Zašto je Tajland prinuđen da preseli prestonicu?

01.10.2019

Bankog_centar_Tajland — Foto-ilustracija: Unsplash (Andreas Brücker)

Prestonica Tajlanda možda više neće biti Bangkok. Nakon jučerašnjeg velikog zagađenja vazduha i drastičnog nivoa smoga, zbog kojeg se građanima savetovalo da ostanu unutra ili da nose zaštitne maske, premijer Prajut Can-Oca nagovestio je mogućnost da se prestonica preseli.

Smog nastaje kao rezultat prenaseljenosti grada i intenzivnog saobraćaja. Razvija se kad sitna prašina iz vozila i sa građevine dospe u kontakt sa vlažnošću u vazduhu.

Lako se disanjem unosi u organizam, a nakon što dospe u krvotok, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme i oštećenje respiratornog i kardiovaskularnog sistema.

Još jedan od razloga zbog kojih se savetuje prebacivanje prestonice jeste i veliki problem prenaseljenosti u gradu.

Foto-ilustracija: Unsplash (William Manuel Son)

Prebacivanje prestonice predstavlja zahtevan poduhvat i potrebno je pronaći grad koji nije daleko, ali voditi računa i da samo “preseljenje” ne bude skupo. Drugi vid rešenja prepoznaje se u raseljavanju u šire područje Bangkoka, kako bi se smanjila gužva u samom gradu.

Nije prvi put da se ovo pitanje pokreće na Tajlandu. I prethodni ministar Taksin Šinavatra se bavio tim problemom i razmatrao mogućnost prebacivanja prestonice oko 100 kilometara dalje.

Tajland bi ovim mogao postati druga država u jugoistočnoj Aziji koja seli prestonicu. Indonezija će takođe biti prinuđena da to učini jer sadašnja prestonica Džakarta vodi borbu sa prenaseljenošću i zagađenjem, a problem predstavlja i spuštanje nivoa mora i bojazan da bi ostrvo Java, na kojem se nalazi, moglo da potone.

Već je izabrana nova lokacija – provincija Istočni Kalimantan na ostrvu Borneo, a samo premeštanje će morati da sačeka 2024. godinu.

Jelena Cvetić

Da li je Srbiji neophodna pomoć Evrope za gašenje termoelektrana na ugalj?

01.10.2019

termoelektrane_ugalj_rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao je u Bukureštu, na sastanku ministara životne sredine EU, da je Srbiji neophodna pomoć evropskih fondova za gašenje termoelektrana na ugalj i da se poslednjih godina ulažu značajna sredstva kako bi se to pitanje rešilo. Trivan je u Rumuniji razgovarao i sa evropskim komesarima za klimu i energetiku i za životnu sredinu.

Na sastanku sa evropskim komesarom za klimatske akcije i energetiku Migelom Ariasom Kanjeteom u okviru Neformalnog sastanka ministara zaštite životne sredine članica EU kazao da su među najznačajnim ekološkim problemima u Srbiji upravljanje otpadom, nedostatak administrativnih kapaciteta i smanjenje zagađenja vazduha iz termoelektrana.

U okviru plenarnog zasedanja Neformalnog sastanka koji se održava u Bukureštu, održane su sesije posvećene klimatskim promenama i rezultatima Globalne procene stanja biiodiverziteta i ekosistemskih usluga i značaju za EU i Globalni okvir biodiverziteta za period nakon 2020. godine.

Obraćajući se učesnicima skupa, Trivan je ukazao da Srbija trenutno utvrđuje strateški i zakonodavni okvir u oblasti klimatskih promena kroz Nacrt Zakona o klimatskim promenama, čije se usvajanje očekuje u narednom periodu, i Strategiju za klimatske promene sa Akcionim planom, saopštilo je Ministarstvo.

“Zakonom o klimatskim promenama Srbija će u svoje zakonodavstvo preneti odredbe relevantnih propisa EU iz date oblasti”, rekao je Trivan i dodao da je važna razmena znanja i dobre komunikacije između pripadnika akademske zajednice, građana, vladinih institucija, organizacija civilnog društva i privatnog sektora.

Trivan se u okviru Neformalnog sastanka 20. maja sastao se i sa evropskim komesarom za životnu sredinu Karmenom Velom i ministrima zaštite životne sredine Portugalije, Turske, Slovačke, kao i državnim sekretarom Španije.

U razgovoru sa evropskim komesarom za životnu sredinu, Trivan je rekao da su pitanja upravljanja otpadom i prečišćavanja otpadnih voda prioritetna za rešavanje u cilju poboljšanja životne sredine u Srbiji i da je za Srbiju značajna podrška i pomoć EU u tom procesu.

Vela je rekao da je Srbija “dosta uradila po pitanju pregovaranja i usvajanja pregovaračke pozicije za Poglavlje 27“, koje se odnosi na životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Samuel Zeller)

“Poručujem Srbiji da ostane na istom dobrom kursu kada je reč o zaštiti životne sredine”, rekao je Vela.

Tokom susreta Trivana i turskog ministra za oblast zaštite životne sredine Murata Kurma predloženo je da se intenzivira saradnja dve zemlje u oblasti ekologije i da se završi priprema Memoranduma o razumevanju resornih ministarstava.

Kurma je uputio poziv Trivanu da učestvuje na konferenciji o otpadu koja će biti održana u Turskoj u novembru.

Izvor: EurActiv.rs

Svoje smeće u svoje dvorište – poručuju sa Trgovske gore

01.10.2019

reci_ne_trgovinska_gora — Foto: Facebook (screenshot)

U Bosanskom Novom danas su održani mirni protesti građana protiv namere Republike Hrvatske da izgradi odlagalište radioaktivnog i nuklearnog otpada na području Trgovske gore.

Sa skupa, koji je u centralnoj pešačkoj zoni organizovala Inicijativa „Trgovska mora reći – ne može“, između ostalog, poručeno je: “Ne damo da iko ugrozi 300.000 ljudskih života i Nacionalni i Park prirode Una“.

“Niko ne sme ignorisati međunarodne i sve druge moguće akte koji tretiraju oblast zaštite ljudskih života i prirodnih dobara”, poruka je protestnog skupa.

Kako je rečeno, niko nema pravo ignorisati usaglašene akte, sve sporazume, konvencije, principe i načela, ali i poziciju Bosne i Hercegovine, čiji građani imaju pravo na život i čuvanje okoline u kojoj žive.

“Glas onih koji su ugroženi upravo ignorišu zemlje koje imaju nameru da izgrade odlagalište nuklearnog, radioaktivnog otpada iz elektrane Krško na Trgovskoj gori, a to su Hrvatska i Slovenija.

Komšijama iz Hrvatske i Slovenije poručili su da se pokažu komšijski i svoje smeće ne ostavljaju njima u dvorište. Peticija je jedan od temelja za moguću tužbu i dalju pravnu bitku.

Ovo je pitanje zaštite ljudskih života, pitanje opstanka na ovim područjima koja su ionako raseljena.

“I zato, pozivamo sve građane Bosne i Hercegovine, u domovini i dijaspori, građane Hrvatske koji bi bili ugroženi ovim odlagalištem da potpišu peticiju i da stanu uz inicijativu “Trgovska mora reći – ne može”, jer ne može, ne damo da iko ugrozi 300.000 ljudskih života i Nacionalni i Park prirode Una”, rekli su.

Istakli su da zemlje članice EU i njihove ambasade nedopustivo stoje po strani, kao i da se cela međunarodna zajednica mora napokon aktivno uključiti u ovaj problem, mora zaustaviti mogući egzodus stanovništva sa ovih prostora i zatražiti poštovanje svih međunarodno–pravnih akata kojih su BiH i RH potpisnice.

Ne želimo verovati da se 30. septembra može desiti donošenje odluke od strane Hrvatske i Slovenije da odlagalište bude stacionirano u Trgovskoj gori, jer to bi nas prisililo na radikalne, nekomšijske mere. Pozivamo na razumno, komšijsko tretiranje naših života i prava”, poručeno je tokom današnjeg skupa u Bosanskom Novom, prenose Vijesti.ba.

Izvor: Energetika.ba

“Kritična masa” u vožnji po Beogradu

01.10.2019

plavi_bicikl_ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (João Marcelo Martins)

Beogradsko Udruženje građana “Ulice za bicikliste” po 102. put, kao i svake poslednje subote u mesecu, priređuje zajedničku mesečnu biciklističku vožnju “Kritična masa”, ovog puta u okviru akcije “Samo ne autom”, započete tokom Evropske nedelje mobilnosti. Okupljanje građana koji bicikl koriste kao prevozno sredstvo, kao i svih drugih koji žele da im se pridruže, bilo je u subotu, 28. septembra, u 16.30 na Trgu Nikole Pašića, a vožnja gradskim ulicama uz muziku i obezbeđenje saobraćajne policije počela je u 17 sati.

“Kritična masa” nosi poruku o zaštiti životne sredine, promoviše bicikl kao prevozno sredstvo i motiviše ljude da što češće sednu na bicikl umesto u automobil, navelo je Udruženje “Ulice za bicikliste”.

“Ulice za bicikliste” i portal “Bajsologija” već četvrte godine uzastopno, u okviru Evropske nedelje mobilnosti organizuju izazov “Samo ne autom”, pozivajući građane da jedan dan na posao krenu biciklom, pešice, trotinetom ili javnim prevozom umesto automobilom.

Cilj takmičenja – izazova je da se ulice rasterete saobraćaja, da vazduh bude čistiji, a grad bezbedniji, piše u najavi Udruženja.

Izvor: Zelena Srbija

Raspisan javni konkurs za izgradnju pametnih autobuskih stajališta u Nišu

01.10.2019

Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

Javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada Niša raspisuje konkurs za izgradnju pametnih autobuskih stajališta sa solarnim napajanjem na teritoriji grada.

U planu su tri modela autobuskih stajališta, izgrađenih od pleksiglasa i metala sa drvenim klupama. Na njima će biti dostupan bežični internet, paneli za reklame, kao i mapa grada.

Broj planiranih stajališta još uvek nije poznat, odnosno zavisiće od cene po modelu.

Rok za podnošenje ponuda je 15. oktobar do 12 sati, a javno otvaranje ponuda sledi istog dana u 13 sati.

Više informacija o konkursu na linku.

Kroz Evropsku noć istraživača

30.09.2019

laboratory_laboratorija_science_nauka — Foto-ilustracija: Pixabay

Evropska noć istraživača je manifestacija namenjena popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Iako je reč noć iskorišćena u jednini, zapravo je reč o množini – tj. o noćima. Ove godine, Evropljani su znanje slavili 27. i 28. septembra u više od 350 gradova širom kontinenta.

Manifestacija predstavlja jedinstvenu priliku tokom koje poslednjeg petka u septembru istraživači napuste institute i svoj rad iznesu “na ulicu” i dele ga sa svim radoznalim građanima. Kroz eksperimente, izložbe, radionice, posete laboratorijama, kvizove, igre i takmičenja, na zanimljiv i interaktivan način naučnici u svoj posao, barem delimično, uključe zainteresovane laike – a posebno decu, demonstrirajući im sveprožimajući značaj istraživanja.

Čak 26 gradova naše zemlje je uzelo učešće u jubilarnoj desetoj Noći istraživača u Srbiji – najveći broj u istoriji održanja manifestacije kod nas. Mogućnost da se u inoviranju pridruže istraživačkim krugovima su dobili stanovnici Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Niša, Inđije, Zrenjanina, Šapca, Subotice, Čačka, Kruševca, Knjaževca, Leskovca, Novog Pazara, Ranovca, Smedereva, Užica, Kikinde, Bečeja, Uba, Svilajnca, Ćuprije, Jagodine, Despotovca, Trstenika, Negotina i Zaječara.

Baš kao što crveno svetlo na semaforima znači “Stanite!”, tako su u petak i subotu žuti i zeleni baloni simbolisali poziv da se pridružite naučnoj avanturi.

Početna stanica u Beogradskoj noći istraživača bila je Francuski institut. Na adresi Zmaj Jovina 11 upriličeno je svečano otvaranje na kom su govorili šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici, prvi savetnik ambasadora Francuske u Srbiji Nikola Faj i naučna saradnica na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” Tanja Adnađević.

“Ulaganje u istraživanje i nauku nije trošak, već investicija u budućnost”, konstatovao je Fabrici, naglasivši da je Evropska noć istraživača prilika da se najšira publika, a pogotovo omladina, upozna sa inovativnim dostignućima koja direktno utiču na naš život.

Beograđani su istinost njegovih tvrdnji mogli da provere iste večeri u sklopu programskih aktivnosti širom prestonice, koje su se održavale u Muzeju nauke i tehnike, Muzeju Vuka i Dositeja, Naučnom klubu CPN, Fakultetu za fizičku hemiju, Biblioteci grada Beograda, Institutu Servantes, Institutu ekonomskih nauka, Zavodu za intelektualnu svojinu, Muzeju Jovana Cvijića, Kući legata, Galeriji nauke i tehnike SANU, Pedagoškom muzeju i Institutu za meteorologiju.

Radoznalci svih uzrasta željni novih saznanja “razmileli” su se i po ostatku naše domovine pa su se tako Nišlije upoznale sa tehnologijom 3D štampe, robotikom, mašinskim simulacijama i virtuelnom realnošću, Kruševčani su uživali u fascinantnom i raskošnom svetu biljaka, a Leskovčani su posmatrali nebeska tela sa brda Hisar.

Jelena Kozbašić

Koliko košta najjeftiniji električni automobil na svetu?

30.09.2019

Ora_R1_jeftin_električni_automobil — Foto: Facebook (screenshot)

Svi govore o električnim automobilima, ali malo je onih koji su sposobni da tržištu ponude mali “jeftini” električni automobil i o tom “detalju” nema mnogo reči.

U ovom trenutku jeftinog električnog automobila nema i ne može ga biti, jer visoke cene baterija, odnosno akumulatora, čine svoje, pa je i najjeftiniji električni automobil preskup za prosečnog evropskog kupca.

Kineska firma “Great Wall Motor” je predstavila najjeftiniji električni automobil na svetu pod imenom Ora R1 koji košta manje od 9.000 dolara, tačnije njegova cena počinje od 8.680 dolara (7.907 evra).

Tako jedna kineska firma na tamošnjem tržištu nudi novo električno vozilo koje bi u svojoj električnoj klasi trebalo da bude najpovoljnije na tržištu.

“Great Wall Motor” je predstavio električni automobil Ora R1 iz svoje novootvorene filijale EV. Ora R1 je električni mini automobil sa četiri sedišta koji ima domet 350 km i dostupan je po ceni između 8.680 i 11.293 dolara (od 7.907 i 10.287 evra).

To ga čini najjeftinijim električnim automobilom na tržištu, što je tek jedan minimalan delić troškova Tesle. Ora znači pouzdano, alternativno, a firma se nada da će se kompaktne dimenzije i pristupačna cena dopasti kupcima. Ora će biti dostupna u pet boja: titan bela, kadet plava, nebo plava, kombinacija titan bele i svetlucavo crne i kombinacija kadet plave i titan bela.

Izvor: Energetika.ba

Održani prvi Dani šumskog velnesa na Goču

30.09.2019

planina_goč_jezero — Foto: Wikipedia/Bobik

U petak, 27. septembra 2019. godine, na planini Goč održani su prvi Dani šumskog velnesa sa ciljem promocije staze za trčanje i šetnju u dužini od 2,1 km. Među njenim promoterima našli su se i naša proslavljena atletičarka, državna rekorderka i učesnica pet Olimpijskih igara Olivera Jevtić i njen kolega atletičar, svetski prvak iz Kenije, Stenli Kipruto.

Oliveru uskoro očekuje “borba” za ispunjenje norme za predstojeće Olimpijske igre, a svoj uspeh i dugu karijeru pripisala je tom prilikom druženju s prirodom. “Ovde vladaju idealni uslovi za pripreme sportista, ali i za sve one koji žele da dišu punim plućima i uživaju u planinskom vazduhu i netaknutoj prirodi”, izjavila je.

Manifestaciju, poviše Vrnjačke Banje, su organizovali lokalna samouprava, Udruženje građana Gočki krug i Turistička organizacija Vrnjačke Banje uz podršku tamošnjeg Sportskog i Avanturističkog centra.

Nogu uz nogu uz atletičare, Danima šumskog velnesa na Goču je prisustvovalo i više od 100 vrnjačkih osnovaca i srednjoškolaca, ljubitelja prirode i rekreacije i poštovalaca zdravih stilova života. Pored šetnje i “kupanja” u čistom vazduhu, zainteresovani stanovnici su imali priliku da uzmu učešće i u branju i degustaciji jestivih samoniklih biljaka i šumskih plodova.

“U brojnim istraživanjima širom sveta, a najviše u Japanu, u vezi sa zdravstvenim efekatima ‘kupanja’ u šumskom vazduhu, navodi se da ono značajno utiče na smanjenje krvnog pritiska, srčani ritam, nivoe kortizona i aktivnosti simpatičkog nervnog sistema, pa je naša želja da promovišemo Goč kao mesto zdravlja”, objasnio je medijima jedan od pokretača manifestacije Rodoljub Džamić iz Udruženja građana Gočki krug.

“Šume Goča su naše more – i to more gde se možete kupati u čistom šumskom vazduhu. Nemamo hotele sa pet zvezdica, ni moderne autoputeve, ni razvijenu industriju, ali imamo barem jednu komparativnu prednost – prirodne lepote i šume sa pet zvezdica”, poručio je direktor Turističke organizacije Vrnjačke Banje Ivan Trifunović.

Da je Goč odlično utočište i lečilište za bolesti savremenog doba, dokazuje i rast broja posetilaca koji otkrivaju njegove blagodeti.

Jelena Kozbašić

Visoka moda na Zelenom tepihu

30.09.2019

green_carpet_zeleni_tepih_milano — Foto: Instagram (screenshot)

Neka od najvećih imena modnog sveta okupili su se na Zelenom tepihu u slavu održivoj modnoj industriji. Događaj je održan u La Skali u Milanu i inspirisan 500-godišnjicom smrti Leonarda da Vinčija. Soba je uređena u renesansnom stilu, što je organizovao direktor Hejmiš Bovls.

Dodela nagrada organizovana je u okviru “Camera Nazionale della Moda Italiana” u saradnji sa organizacijom “Eco-Age” koja pomaže brendovima da ostanu u okvirima održive mode.

Kako bi ukazali na važnost ove inicijative, gosti su bili obučeni u materijale koji se mogu reciklirati i time su pokazali kako visoka moda ne mora biti štetna po životnu sredinu.

Prema procenama britanskih stručnjaka, vrednost nenošene garderobe u ormanima je oko 30 milijardi funti u Velikoj Britaniji. Time su zaključili da odeća vrednosti oko 140 milijardi funti završi na deponijama svake godine.

Sam zeleni tepih napravljen je od “ECONYL®” recikliranog najlona, od recikliranih mreža za pecanje i drugog najlonskog otpada.

Takođe, najavljeno je da će cveće i biljke koji su korišćeni kao dekoracija za događaj biti donirani gradu Milanu i ponovo posađeni.

Jelena Cvetić

Objavljen poziv za efikasnije upravljanje zaštićenim područjima Hrvatske

30.09.2019

Hrvatska_Plitvička_jezera — Foto-ilustracija: Unsplash (Jonatan Pie)

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike

Ministarstvo zaštite okoline i energetike objavilo je 27. septembra 2019. godine Poziv na dostavu projektnih predloga “Evidentiranje posebnog pravnog režima kao doprinos učinkovitijem upravljanju zaštićenim područjima” (KK.06.5.2.06) u postupku Direktne dodele.

Projekat „Evidentiranje posebnog pravnog režima kao doprinos delotvornijem upravljanju zaštićenim područjima“ sprovodiće se u okviru Operativnog programa „Konkurentnost i kohezija“ za finansijsko razdoblje 2014 – 2020, Specifičnog cilja 6iii2 „Uspostava okvira za održivo upravljanje bioraznolikošću (primarno ekološkom mrežom Natura 2000)“.

Projektom se želi povećati delotvornost i transparentnost upravljanja zaštićenim područjima i područjima ekološke mreže Natura 2000 upisom posebnih pravnih režima u službene registre RH i izradom dokumentacije koja je preduslov za sprovođenje prava prvokupa. Jedini prihvatljivi Prijavitelj u okviru Poziva je Državna geodetska uprava (DGU), državna upravna organizacija koja obavlja poslove iz područja geodezije, kartografije, katastra i fotogrametrije i vodi brigu o uspostavi nacionalne infrastrukture prostornih podataka, informatizaciji katastra i geodetsko-prostornog sastava, državnoj službenoj kartografiji (1:5000, 1:25000, 1:50000, 1:100000, 1:250000), geodetskoj dokumentaciji, statističkim podacima o katastru nekretnina, prostornim jedinicama i infrastrukturi i geodetsko-katastarskim poslovima za državnu granicu.

Najviša dopuštena ukupna vrednost prihvatljivih troškova projektnog predloga koji može biti dostavljen u sklopu ovog Poziva iznosi 36.745.828,94 kuna, dok najviši mogući iznos sredstava iz Kohezijskog fonda iznosi 31.233.954,60 kuna. Rok za podnošenje projektnog predloga od strane jedinog prihvatljivog Prijavitelja u okviru poziva je 21. oktobar 2019. godine.

Detaljnije informacije i potrebnu dokumentaciju možete pronaći na stranicama eFondovi, Strukturni fondovi i OPZO-OPKK stranici.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Vojvodina subvencioniše primenu solarne energije

30.09.2019

solar_power_plant_roof_solarna_elektrana_na_krovu — Foto-ilustracija: Pixabay

Registrovana poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini dobila su priliku da se prijave na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje projekata primene solarne energije.

U okviru javnog konkursa, sufinansira se upotreba energije Sunca za zadovoljenje energetskih potreba na poljoprivrednim imanjima ili za navodnjavanje. Rok za podnošenje prijava je 4. oktobar.

Ukupan iznos raspoloživih sredstava je 25 miliona dinara.

Više informacija možete pronaći na sledećem linku: https://energetskiportal.rs/konkursi/javni-konkurs-za-dodelu-bespovratnih-podsticajnih-sredstava-za-sufinansiranje-realizacije-projekata-primene-solarne-energije-u-vojvodini/.

Smanjimo emisiju štetnih gasova – delujmo ekološki

30.09.2019

Trivan_na_bicikli — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan povodom današnje manifestacije „Smanjimo emisiju štetnih gasova – delujmo ekološki“ pozvao je građane i institucije da obrate više pažnje na životnu sredinu i da, uključivanjem u ekološke inicijative, većim aktivizmom i promenom svojih navika i ponašanja, doprinesu njenoj zaštiti.

Ministar je na manifestaciji kojom su simbolično obeleženi Evropska nedelja mobilnosti, Svetski dan bez automobila i Svetska nedelja zelene gradnje, kao tri globalno značajna ekološka datuma, ukazao da je jedan od najznačajnijih nacionalnih ciljeva u zaštiti životne sredine smanjenje gasova sa efektom staklene bašte i postizanje boljeg kvaliteta vazduha.

Emisija gasova staklene bašte iz saobraćaja u Srbiji je od 2000. godine tri puta povećana, zbog čega Srbija mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha i izbegle greške drugih zemalja koje su prolazile sličnim putem razvoja, istakao je ministar. „Najveći zagađivači vazduha, pre svega, jesu termoenergetska postrojenja koja rade na ugalj, i to svih kategorija, od velikih, državnih, do onih individualnih. Strategija koju razrađujemo mora da smanji tu količinu zagađenja koje se emituje“, istakao je Trivan. Pored strateških mera, značajno je da i građani povedu računa o tome, od toga kako troše energiju, do toga kako se voze kada je reč o saobraćaju, dodao je, ukazujući na veliki udeo motora sa unutrašnjim sagorevanjem u zagađenju. „Mi ne možemo da ostanemo mimo procesa sve veće upotrebe vozila koja su hibridna i na električni pogon i sada upravo polako radimo na tome da to uđe u primenu“, istakao je ministar.

Međutim, smanjenje emisije štetnih gasova potrebno je ostvariti i u drugim sektorima, kao što je građevinski, čemu je bila posvećena ovogodišnja nedelja zelene gradnje. Kako je istakao Trivan, 39 odsto ukupnih gasova sa efektom staklene bašte potiče od objekata koji su energetski neefikasni. Pozvao je lokalne samouprave da se povedu primerom Beograda i stvaraju uslove za „zelenu“ gradnju.

Goran Trivan je istakao da će Ministarstvo, Zakonom o klimatskim promenama, koji će se naći u proceduri do kraja godine, dramatično i u svim sektorima ograničiti emisiju gasova sa efektom staklene bašte i realizovati niz akcija kojim će intenzivirati i ubrzati pošumljavanje kao najefikasniji način borbe protiv klimatskih promena i za kvalitetniji vazduh. Od čvršćeg utemeljenja ekologije u Srbiji, brojnih mera koje su preduzimane ili su sada u toku, kao što su usvajanje zakona o klimatskim promenama, izmene zakona o buci, izmene zakona o upravljanju otpadom, Srbija bi trebalo ovaj krug da zatvori sa zelenom ekonomijom, stvarajući ekološki odgovornije i svesnije društvo, zaključio je Trivan. “

Na skupu su se, pored ministra, obratili Slobodan Nikolić, generalni sekretar Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova i Dragana Korica, izvršni direktor Saveta Zelene gradnje Srbije. Simboličnim zalivanjem mladice, ukazano je da su šume, biodiverzitet, priroda, neophodan uslov zdrave životne sredine.

U okviru manifestacije, brojni gosti, mališani hora „Čarolija“, učesnici kreativnih radionica, biciklisti i drugi ekolozi i zaštitari prirode, pridružili su se pozivu Ministarstva da svi zajedno smanjimo emisiju štetnih gasova i delujemo ekološki.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

“Petkom bez štampanja” u Beču

30.09.2019

Pružajući podršku u borbi protiv klimatskih promena i redukovanju emisije ugljen-dioksida bečki narodni univerziteti uvode „Petak bez štampanja“. Ideja je da se štampanje smanji na apsolutni minimum, odnosno da se poslednjeg radnog dana u sedmici štampaju samo neophodna dokumenta za rad univerziteta.

Pored toga, plan je da se štampači izbace iz kancelarija i da se uvede jedan centralni štampač za sve. Na taj način bi se količina odštampanih papira postepeno smanjila i ostalim danima u toku sedmice.

O važnosti zaštite životne sredine za Bečlije svedoči rad Savetovališta za životnu sredinu na Narodnim univerzitetima koje postoji od 1988. godine i bavi se održivim razvojem i drugim ekološkim temama.

U Beču se godišnje sakupi oko 8.000 tona starih električnih uređaja, od čega 1.500 tona završi u Demontažno-reciklažnom centru. Dospeli aparati se rastavljaju, recikliraju, ponovo dizajniraju i prodaju kao nameštaj ili neki dekorativni predmet.

Izvor: Eurocomm-PR

Protesti zbog klimatskih promena i u Italiji (VIDEO)

30.09.2019

klimatski_štrajk_Milano — Foto: Zelena omladina Srbije

Stotine hiljada ljudi izašlo je i na ulice Italije zbog klimatskog štrajka.

U Rimu je zabeleženo čak 200.000, a u Milanu 150.000 ljudi na protestima zbog klimatskih promena održanim u petak. Ministar obrazovanja Lorenco Fjoramonti podržao je mlade u protestu, i opomenuo je škole da se odsustvo sa časova zarad borbe protiv klimatskih promena mora smatrati opravdanim, ističući da je ova borba suštinska za njihovu budućnost.

S druge strane, Dejvid Viker, jedan od predstavnika pokreta “Petkom za budućnost” smatra da je bitno da i odrasli pristupe ovim prostestima i podseća da dan odsustva sa posla neće uticati na njihovu karijeru, ali može promeniti njihovu budućnost.

Protest je organizovan u 100 italijanskih gradova.

Naročito na severu Italije, zagađenje predstavlja veliki problem, te se najviše komentara odnosilo na važnost smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i prestanak upotrebe fosilnih goriva.

U subotu je održan protest i u Bernu i procenjuje se da je u njemu učestvovalo najmanje 60.000 ljudi. Demonstranti su zahtevali od švajcarskih banaka da prestanu da finansiraju upotrebu fosilnih goriva.

Iako je prošlog petka, 20. septembra, širom sveta zabeležen najveći klimatski štrajk u istoriji, očigledno je da neće biti poslednji. Masovni pokreti očekuju se i u Indiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Švedskoj.

Jelena Cvetić

EBRD podržava Srbiju u zaštiti životne sredine

30.09.2019

Trivan_EBRD — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan sa saradnicima razgovarao je u petak, 27. septembra, sa delegacijom Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koju su predvodile regionalna direktorka za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Šarlot Ruh i direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj. Razgovor je posvećen aktuelnoj i budućoj saradnji Ministarstva sa ovom značajnom međunarodnom finansijskom institucijom.

Ministar Trivan je izrazio zadovoljstvo zbog inicijative EBRD-a za saradnju, kao i zahvalnost na podršci ovog značajnog finansijskog partnera u stvaranju pretpostavki za realizaciju postavljenih ciljeva u zaštiti životne sredine. Takođe, izrazio je uverenje da će prisustvo EBRD-a u Srbiji sa opredeljenjem da pomaže postizanje ekoloških ciljeva, uspešno doprineti oblasti zaštite životne sredine u našoj zemlji. Razvijanje saradnje sa EBRD-om, kako je naglasio ministar, može pomoći u jačanju kapaciteta u oblasti zaštite životne sredine što je neophodan uslov za njegovo unapređenje, a koji se, pre svega, odnosi na izradu projektno-tehničke dokumentacije, osvajanje modernih tehnologija i obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava.

Goran Trivan je ukazao na posebne ciljeve Ministarstva u oblasti upravljanja komunalnim otpadom. Članovima delegacije EBRD-a ukratko su predstavljene realizovane i planirane aktivnosti u ovoj oblasti, kao i postignuti rezultati. Nova strategija upravljanja otpadom u Srbiji je u završnim fazama izrade, saopšteno je na sastanku. Za sedam regionalnih centara za upravljanje komunalnim otpadom pripremljena je, ili je u toku priprema projektno-tehničke dokumentacije, čime su spremni za investiranje i izgradnju, dok će u narednim godinama biti nastavljeno sa realizacijom i izgradnjom svih 27 takvih centara koji su neophodni Srbiji. Ministarstvo je opredelilo sredstva za izgradnju četiri transfer stanice. Za oko 40 opština obezbeđena su sredstva (prošle godine za 22 opštine, a ove godine 14 opština), za izradu projektno-tehničke dokumentacije za sanaciju i remedijaciju nesanitarnih opštinskih deponija, dve opštine su finansirane i za radove na zatvaranju deponija, a trenutno je u toku javni poziv opštinama za novi krug finansiranja ovakvih projekata, rečeno je delegaciji.

Regionalna direktorka za Centralnu i Jugoistočnu Evropu Šarlot Ruh čestitala je na uspešnoj realizaciji faze projekta izgradnje Centra za upravljanje otpadom u Vinči koju će i EBRD finansijski podržati, i izrazila punu spremnost ove evropske finansijske institucije da pomogne Srbiji u realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine.

Direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj naglasila je spremnost za pružanje stručne pomoći EBRD-a u procesu kofinansiranja, pripreme neophodne dokumentacije i projekata.

Na sastanku je konstatovana obostrana zainteresovanost za razvijanje saradnje koja će doneti zdraviju i bolju životnu sredinu građanima Srbije i zaključeno da se ona nadalje usmeri ka realizaciji konkretnih ideja i projekata.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Pridružite se građanskom merenju kvaliteta vazduha

29.09.2019

gasovi_zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Bark)

Foto-ilustracija: Unsplash (Fred Rivett)

Budite deo projekta građanske inicijative u nauci „Vidljivi podaci za nevidljiv vazduh“!

Beogradska otvorena škola u saradnji sa Internet društvom Srbije i kompanijom “AllThingsTalk” pokreće projekat građanskog merenja kvaliteta vazduha sa idejom da svako od nas može da doprinese prikupljanju otvorenih podataka, u svim delovima grada. Veći broj podataka će omogućiti, ne samo dobijanje preciznijih informacija prema lokacijama, već i njihovo brzo ažuriranje, kvalitetnije predstavljanje i praktičnu primenu u servisima koji će građani koristiti. Ovaj projekat nema za cilj da parira zvaničnim podacima već da osposobi građane da sami sakupljaju podatke i da ih dodatno informiše o tome kako da pronalaze informacije o kvalitetu vazduha, kako da ih javno dele i da na osnovu činjenica utiču na kreiranje javnog mnjenja o kvalitetu vazduha u svojoj životnoj sredini.

Ukoliko:

Vas zanima kvalitet vazduha, način praćenja zagađujućih materija;
Imate sklonosti ka elektronici, hardveru i programiranju;
Želite da budete deo pokreta građanske inicijative u nauci;
Vas zanimaju podaci i sve u vezi sa njima;
Želite da znate koje su institucije za šta nadležne i koji propisi regulišu ovu oblast;
Želite da sami i uz pomoć mentora sastavite i posedujete svoj uređaj za praćenje kvaliteta vazduha;
Spremni ste da uređaj držite aktivnim 6 meseci;
Spremni ste da se aktivno uključite u aktivnosti praćenja kvaliteta vazduha u Srbiji.

PRIKLJUČITE SE!

Foto-ilustracija: Unsplash (Davies Designs Studio)

Šta vas očekuje?

Izabrani učesnici proći će kroz obuku tokom koje će dobiti sva potrebna znanja i veštine da se aktivno uključe u građansko praćenje kvaliteta vazduha. Svim učesnicima biće obezbeđeni merni uređaji, neophodna oprema, kao i tehnička podrška za instalaciju uređaja i tokom građanskog merenja kvaliteta vazduha.

Obuka će biti održana 6. oktobra u Impact Hub-u, Makedonska 21, Beograd u okviru DESCON-a. Za obuku su predviđene dve grupe u sledećim terminima:

I termin 10:30 – 14:00h
II termin 15:00 – 18:00h

Uređaj za merenje kvaliteta vazduha biće sklopljeni tokom obuke uz podršku mentora i predati učesnicima na trajno korišćenje, kako bi učesnici mogli da nastave da prate kvalitet vazduha i nakon završetka našeg projekta. Uređaj meri koncentracije PM2.5 i PM10 čestica, temperaturu i vlažnost vazduha i mora biti postavljan na otvorenom, zaštićen od kiše, pokriven stabilnom WiFi mrežom, sa stalnim električnim napajanjem u blizini.

Kao učesnici, imaćete mogućnost da pratite kvalitet vazduha u realnom vremenu, da prikupljate podatke o tome i rezultate merenja delite sa velikim brojem ljudi u Srbiji i van nje, da podatke koristite za razvoj različitih digitalnih proizvoda i budete deo zajednice koja o kvalitetu vazduha govori na osnovu podataka. Kroz obuku ćete naučiti kako da sastavite svoj merni uređaj i povežete ga sa postojećim online platformama, kako da pronađete i razumete informacije zvaničnih institucija o kvalitetu vazduha. Razumećete koja institucija je za šta nadležna, na koje zakone i propise koji regulišu zaštitu kvaliteta vazduha možete da se pozovete u borbi za čist vazduh.

Šta se od vas očekuje?

Učešće na uvodnoj obuci za sklapanje i upravljanje uređajima za građansko merenje kvaliteta vazduha 6. oktobra;
Instalacija uređaja, u prvoj nedelji nakon obuke (do 11. oktobra);
Održavanje optimalnih uslova za rad uređaja (pokrivenost WiFi internet konekcijom, dostupnost izvora napajanja električnom energijom, izloženost spoljašnjem vazduhu i zaštita od direktnih uticaja atmosferskih padavina);
Aktivno učešće u građanskom merenju i deljenje podataka o kvalitetu vazduha na online platformi od oktobra 2019. do kraja januara 2020. godine;
Učešće u tri mit-apa tokom kojih ćemo se umrežavati i razmenjivati iskustva i znanja o otvorenim podacima i kvalitetu vazduha sa ostatkom zajednice.

Foto-ilustracija: Unsplash (Juniper Photon)

Na kraju, najvažnije, od vas očekujemo dobru energiju i radoznalost koje ćete razmenjivati sa zajednicom!

Rok za prijave je četvrtak, 3. oktobar 2019. godine do 17h.

Broj učesnika je ograničen. Mesta će se popunjavati prema redosledu pristiglih validnih prijava.

Stoga – požurite i prijavite se!

Prijavu možete popuniti na linku.

Ova inicijativa se organizuje u okviru projekta „Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti“ koji partnerski sprovode Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i UNDP Srbija, a podržava Svetska banka i Fond za dobru upravu Ujedinjenog kraljevstva (GGF).

Izvor: Beogradska otvorena škola

1...842843844...1,676 Page 843 of 1,676

Ukoliko:

Šta vas očekuje?

Šta se od vas očekuje?

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM