Beograd, poput većine velikih svetskih gradova, u narednim decenijama očekuje povećanje broja stanovnika, što donosi mnoge izazove, pa će koncept „pametnog grada” u godinama koje dolaze biti ključni faktor poboljšanja kvaliteta života svih građana, poručio je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić na otvaranju „Smart city” festivala, koji se treći put održava u Beogradu.

Radojičić je izrazio zadovoljstvo što se u Beogradu treći put održava ovaj festival jer, kako je istakao, izvesno je da će trend povećanja broja stanovnika u gradovima biti aktuelan najmanje još 10 do 20 godina.

Pročitajte još:

• Međunarodni festival pametnih gradova „Smart City Festival 2019“

“Procene kažu da će već za desetak godina oko 75 odsto svetskog stanovništva živeti u gradovima. U istom periodu, Beograd bi trebalo da dobije oko 250.000 novih stanovnika i jasno je da će naš grad imati iste izazove, kao i drugi moderni gradovi u svetu. Na te izazove moramo da odgovorimo na vreme i mislim da je koncept „pametnog grada” ključ racionalizacije funkcionisanja velikih gradova, kao i poboljšanja kvaliteta života celokupnog stanovništva. Ključni faktor u postizanju pomenutog cilja je da se adekvatne informacije prikupljaju na pravi način i to je jedna od tema ovog skupa, da se obrađuju i na osnovu toga da se donese pametna odluka za funkcionisanje grada”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, ništa manje važan deo tog procesa za Grad Beograd jeste stalna komunikacija sa građanima, jer oni najbolje znaju u kakvom i na koji način uređenom gradu žele da žive.

“Skupovi poput današnjeg nisu retkost i puno vremena i reči se troši na putu do pronalaska rešenja u domenu koncepta „pametnih gradova”. Grad Beograd uči od najboljih i ove godine bi iz niza aktivnosti trebalo izdvojiti sastanak koji smo imali u ambasadi Finske, sa predstavnicima tamošnjih kompanija na temu koncepta „pametnih gradova”, ali i Samit gradonačelnika u Tel Avivu, gde je početkom godine fokus bio na pronalaženju rešenja za bolje funkcionisanje velikih gradova uz pomoć inovativnih tehnologija, bezbednosti i startap kompanija. Takođe, pre mesec dana boravio sam u Helsinkiju, gde sam se uverio u kvalitet postignutih rezultata, kao i u činjenicu da određeni delovi finske prestonice izgledaju kao grad budućnosti”, dodao je Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da se Beograd, kada je koncept „pametnih gradova” u pitanju, suočava sa velikim brojem izazova i u mnogim stvarima se nalazi na početku, ali i pravi značajne korake.

“Grad Beograd je, pre svega, u oblasti mobilnosti počeo da uvodi „pametne” koncepte. Potpisan je ugovor sa „Simensom” oko boljeg i ekonomičnijeg funkcionisanja saobraćaja u Beogradu. Reč je o trogodišnjem projektu, za koji verujemo da će ostvariti naša očekivanja, a to je da se doprinese uštedi vremena od 15 do 20 odsto u odnosu na stanje pre uvođenja ovog sistema”, rekao je gradonačelnik.

On je dodao da su najveći izazovi javni prevoz, saobraćaj, energetska efikasnost i tretman otpada.

“Zbog toga su za Grad Beograd ovakvi skupovi veoma važni i radujemo se da na traženju rešenja radimo sa stranim i domaćim partnerima, među kojima je i Organizacija Ujedinjenih nacija za razvoj, sa kojom imamo sjajnu saradnju. Sa gradonačelnikom Beča Mihaelom Ludvigom potpisaću krajem nedelje sporazum u kojem će se nekoliko tačaka odnositi na koncept „pametnih gradova”. Radujem se što posedujemo kapacitet za organizaciju ovakvih događaja i nadam se da će rezultati uskoro biti vidljivi za sve građane. Takođe, važno je da se ovde danas nalaze i učenici osnovnih škola, jer su to predstavnici generacija koje bi koncept „pametnih gradova” trebalo u potpunosti da usavrše i implementiraju”, zaključio je Radojičić.

Prisutnima se obratio i ambasador Finske Kimo Lahdevirta, koji je podsetio da Finska trenutno presedava Savetom Evrope.

“Naš slogan je „Održiva Evropa, održiva budućnost”, jer verujemo da je održivi razvoj nešto što bi moralo da bude zajedničko u svim važnim projektima koji se realizuju u Evropi. Želimo da Evropska unija bude posvećena inovacijama i digitalizaciji, ali i kreiranju novih radnih mesta i dobrobiti za celokupno stanovništvo”, rekao je Lahdevirta.

Zamenica ambasadora Nemačke u Srbiji Dorotea Gizelman rekla je da rad na poboljšanju kvaliteta života u gradovima mora da se odvija kontinuirano, kao i da koncept „pametnih gradova” pravi određenu vrstu reforme u načinu rešavanja ključnih pitanja u funkcionisanju gradova.

Prisutnima se obratio i Mihael Roik, projektni direktor fondacije Fridrih Nojman, koja je jedan od organizatora „Smart city” festivala. On je zahvalio svima koji su bili uključeni u posao oko organizacije festivala i napomenuo da je deo sredstava obezbedilo nemačko Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Izvor: Grad Beograd