EBRD podržava ulaganje u obnovljive izvore energije u Srbiji

03.10.2019

renewables_renewable_energy_sunrise_wind_park_wind_power — Photo-illustration: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić sastao se sa izvršnom direktorkom Evropske banke za obnovu i razvoj zaduženom za Jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, Šarlot Rue.

Saradnja Ministarstva rudarstva i energetike sa EBRD ocenjena je kao veoma uspešna.

Na sastanku je konstatovano da će EBRD nastaviti da podržava ministarstvo u naporima da reformiše srpsko energetsko tržište, kao i da promoviše razvoj investicionih uslova, za generisanje obnovljivih izvora energije. Na sastanku je obostrano konstatovano da Srbija u poslednje dve godine ima lidersko mesto u regionu kada su obnovljivi izvori energije u pitanju.

Za EBRD je značajno da Srbiji pruži podršku, kako bi se energetski sektor unapredio i modernizovao. Pored obnovljivih izvora, iz hidropotencijala, a pre svega projekata iz energije vetra, gde je Srbija postigla zavidne rezultate, tu su i projekti rehabilitacije, unapređenja prenosnih sistema i implementacije pametne mreže koji se razvijaju sa preduzećima EPS i EMS.

Na sastanku je takođe naglašeno da, nakon obavljenih konsultacija sa predstavnicima Evropske komisije i nemačke KfW banke, Srbija ima mogućnost podrške u vidu donacije iz fonda IPA 2021 za projekte adaptacije javnih zgrada i unapređenja energetske efikasnosti.

Sastanku su prisustvovali Žužana Hargitai, šef kancelarije EBRD za Zapadni Balkan, sa saradnicima, državni sekretari u ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović i Stevica Deđanski i pomoćnik ministra Miloš Banjac.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Novi EU propisi za eko dizajn kućnih aparata

03.10.2019

kuhinja_eko_dizajn_kućni_aparati — Foto-ilustracija: Unsplash (Le Creuset)

Evropska komisija (EK) usvojila je 1. oktobra nove mere za eko dizajn proizvoda poput frižidera, mašina za pranje veša, mašina za sudove, televizora, čime su nastavljeni napori da se smanje evropski ugljenični otisak i računi potrošača za energiju.

Unapređenje eko dizajna proizvoda doprineće sprovođenju principa “Energetska efikasnost na prvom mestu” koji je među prioritetima Energetske unije EU.

Kako je saopštila EK, prvi put ove mere uključuju zahtev da se proizvodi mogu popraviti i reciklirati. Ocenjeno je da će se unapređenjem radnog veka aparata, održavanja, mogućnosti za ponovnu upotrebu, nadogradnju, recikliranje i upravljanje otpadom doprineti ispunjavanju ciljeva kružne ekonomije.

Komisija procenjuje da će te mere, uz energetske oznake usvojene u martu, doneti uštedu od 167 TWh finalne potrošnje energije godišnje do 2030.

To odgovara godišnjoj potrošnji energije Danske i znači smanjenje ugljen-dioksida ekvivalenta za više od 46 miliona tona.

Za evropska domaćinstva, nove mere znače uštedu u proseku od oko 150 evra godišnje.

Nova ušteda dolazi na već ostvarenu zahvaljujući odredbama o eko dizajnu i energetskim oznakama koje, očekuje se, treba da donesu godišnju uštedu od oko 150 miliona tona naftnog ekvivalenta do 2020, što odgovara godišnjoj primarnoj potrošnji energije Italije.

Za potrošače to znači u proseku za 285 evra manji račun za struju na godišnjem nivou.

Evropski komesar za klimatske akcije i energetiku Migel Arias Kanjete istakao je da je eko dizajn ključni element u borbi protiv klimatskih promena i direktan doprinos ciljevima Pariskog sporazuma o klimi.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sidekix Media)

“Kao korak ka našem dugoročnom cilju potpuno dekarbonizovane EU do 2050, naša strategija energetske efikasnosti i eko dizajna postaje još značajnija”, rekao je Kanjete.

Direktorka Evropske organizacije potrošača (BEUC) Monik Gojens rekla je da će novi zahtev da proizvod bude popravljiv pomoći da se produži vek malih kućnih aparata koji se prebzo kvare.

“Ključno je da napustimo trend bacanja koji iscrpljuje prirodne resurse i prazni novčanike potrošača”, zaključila je Gojens.

