Utreht ima najveću garažu za bicikle na svetu

26.08.2019

lots-of-bikes-srdjan-kis-bicskei — Foto: Srđan Kis Bicskei

Najveća garaža za bicikle, kapaciteta 12.500 dvotočkaša, otvorena je u holandskom gradu Utrehtu, prenosi Poslovni dnevnik.

Ogroman biciklistički parking na tri sprata koji radi 24 sata izgrađen je ispod centralne železničke stanice u tom gradu.

Organizovan je u vidu metalnih nosača na sprat na koji možete postaviti bicikl i zaključati ga.

Prvi deo projekta izgradnje parkinga u Utrehtu završen je pre dve godine kada je otvoren deo za 7.500 bicikala.

Zatim je otvoren drugi deo, a sada i treći.

Planirano je da u Utrehtu bude izgrađeno više od 30.000 parking mesta za bicikle.

Utreht je jedan od vodećih biciklističkih gradova u Holandiji, a možda i na svetu.

Holandija ima 17 miliona stanovnika i 23 miliona bicikala.

U proseku, svaki stanovnik u ovoj zemlji svaki dan na biciklu provede 18 minuta, piše N1.

Holandija je najveći kupac električnih bicikala, budući da je vožnja u kasnijoj životnoj dobi znatno veća nego bilo gde u svetu.

Izvor: N1/Tanjug

Milisav Pajević

Predstavljena prirodna baština Srbije na viteškom festivalu

26.08.2019

Manasija — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije je učestvovao na Međunarodnom viteškom festivalu “Despot Stefan Lazarević” – JUST OUT koji je održan od 23. do 25. avgusta u manastiru Manasija kod Despotovca, i to u cilju predstavljanja naše prirodne baštine na ovoj jedinstvenoj turističkoj i sportskoj priredbi koja afirmiše tradicionalne vrednosti.

Brojni učesnici i posetioci iz inostranstva i naše zemlje, zainteresovani da otkrivaju tradiciju i istoriju, imali su priliku da saznaju i o prirodnom blagu Srbije na info pultu opštine Despotovac u razgovoru sa stručnim saradnicima Zavoda, kao i da dobiju brošure i postere o prirodi Srbije.

Posebno mesto na festivalu imali su programi za najmlađe, za koje je u okviru dečjeg sela organizovana streličarska radionica za obuku u osnovama ovog sporta, fotografisanje i puno iznenađenja u duhu vremena kada su živeli prinčevi i princeze.

Sa druge strane, svi posetioci mogli su se oprobati u streličarstvu, bacanju sekire i koplja, jahanju, mačevanju, grnčarskim, tkačkim i okloparskim radionicama, srednjovekovnim društvenim igrama, kaligrafiji, heraldici, saračkim zanatima, srednjovekovnom obućarstvu, a mogli su i pogledati izložbu oklopa i oružja i učestvovati u kampu eksperimentalne arheologije, uživati u srednjovekovnoj muzici i učiti srdnjovekovne plesove.

Milisav Pajević

Tesla uvodi mogućnost iznajmljivanja solarnih panela – uz malu začkoljicu!

26.08.2019

solar-872591_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli, proizvedeni od strane američke kompanije Tesla, su duži vremenski period predstavljali sinonim za skupoću. Kako bi zaustavio pad poslovanja u polju proizvodnje čiste energije, proizvođač je u prvoj polovini 2019. godine odlučio da spusti cenu proizvoda. Kupci u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država sada mogu da se napajaju energijom iz Teslinih solarnih panela za samo 1,75 dolara po vatu, uključujući i troškove ugradnje, što je za 16 odsto manje od nacionalnog proseka – 2,09 dolara po vatu. Tesla je nedavno uvela još jednu pogodnost za korisnike iz u sledećim saveznih država – Arizone, Kalifornije, Konektikata, Masačusetsa, Nju Džersija i Nju Meksika – mogućnost iznajmljivanja solarnih panela.

Za mali solarni sistem snage 3,8 kW zainteresovani stanovnici Arizone će mesečno izdvajati 50 dolara, za srednji snage 7,6 kW biće im potrebno 100 dolara, dok će ih veliki snage 11,4 kW koštati 150 dolara. Pored panela, “pretplata” uključuje i ostali neophodan hardver, ugradnju, korisničku podršku i održavanje.

Još jedan dodatni razlog da korisnik između kupovine i iznajmljivanja solarnih panela izabere drugu opciju je i odsustvo vremenski zahtevnih pregovora i prikupljanja hrpa papira.

Ipak, ponuda nije toliko idealna koliko vam prvobitno izgleda. U trenutku kada odustanu od iznajmljivanja, korisnici će biti prinuđeni da Tesli plate naknadu za skidanje solarnih panela sa krova njihovog objekta i to u iznosu od 1500 dolara.

Prema tvrdnjama kompanije, prosečna proizvodnja malog solarnog sistema se kreće između 16 i 19 kWh, što će najviše odgovarati vlasnicima kuća površine od 93 m² do 186 m²s mesečnim računom za struju u rasponu između 60 i 70 dolara. Srednji solarni sistem je namenjen kućama od 186 m² do 279 m²koje električnu energiju mesečno plaćaju između 120 i 150 dolara. Vlasnicima kuća većih od 279 m²s mesečnom potrošnjom električne energije od 180 do 220 dolara se preporučuje veliki solarni sistem.

Iznajmljivanje je svakako jedan od načina da zaokružimo linearnu ekonomiju, a da li će iznajmljivanje od strane Tesle zaživeti u praksi ili će 1500 dolara demotivisati Amerikance da ga prigrle, ostaje da vidimo.

Jelena Kozbašić

Ekološka Crna Gora treba da bude javni interes, a ne privatni

26.08.2019

U Crnoj Gori treba doneti zakon kojim bi ekološka država bila prepoznata kao javni interes, saopštili su iz Koalicije za održivi razvoj (KOR), i poručili da privatni interes ne treba da bude iznad javnog.

Predstavnici Koalicije sa konferencije za novinare ispred zgrade crnogorskog Parlamenta, pozvali su poslanike da se posvete onome što je najbitnije za Crnu Goru, njenim prirodnim resursima i javnom interesu građana.

Predstavnik KOR–a Aleksandar Perović rekao je da su u Koaliciji ekološki aktivisti iz cele države, koji su stalno prisutni na terenu.

Prema njegovim rečima, oni upozoravaju na devastaciju prirodnih resursa, ugrožavanje Ustava i razvoja šanse za ekološku Crnu Goru.

Perović je rekao da njihova ideja da pred Skupštinom Crne Gore podsete poslanike koji treba da zastupaju javni interes crnogorskih građana da su investitori okupirali vodotoke projektima malih hidroelektana (MHE).

„Oni nisu stali da grade MHE, Ministarstvo odbrane nije odstalo od namere da od potencijalnog parka Sinjajevine napravi vojni poligon za bojevo gađanje, kao i da su i dalje istaživanja nafte i gasa na primorju u sred turističke sezone“, rekao je Perović.

KOR želi, kako je objasnio Perović, hoće da stavi u pravi plan javni inters Crne Gore, jer želi budućnost koja će svima donijeti bolji život.

„Crna Gora je država koja je imala ekološku viziju razvoja pre svih i danas i naša je namera da sa KOR-om svi doprinesemo da Ustav i država budu sačuvani“, poručio je Perović.

Kako je kazao, da će predstavnici Koalicije nastaviti sa aktivnostima u cilju donošenja zakona u javnom interesu gdje bi ekološka Crna Gora bila prepoznata kao takav interes čime bi se izbeglo da privatni interesi budu iznad javnih.

„To će biti i jedan od prioriteta kojim ćemo se baviti u septembru“, kazao je Perović.

Kako je kazao, osećaju obaveza da javno pozovu sve koji vole Crne Goru da pokažu na djelu.

„Naš cilj je da isplivaju ljudi koji znaju, vrede i koju hoće živi na način dostojanstven čoveka 21. veka“, rekao je Perović.

On je istakao da će zajedno i sa medijima učestvovati u misiji u kojoj se želi postići da Crna Gora bude zemlja u kojoj svi hoće da ostanu i da žive kao treba.

Predstavnik KOR-a Mirsad Kurgaš je kazao da želi da podseti poslanike da je njihov prevashodni zadatak da čuvaju i štite Ustav kao najviši pravni akt svake države.

„U Ustavu stoji da je Crna Gora ekološka država i mi smo ovde došli da podsetimo parlamentarce da se posvete onome što je najbitnije za državu, a to su svakako njeni prirodni resursi“, rekao je Kurgaš.

On je pozvao medije kao poslanike javne vesti da obaveštavjau o svemu što se dešava.

Predstavnik KOR-a Saša Milatović pozvao je Vladu Crne Gore da što pre reguje jer je pre 18 dana završena onlajn peticija za Sinjajevinu kao i da je to prva petecija koja je prošla na njenom sajtu.

„Krajnje je vrijeme da konačno kažemo da je dosta i da nećemo dozvoliti da peticije za Sinjajevinu i reke prođu“, kazao je Kurgaš.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

U Srbiji se godišnje reciklira 53.000 tona guma

26.08.2019

gume, reciklaža guma, kamionske gume — Foto: Milisav Pajević

U Srbiji se godišnje reciklira 53.000 tona guma što direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ocenjuje kao odličan rezultat.

U izjavi za Tanjug on objašnjava su gume jako profitabilne kada se recikliraju a za to država odobrava značajne subvencije.

„Republika Srbija na svom tržištu ima godišnje ima oko 36.000 tona guma, a toga izveštava se i u komadima kada se gume uvoze na vozilima i tu je negde oko 53.000 komada godišnje”, kaže on i ocenjuje da je dobar rezultat u reciklaži guma zato što država daje subvencije od 20 dinara po kilogramu za ovaj posao.

Kako ističe među zemljama regiona Srbija ima najveću subvenciju i tako podstiče reciklažnu industriju.

„U planu nam je da se više uposli sakupljačka mreža, odnosno da se redistribucija sredstava koje se prikupljaju od kompanija uvoznika distribuira i na kompanije ili lica koja sakupljaju gumu jer je to važan momenat da bi se gume iznele iz prirode”, kaže Radović.

Prilikom reciklaže guma se secka na komade, prave granulati koji se posle koriste u proizvodnji a može se pirolizom dobiti i gorivo, objasnio je on.

„Guma je profitabilan materijal i posle se lako može koristiti u proizvodnji drugih materijala, a prema novim pravilnicima ubuduće će sva dečija igrališta morati da budu popločana gumom – a to se najviše radi sa recikliranom gumom”, ističe on i navodi da su firme recikleri gume uglavnom na području Vojvodine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Radojičić: Pošumljavanjem i očuvanjem prirodnih dobara do Zelene prestonice Evrope

26.08.2019

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić rekao je da je pošumljavanje jedan od osnovnih načina adaptacije glavnog grada na klimatske promene sa ciljem da Beograd bude što zdraviji i zeleniji grad.

On je istakao da Grad u domenu svojih nadležnosti radi na realizaciji projekata adaptacije na klimatske promene pošumljavanjem.

„S obzirom na sve veći uticaj klimatskih promena na život i rad stanovnika Beograda, Grad radi na realizaciji projekata intezivnijih pošumljavanja.

Osnovna namena ovogodišnjeg pošumljavanja je zaštita od poplava, stabilizacija podzemnih voda, vetro zaštini pojas sa leve strane reke Dunav kao i popuna postojećih ugroženih drvoreda na teritoriji Grada”, rekao je Radojičić.

Gradonačelnik kaže da je ukupna vrednost aktivnosti pošumljavanja i sadnje drvorednih stabala u 2019. godini oko 75 miliona dinara.

„Do sada, u fazi prolećnog pošumljavanja pošumljeno je preko 20 hektara, a izvršena je priprema terena u priobalju reke Save radi zaštite od poplava na oko 15 hektara. Samo u okviru popune ugroženih drvoreda u Beogradu je zasađeno 412 novih drvorednih stabala, dok je od početka 2018. Beograd bogatiji za oko 3.000 novih sadnica”, precizirao je on i dodao da pošumljavanjem grada se smanjuje efekat urbanog toplotnog ostrva, koji je najviše izražen u toku letnjih meseci kada su klima uređaji stalno uključeni. Drveće apsorubuje toplotnu sunčevu energiju i na taj način umanjuje temperaturu u letnjim mesecima.

Prema njegovim rečima Beograd vodi računa o svojim prirodnim dobrima koja daju „pluća” našoj prestonici.

„Grad Beograd izdvaja oko 144 miliona dinara na zaštitu Kosmaja, Zvezdarske šume, Košutnjaka i drugih prirodnih dobara”, istakao je Radojičić i objasnio da zaštita podrazumeva obnavljanje drvoreda, košenje, održavanje mobilijara i obeležavanje drveća, te se tako doprinosi zdravijem životu u prestonici.

Gradonačelnik podseća da je u ovom trenutku oko 15 odsto teritorija grada pokriveno zelenim površinama i da je plan da ih do 2025. godine bude čak za 10 odsto više, što znači da će oko 25 odsto teritorije glavnog grada buti pokriveno zelenim površinama.

Gradonačelnik Beograda najavljuje da će se Beograd kandidovati za Zelenu prestonicu Evrope.

„Posebno me raduje činjenica da Grad Beograd priprema kandidaturu za nagradu Zelene prestonice Evrope 2022. godine. Reč je o prestižnoj nagradi koju dodeljuje Evropska Komisija, a prethodni dobitnici su bili između ostalih Helsinki, Hamburg i Ljubljana.

Trenutni cilj nam je da uđemo u finale ovog takmičenja kako bi kao finalisti ušli u mrežu zelenih gradova Evrope i kroz saradnju sa tim gradovima primenili najbolje prakse i kod nas u Beogradu.

Nadamo se da ćemo posvećenim radom i konkretnim i vidljivim rezultatima kroz par godina uspeti da ponesemo ovu značajnu titulu”, istakao je gradonačelnik i dodao da će razvoj Beograda kao zelenog grada doprineti boljem i zdravijem životu svih građana prestonice.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Papa Franja se molio da se požari u Amazoniji što pre stave pod kontrolu

26.08.2019

Papa Franja ocenio je juče da su šume Amazona od vitalnog značaja za planetu Zemlju i u molitvi apelovao da se požari što pre stave pod kontrolu, prenosi AP.

Glas pape je samo jedan u horu međunarodne zabrinutosti da će požari u Brazili imati ogromne posledice na životnu sredinu planete.

Papa Franja, koji sam dolazi iz susedne Argentine, rekao je okupljenima na Trgu svetog Petra da su svi zabrinuti zbog amazonskih požara.

Zelena pluća su važna za našu planetu. Zato se pomolimo da, uz napore svih nas, požari budu pod kontrolom što je pre moguće, pozvao je papa.

Požari u amazonskim prašumama izazvali su talas antivladinih protesta u Brazilu i postali su jedno od važnih pitanja na samitu G7 u Francuskoj.

Brazilska vojska, uz podršku iz vazduha, poslata je u subotu u Amazon kako bi pomogla gašenje požara.

Izvor: FoNet

Milisav Pajević

Gradsko veće Beograda usvojilo Plan regulacije zelenih površina

25.08.2019

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da je Gradsko veće Grada Beograda usvojilo predlog Plana generalne regulacije sistema zelenih površina Grada Beograda, koji je upućen Skupštini Grada Beograda koja će o njemu raspravljati na sednici u četvrtak, 29. avgusta.

Vesić je istakao da će tako Beograd prvi put u istoriji dobiti urbanistički plan kojim se definišu zelene površine na teritoriji grada.

„Pre više od godinu dana doneli smo odluku da izradimo Plan generalne regulacije zelenih površina Grada Beograda, jer su dosadašnja iskustva pokazala da se poslednjih decenija tokom izrade generalnih i pojedinačnih planova videlo da informacije o zelenim površinama nisu u potpunosti implementirane kao i da se u planovima utvrđene mere i uslovi za njihovu zaštitu, podizanje, uređenje i održavanje često ne sprovode”, rekao je on i dodao da je zbog toga bilo neophodno da se izradi i usvoji ovakav plan koji je najvažniji korak ka regulisanju upravljanja sistemom zelenih površina grada.

Prema njegovim rečima usvajanjem ovog Plana stvoriće se uslovi za očuvanje postojećih šuma i zelenih površina u sadašnjim granicama, unapređenje šuma i zelenih površina lošijeg kvaliteta i vrednosti, unapređenje postojećih šuma i zelenih površina, obezbeđivanje lokacija za podizanje novih šuma i zelenih površina i prilagođavanje evropskim standardima u pogledu obezbeđivanja odgovarajućih šuma i zelenih površina za potrebe unapređenja kvaliteta životne sredine.

Zamenik gradonačelnika je istakao da je osnovni cilj predmetnog Plana da se planirani sistem zelenih površina unapredi u zelenu infrastrukturu Grada Beograda integracijom sa drugim prirodi bliskim prostorima, kao što su vodene površine i vodotokovi ili vlažna staništa.

„Planom je predviđeno postavljanje krovnih vrtova, ozelenjavanje fasada, izgradnja urbanih džepova sa zelenilom, što nam omogućava da na savremen način čuvamo prirodu i prirodne procese”, rekao je Vesić.

On je istakao da je u ovom trenutku oko 15 odsto teritorija grada Beograda pokriveno zelenim površinama, a pre šest godina ova pokrivenost je bila za procenat manja – oko 14 odsto.

„Plan koji je usvojila Skupština grada Beograda podrazumeva da do 2025. godine oko 25 odsto teritorije grada bude pokriveno zelenim površinama.

Da li ćemo u tome uspeti videćemo, ali na nama je da se trudimo, a već ove jeseni pripremamo nekoliko aktivnosti u koje ćemo uključiti građane Beograda”, zaključio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Bolje upravljanje kvalitetom vazduha u Boru i Požarevcu

25.08.2019

filip_pozarevac — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, potpisao je Memorandum o saradnji sa upravom grada Bora s ciljem da se poveća broj mernih mesta u cilju boljeg upravljanja kvalitetom vazduha.

Radović je rekao da i dalje postoje prekoračenja zagađujućih materija, pre svega sumpor-dioksida u vazduhu ali da upoređivanjem stanja pre izgradnje nove topionice, kada je na godišnjem nivou bilo i po deset puta više prekoračenja dnevnih graničnih vrednosti sumpor dioksida nego poslednje tri godine, danas je to dramatično bolje.

Cilj je ići i korak dalje u smanjenju koncentracije polutanata, da se popravi i kvalitet vode u Borskoj reci, kvalitet zemljišta, kao i sistem upravljanja otpadom.

Grad Bor je u poslednje dve godine u budžetu predvideo više od četiri miliona dinara za ekologiju.

„Nama je najbitnije da kroz stručni rad Agencije, a naravno i stručne službe grada Bora u narednom periodu uradimo kompletan monitoring životne sredine u gradu Boru”, naglašava gradonačelnik Aleksandar Milikić, “da javno i transparentno, kao i do sada, te podatke prikažemo našim sugrađanima, i na taj način štitimo naše sugrađane, interese naših sugrađana.

Pre svega, u pitanju je zdravlje naših ljudi.”

Ulaganjem većih sredstava i saradnja sa stručnjacima iz Agencije za zaštitu životne sredine, veruju u Gradskoj upravi, kvalitet vazduha u gradu biće poboljšan već početkom naredne godine.

Memorandum o saradnji je potpisan i sa upravom grada Požarevca u cilju obezbeđivanja sredstava za uspostavljanje automatske merne stanice za praćenje kvaliteta vazduha u urbanom delu grada.

Na taj način će obezbediti pouzdane inforomacije o stanju kvaliteta vazduha radi smanjenja aerozagađenja.

Milisav Pajević

Građani glavnog grada Srbije neće imati problema sa vodosnabdevanjem

25.08.2019

Voda u Beogradu je visokog kvaliteta, zadovoljava sve standarde i uprkos visokim temperaturama i pojačanoj potrošnji, neće biti problema sa vodosnabdevanjem, poručio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić prilikom obilaska pogona za proizvodnju vode „Makiš”.

Obilasku ovog dela JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” prisustvovali su i direktor ovog preduzeća Dragan Đorđević i sekretar za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima Darko Glavaš.

Radojičić je istakao da je registrovana povećana potrošnja vode, što je uobičajeno za ovo doba godine, i naveo da se prema podacima kontrolnog centra, to posebno odnosi na period posle 18 sati i prigradska naselja.

„Voda je jedan od najznačajnijih resursa 21. veka prema kom se moramo odgovorno ponašati.

Toga, kao društvo, moramo biti više svesni i racionalno koristiti vodu. Za zalivanje bašte ne treba koristiti vodu za piće, naročito u ovom periodu kada su povećane potrebe za njom”, istakao je gradonačelnik.

On je istakao da je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” angažovalo sve kapacitete i zahvalio direktoru i zaposlenima što su i u vrelim danima omogućili kvalitetno snabdevanje vodom.

Gradonačelnik Radojičić je naveo da je poseban utisak na njega ostavila fabrika „Makiš dva”, koja je potpuno automatizovana.

„Ovde je procedura u mnogim segmentima specifična i služi kao uzor mnogim evropskim gradovima. Veoma dobar utisak ostavila je i kontrola kvaliteta vode koja se radi na visokom nivou, a samo u ovoj laboratoriji se radi više od 12.000 analiza.

Postoje četiri nivoa kontrole kvaliteta, tako da je poruka Beograđanima da imamo sjajnu vodu koja zadovoljava sve potrebne standarde”, pojasnio je Radojičić.

On je zahvalio zaposlenima u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, direktoru ovog preduzeća i njegovim saradnicima, jer, kako je naveo, rade odgovoran posao na svetskom nivou.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Amazonija plamti, predsednik Brazila se priprema da pošalje vojsku da gasi požare

24.08.2019

Usled povećanog pritiska međunarodne zajednice da obuzda rekordni broj požara u Amazoniji, brazilski predsednik Žair Bolsonaro izjavio je da bi mogao da pošalje vojsku da se izbori sa vatrenom stihijom.

„To je plan”, rekao je Bolsonaro. On nije precizirao kada će se oružane snage uključiti, ali je nagovestio da bi to moglo biti uskoro.

Bolsonaro je prethodno opisao zaštitu kišnih šuma kao prepreku ekonomskom razvoju, boreći se sa kritičarima koji su tvrdili da Amazon proizvodi ogromne količine kiseonika i smatra se ključnim u naporima za suzbijanje globalnog zagrevanja, prenosi AP.

Mali broj demonstranata okupio se ispred brazilskih ambasada u Parizu, Londonu i Ženevi kako bi pozvao Brazil da učini više u borbi protiv požara.

Susedna Bolivija i Paragvaj takođe su se borile da spreče požare koji su progutali šume i polja i, u mnogim slučajevima, otrgli se kontroli pod jakim vetrom nakon što su stanovnici raskrčili zemljište za poljoprivredu.

Oko 7.500 kvadratnih kilometara zemlje je pogođeno požarima u Boliviji, izjavio je ministar odbrane Havijer Zavaleta.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Koncentracija polena ambrozije veoma visoka u Srbiji

24.08.2019

Koncentracije polena ambrozije su u porastu u većini mesta u Srbiji gde se obavljaju merenja, iako su dugogodišnja iskustva pokazala da ova biljka ima najveću produkciju polena početkom septembra.

Mnogi već osećaju simptome alergije, a to pokazuju i stalni pozivi Beograđana prethodnih dana, a i po informacijama alergologa, ordinacije su prepune, kažu za Tanjug u Agenciji za zaštitu životne sredine.

„U većini mernih mesta izmerene su povećane koncentracije polena ambrozije, i to od dva do 10 puta iznad graničnih.

Vrednosti polena ambrozije iznad graničnih vrednosti nisu bile jedino u Vranju, Čačku, Zaječaru i na Zlatiboru.

Na Novom Beogradu izmereno je 674 polenovo zrno u metru kubnom vazduha, što je veoma visoka koncentracija za osobe koje su alergične na polen ambrozije”, kaže rukovodilac grupe za polen u Agenciji za zaštitu životne sredine Mirjana Mitrović.

Sezona cvetanja svih korovskih biljaka traje do prvih dana novembra, ali od oktobra se očekuje pad dnevne koncentracije ovog alergenog polena, navodi Mitrovićeva.

Najviše su ugroženi Vojvođani zbog žitnica, budući da se posle žetve pšenice ova korovska biljka veoma brzo razvija na oranicama koje nisu adekvatno obrađene i tretirane.

Takođe, ovaj invazivni korov se raširio i u Šumadiji.

Vrednosti ovog polena znatno su povećane i u Valjevu.

„U Beogradu su takođe znatna prekoračenja dnevnih vrednosti, što pokazuju i stalni pozivi sugrađana, a i po informacijama kolega alergologa, prepune su ordinacije”, kaže Mitrovićeva.

Lekari savetuju da bi oni koji su alergični već trebalo da uzimaju svoju terapiju, a najčešće su to antihistaminici i sprejevi za nos.

Tipični simptomi su suzenje očiju, svrab kože, nosa, grla, zapušen nos, učestalo kijanje, kašalj, umor, malaksalost.

Polen ambrozije je sitan i lagan, a jedna biljka u toku 24 sata može da proizvede do 2,5 milijarde zrna.

Alergijske reakcije može da izazove i minimalna količina od samo osam zrna po kubnom metru vazduha.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Vesić: Grad Beograd će regulisati pitanje korišćenja električnih trotineta

24.08.2019

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući na TV Studio B je rekao da će se regulisati pitanje korišćenja električnih trotineta i najavio da će Grad Beograd naredne nedelje uputiti inicijativu nadležnim ministarstvima da se to zakonski uredi.

„Zaista je neverovatno da sada možete da vozite električni trotinet bez ikakve dozvole, bez kacige i bez obzira da li ste maloletno lice.

Vozi se bez pravila, na ulici, na trotoaru.

Pravila za bicikle se znaju, isto tako i za motocikl, a električnim trotinetom se postiže brzina i do 30 kilometara na sat.

Svuda u svetu su se pojavili električni trotineti i to nije sporno, ali je veoma važno da se njihovo korišćenje zakonski uredi, da se tačno zna gde i kako mogu da se koriste”, zaključio je Goran Vesić.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Isplovila prva ploveća nuklearna elektrana na svetu

24.08.2019

lomonosov — Foto-ilustracija: YouTube (screenshot)

Iz ruske luke Murmansk je 23. avgusta vrlo neobično plovilo krenulo na put dug 5 hiljada kilometara kroz vode Arktika da bi stiglo do Čukotske oblasti koju od Aljaske deli Beringov moreuz. Reč je o prvoj plovećoj nuklearnoj elektrani na svetu čija je svrha snabdevanje najudaljenijih regiona Rusije električnom energijom.

Postrojenje “Akademik Lomonosov” je razvila ruska državna nuklearna kompanija Rosatom.

Elektrana na nuklearni pogon zameniće elektranu na ugalj, kao i dotrajalu elektranu koja električnom energijom snabdeva više od 50 hiljada stanovnika grada Pevek. Do Peveka će je vući tri tegljača, a pristajanje se očekuje krajem septembra.

Britanski medij navodi da je jedan od zadataka elektrane i napajanje rudarskog kompleksa Čaun-Bilibin na Čukotki, u okviru kog su i rudnici zlata, ali i naftnih platformi u ruskom Arktiku. Postoji i ideja da se priključi na postrojenje za desalinizaciju, za proizvodnju pijaće vode, što bi donelo korist mnogim ostrvskim državama.

“Iskorišćeno visoko radioaktivno gorivo ostaće u plovilu”, kažu iz Rosatoma i ističu da je elektrana bezbedna i da može da služi kao novi izvor energije za najizolovanije zajednice na svetu, ali su aktivisti za zaštitu životne sredine izrazili zabrinutost zbog rizika od nuklearnih nesreća. Grinpis je elektranu nazvao “nuklearnim Titanikom”.

“Akademik Lomonosov” je krenuo na put u trenutku rastuće brige zbog nuklearne energije, posebno posle eksplozije u severnoj Rusiji koja se odigrala početkom meseca. Tada je pet radnika Rosatoma izgubilo život, a testiranje izazvalo povišeni nivo radijacije.

Na pomolu katastrofa u “hrvatskoj Veneciji” zbog nikad većeg broja turista?

24.08.2019

spencer-davis-rjtYkV8HxNY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Dubrovnik je pod neverovatnom opsadom turista i zbog toga mu “preti katastrofa” zbog njih, otkriveno je u prilogu nemačkog jutarnjeg magazina ARD.

Foto-ilustracija: Unsplash (Spencer Davis)

Autori su hrvatski grad na obali opisali kao “hrvatsku Veneciju” zbog velikog interesovanja turista kojih ove godine ima više nego ikada pre.

Gradske vlasti pokušavaju da nađu rešenje. Dubrovnik je donedavno dnevno posećivalo četiri do pet kruzera, ali su sada dozvoljena samo dva. Grad se nalazi na UNESKO-voj listi svetske kulturne baštine.

Najveći problem predstavljaju tzv. jednodnevni turisti, koji dođu da prošetaju gradom i fotografišu se.

Posetioci se ne obaziru na ogromne gužve koje nastaju zbog njih zato što pokušavaju da se probiju i dođu što bliže starom gradu. U ranim jutarnjim satima na hiljade turista, koji dolaze sa kruzera, bude na ulicama grada. Povrh toga, ljudi svakodnevno dolaze u grad automobilima i autobusima.

U video prilogu se navodi i da je Dubrovnik omiljena turistička destinacija zbog toga što se u njemu snimala popularna serija “Igra prestola”, pa se čini kako su ture po gradu posvećene samo tome, a ne i bogatoj gradskoj istoriji. Hiljade ljudi dnevno želi da poseti lokacije na kojima se snimala serija. Lokalni turistički vodič kaže da su turisti više zainteresovani za to, nego da nauče nešto o Dubrovniku.

Problem je i što mnogi turisti žele da se fotografišu na stepenicama na kojima je u poznatoj sceni u seriji hodala Sersei Lanister gola. Neki egzibicionisti se čak i sami skidaju, naročito u noćnim satima. Lokalnim trgovcima to smeta, a građani kažu da je nemoguće živeti u starom gradu.

Zamenica gradonačelnika Dubrovnika Jelka Tepšić najavila je da će grad 2021. godine uvesti još strože mere, pa će u starom gradu u jednom trenutku moći da bude najviše 4 hiljade turista.

S druge strane, neki građani ističu da Dubrovnik ipak živi od turizma i da ne treba treniranjem strogoće oterati turiste na koje su se, kažu, odavno navikli. Ipak, bez obzira na najavljene mere, teško je da će Dubrovnik postati mirno turističko mesto bez gužve.

Umesto da bacite ostatke hrane, poklonite ih onima praznih stomaka pomoću Donoruma!

23.08.2019

element5-digital-RPjyNMHDrFY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Element 5)

Neprofitno nevladino udruženje Donorum su pokrenuli mladi ljudi kako bi olakšali proces preraspodele viškova hrane i kako bi ona na najlakši i najbrži način stigla do socijalno najranjivijih pripadnika našeg društva. S tom namerom su osmislili digitalnu platformu koja će omogućiti svakodnevno praćenje dostupnosti hrane i stvoriti uslove za unapređenje postojećih sistema između korisničkih organizacija i donatora.

Projekat su zamislili kao sponu između trgovinskih lanaca, marketa, poljoprivrednih gazdinstva i ostalih proizvođača i distributera hrane sa krajnjim korisnicima preko dobrotvornih organizacija i narodnih kuhinja. Teže da u Srbiji u delo sprovedu postulate cirkularne ekonomije i održivog razvoja.

“Bacanje viškova hrane je ne samo etički i ekonomski problem, već predstavlja i trošenje ograničenih prirodnih resursa”, tvrdi Donorum.

U našoj zemlji se na godišnjem nivou baci 250 hiljada kilograma hrane, što je tek mali procenat ukupne količine bačene hrane na svetu – čak 1,3 milijarde tona u vrednosti višoj od 700 milijardi evra. Planetu, s druge strane, delimo sa čak 820 miliona gladnih ljudi kojima bi ti kapaciteti itekako koristili.

Jelena Kozbašić

1...852853854...1,672 Page 853 of 1,672

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM