Svilajnac dobija prvi ekološki park u Srbiji

10.10.2019

cveće_priroda_park_zalazak_sunca — Foto-ilustracija: Unsplash (Irina Iriser)

Foto-ilustracija: Unsplash (Celia Dominguez)

U Svilajncu je u toku rad na novom, za Srbiju jedinstvenom projektu – Evropskom ekološkom parku.

Evropski ekološki parkovi Svilajnca (EEPS) prostiraće se na 13 hektara površine. Sastojaće se od 30 tematski uređenih parkova, uz primenu različitih stilova pejzažne arhitekture, obogaćenih adekvatnom vegetacijom. Rad na ovom projektu usklađen je sa konceptom Prirodnjačkog centra Svilajnac. Primenom svih standarda Evropske mreže parkova postaće deo Mreže evropske baštine (Europen Heritage Network – EGHN).

EEPS će prestavljati novo dragoceno mesto susreta prirodnog nasleđa, čuvanja prirodnih dobara, obrazovanja, nauke, kulture i umetnosti, ali i jedinstvenu turističku destinaciju, s namerom da širi svest o značaju zaštite prirode.

Predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović prokomentarisao je očekivane funkcije parka, pri čemu je istakao edukaciju stanovnika i posetilaca na polju zaštite životne sredine, zatim omogućen pristup za učenike sa smera Hortikultura u Poljoprivredno-veterinarskoj školi „Svilajnac“, kojima će dobro doći primena stečenog znanja u praksi, kao i značaj dobijanja nove turističke atrakcije za opštinu Svilajnac.

Jelena Cvetić

VELUX akcija boji i ovu jesen

10.10.2019

Velux_hygiene_PROPELLER_313 - Copy - Copy — Foto: VELUX

Jeste li spremni za zimu?

Iskoristite predstojeći period i pripremite svoje potkrovlje za hladnije dane.

Ukoliko ste u nedoumici, da li da ugradite prozor i dobijete više svetlosti ili zamenite stari prozor novim, pozovite 011/2057-500 i zakažite besplatne konsultacije VELUX stručnjaka.

U želji da vas podrže u pripremi za zimu, napravili su jesenju akciju koja je trajati do kraja oktobra.

Uz kupljene određene proizvode, dobijate BDX set i spoljnu mrežicu GRATIS i to:

svi kupci Standard krovnog prozora dobijaju opšivku sa termo i hidroizolacionim setom BDX, po ceni obične opšivke;
svi kupci Standard Plus krovnog prozora i opšivke sa termo i hidroizolacionim setom BDX, dobijaju spoljnu mrežicu MHL gratis.

Verovatno ste već upoznati sa karakteristikama Standard serije, koja vam nudi najširu ponudu do sada, bilo da želite gornje ili donje upravljanje, drveni prozor ili prozor obložen poliuretanom. Ukoliko odaberete Standard prozor od prirodne borovine, sa bezbojnim lakom, očekujte svež vazduh i kada je prozor zatvoren. VELUX krovni prozori su testirani da izdrže vremenske uslove svih godišnjih doba, od kiše i oluje praćenih gradom u letnjem periodu, do snega i leda tokom zime. Krilo prozora se rotira za 180 stepeni, tako da omogućava bezbedno čišćenje spoljnog stakla iz unutrašnjosti prostorije. Prozori sadrže energetski optimizovano dvostruko staklo sa Uw 1,3, dodatnu dihtung gumu, kao i ThermoTechnology.

Kod prozora obloženog poliuretanom nema dodatnog održavanja, tako da je idealan za uklapanje sa svetlijim nameštajem, ili za kupatila i kuhinje. Gornje upravljanje ga čini jednostavnim za otvaranje i zatvaranje, čak i kada se ispod prozora nalazi nameštaj. Upravljanje je omogućeno i elegantnom ručkom na donjoj strani, a ovaj prozor je naše preporučeno rešenje kada je potrebno ugraditi prozor visoko, na primer zbog visokog parapetnog zida.

Termo i hidroizolacioni set BDX 2000, koji dobijate gratis uz Standard prozor, sadrži: termoizolacioni okvir, hidroizolacionu foliju i drenažni oluk. Ovaj set dodatno osigurava vodonepropusnu vezu između krovnog prozora i krovne konstrukcije i smanjuje gubitak toplote, eliminisanjem hladnih mostova oko prozora. Pogodan je za ugradnju na svim vrstama krovnih pokrivača i uz sve VELUX opšivke.

Pročitajte još:

Kad kažem prozor, mislim VELUX

Standard Plus seriju preporučujemo vlasnicima stambenih prostora u potkrovlju, koji su spremni da investiraju u visoku energetsku efikasnost i komfor. Pod tim mislimo na efikasno trostruko staklo, koje će omogućiti očuvanje toplote u vašem domu. Izuzetno pristupačno trostruko staklo sa Uw 1,1, omogućava vam da zaštitite svoj dom bez kompromisa, po pitanju kvaliteta. Naš jedinstveni izolazioni sistem pretvara vaš prozor u dodatno moćan štit protiv vetra i hladnog vazduha, što vašem prozoru daje veći energetsku efikasnost. Trostruko staklo i dodatna dihtung guma obezbeđuju dodatnu zaštitu od spoljne buke, pružajući vam dodatni komfor u domu. Kod ovih prozora, takođe, možete birati između prozora od prirodnog borovog drveta i prozora obloženih poliuretanom, kao i prozora sa gornjim ili donjim upravljanjem. Svi prozori su unapred pripremljeni za jednostavno postavljanje VELUX roletni.

Uz kupljene Standard Plus proizvode dobijate na poklon spoljnu mrežicu, koju je lako ugraditi iz prostorije na spoljnu stranu prozora. One blokiraju značajnu količinu sunčevih zraka i sprečavaju pregrevanje prostorije. Toplota u vašem domu biće smanjena i do 76 odsto, a spoljne mrežice će pomoći održavanju balansirane i prijatne temperature tokom celog dana. Ovakva kombinacija proizvoda i poklona omogućiće bolju i efikasniju energetsku obezbeđenost vašeg doma.

Sve detalje o akciji možete pogledati na sledećem linku .

VELUX nudi garanciju 10 godina na svoje krovne prozore.

Izvor: VELUX

Da li ćete se pridružiti akciji čišćenja reka širom Srbije?

10.10.2019

Očistimo reke Srbije, Filip Radović, Dejan Turk, Rasim Ljajić, Predrag Mihajlović — Foto: Executive Group

„Očistimo reke Srbije“ je novi projekat zaštite životne sredine koji zajedničkim snagama sprovode dnevni list Blic i kompanija Vip mobile sa namerom da se vodotokovima Srbije vrati dostojanstven izgled.

Kampanju je prvobitno pokrenuo Blic. Redakciju dnevnog lista je na ovaj poduhvat inspirisao jedan čitalac, poslavši im fotografiju svog okruženja zagađenog đubretom. Nisu hteli da se zaustave na rečima i izveštavanju o tome, već su poželeli da doprinesu da naše okruženje poprimi lepši izgled.

U sklopu prve faze čišćenja je, zahvaljujući uključivanju više od 2.000 ljudi, za tri meseca ukupno 11 reka i 5 jezera bilo “oslobođeno” od 2.000 kubika smeća. U drugu fazu Blic je ušao s pojačanjem u obliku još jednog saborca – Vipa.

U periodu od oktobra do decembra 2019. godine, Blic i Vip mobile će organizovati akcije čišćenja kako bi više od 20 reka i priobalja širom naše domovine opet zablistalo.

Projekat “Očistimo reke Srbije” je podržao i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. U svom obraćanju medijima, povodom predstavljanja akcije čišćenja reka, Ljajić se osvrnuo na međusobnu povezanost ekologije i turizma.

“Procenjuje se da jedan turista iza sebe ostavi oko jedan kilogram čvrstog otpada, što rađa opasnost da nalet turista itekako ugrozi kvalitet životne sredine širom planete. Kod nas situacija nije baš takva. Mi nismo zemlja masovnog turizma – na žalost ili na sreću, zavisno iz kog ugla posmatrate. Sa stanovišta turizma – na žalost, sa stanovišta ekologije – verovatno na sreću”, objasnio je ministar, dodavši da smo naš problem – mi sami. “Mi sami zagađujemo svoje okruženje. Nama ne treba niko sa strane! Naše reke nisu čiste – ne zato što ih prljaju neki tamo vanzemaljci, Nemci, Amerikanci. To činimo mi sami”, kazao je i zaključio da na taj način sečemo granu na kojoj sedimo.

“Dvadeset prvi vek će biti vek borbe za vodu, hranu i energente… Ovih resursa je sve manje zato što se oni upotrebljavaju za razvoj civilizacije, dok je stanovnika na Zemlji sve više”, upozorio je Ljajić. Apelovao je da se neodržive prakse zaustave i da se raspoloživim resursima upravlja na pametniji način.

“Nećemo da gledamo kako tone najraznovrsnijeg smeća, hiljade plastičnih flaša, kesa i ostale PVC ambalaže, plutaju po rekama i jezerima širom Srbije. Hajde da svi zajedno pokažemo koliko volimo lepote naše zemlje, da dok pecamo, šetamo se ili uživamo pored reka, jezera, u šumi ili na planini, gledamo samo zelenilo i živi svet u njemu“, izjavio je Predrag Mihailović, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista.

Partner Blica u nastavku kampanje je već pomenuta kompanija Vip mobile, koja je još 2012. godine u javnosti prepoznata po svom ekološki odgovornom poslovanju kada je prva . Njen direktor Dejan Turk smatra da stanje naše životne sredine zavisi isključivo od nas i nada se da će akcija “Očistimo reke Srbije” biti podsticaj za neke šire društvene inicijative i stvaranje zdravijeg okruženja. “Tu filozofiju Vip živi već godinama, kroz niz ekoloških aktivnosti u koje su uključeni naši zaposleni, a trudimo se da iste vrednosti prenesemo i našim korisnicima i široj javnosti”, istakao je on.

“Ovakve akcije su od izuzetnog značaja i dobar su primer kako konsenzus između javnog sektora, medija, poznatih ličnosti i kompanija može doprineti edukaciji naših najmlađih sugrađana koji treba da stvore prave ekološke navike”, dodao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović.

Najpre će se 11. oktobra čistiti šetalište pored reke Ibar, kao i ušće ove reke u Zapadnu Moravu, s početkom u 10.30. Svi zainteresovani koji žele da se priključe, mogu da se jave na mejl cistereke@ringier.rs. Karavan čistača potom nastavlja svoje putovanje kroz Niš, Pančevo, Sombor, Bačku Topolu, Čajetinu, kao i u brojnim druga mesta, o čemu će organizatori blagovremeno obavestiti svoju čitalačku publiku i korisnike.

Jelena Kozbašić

Ulaganje u sistem odvodnjavanja u Hrvatskoj

10.10.2019

odvodnjavanje_voda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike HR

Ugovor o radovima za rekonstrukciju i proširenje sistema odvodnjavanja u okviru projekta “Razvoj vodokomunalne infrastrukture aglomeracije Pleternica” potpisan je u ponedeljak u Pleternici. Reč je o ugovoru vrednom oko 134 miliona kuna (oko 18,05 miliona evra), kojim će se proširiti postojeći sistem odvodnjavanja kako bi se postigla stopa priključenosti stanovništva na 90 odsto. Osim toga, omogućiće adekvatno prečišćavanje otpadnih voda i povećati broj stanovnika koji koriste poboljšani sistem prečišćavanja otpadnih voda.

„Aglomeracija Pleternica jedna je od 46 aglomeracija u različitim fazama realizacije, a u narednom razdoblju očekujemo ih još 15. Reč je o doista značajnom infrastrukturnom projektu za celu Hrvatsku“, kazao je prilikom potpisivanja ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić.

Korisnik projekta, čiji se završetak očekuje tokom 2022. godine, jeste “Tekija”, Požega, a izvođač radova zajednica privrednih subjekata “Presoflex gradnja”, Požega i “Riko” Ljubljana.

„Projekt se financira iz sredstava Evropske unije u visini od 70 odsto, sa po 13 odsto učestvuju Ministarstvo zaštite okoline i energetike i Hrvatske vode, a preostalih 4 odsto osiguravaju grad Pleternica, grad Požega i opština Jakšić“, istakla je gradonačelnica Pleternice Antonija Jozić.

U okviru Operativnog programa Konkurentnost i kohezija 2014– 2020, iz kojeg se sufinansira i projekat aglomeracije Pleternica, do sada je odobreno ukupno 46 projekata ukupne vrednosti 19 milijardi kuna (25 miliona evra), od čega EU sufinanciranje iznosi 10,7 milijardi kuna (14 miliona evra).

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike Republike Hrvatske

Odobrene subvencije za dve elektrane na otpad u Vinči

10.10.2019

čišćenje_deponije_otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Kompanija Beo Čista Energija dobila je status privremeno povlašćenog proizvođača za građenje dve elektrane na otpad – LGP Vinča i EfW Vinča. Rešenje o odobrenju subvencija izdato je 27. septembra.

Kompanija trenutno sprovodi projekat sanacije stare deponije i, uporedo s tim, gradnju nove deponije i spalionice otpada u Vinči.

Pročitajte još:

Kredit od 72 miliona evra za uređenje deponije u Vinči

Prema registru povlašćenih proizvođača električne energije, privremenih povlašćenih proizvođača električne energije i proizvođača iz obnovljivih izvora energije, koje vodi Ministarstvo rudarstva i energetike, u planu je građenje elektrane na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda (LPG Vinča), kao i elektrane na otpad (EfW Vinča).

Predviđeno je da će ukupna snaga elektrane LPG Vinča biće 3,09 MW, dok će snaga elektrane na otpad EfW Vinča iznositi 30,2 MW.

U pitanju su prve subvencije koje je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo za elektranu na deponijski gas i gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda i elektranu na otpad.

Jelena Cvetić

Najveći vetropark na vodi uskoro će snabdevati milion britanskih domova

09.10.2019

hornsea_vetropark_winfarm — Foto: YouTube (screenshot)

Najveći vetropark van kopna udaljen je 120 kilometara od jorkširske obale. Smatra se da će “Hornsea One” proizvoditi dovoljno energije za snabdevanje milion britanskih domova čistom energijom, i to već 2020.

Vetropark zauzima površinu veću od Maldiva ili od Malte. Sastoji se od sedam turbina snage 174 MW, sa tornjem visokim gotovo 100 metara. Prečnik turbina u pokretu je veći od čuvenog Milenijumskog točka.

Samo jedan okret jedne turbine može da snabde energijom prosečan dom za čitav dan, kako tvrde u danskoj kompaniji “Orsted”, koja je napravila vetropark.

Ovaj projekat smatra se jednim od krucijalnih kad je reč o inovacijama koje mogu da podrže zahteve koje podrazumeva dogovor postignut Pariskim sporazumom.

Jedna od najbitnijih kategorija kad je reč o borbi protiv klimatskih promena jeste obnovljiva energija.

Energija vetra predstavlja jedan od bitnih izvora energije, a prema istraživanjima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) tokom prethodne godine je količina električne energije dobijena iz energije vetra porasla za 12 odsto, pozicionirajući vetroelektrane kao tehnologiju sa najvećim obnovljivim potencijalom koji ne uključuje vodu.

Velika Britanija trenutno ima najviše vetroparkova u moru, čak 37.

U toku je građenje “Hornsea Two”, s potencijalom da podmiri potrebe za električnom energijom čak 1,6 miliona domova godišnje, kao i “Hornsea Three”, koji bi trebalo da obezbediti električnu energiju za više od 2 miliona domaćinstava.

Jelena Cvetić

Sučeljavanje: Male hidroelektrane i veliki problemi

09.10.2019

river_reka_priroda_nature_vodopad_waterfall — Photo-illustration: Unsplash (Jeffrey Workman)

Da li je izgradnja malih hidroelektrana nacionalni interes ili je pak zaustavljanje procesa dalje gradnje ovih elektrana javni interes i kako se dolazi do prave mere između potrebe za čistom energijom, sa jedne strane, i očuvanja vodnih resursa, biodiverziteta i životne sredine, sa druge strane, pitali smo dvoje stručnjaka.

Na stranama koje slede svoje odgovore, na istovetna pitanja, dali su prof. dr Svetlana Stevović, naučni savetnik u Inovacionom centru Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, i prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Primetićete da su njihovi stavovi ponekad oprečni, ipak oni bi trebalo da nam pomognu u sagledavanju uzroka, kao i posledica koje proističu iz ovog gorućeg problema.

EP: Da li bismo mogli očekivati da se efekti bunta prema malim hidroelektranama prenesu i na ostale obnovljive izvore energije, budući da izvestan uticaj na okruženje uvek postoji kao i da se kroz račun za utrošenu električnu energiju plaća – trenutno vrlo negativno percipirana – naknada za povlašćene proizvođače za sve obnovljive izvore energije a ne samo za hidroenergiju?

Foto: Iz privatne arhive prof. dr Svetlane Stevović

Svetlana Stevović: Bunt je uvek moguć, ako javnost nije kvalitetno informisana. Tehnološki proces dobijanja električne energije nije nimalo jeftin. Građani najveću cenu zapravo plaćaju za posledice proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva, pre svega uglja, između ostalog i kroz svoje narušeno zdravlje. Isto tako, poznato je da su subvencije u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE) jednokratne. Traju 12 godina, nakon čega su OIE na slobodnom tržištu. Kako se pokazalo do sada u Evropi, ti OIE su uticali na smanjenje ukupne cene električne energije na tržištu. To je zato što su projekti OIE, rasterećeni finansijskih obaveza nakon izlaska iz perioda sa subvencijama, u mogućnosti da obaraju cenu. Ako bi se povela kampanja protiv drugih izvora OIE, uvek bi se mogli naći argumenti protiv izgradnje, jer svaka izgradnja izaziva neke poremećaje u životnoj sredini, a preko ekologije možete lako izazvati bunt i oboriti bilo koje rešenje. Jedno je sigurno: bunt usled uticaja proizvodnje električne energije na životnu sredinu, ako se ovako nastavi sa protestima protiv korišćenja OIE, kao i obaranjem velikih i važnih, višenamenskih hidroenergetskih objekata, mogao bi se lako transformisati u bunt izazvan nedostatkom električne energije.

Ratko Ristić: Ne verujem da će bunt protiv MHE uticati na otpor i prema drugim vidovima OIE, jer oni jednostavno nemaju takve negativne posledice po životnu sredinu. Svaka lјudska aktivnost donosi neke negativne posledice po prirodno okruženje, ali ako postoji jasan konsenzus o javnom interesu, odnosno, interesu većine građana na nekom prostoru, onda je projekat prihvatlјiv sa etičke strane. U slučaju MHE, korist imaju samo pojedinci i interesne grupe, uz značajne negativne ekološke posledice, što očigledno nije prihvatlјivo većini građana u našoj zemlјi.

Foto: Iz privatne arhive prof. dr Ratka Ristića

EP: Šta se od vremena kad je pravljen Katastar MHE (kojim je 1987. godine definisano 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE ukupne snage 450 MW) do danas promenilo kod nas i u svetu? Da li današnji problemi sa MHE proističu delom iz primene ovog zastarelog dokumenta?

Svetlana Stevović: Pre nego što sam doktorirala i prešla na fakultet, radeći 1987. godine u Energoprojekt – Hidroinženjeringu, u birou za hidroenergetske sisteme, kao mlad inženjer projektant bila sam učesnik na izradi Katastra MHE Srbije. Jedna od ključnih namena tog dokumenta u to vreme je bila za vojsku. Katastar je rađen sa osnovama tehnološkog razvoja iz tog perioda, sa drugačijim hidrološkim podlogama i imovinsko pravnim odnosima. Usled promene klime, hidrološki režimi su se promenili u svetu i u Srbiji, ekstremumi su postali intenzivniji i učestaliji i svaki projekat urađen pre više decenija morao bi da se aktuelizira. Inače, u Srbiji je Katastar MHE stavlјen van snage po Zakonu o prostornom planu. U svrhu izgradnje MHE on se danas može koristiti samo kao informaciona osnova. Svaki investitor MHE je u obavezi da izradi kompletno nove podloge sa aktuelnim podacima iz oblasti geologije, geodezije i hidrologije. Pored toga, imaoci javnih ovlašćenja detaljno proveravaju i socijalne, energetske i druge aspekte sadašnjeg stanja lokacije i izdaju uslove u skladu sa svim ograničenjima, pri čemu odgovor može biti i negativan. Da zaključim, pozivanje na Katastar iz 1987. kao problem je samo fikcija protivnika izgradnje MHE.

Ratko Ristić: Brojne administrativne procedure su započete pozivanjem na Katastar malih hidroelektrana (iz 1987. godine), koji nikada nije usvojen kao zvaničan državni dokument, što je proizvelo dosta problema. Od 1987. godine došlo je do drastičnih modifikacija hidrološkog režima na brojnim malim vodotokovima, a prilikom izrade tzv. Katastra niko nije vodio računa o zaštiti prirode.

EP: U kom trenutku se uzima u obzir i uticaj koji se na prirodno okruženje vrši tokom same gradnje MHE?

Svetlana Stevović: Analize se rade u ranoj fazi razrade projektne dokumentacije. Kada je investitor u fazi izrade idejnog rešenja za MHE podnosi se zahtev Zavodu za zaštitu prirode Srbije (ZZPS), čije stručne službe odlučuju da li na nekoj lokaciji može da se gradi ili ne, i ako da – pod kojim uslovima. Takođe ako je odgovor ZZPS-a za neku lokaciju pozitivan, nadalje se ista procenjuje i kroz Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. U toku gradnje građevinski, vodni i ekološki inspektori proveravaju da li se radovi izvode po izdatim aktima ili ne.

Ratko Ristić: Predviđeno je da odgovarajuće inspekcijske službe prate proces izgradnje MHE, od samog početka kroz sve faze, do završetka (građevinska, ekološka, šumarska, vodoprivredna), i da evidentiraju sve nepravilnosti, što delimično i čine. Međutim, brojni su slučajevi kada inspekcije ne postupaju po prijavama ili reaguju na neodgovarajući način (slučajevi polaganja derivacionih cevovoda u korito za veliku vodu i uklanjanje priobalne vegetacije na deonicama od po nekoliko kilometara, što je eksplicitno zabranjeno; probijanje pregrada radi postavljanja cevovoda; preusmeravanje toka vode iz prirodnog korita; samovoljna promena predviđenih lokacija za gradnju; izgradnja pristupnih saobraćajnica bez evakuacionih organa za površinsku vodu, koje tako postaju izvor erozionog materijala i pospešuju formiranje poplavnog oticaja; uništenje staništa strogo zaštićenih vrsta).

Intervjue vodila: Tamara Zjačić

Ceo tekst možete pročitati u Magazinu Energetskog portala KLIMATSKE PROMENE, septembar-novembar, 2019.

Austrijska razvojna banka investira još 25 miliona evra u Fond za zeleni razvoj

09.10.2019

energetska_efikasnost_održiva_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Austrijska razvojna banka (OeEB) najavila je dodatno investiranje u iznosu od 25 miliona evra u Fond za zeleni razvoj (GGF). Investicijom će pomoći Fondu u daljem razvoju projekata obnovljivih izvora energije, unapređenju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih resursa u Jugoistočnoj Evropi.

OeEB je istaknut ulagač u projekte usmerene ka zaštiti životne sredine i napretku na polju energetske efikasnosti.

Posebno se ističe u saradnji sa zemljama sa niskim i srednjim dohotkom kako bi im pomogao pri razvoju održivih izvora energije i time smanje uvoz goriva i okrenu se korišćenju sopstvenih resursa.

Instrument tehničke pomoći služiće jačanju kapaciteta i veza između partnerskih intitucija koje će obezbeđivati finansijske mere i ovom i drugim projektima koji podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije i time rade na unapređenju energetske efikasnosti.

Jelena Cvetić

Investitor zbog bunta građana odustao od izgradnje MHE na Staroj planini!

09.10.2019

protest_topli_do — Foto: Facebook (screenshot)

Kako prenosi portal Južne vesti, investitor Dragan Josić je odustao od izgradnje mini hidroelektrane na Staroj planini i rekao da više neće nogom kročiti u Pirot.

Josić je u ponedeljak ujutru pokušao da započne radove na izgradnji mini hidroelektrane u staroplaninskom selu Topli Do, ali su se na putu ka ostvarenju njegovog cilja po ko zna koji put isprečili ljutiti građani koji su se sukobili sa njim i radnicima. Između dve strane došlo je i do fizičkog obračuna, čije su posledice kliničko zbrinjavanje nekoliko lica među kojima je bio i sam investitor.

On je medijima rekao da je razočaran reakcijom policije povodom ovog slučaja i najavio tužbu. Prema njegovim rečima, od države će tražiti nadoknadu za izgubljenu dobit i nadoknadu za štetu. “Prvo ću da tužim policiju, a onda ću tražiti nadoknadu od države za izgubljenu dobit i nadoknadu štete. Da mi vrate pare koje sam uložio, jer mi je onemogućeno da gradim mini-hidroelektranu, a državni organi ne preduzimaju ništa povodom toga”, rezignirano je zaključio Josić.

Zoran Stojanović, odbornik u Skupštini Pirota i jedan od aktivista u Toplom Dolu, objasnio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je do incidenta došlo oko 6.30 izjutra kada je Josić, sa obezbeđenjem i oko 18 radnika, došao iz pravca Babinog Zuba na prostor koji nastoji da ogradi i pretvori u gradilište.

“Meštani su se organizovali i nisu im to dozvolili, ali je došlo do čarki”, kazao je Stojanović.

Toplodolci su poručili da će barikada na mostu sa stražama koje traju danonoćno nešto više od mesec dana ostati do ispunjenja obećanja predsednika Srbije o zabrani izgradnje mini hidroelektrana u zaštićenim područjima i dok investitoru ne istekne građevinska dozvola za izgradnju mini hidroelektrane. Prema podacima kojima raspolaže organizacija Odbranimo reke Stare planine, dozvola ističe danas.

Jelena Kozbašić

Kragujevčanima odobreno 17,9 miliona dinara za obnovu poplavljenih kuća

09.10.2019

village_flood_rain_selo_poplava_kiša — Foto-ilustracija: Pixabay

“U okviru Državnog programa pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata u svojini građana tokom junskih poplava, koji je sproveden preko Kancelarije za javna ulaganja, u Kragujevcu je urađeno 130 pozitivnih rešenja za dodelu pomoći. Za sanaciju štete ukupno je odobreno 17.960.000 dinara, a sredstva će biti isplaćena u narednih 5-6 dana”, kazao je načelnik Odeljenja za vanredne situacije Dragoš Radovanović koji je upoznao članove Štaba za vanredne situacije sa aktivnostima koje su preduzete nakon poplava.

U prvoj fazi rehabilitacije sanirano je 14 najugroženijih ulica, dok će drugom fazom biti obuhvaćeno 55 ulica na teritoriji sedam mesnih zajednica Beloševac, Erdeč, Ilićevo, Bresnica, Stanovo, Šumarice i Uglješnica.

“Sva ta oštećenja posledica su ozbiljnih problema sa infrastrukturom koja u prethodnih 30 – 40 godina nije pratila razvoj Kragujevca, već se spontano razvijala. U planu je razdvajanje kišne od fekalne kanalizacije, kao i rekonstrukcija vodovodne mreže”, kazao je komandant Štaba i gradonačelnik Radomir Nikolić. “Moramo ceo grad da radimo iznova, pa i na mestima gde ljudi žive decenijama unazad, jer imamo problem sa fekalnom kanalizacijom, a kišnu gotovo i da nemamo, osim u strogom centru. Procena je da nedostaje 200 kilometara kišne kanalizacije, a vrednost tog posla je gotovo 100 miliona evra. To ćemo svakako u budućnosti morati da radimo kako bi sprečili upravo ono što se dešavalo u prethodnom periodu, pa i ove godine, da svaka ozbiljnija kiša nosi puteve i plavi kuće”, dodao je on.

Kragujevac svakako ulazi u državni projekat vredan tri milijarde evra, namenjen izgradnji kanalizacione mreže u celoj Srbiji, već naredne godine. U toku je izrada elaborata i projekata, a izgradnja kišne kanalizacije rešiće brojne probleme u putnoj infrastrukturi koja će biti stabilnija i laka za održavanje. Pored toga, Nikolić je najavio i izgradnju novog postrojenja za preradu otpadnih voda na istoj lokaciji, pored postojećeg koje će biti zatvoreno, jer rekonstrukcija nije isplativa.

Na današnjoj sednici razmatrano je stanje 213 skloništa na području grada gde može da se smesti oko 33 000 od ukupno 150 000 stanovnika koliko prema poslednjem popisu živi u gradskom naselju. Opšte stanje u skloništima je zadovoljavajuće, ali su postojeći kapaciteti nedovoljni, tako da postoji potreba za izgradnjom novih objekata za sklanjanje. Pokrenuto je i pitanje obnove i modernizacije sistema za javno uzbunjivanje koji datira još iz 80 – tih godina, kao i reorganizacije civilne zaštite u skladu sa novim zakonskim propisima.

Na sednici je razmatrana zdravstvena ispravnost hrane i vode na teritoriji grada koja je, kako je ocenjeno, na visokom nivou i nema značajnijih iskakanja. Imamo dovljne količine zdravstveno ispravne vode. Od 945 bakterioloških analiza, kako se danas čulo, samo je jedan uzorak bio neispravan što je na nivou statističke greške. Kad je reč o sanitarno – higijenskom nadzoru objekata za društvenu ishranu, od 822 uzoraka namirnica neispravno je bilo 0,6 posto. To, prema rečima Dragana Vasiljevića, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje, najbolje pokazuje da je značajno podignuta higijenska svest u predškolskim, školskim i studentskim restoranima, bolničkoj kuhinji i i fabričkim restoranima.

Izvor: Grad Kragujevac

Više od 100 tona nafte iscurelo na obalu Brazila

09.10.2019

Brazil_obala_plaža — Foto-ilustracija: Unsplash (Shot by Cerqueira)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jorge Flores)

Na severoistočnoj obali Brazila iscurelo je više od 100 tona nafte koja preti ekosistemu na plažama u 42 grada, javlja agencija Anadolu.

Ministar životne sredine Brazila Rikardo Sales saopštio je da vlasti već mesec dana preduzimaju mere zaštite kako bi se sprečio pomor riba i drugih morskih vrsta.

Nafta u moru je otkrivena nakon što su pronađene uginule kornjače, a plivači i ribolovci su udaljeni iz nečišćene zone.

Nafta je pronađena na 105 mesta, a u toku je istraga o uzročniku zagađenja.

Brazilska naftna kompanija Petrobras saopštila je da se ne radi o nafti iz njenih postrojenja.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro rekao je u ponedeljak da naftne mrlje na plažama u severoistočnom delu zemlje nisu lokalnog porekla, prenosi kineska novinska agencija “Xinhua”.

Bolsonaro se sastao sa svojim kabinetom kako bi razgovarali o naftnim mrljama koje su se pojavile pre otprilike mesec dana. Kazao je da su analize uzoraka pokazale da se oni ne proizvode niti prodaju u Brazilu.

“To može biti kriminalni zločin, može biti slučajno curenje, a moguće je da potiče i s broda koji tone. U našim radarima imamo zemlju koja je možda izvor ovog curenja i nastavićemo da radimo najbolje što možemo“, rekao je.

Izvor: Energetika.ba

Realizovan projekat energetske efikasnosti u javnim zgradama u Prištini

09.10.2019

Ceteor_Priština_energetska_efikasnost — Foto: Ceteor Sarajevo

CETEOR Sarajevo realizovao je projekat energetske efikasnosti u javnim ustanovama u Prištini, koji je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Realizacija projekta trajala je 6 meseci i uspešno je završena.

Izrađena je detaljna baza javnih zgrada koje su u vlasništvu opštine Priština, pregled aktuelnog stanja sa aspekta energetske efikasnosti, kao i mogućih mera energetske efikasnosti za 50 javnih zgrada, uz predstavljanje programa investiranja u njih, osmišljenog kroz tri kategorije – kratkoročne, srednjoročne i dugoročne investicije.

Glavni cilj projekta jeste uvođenje integralnog sistema podrške za planiranje pouzdanog i pristupačnog programa energetski efikasne sanacije javnih zgrada u Prištini.

Prepoznaju se brojni benefiti implementacijom ovog programa, među kojima su ušteda i smanjenje uvoza energije, umanjena emisija gasova sa efektom staklene bašte, smanjen trgovinski deficit i duži životni vek zgrada.

Jelena Cvetić

U Novom Sadu uništeno 100 km ribarskih mreža

09.10.2019

vojvodinašume_novosadski_sajam_ribari — Foto: JP "Vojvodinašume"

Dvorišni deo Novosadskog sajma je 4. oktobra okupio veliki broj posetilaca. Razlog tome je odgovoran rad ribočuvara, zaposlenih u JP „Vojvodinašume“. Naime, na poligonu preduzeća uništeno je više od 100 km ribarske mreže i drugih ribarskih alata koji su zaplenjeni prilikom nedozvoljenog i protivzakonitog korišćenja. Tom prilikom, su najuspešniji radnici JP „Vojvodinašume“ nagrađeni.

Prisutnima se obratio i direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai, koji je poručio da će se ribočuvarska služba JP ”Vojvodinašume” u narednom periodu modernizovati, nabaviti veći broj čamaca, kao i savremenih i brzih vanbrodskih motora. U 2014. godini u operativnoj upotrebi je bilo 14 čamaca i 1 gliser, a ove godine ribočuvarskoj službi je na raspolaganju 24 čamca i 2 glisera.

Tokom sledećeg petogodišnjeg perioda nabavićemo novi brzi gliser. Uvešćemo u operativnu upotrebu sistem brodskih/vanbrodskih veza za komunikaciju, termovizijske kamere za noćno osmatranje, sonare za nalaženje potopljnih nezakonitih alata i sredstva za ličnu zaštitu ribočuvara.“

Kokai je čestitao najuspešnijim ribočuvarima Milenku Vujatoviću iz Šumskog gazdinstva Sombor i Radiši Nešiću iz Šumske uprave Apatin. Tom prilikom, uručio im je i prigodne nagrade.

U okviru godišnjih kvota za praćenje rada ribočuvarske službe JP “Vojvodinašume“, donete su mesečne i godišnje kvote za svaki ogranak pojedinačno, čime je moguće pratiti izvršenje i učinak ribočuvarske službe u ogranku preduzeća. Analiza o rezultatima rada ribočuvarske službe ukazuje da su donete godišnje kvote o praćenju rada ribočuvarske službe unapredile rezultate rada ribočuvarske službe. Broj i dužina zaplenjenih mreža, kao i drugog nedozvoljenog ribarskog alata u periodu od 2015. do 2019. u godišnjem proseku ispunjava raspon od 110 do 130 odsto, što predstavlja veoma značajan parametar u ocenjivanju rada i prisutnosti ribočuvara na terenu. U 2019. godini zaplenjeno je 97.000 mreža, oko 3.765 bubnjeva, senkera i drugog nedozvoljenog ribarskog alata.

Tokom pomenutog perioda podnete su prekršajne prijave za nezakonit ribolov od ukupno 301 lica i privrednih subjekata, odnosno privrednih ribara, od čega je rešeno 89 prijava, odnosno svega 33 odsto.

Izvor: JP “Vojvodina šume”

Plastične kese će uskoro biti potpuno povučene iz prodaje u dm drogerijama!

09.10.2019

Kompanija dm drogerie markt_povlačenje plastičnih kesa — Foto: Executive Group

Kompanija dm drogerie markt u potpunosti će povući plastične ambalažne kese iz prodaje. Ova odluka stupiće na snagu 14. oktobra, a dm će nastaviti da nudi ekološke alternative kao što su papirne kese, trajne torbe i dm pamučne trajne torbe.

Kompanija dm se među prvima u Srbiji odlučila na takav korak sa ciljem da utiče na očuvanje životne sredine u zajednici u kojoj posluje. Kako ističu iz kompanije, ova odluka deo je opšteg strateškog pravca kompanije dm koja nastoji da u svim segmentima poslovanja deluje društveno odgovorno, stoga i nastoji da motiviše kupce da pri kupovini upotrebljavaju sopstvene torbe za višekratnu upotrebu u cilju promocije održivog načina života.

Kompanija dm je još u junu 2012. godine kupcima ponudila ekološki prihvatljivo rešenje kao što je dm pamučna trajna torba. Kupovinom ovih torbi kupci dobijaju doživotnu garanciju koja podrazumeva da, ukoliko se postojeća torba ošteti ili pocepa, mogu je besplatno zameniti novom u svakoj dm drogeriji. Pored toga, dm drogerie markt 1. novembra 2018. uvodi naplatu malih recikliranih kesa, a novac od njihove prodaje usmerava se na veliki ekološki projekat.

Odlukom da u potpunosti povuče plastične kese iz prodaje, kompanija dm nastoji da pozitivno utiče na ekološki odgovorno ponašanje kupaca, ali i da deluje kao primer u svojoj zajednici, sa ciljem da je očuva za buduće generacije.

U našoj zemlji tokom jedne godine upotrebi se i odbaci oko dve milijarde plastičnih kesa kojima treba više vekova da bi se prirodno razgradile. Stručnjaci navode da kese nisu u potpunosti biorazgradive već se razlažu na sitnije, toksične delove i dovode do kontaminacije zemljišta, vodenih tokova i okeana, te ulaze u lanac ishrane životinja.

Kako je ranije najavljeno, na nivou grada Beograda od 1. januara 2020. godine upotreba plastičnih kesa će biti ograničena u svim maloprodajnim objektima, dok je AP Vojvodina Deklaracijom o zaštiti životne sredine predvidela zabranu korišćenja plastičnih kesa i plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu do kraja 2020. godine.

Izvor: Executive Group

Novi pozivi za istraživačko-razvojne projekte između Kine i Srbije biće raspisani u oktobru

09.10.2019

DSC_0851-1 — Foto: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević razgovarao je juče sa ministrom nauke i tehnologije NR Kine Vang Džigangom o mogućnostima za unapređenje saradnje dve zemlje u oblasti nauke i tehnološkog razvoja.

Šarčević je rekao da je cilj Srbija još bolja i tešnja saradnja sa kineskim univerzitetima i institutima.

“Odnosi između dve zemlje su srdačni i prijateljski, a saradnja u oblasti obrazovanja i nauke, u formalnom smislu, datira još od pre 62 godine. Svakako u poslednjih deset godina postoji intenzivna saradnja dve zemlje. Iz godine u godinu povećavamo obim naučne i obrazovne saradnje”, kazao je ministar Šarčević.

On je dodao da je u prethodnoj deceniji u okviru te saradnje realizovano 37 projekata, kao i da je u toku realizacija 19 projekata.

Šarčević je podsetio da je saradnja ostarivana u različitim oblastima, među kojima su i biomedicina, poljoprivreda, robotika, obnovljivi izvori energije, zaštita životne sredine, informacione tehnologije.

Na Četvrtom zasedanju srpsko-kineskog Mešovitog komiteta za naučno-tehnološku saradnju, održanom 16. januara 2018. godine u Pekingu, za finansiranje je odobreno 6 istraživačko-razvojnih projekata. Realizacija aktivnosti odobrenih projekata se uspešno odvija.

Novi pozivi za istraživačko-razvojne projekte između Narodne Republike Kine i Republike Srbije biće raspisani u oktobru.

Kineski ministar istakao je da je inicijativa „Pojas i put“ predstavlja osnovu za dobru saradnju dve zemlje.

On je istako da bi obe zemlje trebalo da se usredsrede na prioritetne projekte u oblasti nauke, kao i da predlaže da se intenzivira razmena kadrova među institutima iz Srbije i Kine i da se razmotri mogućnost otvaranja zajedničkih laboratorija i centara za istraživanje.

Sastanak je održan u Beogradu uoči Četvrte konferencije NR Kine i 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope o saradnji u oblasti inovacija.

Izvor: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Izabrani pobednici foto-konkursa „Priroda u pozitivu“

09.10.2019

delegacija_evropske_unije_nagrađeni_konkurs — Foto: Delegacija Evropske unije

Petočlani žiri odabrao je četiri pobedničke od preko 3.000 pristiglih fotografija na konkursu „Priroda u pozitivu“, koji su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i časopis “Nacionalna geografija” na srpskom jeziku.

Nagrade su dobili:

1. mesto – Geza Farkaš, Fotografija: Srne, Mesto nastanka: Slano Kopovo

2. mesto – Jan Valo, Fotografija: Jutro, Mesto nastanka: Ovčar;

3. mesto – Zoran Milutinović, Fotografija: Obračun, Mesto nastanka: Stari Begej.

Najbolja fotografija mobilnim telefonom – Jana Kotnik, Fotografija: Trem, Mesto nastanka: Suva planina.

Najbolji radovi slikani fotoaparatom biće nagrađeni vaučerima za foto opremu, dok je za najbolje fotografije nastale telefonom predviđen gimbal.

Pobedničke fotografije, kao i 15 fotografija koje su ušle u najuži izbor, biće izložene u Domu omladine tokom Green Fest-a u Beogradu, koji počinje 15. oktobra, a ukupno 29 najboljih fotografija biće objavljeno u e-publikaciji Delegacije Evropske unije.

Dobitnici nagrada, kao i oni čije su fotografije ušle u izbor za izložbu i e-publikaciju biće obavešteni putem mejla. Nagrađenima su čestitali, a svim učesnicima su se zahvalili na velikom interesovanju za konkurs.

Izvor: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji

1...840841842...1,679 Page 841 of 1,679

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM