Velika nedoumica postoji kad je reč o tome koje su kese zaista bolje za životnu sredinu – plastične, pamučne ili papirne. Iako su plastične kese, naročito one za jednokratnu upotrebu, uveliko omražene, prema nekim istraživanjima, one ne prave najveći problem.
Ovu dilemu nije nimalo lako razrešiti, kad se uzme u obzir koji su sve odlučujući faktori, kad je reč o uticaju materijala od kojih su kese napravljene, na prirodu, životnu sredinu, a zatim i na klimatske promene i globalno zagrevanje.
Svakako, plastične ambalaže i kese zagađuju životnu sredinu, nisu biorazgradive, opterećuju okeane, završavaju u utrobi životinja, a mnoge se u njih upletu i uginu. Naposletku, čestice plastike stižu i do hrane.
Pročitajte još:
U tom smislu, bitno je proučiti:
- koliko se energije i prirodnih resursa troši tokom pravljenja kese;
- koliko se puta kesa može iznova koristiti;
- koliko je lako reciklirati je;
- koliko će se brzo prirodno razgraditi ukoliko bude bačena (ne i reciklirana).
Važno je razumeti da svaka kesa, kao i, uostalom, svaki proizvod, ima određeni uticaj na životnu sredinu.
Najveći problem kad je reč o papirnim i pamučnim kesama jeste količina prirodnih resursa koja se pri njihovom pravljenju utroši. Stručnjaci kažu da pamučnu kesu, kako bi se pokazala isplativom, treba koristiti hiljadu puta. Papirne kese, takođe, mogu lako da se pocepaju i samim tim gube na upotrebljivosti. Pritom, obične plastične kese imaju nizak nivo polietilena, dok se za kartonske krče šume, što predstavlja veliki problem. Otežana je i reciklaža pamučih kesa/torbi jer se pamuk teško reciklira.
Mnogi čak zastupaju tvrdnju da ukoliko plastična kesa ne predstavlja samo proizvod za jednokratnu upotrebu, već se nosi više puta, predstavlja manji problem u odnosu na kese drugih materijala.
Ipak, ukoliko vašu omiljenu kesu stalno nosite sa sobom umesto velikog broja plastičnih kesa, koje često budu u upotrebi tek toliko dok se iz prodavnice stigne do kuće (dakle, u pitanju su minuti), sigurno će se ovaj vid brige za životnu okolinu isplatiti.
