Ovo niko nije očekivao! Proizvođač video-igara predstavio novi proizvod

10.01.2020

Soni nam je do nedavno vožnju automobila obezbeđivao pomoću džojstika i u virtuelnoj realnosti, ali u novom proizvodu japanske kompanije s fokusom na elektronske uređaje možemo da se prihvatimo i pravog volana i menjača i da zbilja jezdimo gradskim ulicama.

U sklopu inicijative Vision-S, tehnološki džin je na čuvenom sajmu inovacija u Las Vegasu predstavio prototip automobila na električni pogon.

Najzanimljivije, to apsolutno niko nije očekivao! Godinama se spekuliše da će Gugl, Epl i Samsung uplivati u vode auto-industrije, ali Soni je očigledno dobro čuvao tajnu i preduhitrio konkurente.

Predsednik korporacije Keničiro Jošida je tokom prezentovanja Sonijevog četvorotočkaša naglasio važnost mobilnosti u savremenom dobu.

“Izjava da su mobilni bili mega-trend prethodne decenije ne predstavlja preterivanje”, kazao je i dodao da veruje da će sledeći mega-trend biti mobilnost. “S obzirom na to da vozila postaju više povezana, autonomna, deljena i električna, ona će se u narednim godinama odraziti pozitivno na društvo i životnu sredinu”, objasnio je on.

Pročitajte još:

Mogući datum izbacivanja na tržište i cena trenutno nisu dostupni, a stručnjaci naglašavaju da bi trebalo imati u vidu mogućnost da Sonijev automobil nikada ne dospe u masovnu proizvodnju, već da ostane na nivou koncepta.

Ukoliko ipak zaživi i izvan “sveta ideja”, to bi bilo posebno značajno za pojedince kojima parkiranje nije jača strana, s obzirom da “sonimobil” to ume i sam.

Model pokreće motor snage 200 kW, a 33 senzora, smeštena na i u vozilu, detektuju objekte kako u njegovoj okolini, tako i unutrašnjosti, te korisniku pružaju visoko naprednu podrušku u vožnji.

Pored bezbednosti, Soni se pobrinuo da putnicima u njihovom elektromobilu bude i zabavno, pa im je na raspolaganje stavio i panoramski ekran na instrument tabli, kao i odlično ozvučenje.

Soni možda u svojoj ponudi nema sve od igle do lokomotive, ali ima sve od konzole za video igre do električnog vozila. Ili će potencijalno imati!

Jelena Kozbašić

Novo od starog – priča o recikliranom tekstilu

10.01.2020

odeća_tekstil — Foto-ilustracija: Unsplash (Ashim D’Silva)

Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Timu stručnjaka Tehničkog i Poljoprivrednog fakulteta u Beču kao i Tehničkog fakulteta u Leobenu je pošlo za rukom da od starih materijala naprave nove, podjednako dobrog kvaliteta.

Samo u Evropi godišnje nastane oko 5 miliona tona tekstilnog otpada. Veliki deo takvog otpada se spaljuje ili odlaže, a trebalo bi ga smanjiti. Nove regulative Evropske unije propisuju da stari tekstil treba da se reciklira počev od 2025. godine.

U okviru naučnog projekta koji je dobio i nagradu “Clusterland 2019” istraživački tim je radio sa materijalima koji se sastoje od 60 odsto pamuka i 40 odsto poliestera.

„Želeli smo da stvorimo osnovu za održivo recikliranje“ rekao je Andreas Bartl sa Instituta za procesni i ekološki inženjering Tehničkog fakulteta u Beču. „Naročito u hotelima ili bolnicama nailazimo na stare materijale. Nakon otprilike sto pranja ti materijali se unište i pohabaju. Svakim novim pranjem i sušenjem vlakna pucaju, materijal se razlaže i nastaju rupe“ izjavio je on.

Pročitajte još:

U procesu reciklaže materijal se prvobitnio sitni u grudvice pa se uz pomoć enzima poliester razgrađuje od pamuka, a pamuk se pretvara u glukozu. Nakon enzimatičkog razgrađivanja dobijaju se vlakna od poliestera i rastvor šećera. Osušena i očišćena, vlakna se tope u posebnim sudovima i od njih se stvaraju granule. Ove granule se zatim pretvaraju u niti, odnosno konac, koji dalje može da se obrađuje uz dodavanje novog pamuka. Na taj način nastaje mešavina materijala koja odgovara početnom sastavu tekstila i koja ima prvobitan kvalitet.

Izvor: Eurocomm-PR

Voda u Zrenjaninu nije za piće – ima previše arsena

10.01.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacek Dylag)

Zrenjanincima kroz vodovodnu mrežu ponovo teče neprečišćena voda koja sadrži arsena više nego što je dozvoljeno. Nakon četiri meseca rada postrojenje za prečišćavanje vode je zaustavljeno. Analize su pokazale da nije ostvaren zahtevani nivo čistoće vode, pa je investitoru dat rok od tri meseca da ispravi nepravilnosti.

Umesto iz slavine u stanu, Zrenjaninci po vodu za piće dolaze na eko-česmu u naselju Bagljaš. Nisu se nadali da će ih i u novoj godini sačekati dugogodišnji problem.

Udruženje “Građanski preokret” traži od gradske vlasti da sredstva za vodosnabdevanje planiranana budžetom za 2020. preusmeri u nabavku cisterni za pijaću vodu i vodomata koji bi bili postavljeni u ustanovama.

Dušan Kokot iz “Građanskog preokreta” smatra da, ukoliko Zrenjanin nema cisterne, Pokrajina Vojvodina ili Republike Srbija mogu da pozajme, naročito zato što su, prema njegovom mišljenju, ugroženi životi 130.000 ljudi.

Pročitajte još:

Da je prečistač prestao sa radom građani su primetili po boji vode, a vodosnabdevanje je ponovo u nadležnosti Vodovoda.

“Ova odluka će ostati na snazi do momenta dok Postrojenje ne bude u stanju da proizvede vodu potrebnog kvaliteta i u skladu sa potpisanim ugovorom sa nama”, kaže Siniša Gajin iz zrenjaninskog JKP “Vodovod i kanalizacija”.

Investitor postrojenja “Sinerteh” se zvanično nije oglasio, a nezvanično se može čuti da su problem nakon prečišćavanja vode bili nezadovoljavajuća boja i miris.

Izvor: RTS

Peticija za zaustavljanje ubijanja kamila u Australiji

10.01.2020

Razorni požari u Australiji potresli su čitav svet i napravili nenadoknadive štete za čitav ekosistem. Nastradale su brojne životinje, a u najvećoj opasnosti je populacija koala koja je drastično opala.

Nestašica vode predstavlja jedan od najozbiljnijih problema sa kojima se kontinent trenutno suočava. Upravo se to navodi kao razlog nedavne odluke australijskih vlasti o usmrćivanju 10.000 divljih kamila.

Svakako, ova vest naišla je na burne reakcije širom sveta, pri čemu se stalno ponavlja da svako živo biće ima jednako pravo na život i da je sprovođenje ovakvog čina neprihvatljivo.

Pročitajte još:

Žalbe stanovništva da žedne kamile u potrazi za vodom ugrožavaju stanovništvo time što umnogome smanjuju zalihe vode, naišle su na ovaj odogovor australijskih vlasti: u predelu pogođenom sušom snajperisti će iz helikoptera odstreliti čak 10.000 ovih jedinki.

Aboridžinski zvaničnici potvrdili su ovu informaciju.

Očekuje se da će ova hladnokrvna akcija trajati 5 dana, odnosno, već je u toku.

Mnogi ističu da ovakav vid borbe za vodu predstavlja najsuroviji primer ljudskog razmišljanja.

Takođe, predlažu se druga rešenja, poput transporta životinja, ili prenošenja vode u tankerima ili neke druge opcije koja neće podrazumevati usmrćivanje.

Napravljena je anketa za protivljenje ovoj odluci i traganje za novim idejnim rešenjem. Možete je potpisati na linku.

Jelena Cvetić

Kreveti od recikliranog kartona za dobar san olimpijaca

10.01.2020

san_spavanje_krevet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kinga Cichewicz)

Foto-ilustracija: Unsplash (Serghei Trofimov)

Sportisti koji se na leto budu takmičili na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Tokiju spavaće na krevetima od recikliranog kartona sa dušecima od polietilena koji će posle Olimpijade biti ponovo iskorišćeni za proizvodnju plastičnih proizvoda.

Za olimpijce će biti potrebno ukupno 18.000 kreveta, a za paraolimpijce 8.000.

Kreveti dugi 2,10 metara odgovaraće svim sportistima, osim veoma visokih, a proizvođač je uveren da mogu da izdrže težinu od oko 200 kilograma.

Pročitajte još:

Nijedan sportista na prethodnim Igrama u Rio de Žaneiru nije bio toliko težak.

“Ti kreveti mogu da izdrže do 200 kilograma”, rekao je generalni menadžer Olimpijskog sela Takaši Kitađima, preneo je AP.

“Izdržljiviji su od drvenih kreveta”, rekao je on i dodao da se računalo i na proslave u sobama nakon osvajanja zlatne medalje.

“Naravno i drveni i kartonski krevet mogu da se slome ako skačeš po njemu”, kazao je menadžer.

Organizatori su 9. januara u Tokiju prikazali krevete za takmičare i još neke delove nameštaja za sobe u Olimpijskom selu.

Izradnja nekih delova Olimpijskog sela, poput glavne trpezarije, inače još traje, ali će sve biti gotovo u junu.

Posle Olimpijade apartmani će biti prodati ili iznajmljeni. Početna cena biće oko 54 miliona jena (oko pola miliona dolara) i porašće tri ili četiri puta, kako se očekuje.

Foto-ilustracija: Uunsplash (Sylvie Tittel)

Kompanije iz sektora nekretnina navode da će apartmani-stanovi za prodaju u Olimpijskom selu biti nešto veći od prosečnih u Tokiju od 60-70 kvadratnih metara.

U međuvremenu organizatori ulažu napore da smanje ukupnu emisiju ugljenika od Olimpijade, rekao je istraživač zaštite životne sredine Đunići Fuđino, prenosi britanski Gardijan.

Sve medalje biće napravljene od metala iz reciklirane potrošačke elektronike, uključujući oko 6,2 miliona starih mobilnih telefona.

Olimpijska baklja napravljena je od alumunijumskog otpada, a pobednička postolja od recikliranog kućnog i morskog plastičnog otpada.

Struja za Olimpijadu proizvodiće se iz obnovljivih izvora.

Olimpijske igre biće otvorene 24. jula a Paraolimpijske 25. avgusta.

Izvor: EurActiv.rs

U nekoliko opština u Vojvodini javna rasprava o upravljanju otpadom

10.01.2020

Nacrt regionalnog plana upravljanja otpadom za Grad Novi Sad i opštine Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas nalazi se na javnoj raspravi do 18. januara.

Ovaj plan regulisao bi upravljanje otpadom na ovim područjima do 2028. godine. Cilj javne rasprave je prikupljanje predloga, sugestija i mišljenja građana, udruženja, zainteresovanih pravnih lica i stručne javnosti. Svi predlozi, sugestije i primedbe mogu da se dostave na mejl: senka.sekulic@uprava.novisad.rs

Regionalni plan upravljanja otpadom pokazao se kao najbolje rešenje za rešavanje pitanja deponija i odlaganja otpada u Novom Sadu, a naročito u manjim opštinama.

Pročitajte još:

Podrazumeva uspostavljanje regionalnog centra za upravljanje otpadom, koji bi bio izgrađen na savremen način, a podrazumevao bi i savremene načine obrade otpada, u skladu sa pravilima Evropske unije. Cilj je smanjiti uticaj koji deponije mogu da imaju na stanovništvo.

Sve informacije o javnoj raspravi i plan u celini možete videti ovde.

Izvor: Opština Vrbas

Novi tenderi za izgradnju solarnih elektrana u BiH

10.01.2020

Sve je više ozbiljnih investitora koj su zainteresovani za energetske projekte u oblasti iskorišćavanja solarne energije, a u narednih nekoliko meseci Ministarstvo privrede Unsko-Sanski kanton planira raspisivanje tri tendera za izgradnju solarnih elektrana.

“Sve je više ozbiljnih kompanija iz Austrije, Belgije i Nemačke koje se interesuju za ovu vrstu projekata. Takođe, njih zanima i zakonska regulativa i mi smo u cilju olakšanja uslova investitorima sproveli izmene Zakona o koncesijama, a u proceduri je i usvajanje zakona o javno-privatnom partnerstvu. Sve to treba da olakša uslove budućim investitorima”, istakao je ministar privrede Nijaz Kadirić. Inače, prva solarna elektrana u Unsko-sanskom kantonu puštena je u pogon polovinom juna protekle godine u mestu Krnjeuša, nadomak Bosanskog Petrovca, a ukupna vrednost ove investicije iznosila je 720.000 maraka.

Pročitajte još:

Proizvodni kapacitet ovog energetskog objekta je 150 kilovata s godišnjom proizvodnjom električne energije od 219 megavat-sati. Ova solarna elektrana se prostire na površini od preko 1.600 kvadratnih metara i čini je 1.200 instaliranih solarnih ploča, kao i vlastita trafo-stanica.

U međuvremenu, vlasnici pomenute solarne elektrane iskazali su interesovanje za proširenje proizvodnih kapaciteta i nova ulaganja, a očekivana investicija procenjena je na oko 70 miliona maraka.

Kadirić je istakao kako je opredeljenje aktuelnih vlasti u USK-u da na ove prostore dovedu industriju koja neće biti zagađivač, kako bi ovaj kanton u budućnosti očuvao epitet ekološkog.

Takođe, treba istaći da je početkom protekle godine nadomak Bihaća započela i realizacija projekta izgradnje prve vetroelektrane vredne 120 miliona maraka.

Izvor: Energetika.ba

Prva inspekcijska kontrola za upotrebu plastičnih kesa u maloprodaji

10.01.2020

kese_crno_belo — Foto-ilustracija: Unsplash (Joni Gutierrez)

Foto-ilustracija: Unsplash (Shadi Mahayni)

Tokom današnjeg dana sprovedena je koordinisana akcija Sekretarijata za inspekcijske poslove Gradske uprave Grada Beograda i komunalnih inspekcija na teritoriji opština Vračar, Voždovac, Zvezdara, Savski venac i Palilula, a povodom sve učestalijih prijava građana da se u velikom broju prodajnih objekata trgovinskih radnji još uvek prodaju plastične kese koje nisu biorazgradive, saopšteno je iz Sekretarijata za inspekcijske poslove.

Akcija je sprovedena na osnovu Odluke o uslovima korišćenja kesa za isporuku robe na mestu prodaje roba i usluga, a tom prilikom je utvrđeno da se na kasama svih nadziranih trgovinskih objekata nalaze biorazgradive kese, papirne kese i cegeri.

Pored toga, konstatovano je da su u pojedinim nadziranim trgovinskim objektima, u delu za prodaju voća, još uvek u upotrebi kese koje nisu razgradive, te su one uklonjene po nalogu inspektora.

Pročitajte još:

Kako napominju iz Sekretarijata za inspekcijske poslove, sa ovakvim vrstama koordinisanih aktivnosti komunalnih inspekcija nastaviće se i ubuduće u cilju poštovanja ove odluke koja je u interesu svih građana Beograda i očuvanja životne sredine.

Izvor: Grad Beograd

Snažna erupcija Popokatepetla

10.01.2020

Popocatépetl_Mexico_Popokateptl_Meksiko_vulkan_erupcija1 — Foto-ilustracija: Unsplash (Richard van Wijngaarden)

U Meksiku se juče, 9. januara, dogodila erupcija vulkana Popokatepetl, a užareno kamenje iz vulkana letelo je do 1,6 kilometara udaljenosti. Iz vulkana je izašla i ogromna količina pepela koji se širio po nebu u prečniku od tri kilometra.

Meksička civilna zaštita saopštila je da je pepeo prekrio četiri grada u blizini vulkana.

Vulkan visok 5.426 metara bio je posebno aktivan poslednjih meseci i nekoliko puta je izbacivao užareno kamenje i pepeo.

Oko 25 miliona ljudi živi u prečniku od 100 kilometara od kratera.

Izvor: Zelena Srbija

Kazne za seču vetrozaštitnog pojasa u Somboru od 25 do 50 hiljada dinara

10.01.2020

lumberjack_drvoseča_logging_seča_drveća — Foto-ilustracija: Pixabay

Odeljenje poljoprivrede i zaštite životne sredine Gradske uprave grada Sombora izdalo je saopštenje za javnost o zaštiti vetrozaštitnih pojaseva.

Poljočuvarska služba grada Sombora vršiće kontrolu u skladu sa gradskom Odlukom o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete i u skladu sa odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, a protiv lica koja su načinila prekršaj biće sprovedene propisane kaznene mere.

Novčana kazna za fizičko lice koje ošteti ili seče drveće koje čini poljozaštitni, odnosno vetrozaštitni pojas, ili se nalazi u putnom pojasu, ili na poljoprivrednom zemljištu iznosi 25.000,00 dinara, za pravno lice novčana kazna od 150.000,00 dinara, za odgovorno lice u pravnom licu novčana kazna od 25.000,00 dinara, a za preduzetnika koji načini prekršaj predviđena je kazna od 75.000,00 dinara.

Pročitajte još:

Posebno se napominje, da ukoliko vrednost posečene drvne mase prelazi količinu od 1 m3 protiv učinioca će biti podneta i krivična prijava.

Prema Zakonu o šumama, lice koje izvrši bespravnu seču dužno je i da izvrši sanaciju i da nadoknadi nastalu štetu korisniku šuma.

Saopštenje za javnost o zaštiti vetrozaštitnih pojaseva Odeljenja poljoprivrede i zaštite životne sredine pogledajte OVDE.

Izvor: Grad Sombor

Da li podržavate filantropiju “do gole kože”?

09.01.2020

nude_monument — Foto-ilustracija: Unsplash (Victoria Strukovskaya)

Australija gori. Situacija je potresna čak i za nas koji dešavanja posmatramo na ekranima različitih uređaja hiljadama kilometara udaljeni od žarišta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Neil Thomas)

Retko ko može da ostane potpuno ravnodušan na prizore spaljenih životinja, hrabrih boraca u odbrambenom napadu na vatrenu stihiju i pojedinaca primoranih da napuste svoja ognjišta, te se stoga širom planete pokreću inicijative za pomoć ovoj ostrvskoj zemlji/kontinentu. Solidarnost čovečanstva čini se nikada jača i mnogi su spremni da finansijski podrže narod u opasnosti od požara uprkos tome što je potencijalno jedini Australijanac koga su ikada upoznali – kengur iz zoološkog vrta. Nekima je, međutim, neophodan dodatni podstrek.

Iako obnaženi snimci bude izrazito drugačije emocije u odnosu na stradanja, takođe ne predstavljaju nešto na šta većina nas tek baci pogled – apsolutno hladne glave.

Svesna toga, Kajlin Vard je na raspolaganje donatorima stavila svoje telo. U jpg formatu, doduše!

Svako ko joj pošalje dokaz o uplati 10 i više dolara za neku od dobrotvornih organizacija po njenom izboru, koje pomažu žrtvama katastrofe u Australiji, od nje bi dobija njenu 18+ fotografiju. Akcija se ubrzo proširila virtuelnim svetom i, po nekim proračunima, za podršku Australijanaca u nevolji na taj način je za samo dva dana obezbeđeno više od 700 hiljada dolara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Emiliano Vittoriosi)

I sama Kajlin se našla u sličnim životnim okolnostima tokom prošlogodišnjeg požara u Kaliforniji (Sjedinjene Američke Države). Posebno je zabrinjava to što je u slučaju Australije načinjeno mnogostruko više štete prirodi i društvu.

Instagram profil “gole filantropistkinje” sa više od 60 hiljada pratilaca je u međuvremenu ugašen zbog kršenja pravila ponašanja tj. objavljivanja eksplicitnog sadržaja. Pokušaji povratka na tu društvenu mrežu završavaju neuspehom. Ironija je da njeni pojedini lažni nalozi, ipak, opstaju. “Ljudi kradu moj identitet na Instagramu”, požalila se ona.

Pojedinci su se drznuli da u potpunosti iskopiraju ličnost Kajlin Vard, a pojedinci su se samo inspirisali idejom, pa tako “armija obnaženih vojnika” broji sve više članova što je naravno veseli. “Smatram da je bitno da prikupimo što više novca. Raduje me ako se to sprovodi efikasno”, kazala je ona i dodala da ukoliko se skidate za ispravnu svrhu i znate da ste dobra osoba, nikada ne smete da dozvolite nekome da učini da se osećate manje vrednim.

Duh sirovog dobročinstva i dalje vlada Tviterom, a od nedavno ima i Go Fund Me stranicu. Zarad koala, prema sopstvenim tvrdnjama, Kajlin ne žali ni obrisan Instagram, ni to što su je se roditelji odrekli, ni to što simpatija neće da priča sa njom.

Oni koji podržavaju njen podvig naglašavaju da neki heroji ne samo da ne nose plašt, nego ne nose ama baš ništa.

S istim ciljem, novac su donirale i brojne muzičke, sportske i glumačke zvezde.

Pevačica Pink je namenila pola miliona dolara za lokalne vatrogasce na prednjim linijama fronta, dok je njena koleginica Selena Gomez uputila pare za službe pomoći, apelujući na svoju publiku da prate njene korake. Potomci prirodnjaka Stiva Irvina su ponudili drugu vrstu izbavljenja – zasukali su rukave, izašli na teren i spasili više od 90 hiljada životinja. Zbrinuli su ih u svojoj bolnici u Kvinslendu koju ne ugrožava vatra. Porodica glumca Krisa Hemsvorta odreći će se milion dolara kako bi dala svoj doprinos obnovi zemlje u plamenu.

Lista kompanija koje su osmislile kampanje za spas Australije i koje će darovati deo prihoda je takođe poduža.

Jelena Kozbašić

Reciklirana plastika skuplja od nove

09.01.2020

recycling_reciklaža_plastic_plastika — Foto-ilustracija: Unsplash (Vivianne Lemay)

Borba za smanjenje evropskog plastičnog otpada mogla bi da poskupi za četvrt milijardi dolara godišnje pošto cena reciklirane plastike skače. Poslednjih meseci cena granula od reciklirane plastike, koje se koriste za pravljenje proizvoda poput boca za bezalkoholna pića, veća je od cene nove plastike.

Pročitajte još:

Godinama je proizvodnja plastičnih proizvoda od reciklirane plastike bila jeftinija nego proizvodnja od nove, koja se pravi od fosilnih goriva, tako da je održiva opcija bila i ekonomski opravdana opcija, piše britanski Gardijan.

Međutim, prema mišljenju eksperata, sada je vodećim kompanijama iz prerađivačke industrije jeftinije da koriste novu plastiku.

Izveštaj S&P Global Platts, stručnjaka za tržište sirovina, otkrio je da je tona reciklirane plastika sada za 72 dolara skuplja nego tona nove.

Analitičari kažu da je taj trend delom posledica rasta tražnje zbog uključivanja reciklirane plastike u nove proizvode. Pored toga, nova plastika je postala jeftinija zbog “poplave” proizvoda petrohemijske industrije iz SAD, a kao rezultat buma u sektoru gasa iz škriljaca.

Istovremeno analitičari upozoravaju da bi održivi deo prerađivačke industrije širom Evrope taj rast cena mogao da košta 250 miliona dolara godišnje.

Iako bi mnogi veliki proizvođači mogli da imaju problema sa “vraćanjem” mašina na novu plastiku, mali će verovatno morati da “okrenu leđa” recikliranoj plastici kako bi smanjili troškove.

U svetlu borbe protiv plastike to bi moglo da znači da će proizvođači plastičnih flaša ili korpica za voće podstaći tražnju nove plastike, proizvedene od fosilnih goriva, umesto da ponovo koriste stare, reciklirane boce i palete.

Proizvođači plastične ambalaže pod pritiskom su da više koriste recikliranu plastiku kako bi smanjili zagađenje, pored ostalog okeana.

Koka-kola u Evropi planira da smanji količinu nove plastike u svojim bocama na 50 odsto u naredne dve godine. Takođe namerava da promeni boju flašice za Sprajt iz zelene u providnu kako bi osigurala da se 100 odsto flašica ponovo koristi.

Britanija pak planira da uvede taksu kompanijama koje ne koriste najmanje 30 odsto reciklirane plastike u svojim proizvodima. Do tada će kompanijama možda biti jeftinije da kupuju novu plastiku za pakovanje svojih proizvoda.

Uz taksu na upotrebu nove plastike, stručnjaci pozivaju britansku vladu da podrži plan povećanja količine reciklirane plastike na tržištu.

To može da znači podsticaje za nove reciklažne pogone, unapređenje kapaciteta za recikliranje na lokalnom nivou ili uvoz granula od reciklirane plastike iz Latinske Amerike.

Izvor: Gardijan/Euractiv

Kako izgleda obnovljena Zemunska tvrđava?

09.01.2020

Jugoistocna-kula-tokom-768x576 — Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda je 2016. godine uradio je projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave, koja je podrazumevala statičku sanaciju i obnovu obrušene jugoistočne kule i restauraciju lica bedema.

Foto: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Radovima su ostaci bedema Zemunske tvrđave konsolidovani i restaurirani u onoj meri dokle su postojali pouzdani podaci o njenom izgledu, a i afirmisan je jedan od najlepših vidikovaca u Beogradu. Takođe, kroz prezentaciju kulturnog dobra prepoznat je osnovni gabarit citadele, kao i njena forma. Obnova Zemunske tvrđave predstavlja čin očuvanja identiteta starog Zemuna.

Najveći izazov predstavljali su radovi na obnovi obrušene jugoistočne kule Zemunske tvrđave, koja je predstavljala potencijalnu opasnost za posetioce i stambene kuće na padini Gardoša, ali i prezentacija jugozapadne kule gde se tokom radova otkrivanjem ulaza otvorila mogućnost da se prezentuje originalna kota poda nekadašnje citadele.

Zatečeni nadzemni ostaci zidova tvrđave koji su bili u derutnom stanju, su konsolidovani i restaurirani. Jugoistočna kula Zemunske tvrđave koja je usled destabilizacije tla i mehaničkih oštećenja bila gotovo potpuno obrušena je sanirana i rekonstruisana.

Pročitajte još:

Projekat rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave realizovan je u dve faze sredstvima iz različitih izvora. Prvu fazu projekta finansiralo je Ministarstvo pravde, dok drugu fazu projekta finansiralo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a pomoć u realizaciji pružio je Grad Beograd i Gradska opština Zemun.

Autori projekta rekonstrukcije i restauracije Zemunske tvrđave su arhitekte Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Ljiljana Konta i Rade Mrlješ.

Na predstavljanju završenih radova na obnovi tvrđave direktorka Zavoda Olivera Vučković je istakla je da uz nesumnjivi turistički potencijal Zemunska tvrđava predstavlja jedan od najranije utvrđenih kulturnih dobara.

Radovi su trajali od decembra 2018. godine do novembra 2019. godine.

Izvor: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda

Gasovod Turski tok pušten u rad

09.01.2020

gas_pipeline_gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (Bernard Hermant)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 8. januara da će Srbija tranzitom gasa kroz Turski tok za 10 do 12 godina vratiti sav novac koji je u njega uložila. Vučić je nakon otvaranja gasovoda Turski tok u Istanbulu kazao da će realizacija tog projekta obezbediti napredak industrije, privrede, kao i jeftinije gorivo i energetsku bezbednost.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bernard Hermant)

Naveo je da će Turski tok u Srbiji imati kapacitet 13 milijardi kubnih metara i dodao je da će se iz Srbije, pored Mađarske, račvati i ka Bosni i Hercegovini i drugim zemljama Balkana.

Vučić je ranije izjavio da očekuje da će se Srbija spojiti na Turski tok u maju ili septembru 2020. godine.

Deonica gasovoda Turski tok kojim gas ide od ruske Anape do turskog mesta Kijikej cevima ispod Crnog mora otvorena je 8. januara.

Svečanosti u Istanbulu povodom otvaranja gasovoda prisustvovali su predsednici Rusije, Turske, Bugarske i Srbije, Vladimir Putin, Redžep Tajip Erdogan, Bojko Borisov i Aleksandar Vučić.

Turski tok se gradi sa dva cevovoda, ukupnog kapaciteta 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Prvim krakom gasovoda ruskim gasom snabdevaće se tržište Turske, a drugim zemlje južne i jugoistočne Evrope.

Drugi krak gasovoda ide od Turske preko Bugarske ka Srbiji, zatim Mađarskoj, a planirano je da se gradnja nastavi prema Slovačkoj i Austriji.

Pročitajte još:

Očekuje se da će prve količine gasa iz Turskog toka poteći kroz magistralni gasovod u Srbiji u drugoj polovini godine, verovatno u oktobru, kada počinje sledeća gasna sezona.

U Srbiji su položene sve cevi za taj gasovod u dužini od 403 kilometra. Još treba da se izgrade merne stanice i velika kompresorska stanica u okolini Žabara.

Deonicu gasovoda Turski tok u Srbiji gradi mešovito rusko-srpsko preduzeće Gastrans u kome većinski udeo od 51 odsto ima ruski Gasprom, a 49 odsto JP Srbijagas.

Erdogan i Putin: Turski tok znak jačanja partnerstva Turske i Rusije

Erdogan je otvaranje deonice Turskog toka nazvao istorijskim događajem za tursko-ruske odnose i regionalnu energetsku kartu, preneo je Frans pres.

On je rekao da je “istorijski” projekat primer “pobedničke saradnje” Turske i Rusije i osnova za buduće projekte.

Putin je pohvalio Turski tok kao simbol plodonosne saradnje Rusije i Turske i “jedinstven, do sada neviđen sistem za transport gasa” od kojeg će koristi imati cela Evropa, navodi Asošiejted pres.

“Partnerstvo Rusije i Turske jača u svim oblastima uprkos naporima onih koji se tome protive”, rekao je Putin.

Otvaranje gasovoda dolazi u trenutku rasta tenzija između SAD i Irana i napetosti u Libiji i Siriji, gde Ankara i Moskva imaju različite interese, ali je turski predsednik naveo da su interesi u prvom planu.

“S Rusijom nismo dozvolili da naše nedavne razlike u mišljenju imaju prednost nad našim zajedničkim interesima”, rekao je Erdogan.

On je obećao da će se Turska diplomatski angažovati na smirivanju tenzija između Vašingtona i Teherana.

“Niko nema pravo da baci region, naročito Irak, u novu vatru zbog svoje lične koristi. Imaćemo konstantan dijalog i konsultacije s Rusijom i mojim dragim prijeteljem Putinom. Ako bog da, verujem da ćemo uz pomoć naših ruskih prijatelja prevazići ovu fazu nevolja”, naveo je Erdogan.

Putin je kazao da “nažalost, situacija u regionu (Bliskog istoka) ima tendenciju da eskalira”, ali da Turska i Rusija “pokazuju drugačije primere, primere saradnje za dobrobit dve države i cele Evrope”. Iran je izveo raketni napad na dve baze u Iraku u kojima su bili američki vojnici, u znak odmazde za ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija u petak, po naređenju predsednika SAD Donalda Trampa.

Ruski ministar energetike Aleksander Novak rekao je da je Turski tok “pionirski i jedinstven projekat” koji će obezbediti ne samo energtsko tržište Turske, već i južne i jugoistočne Evrope, prenela je Anadolija.

“Takođe će približiti zemlje koje učestvuju u projektu”, kazao je Novak.

Turski ministar energetike i prirodnih resursa Fatih Donmez ocenio je da je projekat “vizionarski” i “novi simbol saradnje Turske i Rusije”.

Donmez je naveo da je gasovod “pobednički projekat” za Rusiju, Tursku i milione ljudi u Evropi koji će obezbediti stabilnost u regionu i održivost tržišta energenata.

“U oblasti Anadolije vekovima su bile mnoge značajne trgovačke rute. U 21. veku Anadolija će energijom povezivati istok i zapad”, kazao je Donmez.

Izvor: Euractiv/Beta

EPS povećao proizvodnju

09.01.2020

Aleksandar Antic i Milorad Grcic u RB Kolubara — Foto: EPS

Rudari EPS-a su u 2019. godini postigli izuzetne rezultate i proizveli oko pet odsto više uglja nego u 2018. godini što je osiguralo stabilnost energetskog sistema Srbije, rekao je Milorad Grčić, v. d. direktora JP EPS i najavio nove investicije EPS-a u 2020. godini.

“EPS je 2019. završio sa gotovo pet odsto većom proizvodnjom uglja nego u 2018. Proizveli smo oko 38,5 miliona tona uglja, a rudari RB ‘Kolubara’ iskopali su oko 30 miliona tona. Termoelektrane su proizvele oko tri procenta više električne energije nego u 2018. godini”, rekao je Grčić prilikom obilaska kopa Polje „G” sa Aleksandrom Antićem, ministrom rudarstva i energetike Srbije.

Antić je istakao da EPS jasno prepoznaje ključne ciljeve razvoja enegetskih politika u Evropi i okruženju.

“Zato čuvamo šta imamo, ali ne tako što ćemo da se busamo u grudi, već zato što ćemo da modernizujemo i povećamo efikasnost i podignemo standarde. Potpuno je jasna vizija moderne ‘Elektroprivrede Srbije’ koja će se ostvarivati kao i drugi ciljevi što se ostvaruju”, poručio je Antić.

Pročitajte još:

V. d. direktora EPS-a istakao je značaj kolubarskog kopa Polje „G”.

“Počinjemo da kopamo bolji ugalj što je veoma značajno za termoelektrane. Izmešteno je oko sedam kilometara Ibarske magistrale i potpuno je završena nova trasa saobraćajnice. Očekujemo da će uskoro biti puštena u saobraćaj. To je preduslov za napredovanje Polja ‘G’ i otkrivanje novih količina uglja”, rekao je Grčić.

Grčić je podsetio da je počela proizvodnja otkrivke i na novom kopu „Radljevo”, na čije otvaranje se čekalo 40 godina. U rudarskom sektoru je u toku izrada projekata za nabavku dva nova BTO (bager-traka-odlagač) sistema koji će značajno podići proizvodnju otkrivke u Kolubari.

“Kolubarski kopovi u 2020. godini dobijaju novi oblik što je izuzetno značajno za sigurnost proizvodnje uglja i električne energije”, istakao je Grčić i najavio da u 2020. godini EPS čekaju ozbiljni projekti.

Grčić je dodao da se radi na nastavku projekta izgradnje bloka od 350 megavata u Kaleniću, u TE „Kolubara B”.

“Ovaj projekat je koncipiran i započet osamdesetih godina, ali je sticajem okolnosti prekinut. Stručnjaci iz EPS-a i ljudi koji vole ovu kompaniju sada su napravili presek, urađena je i pozitivna studija izvodljivosti”, rekao je Grčić i naglasio da je potpuno promenjena slika strategije EPS-a – umesto da se gase blokovi i smanjuju kapaciteti, grade se novi i modernizuju postojeći.

On je svim zaposlenima čestitao Novu godinu i posebno zahvalio rudarima koji u EPS-u rade svakog dana, 24 sata dnevno, bez obzira na doba godine i vremenske uslove.

“Oni su ti koji moraju da proizvode ugalj da bi Srbija imala struju i oni to rade veoma uspešno”, naglasio je Grčić.

Izvor: EPS

Kako je najveća svetska hidroelektrana usporila rotaciju Zemlje?

09.01.2020

Three_Gorges_dam_locks_and_bridge — Foto: Wikipedia/Photnart

Brana „Tri klanca“ ili „Tri klisure“ se nalazi u Narodnoj Republici Kini i hidroelektrana je sa branom na reci Jangcejang, koja je zbog dužine od veće od 6.000 kilometara, treća najduža reka na svetu.

„Tri klanca“ je hidroelektrana sa najvećom instalisanom snagom na svetu. Svaka od 32 turbine ima kapacitet od 700 MW, te kombinovano daju snagu od 22,5 GW.

Ta snaga, prema rečima stručnjaka, odgovara snazi oko 15 nuklearnih reaktora. Čisto poređenja radi, hidroenergetski kompleksni sistem kao što je Đerdap ima 6 hidroagregata snage po 190 MW.

Poslednja vodna turbina ove hidroelektrane je spojena na mrežu 2012. godine i samim tim, taj trenutak se vodi kao kraj izgradnje, koja je počela 1993. godine, prema jednim, a 1994. prema drugim izvorima.

„Tri klanca“ se vodi i kao jedna od 10 najskupljih građevina na svetu. Tu se opet podaci ne slažu, ali ovaj put ne radi se o godini gore-dole, već o nekoliko desetina milijardi razlike.

Uglavnom se mogu naći podaci da je ova hidroelektrana koštala gotovo 50 milijardi dolara, a po ređim podacima, koje je navodno iznela kineska vlast, koštala je gotovo duplo manje – 25 milijardi dolara, a prognoze su da će se taj novac vratiti za 10 godina.

Za izgradnju ove hidroelektrane iseljeno je više od milion ljudi i potopljeno oko 150 manjih gradova i više od 1.500 sela.

Pored toga, zbog promena toka vode tj. stvaranja ogromnog rezervoara i dizanja velike količine vode na maksimalnih 175 metara iznad nivoa mora, ova brana je, prema podacima Američke agencije za istraživanje svemira (NASA), usporila rotaciju Zemlje i produžila prosečni dan za 0,006 mikrosekundi.

Pročitajte još:

Osim ogromnog hidroenergetskog potencijala, hidroelektrana “Tri klisure” smanjuje pojavu čestih poplava i povećava mogućnost prevoza robe.

Značajan je i ekološki doprinos zbog smanjenja efekta staklene bašte. Prednost projekta je i navodnjavanje okolnih poljoprivrednih površina.

Sudeći prema prvoj objavi 2015. godine od strane kineske korporacije “Tri klanca”, koju su preneli razni mediji, ova hidroelektrana proizvela je u 2014. ukupno 98,8 milijardi kWh električne energije, premašivši tako svetski rekord u korišćenju hidroenergije za proizvodnju električne energije od strane brazilske hidroelektrane “Itaipu”.

Iako “Itaipu” ima mnogo manji kapacitet, dugo je bila prva vodeća među svetskim hidroelektranama – s obzirom na to da je tokom 2013. godine proizvela ukupno 98,6 milijardi kWh električne energije.

Pored objave o rekordnoj proizvodnji električne energije, objavljeno je i kako je 98,8 milijardi kWh jednako uštedelo potrošnju 49 miliona tona uglja, a samim tim prevenciju emisije 100 miliona tona ugljen-dioksida.

Iako mnogi u Kini smatraju hidroelektranu “Tri klisure” neophodnom za razvoj privrede i društva, mnogi stručnjaci smatraju da bi negativni učinci projekta mogli nadmašiti njegove pozitivne učinke.

Ova hidroelektrana je neophodna za razvoj kineske privrede i razvoja Kine u vodeću svetsku silu, međutim negativno je raseljenih više od milion ljudi, ekološke promene, sve veća klizanja tla, potapanja mnogih arheoloških i istorijskih mesta…

Brana je napravljena od betona i duga je 2.335 m, a vrh brane se nalazi na nadmorskoj visini od 185 metara.

Za radove je ugrađeno 27.200 000 m3 betona, 463.000 tona čelika (dovoljno za više od 60 Ajfelovih tornjeva) i iskopano je oko 102.600.000 m3 zemlje i stena.

Izvor: Industrija

1...786787788...1,670 Page 787 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Erdogan i Putin: Turski tok znak jačanja partnerstva Turske i Rusije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM