavac, i učila o značaju njihove zaštite i očuvanja sveta prirode.
Nakon prolaska staze najmlađi posetioci Nišvila, koji su mogli da nabroje bar tri vrste koje su prepoznali na stazi, dobijali su prigodne poklone: olovke – „Zasadi pa se iznenadi“, koje na vrhu imaju semena biljaka, koja, ukoliko se zasade, mogu da izrastu u određeno bilje, a dobijali su i slagalice sa motivima retkih vrsta, mini ključeve za prepoznavanje vrsta u prirodi, eko bukvar i postere Zavoda na kojima su prikazane drvenaste vrste, kornjače i gušteri, ribe, vilin konjic i pravokrilci koji se mogu naći u Srbiji.
Posetioci zainteresovani da više upoznaju prirodu Srbije mogli su osvojiti jedno od vrednih izdanja Zavoda, i to, učešćem u nagradnoj igri „Točak sreće: koliko znam o prirodi Srbije“.
Pored sreće, učesnici su morali pokazati i znanje o prirodnoj baštini Srbije, budući da u zavisnosti na koje polje točak sreće stane, učesnici su dobijali pitanje, i ukoliko bi tačno odgovorili, dobili bi i nagradu predviđenu za to polje.
Izdanja koja su ovom prilikom mogli osvojiti su monografije: Zaštićena područja Srbije, jednu od šest objavljenih crvenih knjiga, Zaštićeni hrastovi Srbije, Park prirode „Šargan-Mokra Gora“, Beloglavi sup, Biodiverzitet Srbije i priručnike Ptice Pirota, Strižubube Srbije, Vodič kroz floru Stare planine, Leptiri Vlasine i brošure Nacionalni parkovi Srbije i Rezervat biosfere „Golija-Studenica“.
Tokom festivala izvučena je i glavna nagrada – pet dana u Nacionalnom parku Tara, u obrzovno-istraživačkom punktu Zavoda za zaštitu prirode Srbije „Tara centar“ na Kaluđerskim barama.
Dobitnici boravka u Nacionalnom parku Tara nagradu je uručio direktor Zavoda, mr Aleksandar Dragišić.
Kako bi dočarali predele Srbije, ovom prilikom na zelenoj zoni, Zavod je organizovao i Zeleni bioskop, i prikazao spotove i kratke filmove sa prizorima iz naših najlepših zaštićenih područja, od kojih su samo neka: Uvac, Peštersko polje, Jadovnik, Klisura reke Mileševke, slapovi Sopotnice, Rtanj, Vinatovača, Stara planina, Đerdap, Tara, Jerma, Sićevačka i Jelašnička klisura, Resavska i pećina Risovača.
Za sve zainteresovane da više saznaju o akcijama zaštite prirode, na „Info pultu za prirodu“ dežurali su predstavnici Zavoda, i kao upravljači zaštićenih područja: JP „Srbijašume“ – ŠG Niš i ŠG Pirot, Direkcija za izgradnju grada Niša, Turistička organizacija Surdulice, JP „Resavska pećina“, Narodni muzej u Aranđelovcu i „Rezervat Uvac“, koji su kroz razgovor sa posetiocima ukazivali na mogućnosti posete određenih podruja i podrške zaštiti prirode.
Pešacima i biciklistima u Obrenovcu je obezbeđen prostor jer su svi građevniski radovi kompletno završeni, a urađena je i adekvatna saobraćajna signalizacija.
Miloš Stanković, član Veća Gradske opštine Obrenovac, kaže da je sada upotpunjena ambijentalna celina u omiljenoj izletničkoj šumi i da se radi o velikom benefitu za Obrenovčane, kako za one koji se bave sportom, tako i za one koji slobodno vreme provode u šetnji ili vožnji biciklom.
Novim biciklističkim stazama prošetao je i predsednik Gradske opštine Obrenovac Miroslav Čučković.
On je tom prilikom uputio apel građanima da na ovom prostoru posebno vode računa jedni o drugima, kao i o izletištu koje je nazvao jednim od najlepših u Beogradu.
„Jedina stvar zbog koje bih apelova na sve naše sugrađane jeste ta da je zaštićeno prirodno dobro Zabran naše najveće blago. Ono ima 41 hektar i siguran sam da postoji mesto za svakoga.
Moramo pokazati solidarnost, kao uvek što smo pokazivali do sada i da brinemo jedni o drugima na ovom prostoru.
Ukoliko smo došli da napravimo svoju privatnu zabavu, roštilj, ukoliko smo gosti nekog restorana, nemojmo da stanemo na stazu. Ima mesta gde se može parkirati automobil i napraviti ugođaj za ono zbog čega smo došli”, rekao je Čučković.
On dodaje i to da nikome nisu potrebne kazne, intervencije komunalne milicije, niti bilo šta slično, ukoliko se kao zajednica potrudimo da očuvamo sadašnji izgled Zabrana.
„Ljudi koji koriste ovaj prostor će sigurno brinuti o njemu, da ne ugrožavaju druge učesnike u saobraćaju, posebno da se ne mešaju pešaci i biciklisti i to je veoma važno na ovom segmentu našeg gradilišta. Apelovao bih i na rekreativce, kada koriste sprave, a doći će i kišni, jesenji dani, ukoliko ih izblatnjave, neka ih očiste za drugog koji dolazi.
Ne trebaju nama kazne, niti nam treba komunalna milicija, niti nam treba bilo ko, ukoliko na taj način budemo o ovom prostoru brinuli, a mislim da smo ga napravili kao jednog od najlepših u Beogradu”, istakao je Čučković.
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