Izvor: EurActiv.rs

“Mura-Drava-Dunav”, prvi Unesko rezervat biosfere koji se prostire kroz pet zemalja

02.10.2019

river_danube_nature_reka_dunav_priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Izuzetan kraj oko reka Mure, Drave i Dunava koji zauzima površinu od 930 hiljada hektara od Austrije do Srbije bi nakon potvrde Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauke i kulturu (Unesko) trebalo da postane prvi rezervat biosfere na svetu koji se prostire kroz pet zemalja. Odluka Uneska o zajedničkoj nominaciji Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije se očekuje u junu 2020. godine, saopštio je Svetski fond za prirodu.

Rad na uspostavljanju rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” je započeo 2011. godine kada su ministri životne sredine iz svih pet zemalja potpisali Deklaraciju o uspostavljanju prekograničnog rezervata biosfere. U periodu od 2012. do 2019. godine, zemlje su postepeno stavljale pod zaštitu svoje rečne predele, najpre Hrvatska i Mađarska (2012), a za njima i Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija, podneta krajem septembra, povezala je pet zasebnih celina u jednu jedinstvenu. Kruna zajedničke “zelene vizije” biće proglašenje najvećeg evropskog zaštićenog lokaliteta.

Oblast odlikuje visoka biološka raznovrsnost. Među njenim stanovnicima se nalazi i čak 140 parova orla belorepana, što tzv. evropski Amazon čini staništem najveće populacije tih ptica na našem kontinentu. Prisutne su i ugrožene vrste kao što su male čigre, crne rode, vidre, dabrovi i jesetre. Prostor je bitan i za više od 250 hiljada ptica selica.

Poplavna područja štite naselja od poplava i osiguravaju pijaću vodu za gotovo 900 hiljada stanovnika. Krajolici povećavaju potencijal za razvoj održivog turizma. “U doba klimatske krize i masovnog nestanka vrsta, očuvanje naših poslednjih prirodnih bogatstava je pitanje preživljavanja. Novi rezervat prirode je značajno odstupanje od izrabljivanja prirode kroz razarajuće projekte hidroelektrana ili ekstrakcije sedimenata. Time se utire put ka održivom suživotu prirode i društva”, objasnio je Arno Mol, vođa programa u austrijskom ogranku Svetskog fonda za prirodu i dugodišnji zagovornik zaštite Mure, Drave i Dunava.

U realizaciju projekata na potezu od Austrije do Srbije se trenutno ulaže oko 14 miliona evra, a jedan od njih je i biciklistička ruta “Evropski Amazon”.

Sastavni deo rezervata biosfere “Mura-Drava-Dunav” je i naš rezervat biosfere “Bačko Podunavlje” koji se pruža na teritoriji grada Sombora i četiri opštine – Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka.

Jelena Kozbašić

U požaru u Francuskoj izgorelo preko 5000 tona hemijskog otpada

02.10.2019

dim_Francuska_zagađenje — Foto: YouTube (screenshot)

U hemijskoj fabrici u Ruenu, na severozapadu Francuske, izgorelo je preko 5000 tona hemijskog otpada.

Stanovništvo, poljoprivrednici i borci za očuvanje životne okoline zahtevaju od vlasti da im se da više informacija o negativnom uticaju ovog događaja na životnu sredinu. Smatraju da vlasti kriju kompletne podatke o tome.

Neposredno su najviše pogođeni poljoprivrednici, koji su tokom protekle nedelje morali da odbace i na desetine hiljada litara mleka. Takođe, odlučeno je da meso sa farmi u okolini bude poslato na dodatna ispitivanja. Savetovalo se da se voće i povrće iz bašti dobro opere pre konzumiranja i da se ostaci od požara, poput čađi, ne dodiruju.

Državne vlasti su izjavile da nema opasnih otrovnih supstanci u vazduhu i gradskoj vodi. Škole su ponovo otvorene, nakon što su privremeno bile zatvorene na nekoliko dana u cilju uklanjanja ostataka čađi, ali ipak zaposleni u školama odbijaju da se vrate na posao i napominju da se učenici žale na glavobolju.

Stanovništvo nije uvereno u tvrdnje da nema opasnosti po zdravlje i ne veruju da se, kako vlasti kažu, može sasvim normalno živeti i funkcionisati.

Ministar zdravlja rekao je da ne može da garantuje potpunu bezbednost nakon gašenja požara jer postoje tragovi ugljovodoničnih ostataka.

Do snažne eksplozije došlo je prošlog četvrtka u skladištu koje je u vlasništvu Lubrizola, proizvođača industrijskih maziva i aditiva za gorivo, čiji je vlasnik američki milijarder Varen Bafet. Postrojenje Lubrizol nalazi se na nekoliko kilometara od Ruena, u kojem živi oko 100.000 ljudi. Vatrogasci su satima radili na gašenju požara.

Jelena Cvetić

U Ćupriji zamena vodovodnih cevi starih 60 godina

02.10.2019

Ćupriji predstoji zamena 18 kilometara “sekundarne vodovodne mreže” i modernizacija merenja protoka što će trajati godinu dana i što će država platiti dva miliona evra.

Ćuprija decenijama ima nestašicu vode i druge svakodnevne probleme jer je vodovodna mreža stara 60 godina.

“Mreža je dotrajala tako da ćemo stare azbestne cevi zameniti novim, od modernog materijala s dužim rokom trajanja”, kazao je direktor Javnog komunalnog preduzeća “Ravno 2014” Dejan Ristić.

Ćuprija se vodom za piće snabdeva iz jednog izvorišta kod Paraćina i dva u Ćupriji, te se sada razmatra i izgradnja novih bunara.

JKP “Ravno 2014” je radi predstojećih radova kupilo šest vozila i mašina za 70 miliona dinara, uglavnom iz kredita.

Izvor: Zelena Srbija

Srbija nagrađena za sprečavanje ilegalne trgovine supstancama koje oštećuju ozon

02.10.2019

ozonski_omotač_sertifikat_Srbija — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije je dobitnik medalje i sertifikata za uspešno sprečavanje ilegalne trgovine supstancama koje oštećuju ozonski omotač. Priznanje je uručeno na Godišnjem sastanku regionalne mreže Evrope i centralne Azije (ECA) carine i ozonskih službenika u Kijevu, Ukrajini, koji je održan u septembru 2019. godine.

Takođe, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača u okviru Odeljenja za zaštitu vazduha i ozonskog omotača, Sektora za upravljanje životnom sredinom, dobitnik je medalje i sertifikata za doslednu primenu iPIC mehanizma, kao jednog od načina za prevenciju ilegalnog prometa ovih supstanci.

Do sada je dodela nagrada regionalne ozonske mreže organizovana 2010, 2012, 2014, 2016. i 2019. godine i na svim dodelama predstavnici Ministarstva su nagrađeni. Petom nagradom zaredom Republika Srbija predstavlja lidera u regionu u pogledu preduzimanja preventivnih aktivnosti u ovoj oblasti.

Za doslednu primenu iPIC mehanizma pored predstavnika Republike Srbije ove godine nagrade su dobili i predstavnici nadležnih ministarstava iz: Belorusije, Kine, Hrvatske, Evropske unije, Severne Makedonije i Rusije.

Kontrola ilegalne trgovine je jedan od ključnih faktora za ispunjavanje obaveza u okviru Montrealskog protokola, međunarodnog sporazuma koji za cilj ima smanjenje oštećenja ozonskog omotača kroz smanjenje potrošnje supstanci koje ga oštećuju, a usvajanjem Kigali amandmana i smanjenje globalnog zagrevanja i klimatskih promena.

Ilegalna trgovina supstancama koje oštećuju ozonski omotač predstavlja ozbiljan problem za većinu potpisnica Montrealskog protokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač i iz tog razloga je važna dobra saradnja i razmena iskustava između nadležnih organa zemalja potpisnica. Mehanizam iPIC je neformalni mehanizam razmene informacija između nadležnih organa zemalja među kojima se vrši promet supstancama koje oštećuju ozonski omotač i na taj način omogućava, na primer, zemlji uvoznici kao što je Srbija da proveri da li je određeni uvoz ovih supstanci legalno i uz svu potrebnu dokumentaciju izvezen iz zemlje izvoznice. Komunikacija se vrši ili putem elektronske pošte ili koristeći poseban iPIC portal. Dosledna primena ovog mehanizma dovela je do smanjenja broja slučajeva potencijalne ilegalne trgovine, odnosno slučajeva u kojima je utvrđeno da nema uredne dokumentacije, kao i do poboljšanja kvaliteta podataka koje Srbija i njeni partneri izveštavaju u okviru svojih obaveza.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Karlsberg budućnosti – manje vode, više piva

02.10.2019

Carlsberg_pivo_staklena_ambalaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Jedan od najvećih svetskih proizvođača piva Karlsberg najavio je da će prepoloviti udeo upotrebe vode pri pravljenju piva.

Osmislili su inicijativu u okviru koje će reciklirati 90 odsto vode koju koriste, čime će umanjiti potrošnju energije do 10 odsto. Na taj način će prepoloviti upotrebu vode u sedištu pivare u Danskoj.

Biće prva pivara koja će doprineti uštedi vode. Plan je da količinu vode od trenutnih 2,9 hektolitara po hektolitru piva smanje na 1,4 hektolitra. Od osnivanja do sada ta razmera se menjala, te je 1979. odnos bio 4:1 u odnosu pivo:voda.

Na ovaj način moći će da uštede i do 90 odsto potrošnje vode za varenje piva, što će na nivou celokupne proizvodnje pivare predstavljati veliki uspeh.

Ipak, plan je sastavljen u okvirima koraka ka postepenom progresu, odnosno prvobitni cilj odnosi se na 2022. godinu, do koje bi mogli da imaju potrošnju vode smanjenu za 25 odsto, što će do 2030. biti udvostručeno.

Inicijativa će pomoći uspehu održivog programa pod nazivom “Together Towards ZERO”, prema kojem bi pivara do 2030. godine trebalo da beleži nultu emisiju ugljenika i nultu potrošnju vode, ali i da ispuni zamisao o odgovornoj konzumaciji alkohola i izuzeću od bilo kakvih nezgoda na radnom mestu, odnosno da osigura potpunu bezbednost zaposlenih.

Jelena Cvetić

Resalta i EIF za razvoj energetske efikasnosti u Evropi

02.10.2019

Evropski investicioni fond (EIF) obezbediće Resalti, inovativnom slovenačkom pružaocu rešenja za energetsku efikasnost, šest miliona evra novog deoničkog kapitala. Ovo povećanje kapitala pomoći će Resalti da se razvija i postane glavni pružalac nezavisnih energetskih usluga i rešenja za obnovljive izvore energije, što pozitivno utiče na slovenačku ekonomiju, ekonomiju Evropske unije (EU) i životnu sredinu.

Ova kompanija trenutno radi sa privatnim klijentima, kompanijama i opštinama u Sloveniji, Bugarskoj, Crnoj Gori, Češkoj, Hrvatskoj, Italiji, Makedoniji i Srbiji, pomažući im da smanje emisije ugljen-dioskida (CO2), potrošnju energije i novčane troškove energije.

Novi deonički kapital omogućen garancijom iz budžeta EU, a u okviru Investicionog plana za Evropu (Junker plana), omogućava Resalti da i dalje doprinosi energetski efikasnoj i ekološkoj Evropi. Do danas je kompanija razvila i implementirala rešenja koja su uštedela 300 GWh električne energije i smanjila emisije CO2 za 30.000 tona godišnje, što je jednako sađenju 3.400 ha šume.

Resalta je kompanija koju su osnovali slovenački industrijski giganti – Gorenje, Geoplin i Energetika Ljubljana, a u narednom periodu njen razvoj će biti mahom usmeren na projekte za obnovljive izvore energije i na istovremeno proširenje portfolija energetskih usluga. Evropska komisija (EK) je doprinos kompanije smanjenju emisija CO2 kroz projekat energetske rekonstrukcije Ljubljane prepoznala kao najbolji projekat energetske usluge, koji je ove godine nagrađen Evropskom nagradom za energetske usluge.

Polovina iznosa rekapitalizacije dolazi od zajedničkog instrumenta koji su razvili EIF i Slovenačka razvojna banka (SID), dok druga polovina dolazi odbugarskog investicionog fonda Black Peak Capital i privatnih investitora.

Izvršni direktor EIF-a Pjer Luiđi Gilbert izjavio je da su kompanije poput Resalte dokaz da preduzeća istovremeno mogu biti uspešna i ekološki svesna.

„Postoji poslovna prilika da Evropa postane bolje mesto za buduće generacije i Resalta je pomogla Sloveniji i EU tako što je iskoristila tu priliku. EIF je ponosan što podržava Resaltu koja deli našu viziju Evrope kao mesta gde posao i sredina funkcionišu u harmoniji, a ne u sukobu. Zahvaljujem se i SID-u što je naš pouzdan partner u Sloveniji”, rekao je izvršni direktor EIF-a.

Evropski komesar za klimatske akcije i energiju Migel Arias Kanjete rekao je da Junkerov plan pospešuje postizanje ciljeva korišćenja čiste energije u celoj EU. Danas, Junkerov plan podržava Resaltu, veoma obećavajuću startap kompaniju, u njenom rastu, napretku i razvitku rešenja za obnovljive izvore energije. „Čestitam Resalti na iskorišćavanju prilike koju nudi Junkerov plan i nadam se da će više slovenačkih inovativnih kompanija slediti taj primer”, izrazio je svoje nade Arias Kanjete.

Prema rečima direktora Resalte Luke Komazeca, investicija EIF-a je veliki korak u razvoju Resalte, a poverenje koje im je ukazano potvrđuje važnu ulogu koju nezavisne kompanije imaju u razvoju energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući ovoj investiciji oni će moći da razvijaju mnoge nove projekte u svom biznis planu. „Uzbuđeni smo što ulazimo u sledeću fazu Resaltinog napretka, za koji smo uvereni da će imati trajan uticaj na energetski profil regije”, izjavio je Luka Komazec.

Ceo tekst pročitajte u tekstu Magazina Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST jun-avgust 2019.

Nemačka razvojna banka zainteresovana za energetske projekte u Republici Srpskoj

02.10.2019

Banja_Luka_RS — Foto: Wikipedia/Rade Nagraisalovic (Tonka)

Ministarka finansija Zora Vidović razgovarala je u Banja Luci sa Adamom Drosdzolom, novoimenovanim direktorom Kancelarije Nemačke razvojne banke (KfW) u BiH, o projektima u oblasti energetske efikasnosti, revitalizaciji i izgradnji vodovodne i kanalizacione infrastrukture, kao i razvojnim projektima u elektroenergetskom sektoru.

Delegacija Nemačke razvojne banke posebno je iskazala interes za projekte u oblasti energetike, gde se, nakon uspešno završene dve faze projekta revitalizacije hidroelektrane „Trebinje 1“, nastavlja treća faza s ciljem produženja radnog veka hidroelektrane.

“Veoma smo zahvalni Nemačkoj razvojnoj banci na spremnosti i volji za podršku RS i dosadašnjim uspešno realizovanim projektima, koji su od velikog značaja za njen razvoj”, izjavila je Vidović i dodala da je od posebnog značaja podrška lokalnim zajednicama od kojih će direktnu korist imati građani.

Istakla je da je nedavno entitetska vlada prihvatila grant sredstva KfW-a za projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama, koji bi trebao dati doprinos približavanju standardima Evropske unije u oblasti energetske efikasnosti, saopšteno je iz Ministarstva finansija RS.

“Posebno smo zadovoljni činjenicom da KfW uz kreditna sredstva pruža i grantove, bez kojih bi opštinama i gradovima bilo veoma teško obezbediti potrebna sredstva za ključne projekte”, izjavila je ministarka finansija i navela da je jedan od uspešnih projekata vodosnabdevanje i odvođenje otpadnih voda u Banja Luci, za koji je obezbeđeno 18 miliona evra.

Izvor: Energetika.ba

Nov sistem odbrane od poplava u Paraćinu

02.10.2019

reka_Crnica_Paracin_wiki — Foto: Wikipedia/Bojana Matić

Među najvećim i za građane Paraćina značajnijim projektima koji su obeležili period između dva praznika opštine intenzivirana je izgradnja novog sistema odbrane od poplava na svim projektnim deonicama, od Glavice do ušća u Veliku Moravu.

Najkomplikovaniji i najzahteviniji radovi izvode se u centru grada, na izgradnji novog korita Crnice, zaštitnih obalnih zidova, temelja za ugradne elemente na koje će se postavljati mobilna oprema duž pojaseva, čija je zaštita projektom predviđena na taj način.

Uz sav taj posao sređuju se i kejske staze, koje će biti nastavljene u produžetku velikog šetališta pored reke nizvodno i uzvodno, čime se, uz neophodne radove podizanja stepena zaštite Paraćina od poplava ubuduće, postiže još jedan cilj – produženo i uređeno šetalište pored paraćinske reke.

Goste iz pobratimskih gradova i opština, koji povodom Dana opštine borave u Paraćinu, domaćini su poveli u šetnju kejskom stazom, od novog Kulturnog centra ka Pozorištu, kako bi videli poodmakle radove u odnosu na prethodnu posetu Paraćinu, 27. septembra prošle godine.

Izvor: Opština Paraćin

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Paraćin u slici i reči“ koji je sufinansiran iz budžeta Opštine Paraćin na Javnom pozivu za učešće na opštem konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2019. godini.

Nova turistička atrakcija u Užicu – vožnja kajakom kroz kanjon Đetinje

02.10.2019

Kajak8-1024x683-768x512 — Foto: Grad Užice

U okviru projekta Unapređenje turističke infrastrukture u regiji Zapadna Srbija u Užicu je nabavljeno 10 kajaka kojima će se posetioci voziti stazom dugom 900 metara kanjonom reke Đetinje.

„Ovaj projekat finansiralo je Ministarstvo turizma sa 1,4 miliona dinara. Pored kajaka, koji su namenjeni prvenstveno vožnji rekreativaca, urađeno je pristanište, stavljena zaštitna ograda na brani, a iz gradskog budžeta urađene su pristupne stepenice. Ovo je novina u turističkoj ponudi klisure reke Đetinje, koja sa biciklističkom stazom, zip lajnom, neolitskim naseljem čija izgradnja je u toku, kao i rekonstrukcija Starog grada, sigurno će privući još više turista u Užice“, rekao je direktor TO Regije Zapadna Srbija Miroslav Rađen.

Gradonačelnik Užica Tihomir Petković podsetio je da je Ministarstvo turizma uložilo više miliona evra u razvoj turizma u gradu na Đetinji i da će novi sadržaj još više uticati na raznovrsnost turističke ponude.

„Zelenom stazom u kanjonu Đetinje podstakli smo Užičane da se više bave biciklizmom, a sada im nudimo mogućnost da probaju i vožnju kajakom, koji je jedan od najzdravijih i najlepših vidova rekreacije“, istakao je Petković.

Trener kajakaške reprezentacije Srbije Milenko Našagaćin koji je učestvovao u organizaciji vožnje kajakom po Đetinji, rekao je da je ovo jedna od najlepših kajakaških staza u zemlji.

„Lokalitet je savršen. Predivna je priroda. Onaj ko dođe i proba vožnju kajakom sigurno neće pogrešiti. Biće u prilici da doživi nešto novo i mislim da je ovo jedini, pravi način da se Đetinja doživi sa vode“, poručio je Našagaćin.

Posle promo vožnje, koja je organizovana proteklog vikenda, Užičani će od proleća, kao i svi gosti ovog grada, moći da se voze kajacima rekom Đetinjom od Velike brane nizvodno 900 metara.

Izvor: Grad Užice

Kuršumlija izabrana za „Izuzetnu destinaciju Evrope“ u Srbiji

01.10.2019

Kursumlija-panorama — Foto: Wikipedia/Nikolić

Opština Kuršumlija je pobednik ovogodišnjeg nacionalnog izbora za “Izuzetnu destinaciju Evrope” (EDEN) u Srbiji. Za prateće destinacije su izabrani Pećinci i Kruševac, a takmičenje je kod nas sprovela Turistička organizacija Srbije.

Proglašenje dobitnika priznanja upriličeno je na Svetski dan turizma 27. septembar na svečanoj ceremoniji u Skupštini grada Beograda.

Tema ovogodišnjih nacionalnih EDEN konkursa održanih u 16 evropskih zemalja članica ili kandidatkinja za člasntsvo u Evropskoj uniji je bila “Zdravstveni i velnes turizam”.

Poseban naglasak je ove godine u našoj zemlji bio stavljen na destinacije koje poseduju uredbom utvrđeno područje banje i/ili klimatskog mesta, zaštićeno područje – nacionalni park, park prirode, predeo izuzetnih odlika, opšti ili specijalni rezervat prirode, spomenik prirode, zaštićeno stanište ili rezervat biosfere UNESKO.

“Kuršumlija, mogu da kažem slobodno, je jedina opština u Srbiji koja na svojoj teritoriji ima tri banje – Prolom, Lukovsku i Kuršumlijsku, prirodni fenomen Đavolju varoš, bogato kulturno-istorijsko nasleđe”, rekla je Jasmina Savić, direktorka Turističke organizacije Kuršumlija, za RTS, dodavši da i Nemanjini manastiri iz 12. veka postaju sve popularniji, kako među domaćim, tako i među stranim turistima.

Ministar turizma Rasim Ljajić je prezadovoljan rezultatima ove privredne grane, a naročito novim smeštajem i brojem od 400 hotela.

Svaki deseti zaposleni čovek na svetu radi u turizmu što znači da je ovo jedna od najisplativijih grana privrede u svakoj državi pa i Srbiji, rečeno je u Skupštini grada na proslavi Svetskog dana turizma.

Izbor za “Izuzetnu destinaciju Evrope” je projekat Evropske komisije sa ciljem povezivanja područja u kojima se razvija ekološki, kulturološki i društveno prihvatljiv turizam kako bi ona međusobno sarađivala i delila značajna iskustva i naučene lekcije. Nagrađene destinacije dobijaju mogućnost za povećanu međunarodnu promociju i učešće u radu nacionalne i evropske EDEN mreže s fokusom na održivi turizam.

U finale na evropskom nivou plasirale su se dve destinacije iz Slovenije, Dolenjska i Podčetrtek, a pobedu je, po odluci stručnjaka, odneo Podčetrtek.

Jelena Kozbašić

Santa leda od 315 milijardi tona odvojila se od Antarktika (VIDEO)

01.10.2019

Antarktik_obala_ledena_ploča — Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Palmer)

Foto-ilustracija: Unsplash (Torsten Dederichs)

Odvojila se santa leda površine 1,6 kvadratnih kilometara i težine 315 milijardi tona od treće po veličini ledene ploče Ejmeri na Antarktiku. Na njoj nije bilo značajnih promena još od 1963/64. godine, ali naučnici smatraju da ovo odvajanje nije povezano sa klimatskim promenama.

Helen Amanda Friker sa Instituta za okeanografiju “Scripps” prva je primetila pukotinu na ploči još na početku drugog milenijuma i procenila da će se ploča slomiti između 2010. i 2015. godine. Ipak, naučnici nisu mogli da znaju na kojem će tačno mestu će doći do odvajanja. Tvrde da je ovo deo uobičajenih prirodnih procesa koji se ponavljaju na svakih 60-70 godina i da ga zato ne treba povezivati sa klimatskim promenama.

Naučnici napominju da će biti neophodno da se isprati kako gubitak ove količine leda utiče na okean jer Ejmeri predstavlja ključan odvodni kanal za istočni deo kontinenta. Takođe, ova santa veličine Sidneja može predstavljati opasnost pri plovidbi, čemu će se posvetiti pažnja u narednom periodu.

Jelena Cvetić

Zašto na ovoj američkoj benzinskoj pumpi nema benzina?

01.10.2019

takoma_park_gas-to-electric_station — Foto: Twitter (screenshot)

Kada nekadašnje mušterije jedne benzinske pumpe u Takoma Parku u saveznoj američkoj državi Merilend svrate do nje kako bi dopunili svog dvotočkaša ili četvorotočkaša, ostaće iznenađene i praznog rezervoara. Umesto creva za gorivo zateći će kablove za električnu energiju.

Pomenuta pumpa je prva u Sjedinjenim Američkim Državama koja je napravila zaokret od iskorišćavanja naftnih derivata ka upotrebi punjača za električna vozila. Otvorena je 24. septembra.

Putevima Merilenda trenutno jezdi 20.700 elektromobila, a procenjuje se da će novi kapaciteti za punjenje dodatno motivisati građane da benzince i dizelaše zamene u korist vozila na električnu energiju. Infrastruktura je neophodna i za elektrifikovanu taksi službu.

Iza preduzeća RS Automotives u prošlosti stoji 61 godina rada u polju fosilnih goriva, a ispred – mnogo zelenija budućnost. Vlasnik Depesvar Doli je objasnio medijima kako je vremenom postajao sve nezadovoljniji ugovorima sa naftnim kompanijama, što zbog ograničenja snabdevanja iz više različitih izvora, što zbog pritiska da se određena količina energenata proda, što zbog nedovoljne pomoći pri održavanju pumpe.

Lokalni politički zvaničnik se prošle godine obratio Doliju sa idejom da “ozeleni” svoje poslovanje, a presudan faktor u njegovoj neobičnoj ličnoj energetskoj tranziciji je bila njegova sedamnaestogodišnja kćerka koja ga je, kroz lekciju o životnoj sredini, ubedila da bi to bila ispravna odluka.

“Ne radim to isključivo zbog profita razmišljajući koliko novca ću zaraditi – ne! Znam da je podređeno plemenitom cilju i da je nešto novo”, rekao je on i zaključio da će svojim primerom možda ohrabriti i druge preduzetnike da mu se pridruže i pruže podstrek razvoju elektromobilnosti.

Četiri punjača imaju ukupnu snagu od 200 kW. Baterije na automobilima moći će da se napune do oko 80 odsto u roku od 20 do 30 minuta. Za to vreme, njihovi vlasnici imaju mogućnost da se, uz grickalice i piće, opuste u prodavnici. U njoj su postavljeni i ekrani na kojima će vozači imati uvid u to koliko vremena je preostalo do potpunog punjenja baterije njihovog elektromobila. U sklopu “pumpe” se nalazi i radionica.

Dodatni punjači su Takoma Parku, prema rečima direktora Instituta za električna vozila Metjua Vejda, bili očajnički potrebni. U gradiću sa oko 17.000 stanovnika postojalo je tek dva koja su korišćena bez prestanka. Ljudi su stajali u redu kako bi napunili baterije elektromobila, pa će Dolijeva transformisana benzinska pumpa pomoći da Takoma Park ispuni potrebe svojih meštana za električnom energijom u sektoru saobraćaja.

Jelena Kozbašić

Poljoprivrednici traktorima krenuli na protest u Hag

01.10.2019

traktori_farmeri_protest — Foto: Twitter (screenshot)

Saobraćaj na holandskim putevima danas, 1. oktobra, potpuno je blokiran jer su holandski poljoprivrednici krenuli traktorima prema Hagu, gde je planirano okupljanje na demonstracijama. Poljoprivrednici će štrajkovati jer su, kako kažu, bez potrebe predstavljeni kao krivci za zagađenje azotom, kao i za zlostavljanje životinja.

Zagađenje azotom trenutno je primaran politički problem u Holandiji. Za najveću emisiju azota okrivljena je poljoprivredna industrija, zbog čega su se poljoprivrednici žestoko pobunili. Smeta im, takođe, što ih okrivljuju za nedozvoljeno držanje velikog broja životinja i što ih posmatraju kao zlostavljače životinja.

Zato se preko 10.000 poljoprivrednika okupilo kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo. Tvrde da se ovim poslom bave upravo zato što vole i cene prirodu i žele da im se ukaže potrebno poštovanje. Uprkos tome, političari, mediji i aktivisti ih predstavljaju u drugom svetlu.

Ulice su potpuno blokirane i putevi su jedva prohodni. Preko 1.000 kilometara puta je zakrčeno pojačanim saobraćajem, što je dodatno otežano kišnim vremenskim uslovima. Ljudi koji su se našli na putevima opisali su jutrošnju situaciju kao jednu od najgorih u saobraćuju u istoriji zemlje.

Gradsko veće Haga dalo je odobrenje da se u gradu pojavi 75 traktora, dok će ostali biti preusmereni na druge lokacije.

Za sada je zabeleženo da je minimum jedan vozač uhapšen jer se kretao srednjom trakom kako bi izbegao blokade na putu.

Jelena Cvetić

Hrvatska i slovenačka strana o Nuklearnoj elektrani Krško

01.10.2019

Hrvatska_Slovenija_Nuklearna_elektrana_Krško — Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Foto-ilustracija: Unsplash (Damien Checoury)

Sednica Međudržavne komisije za praćenje sprovođenja Ugovora između Vlada Republike Hrvatske i Republike Slovenije o uređenju statusnih i drugih pravnih odnosa u vezi ulaganja, korišćenja i razgradnje Nuklearne elektrane Krško održana je danas na Bledu u Sloveniji.

Na sednici se raspravljalo o izveštaju o radu elektrane od prošle sednice Međudržavne komisije i predstavljena je treća revizija Programa razgradnje i Programa zbrinjavanja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnog goriva, koji su ključni dokumenti za sprovođenje međudržavnog sporazuma. Članovi Međudržavne komisije su treću reviziju programa primili na znanje i uputili u dalju proceduru koja u Republici Hrvatskoj podrazumeva da Međudržavne komisije može usvojiti reviziju programa uz prethodnu suglasnost Hrvatskog sabora.

Jedna od tema ove sednice bio je i izveštaj koordinacijskog odbora o mogućnosti nalaženja zajedničkog rešenja zbrinjavanja nisko i srednje radioaktivnog otpada.

„Sledeća sednica na međudržavnom nivou održaće se krajem ove godine, a najkasnije do kraja januara 2020, što ostavlja prostor za dodatne razgovore i konsultacije po ovom pitanju”, rekao je ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić i dodao da „varijanta skladištenja, odnosno odlaganja u kojem se rešava tek deo našeg problema, dakle samo otpad koji nastaje na nivou Nuklearne elektrane Krško, nije za Hrvatsku dugoročno rešenje, s obzirom na činjenicu da Hrvatska na čitavom nizu lokacija u ovom trenutku ima institucionalni otpad. Mi želimo da rešenje konačnog problema bude adekvatno za sav otpad” zaključio je Ćorić.

Do sledeće sednice Međudržavne komisije obe strane trebali bi da imaju saglasnost za usvajanje treće revizije Programa razgradnje i Programa odlaganja radioaktivnog otpada i istrošenog nuklearnoga goriva.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

1...841842843...1,676 Page 842 of 1,676

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM