Divlja svinja odbegla sa Velikog ratnog ostrva uhvaćena nakon dvomesečne potere!

27.08.2019

dusan-smetana-yWcnDXXvsZA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Dušan Smetana)

Usled visokog vodostaja Dunava u junu koji je poplavio njihovo prebivalište, određeni broj divljih svinja sa Velikog ratnog ostrva je doneo odluku da se privremeno preseli u gradski deo. Većina ih je, ubrzo nakon doseljavanja, udruženom akcijom Lovačkog udruženja Zemun, policije i JKP Veterina Beograd vraćena u svoje prirodno stanište. Jednom vepru se izgleda život izvan ostrva dopao pa se čak dva meseca zadržao u Zvezdarskoj šumi. Odmetnik je danas uhvaćen!

Pročitajte još:

Kako se Beograd našao pod najezdom divljih svinja?

Građani koji su s vremena na vreme u šumi viđali odbeglu životinju su je se plašili s obzirom na to da je reč o jedinki teškoj 130 kilograma. Posle više od dva meseca agonije i lova, bezbedni su i ljudi i sama divlja svinja.

“Jedinka nije povređena. Već dva meseca smo pratili njeno kretanje i noćas je ušla u zamku. Biće prebačena u atar sela Slance”, otkrio je Zoran Kocić iz Lovačkog udruženja Beograd.

Ipak, kako je vepar u trenucima hvatanja bio uplašen, razvalio je rešetke kaveza u koji su ga lovci smestili.

Jelena Kozbašić

Sanacija vodovodne mreže, važan preduslov za fabriku vode u Kikindi

27.08.2019

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov uverio se da željenom dinamikom odmiče 30. jula započeta rekonstrukcija vodovodne mreže u delu ulice Jovana Jovanovića Zmaja, u dužini od 3.050 metara.

Radovi uključuju i izgradnju magistralnog i distributivnog cevovoda koji će poboljšati vodosnabdevanje korisnika Agroindustrije zone.

„U završnoj fazi je montaža cevovoda, a predstoji teži deo posla koji se odnosi na montažu čvorišta i vezivanje kućnih priključaka.

Očekujemo da ćemo u narednih mesec dana privesti kraju sve ugovorene poslove- poručio je Slaviša Paravinja, šef gradilišta firme „Graditelj NS”.

Ova investicija vredna je oko 36,6 miliona dinara, a sredstva su obezbedili lokalna samouprava i Ministarstvo privrede, kaže Pavle Markov i dodaje da je u narednoj drugoj fazi, predviđena zamena cevovoda u dužini od 5.270 metara, a procenjena vrednost radova iznosi oko 67,7 miliona dinara.

Gradonačelnik je potvrdio da je ovo gradilište usko povezano sa, za Кikindu i njene građane, kapitalnim projektom.

„To je, naravno, fabrika vode. Uslov za realizaciju tog projekta je rekonstruisana vodovodna mreža, koja je u značajnoj meri već rekonstruisana. U pitanju je višegodišnji projekat koji nastavljamo i tokom iduće godine. Paralelno nas očekuje i izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode.

U tehnološkom i finansijskom smislu nema nikakvih prepreka, a u narednih pola godine nas očekuje i potpisivanje ugovora s izvođačem radova.

Ovaj projekat realizovaćemo u saradnji sa sa nemačkom Razvojnom bankom КFW”, podvukao je Markov.

Gradonačelnik je predstavio i projekat rekonstrukcije ulice Jovana Jovanovića Zmaja i ovog dela Mikronaselja koji, pored ostalog, predviđa i izgradnju kružnog toka u delu Svetosavske ulice kod Кvantaške pijace.

„Vrednost investicije je 350 miliona dinara, a budite uvereni da ćemo obezbediti sredstva. Tehnički deo projekta je okončan, a mi ćemo naredne godine započeti posao.

Želim da građanima Кikinde saopštim još jednu dobru vest. Veliki investicioni plan, koji podrazumeva ulaganje države u komunalnu, saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, Кikinda spremno dočekuje.

Mi već sad imamo spremne projekte ukupne vrednosti oko dve milijarde dinara. Smatram da je to veliki uspeh naše lokalne samouprave. Ministra finansija, Sinišu Malog, upoznaću u petak sa našim projektima”,najavio je Markov.

Izvor: Grad Kikinda

Milisav Pajević

Počela akcija čišćenja kanala na levoj obali Dunava

27.08.2019

Član Gradskog veća Grada Beograda Dragomir Petronijević rekao je za TV „Prva” da je počela akcija čišćenja kanala na levoj obali Dunava, za koju je država izdvojila dva miliona evra.

„Posekli smo drveće čije je korenje pravilo blokade, zatim nefunkcionalne mostiće sa nedovoljnim prečnikom cevi koje inspekcija popisuje”, rekao je Petronijević.

Prema njegovim rečima, sa Evropskom investicionom bankom odvojeno je 54 miliona evra za finansiranje izgradnje kanalizaciona mreže.

„Iz gradskog budžeta za ovaj poduhvat biće uloženo 17 miliona evra, a radovi počinju u martu 2020. godine. Trenutno se radi projektna dokumentacija, kako je i obećao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je obišao poplavljene delove”, naglasio je član Gradskog veća.

Petronijević je još jednom napomenuo da će inspekcija nastaviti da radi svoj posao kao i komunalna policija, i naglasio da ovi otvori i kanali nisu kontejneri za odlaganje raznog otpada.

„Ovo su otvoreni slivovi, ovde ne smeju da se sprovode septičke jame, niti kanalizacija direktno zbog čega ćemo sve takve odvode zatvoriti. Septičke jame je potrebno čistiti i prazniti, a ne sprovoditi u našu okolinu i tako zagađivati prirodu”, objasnio je on i dodao da kada se sve ovo očisti, trebalo bi da bude ispunjeno ribom i bude ukras leve obale Dunava, a ne njeno ruglo.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Rekonstruiše se zgrada opštine u Petrovcu na Mlavi

27.08.2019

Ružić u Petrovcu na Mlavi — Foto: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave

Ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Branko Ružić najavio je juče u Petrovcu na Mlavi da će u naredne dve do tri godine u 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji biti realizovan veliki broj projekata.

Ružić je, nakon sastanka sa lokalnim rukovodstvom i zamenicom regionalne direktorke UNDP za Evropu i centralnu Aziju Agi Vereš, istakao da će ti projekti biti pokrenuti zahvaljujući programu za lokal resornog ministarstva, kreiranim u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i UNDP.

On je naveo da će u skladu sa tim, u prvoj polovini 2020. godine, u Petrovcu na Mlavi biti obnovljena fasada i zamenjena stolarija na zgradi te opštine u iznosu od 36 miliona dinara.

Resorno ministarstvo je u prethodne dve godine preko Fonda za lokal, a zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu finansija, izdvojilo 800 miliona dinara za različite projekte realizovane širom zemlje, podsetio je ministar.

Petrovac na Mlavi je, kako je istakao, jedna od pet opština koja zajedno sa UNDP i SKGO radi na razvojnim planovima, a u skladu sa Zakonom o planskom sistemu.

Prema njegovim rečima, saradnja sa UNDP je veoma značajna i fleksibilna, što se videlo i tokom elementarnih nepogoda kada je Srbija nedostajuća sredstva uspela da obezbedi od različitih međunarodnih organizacija, među kojima je bio i UNDP.

Predsednik Opštine Duško Nedinić izrazio je nadu da će Petrovac na Mlavi, zahvaljujući pomoći države i međunarodnih institucija, uspeti da podigne standard građana i pobegne od statusa jedne od najnerazvijenijih opština u Srbiji.

Vereš je prenela da je na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave bilo reči o razvoju i depopulaciji, dodajući da treba pronaći rešenje koje će zadržati mlade i omogućiti im da, osim posla, u tom mestu vide budućnost i za svoju decu.

Milisav Pajević

Zeleni Evrope se upoznaju sa gorućim ekološkim problemima Crne Gore

27.08.2019

Delegacija Zelenih Evrope (European Greens) boraviće tokom ove sedmice u radnoj poseti Crnoj Gori, a na poziv Građanskog pokreta URA, saopštili su iz te partije.

„Tokom petodnevne posete Crnoj Gori Zeleni će se upoznati sa gorućim ekološkim problemima Crne Gore ali upoznati i naše najlepše predele i bisere prirode kako na jugu, tako i na severu zemlje.

Biće u prilici da vide Solanu, kanjon Tare, Nacionalni park Durmitor i Crno jezero, Nacionalni park Biogradska gora i istoimeno jezero, obronke Nacionalnog parka Lovćen i još mnogo lokacija. Zeleni će tako imati priliku da se upoznaju sa ekološkim problemima Crne Gore, narušavanjima eko sistema, problemima malih hidroelektrana “, poručuju iz Građanskog pokreta URA.

Oni su kazali da će se Zeleni sastati i sa nevladinim organizacijama i građanskim aktivistima koji se bave zaštitom životne sredine a koji će im govoriti o svom delovanju u Crnoj Gori i naporima koji ulažu kako bi se rad na Poglavlju 27 intenzivirao i kako bi Crna Gora u dogledno vreme mogla da ispuni sve preporuke EU u tom delu.

Milisav Pajević

Stanovnici Topole će razdvajati otpad kako bi smanjili račune

27.08.2019

Opština Topola će početkom sledeće godine krenuti sa projektom primarnog razdvajanja smeća kojim je zamišljeno da se u domaćinstvima razdvaja smeće i na taj način umanji račun za iznošenje komunalnog otpada.

„Polako se stiču uslovi da idemo korak napred, što se tiče prikupljanja i razdvajanja smeća. Najpre će se u četiri velika sela naše opštine, Šatornja, Belosavci, Trnava i Natalinci, postaviti posebni kontejneri za plastiku i staklo. Osim posebne boje, imaće i jasne natpise na njima. Ideja nam je da kasnije to bude u celoj opštini i da krenemo sa posebnim kantama za razdvajanje smeća u svakom domaćinstvu. Hoćemo da motivišemo sve korisnike tako što će se kante sa plastikom i staklom meriti, zato što će na njima postojati bar kodovi, kako bi se za vrednost stakla ili plastike koji se prikupe, umanjio mesečni račun za iznošenje smeća“, objasnio je predsednik Skupštine opštine Topola Dragan Jovanović za TopPres.

Prema njegovim rečima, na ovaj način bi se popularizovalo odvajanje smeća kao zabava i mogućnost da se zaradi. Dodao je da ovakvi projekti postoje u vrlo malo gradova u Evropi, a najviše su rasprostranjeni u Skandinaviji.

Razdvajanjem otpada, količina smeća koja se odlaže na deponiju na početku bi se smanjila za oko 30 odsto.

Inače, opština Topola ima organizovano odvoženje smeća sa seoskog područja.

Izvor: TopPress

Zbog požara u Amazoniji, Evropska unija zabranjuje uvoz mesa iz Brazila?

27.08.2019

natalie-ng-xkxdxmof_c4-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Natalie Ng)

“Pluća Zemlje gore zato što čovečanstvo jede previše mesa”, “Da li je mesna industrija krivac što u amazonskoj prašumi besne požari?” i “Svaki mesojed dosipa ulje na vatru u šumama oko reke Amazon” su samo neki od bombastičnih naslova koji su prethodnih nedelja osvanuli u medijima, a svi sa istom idejom – proizvođači i potrošači mesa snose krivicu za nesvakidašnje događaje u Amazoniji, području Južne Amerike bogatom različitim vrstama flore i faune i nastanjenom domorodačkim narodima.

Brazilski institut za istraživanje svemira je ove godine zabeležio više od 73 hiljade požara, što je porast od 83 odsto u odnosu na isti period 2018. godine. Stručnjaci instituta su istakli da taj broj ne može da se pripiše isključivo suvom vremenu i prirodnim pojavama. Doprinos je dao i predsednik Brazila Žair Bolsonaro, podržavši poljoprivrednike u krčenju stabala kako bi na raščišćenim predelima mogli da napasaju stoku. Besmislenost situacije sezala je do toga da su bili organizovani čak i dane za paljenje šuma.

Zbog potpore neodrživoj praksi upravljanja prirodnim resursima i veštačkom izazivanju požara, Bolsonaro važi za “Donalda Trampa u tropima”. Od njegovog stupanja na vlast, rašumljavanje Amazonije je skočilo za 67 odsto. Pored stočara, raskrčeno zemljište eksploatišu i uzgajivači soje, proizvođači drveta i rudari.

Najveća prašuma sveta je veoma skladište ugljenika koje usporava tempo globalnog zagrevanja. Ipak, vatrene stihije su suštinski izmenile njenu ulogu – u ovogodišnjim požarima se oslobodilo 228 miliona tona ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

Džabe ste palili?!

Finska, koja trenutno predsedava Evropskom unijom, je u petak prošle nedelje pozvala zemlje članice da razgovaraju o potencijalnoj zabrani uvoza mesa iz Brazila zato što ono počiva na razaranju jednog od najvažnijih ekosistema planete. Finski ministar finansija Mika Lintila osudio je uništavanje amazonske prašume i predložio da Evropska unija hitno razmotri mogućnost zabrane uvoza brazilske govedine.

“Ministri finansija su odgovorni za brojne instrumente za ublažavanje klimatskih promena. Sistemsko upropaštavanje skladišta ugljenika podriva naše akcije”, istakao je Lintila, najavivši raspravu ministara finansija zemalja Evropske unije na temu zabrane uvoza mesa iz Brazila za 13. septembar ukoliko se do tada ne ostvari određeni napredak.

Evropska unija na godišnjem nivou kupuje 120 hiljada tona brazilske govedine što je otprilike desetina ukupnog izvoza te vrste mesa iz sporne južnoameričke zemlje. Povrh toga, zemlje u sklopu ove nadnacionalne organizacije plaćaju neke od najviših cena za govedinu iz Brazila.

Predsednik Francuske Emanuel Makron je saopštio juče da će zemlje u sklopu G7 (Francuska, Italija, Japan, Kanada, Nemačka, Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo) izdvojiti oko 18 miliona evra za borbu protiv požara u Amazoniji.

Korisnici društvenih mreža apeluju i na druge zemlje da se pridruže finansiranju smanjenja štete, kao i na vlasnike velikih kompanija kao što je Amazon.

Jelena Kozbašić

Vesić: Beogradske fasade biće zaštićene kao one u Berlinu i Londonu

27.08.2019

JКP „Gradska čistoća” dobiće isključivo pravo za čišćenje fasada, a odluka o tome biće doneta na narednoj sednici Skupštine grada, najavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić gostujući na TV Studio B.

„Ubuduće će biti obavezno da se na fasade posle čišćenja nanosi tečno staklo koje će omogućavati da se novi grafiti mogu očistiti samo vodom jako brzo.

Vreme je da na taj način počnemo da štitimo naš grad poput Berlina i Londona, koji izdvajaju znatna sredstva za ovu namenu.

Zato će naš sledeći korak biti da tražimo da jedan od uslova za dobijanje građevinskih dozvola za zgrade bude nanošenje tečnog stakla na zgrade u visini od dva metra “, rekao je Vesić.

On je dodao da će se propisati da u gradskim zonama koje su značajne za turizam, sva pravna lica poput banaka, lokalne samouprave i poslovnih zgrada, imaju obavezu da u roku od godinu dana očiste svoje fasade i da ih održavaju čistim.

„To će kontrolisati komunalna milicija jer nema razloga da oni koji ostvaruju profit radeći u našem gradu, bilo da je to banka, pošta, ili neka firma, ne čiste svoje fasade.

Time ćemo se aktivno pozabaviti u narednom periodu”, najavio je zamenik gradonačelnika

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Orezivanje stabala na Trgu republike i Savskoj padini

27.08.2019

orezivanje stabala2 — Foto: Grad Beograd

Radnici JKP „Zelenilo – Beograd” izvodiće danas radove na seči suvih i rizičnih stabala na Trgu republike, kod Staklenca, kao i seču grana na Savskoj padini radi oslobađanja tramvajske kontakt mreže od grana, saopšteno je iz ovog preduzeća.

Radovi će biti izvedeni uz upotrebu neophodne mehanizacije.

Izvor: Grad Beograd

Milisav Pajević

Rekonstrukcija vrelovoda u Novom Sadu do kraja septembra

27.08.2019

Zbog radova Novosadske toplane na rekonstrukciji vrelovoda u više delova grada do kraja septembra na snazi će biti izmena režima saobraćaja, kako bi grejna sezona mogla uspešno da počne.

Što se tiče Limana, radovi na rekonstrukciji vrelovodne mreže na Bulevaru oslobođenja, Fruškogorske, Resavske, Ravaničke ulice su u samoj završnici.

U okviru ovih radova zamenjeno je 2.200 metara vrelovodnih cevi i rekonstruisan je vrelovodni priključak za OŠ Jovan Popović.

Na Limanu se još odvijaju radovi na rekonstrukciji dela glavnog voda na Bulevaru Cara Lazara. Radovi se izvode od objekta spratne garaže do Merkatora.

Završetak radova u bloku Ćirpanove, Takovske, Bem Lilike i Ulice Laze Kostića očekuje se 2. septembra, dok će radovi u bloku Sremske, Železničke i Ulice Vase Stajića trajati do 26. septembra.

Iz Toplane apeluju na građane da privedu kraju radove na kućnim instalacijama.

„Ono što je takođe važno, da nam iste te radove odjave, dakle da su radovi završeni kako bismo pri punjenju sistema mogli i te zgrade da napunimo, da nam se ne bi dogodilo što i prethode godine, kada nam se dogodio upravo problem sa kućnim instalacijama”, kaže Ivana Stanimirović, portparolka „Novosadske toplane“.

Nove cevi uskoro će biti položene u rovove, povezane na postojeći vrelovod, funkcionalne i spremne za novu grejnu sezonu, poručuju iz Novosadske Toplane.

Izvor: Izvor: RTV/Ana Bojović

Milisav Pajević

Radioaktivni oblak u zoni ruskog grada Severodvinska

26.08.2019

Nukelarna elektrana, Radioaktivnost — Foto-ilustracija: Pixabay

Ruska državna meterološka agencija je saopštila da je otkrila radioaktivne izotope stroncijuma, barijuma i lantana u ispitanim uzorcima posle nesreće tokom testa raketnog motora na severu Rusije.

Oblak radioaktivnih inertnih gasova nastao je kao rezultat, kao se navodi, propadanja izotopa i prouzrokovalo je kratak porast zračenja u gradu Severodvinsku, prenosi Rojters.

Agencija podseća da su ruske vlasti priznale da je eksplozija u bazi za lansiranje projektila, kada je poginulo petoro ljudi, bila nuklearnog karaktera.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

Utreht ima najveću garažu za bicikle na svetu

26.08.2019

lots-of-bikes-srdjan-kis-bicskei — Foto: Srđan Kis Bicskei

Najveća garaža za bicikle, kapaciteta 12.500 dvotočkaša, otvorena je u holandskom gradu Utrehtu, prenosi Poslovni dnevnik.

Ogroman biciklistički parking na tri sprata koji radi 24 sata izgrađen je ispod centralne železničke stanice u tom gradu.

Organizovan je u vidu metalnih nosača na sprat na koji možete postaviti bicikl i zaključati ga.

Prvi deo projekta izgradnje parkinga u Utrehtu završen je pre dve godine kada je otvoren deo za 7.500 bicikala.

Zatim je otvoren drugi deo, a sada i treći.

Planirano je da u Utrehtu bude izgrađeno više od 30.000 parking mesta za bicikle.

Utreht je jedan od vodećih biciklističkih gradova u Holandiji, a možda i na svetu.

Holandija ima 17 miliona stanovnika i 23 miliona bicikala.

U proseku, svaki stanovnik u ovoj zemlji svaki dan na biciklu provede 18 minuta, piše N1.

Holandija je najveći kupac električnih bicikala, budući da je vožnja u kasnijoj životnoj dobi znatno veća nego bilo gde u svetu.

Izvor: N1/Tanjug

Milisav Pajević

Predstavljena prirodna baština Srbije na viteškom festivalu

26.08.2019

Manasija — Foto: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Zavod za zaštitu prirode Srbije je učestvovao na Međunarodnom viteškom festivalu “Despot Stefan Lazarević” – JUST OUT koji je održan od 23. do 25. avgusta u manastiru Manasija kod Despotovca, i to u cilju predstavljanja naše prirodne baštine na ovoj jedinstvenoj turističkoj i sportskoj priredbi koja afirmiše tradicionalne vrednosti.

Brojni učesnici i posetioci iz inostranstva i naše zemlje, zainteresovani da otkrivaju tradiciju i istoriju, imali su priliku da saznaju i o prirodnom blagu Srbije na info pultu opštine Despotovac u razgovoru sa stručnim saradnicima Zavoda, kao i da dobiju brošure i postere o prirodi Srbije.

Posebno mesto na festivalu imali su programi za najmlađe, za koje je u okviru dečjeg sela organizovana streličarska radionica za obuku u osnovama ovog sporta, fotografisanje i puno iznenađenja u duhu vremena kada su živeli prinčevi i princeze.

Sa druge strane, svi posetioci mogli su se oprobati u streličarstvu, bacanju sekire i koplja, jahanju, mačevanju, grnčarskim, tkačkim i okloparskim radionicama, srednjovekovnim društvenim igrama, kaligrafiji, heraldici, saračkim zanatima, srednjovekovnom obućarstvu, a mogli su i pogledati izložbu oklopa i oružja i učestvovati u kampu eksperimentalne arheologije, uživati u srednjovekovnoj muzici i učiti srdnjovekovne plesove.

Milisav Pajević

Tesla uvodi mogućnost iznajmljivanja solarnih panela – uz malu začkoljicu!

26.08.2019

solar-872591_960_720 — Foto-ilustracija: Pixabay

Solarni paneli, proizvedeni od strane američke kompanije Tesla, su duži vremenski period predstavljali sinonim za skupoću. Kako bi zaustavio pad poslovanja u polju proizvodnje čiste energije, proizvođač je u prvoj polovini 2019. godine odlučio da spusti cenu proizvoda. Kupci u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država sada mogu da se napajaju energijom iz Teslinih solarnih panela za samo 1,75 dolara po vatu, uključujući i troškove ugradnje, što je za 16 odsto manje od nacionalnog proseka – 2,09 dolara po vatu. Tesla je nedavno uvela još jednu pogodnost za korisnike iz u sledećim saveznih država – Arizone, Kalifornije, Konektikata, Masačusetsa, Nju Džersija i Nju Meksika – mogućnost iznajmljivanja solarnih panela.

Za mali solarni sistem snage 3,8 kW zainteresovani stanovnici Arizone će mesečno izdvajati 50 dolara, za srednji snage 7,6 kW biće im potrebno 100 dolara, dok će ih veliki snage 11,4 kW koštati 150 dolara. Pored panela, “pretplata” uključuje i ostali neophodan hardver, ugradnju, korisničku podršku i održavanje.

Još jedan dodatni razlog da korisnik između kupovine i iznajmljivanja solarnih panela izabere drugu opciju je i odsustvo vremenski zahtevnih pregovora i prikupljanja hrpa papira.

Ipak, ponuda nije toliko idealna koliko vam prvobitno izgleda. U trenutku kada odustanu od iznajmljivanja, korisnici će biti prinuđeni da Tesli plate naknadu za skidanje solarnih panela sa krova njihovog objekta i to u iznosu od 1500 dolara.

Prema tvrdnjama kompanije, prosečna proizvodnja malog solarnog sistema se kreće između 16 i 19 kWh, što će najviše odgovarati vlasnicima kuća površine od 93 m² do 186 m²s mesečnim računom za struju u rasponu između 60 i 70 dolara. Srednji solarni sistem je namenjen kućama od 186 m² do 279 m²koje električnu energiju mesečno plaćaju između 120 i 150 dolara. Vlasnicima kuća većih od 279 m²s mesečnom potrošnjom električne energije od 180 do 220 dolara se preporučuje veliki solarni sistem.

Iznajmljivanje je svakako jedan od načina da zaokružimo linearnu ekonomiju, a da li će iznajmljivanje od strane Tesle zaživeti u praksi ili će 1500 dolara demotivisati Amerikance da ga prigrle, ostaje da vidimo.

Jelena Kozbašić

Ekološka Crna Gora treba da bude javni interes, a ne privatni

26.08.2019

U Crnoj Gori treba doneti zakon kojim bi ekološka država bila prepoznata kao javni interes, saopštili su iz Koalicije za održivi razvoj (KOR), i poručili da privatni interes ne treba da bude iznad javnog.

Predstavnici Koalicije sa konferencije za novinare ispred zgrade crnogorskog Parlamenta, pozvali su poslanike da se posvete onome što je najbitnije za Crnu Goru, njenim prirodnim resursima i javnom interesu građana.

Predstavnik KOR–a Aleksandar Perović rekao je da su u Koaliciji ekološki aktivisti iz cele države, koji su stalno prisutni na terenu.

Prema njegovim rečima, oni upozoravaju na devastaciju prirodnih resursa, ugrožavanje Ustava i razvoja šanse za ekološku Crnu Goru.

Perović je rekao da njihova ideja da pred Skupštinom Crne Gore podsete poslanike koji treba da zastupaju javni interes crnogorskih građana da su investitori okupirali vodotoke projektima malih hidroelektana (MHE).

„Oni nisu stali da grade MHE, Ministarstvo odbrane nije odstalo od namere da od potencijalnog parka Sinjajevine napravi vojni poligon za bojevo gađanje, kao i da su i dalje istaživanja nafte i gasa na primorju u sred turističke sezone“, rekao je Perović.

KOR želi, kako je objasnio Perović, hoće da stavi u pravi plan javni inters Crne Gore, jer želi budućnost koja će svima donijeti bolji život.

„Crna Gora je država koja je imala ekološku viziju razvoja pre svih i danas i naša je namera da sa KOR-om svi doprinesemo da Ustav i država budu sačuvani“, poručio je Perović.

Kako je kazao, da će predstavnici Koalicije nastaviti sa aktivnostima u cilju donošenja zakona u javnom interesu gdje bi ekološka Crna Gora bila prepoznata kao takav interes čime bi se izbeglo da privatni interesi budu iznad javnih.

„To će biti i jedan od prioriteta kojim ćemo se baviti u septembru“, kazao je Perović.

Kako je kazao, osećaju obaveza da javno pozovu sve koji vole Crne Goru da pokažu na djelu.

„Naš cilj je da isplivaju ljudi koji znaju, vrede i koju hoće živi na način dostojanstven čoveka 21. veka“, rekao je Perović.

On je istakao da će zajedno i sa medijima učestvovati u misiji u kojoj se želi postići da Crna Gora bude zemlja u kojoj svi hoće da ostanu i da žive kao treba.

Predstavnik KOR-a Mirsad Kurgaš je kazao da želi da podseti poslanike da je njihov prevashodni zadatak da čuvaju i štite Ustav kao najviši pravni akt svake države.

„U Ustavu stoji da je Crna Gora ekološka država i mi smo ovde došli da podsetimo parlamentarce da se posvete onome što je najbitnije za državu, a to su svakako njeni prirodni resursi“, rekao je Kurgaš.

On je pozvao medije kao poslanike javne vesti da obaveštavjau o svemu što se dešava.

Predstavnik KOR-a Saša Milatović pozvao je Vladu Crne Gore da što pre reguje jer je pre 18 dana završena onlajn peticija za Sinjajevinu kao i da je to prva petecija koja je prošla na njenom sajtu.

„Krajnje je vrijeme da konačno kažemo da je dosta i da nećemo dozvoliti da peticije za Sinjajevinu i reke prođu“, kazao je Kurgaš.

Izvor: RTCG

Milisav Pajević

U Srbiji se godišnje reciklira 53.000 tona guma

26.08.2019

gume, reciklaža guma, kamionske gume — Foto: Milisav Pajević

U Srbiji se godišnje reciklira 53.000 tona guma što direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović ocenjuje kao odličan rezultat.

U izjavi za Tanjug on objašnjava su gume jako profitabilne kada se recikliraju a za to država odobrava značajne subvencije.

„Republika Srbija na svom tržištu ima godišnje ima oko 36.000 tona guma, a toga izveštava se i u komadima kada se gume uvoze na vozilima i tu je negde oko 53.000 komada godišnje”, kaže on i ocenjuje da je dobar rezultat u reciklaži guma zato što država daje subvencije od 20 dinara po kilogramu za ovaj posao.

Kako ističe među zemljama regiona Srbija ima najveću subvenciju i tako podstiče reciklažnu industriju.

„U planu nam je da se više uposli sakupljačka mreža, odnosno da se redistribucija sredstava koje se prikupljaju od kompanija uvoznika distribuira i na kompanije ili lica koja sakupljaju gumu jer je to važan momenat da bi se gume iznele iz prirode”, kaže Radović.

Prilikom reciklaže guma se secka na komade, prave granulati koji se posle koriste u proizvodnji a može se pirolizom dobiti i gorivo, objasnio je on.

„Guma je profitabilan materijal i posle se lako može koristiti u proizvodnji drugih materijala, a prema novim pravilnicima ubuduće će sva dečija igrališta morati da budu popločana gumom – a to se najviše radi sa recikliranom gumom”, ističe on i navodi da su firme recikleri gume uglavnom na području Vojvodine.

Izvor: Tanjug

Milisav Pajević

1...851852853...1,673 Page 852 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Džabe ste palili?!

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM