Kragujevac nema novca za nabavku nove stanice za merenje aerozagađenja

06.03.2020

Kragujevac_pogled — Foto: Wikipedia/Струјајое

Gradski budžet Kragujevca nema novca za nabavku stanice za merenje aerozagađenja suspendovanim PM česticama u realnom vremenu i njeno održavanje.

Načelnik odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine Dragan Marinković kazao je za agenciju Beta da oprema košta oko 30.000 evra, kao i da treba računati na dodatne troškove njenog održavanja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Pampoukidis)

Marinković je rekao da u budžetu Kragujevca za ovu godinu nisu predviđena sredstva za nabavku merne stanice za PM čestice, ali da bi to moglo da se promeni do kraja godine uz rebalans budžeta.

On je naveo da postavljanje tih stanica neće biti moguće ni o trošku republičke Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema njegovim rečima, iz te agencije mu je rečeno da neće biti novih aparata u naredne dve godine jer država za to nema novca.

Agencija je ranije omogućila merenje suspendovanih PM čestica aparatima u realnom vremenu u nekoliko gradova u Srbiji.

Pročitajte još:

U Kragujevcu se za potrebe gradske prave, obavlja merenje prisustva suspendovanih PM čestica u vazduhu na jednom mernom mestu, kod osnovne škole “Mirko Jovanović” u naselju Aerodrom.

Takvo merenje obavlja Institut za javno zdravlje u Kragujevcu, iz finansiranje grada Kragujevca, a rezultati iz jednog meseca se objavljuju u narednom.

U odsustvu 24-časovnog obaveštavanja o aerozagađenju PM česticama, nekolicina građana se samostalno organizovala i nabavila aparate kojima se na više lokacija ove zime vrši merenje “u realnom vremenu”.

Ukazali su na to da podaci govore o visokom zagađenju vazduha u Kragujevcu.

U decembru je samo pet dana koncentracija PM čestica bila ispod granične, a samo jedan dan u prvih deset dana januara. Kragujevčanke su, okupljene u istoimenoj Fejsbuk grupi, pokrenule akciju prikupljanja potpisa za peticiju kojom od gradskih čelnika traže sistematsko izveštavanje i sprovođenje konkretnih mera za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha i vode.

Izvor: Zelena Srbija

Kako tropske šume mogu da postanu opasnost za planetu?

05.03.2020

Amazonija_wiki — Foto: Wikipedia/Neil Palmer/CIAT

Studije pokazuju da tropske šume upijaju sve manje ugljen-dioksida iz vazduha, a najveća opasnost bi bila da Amazonija postane svetski izvor ugljenika umesto najveći apsorber.

Šume gube sposobnost upijanja ugljenika jer drveće presušuje od visokih temperatura i suše, ali gubitak šumskog područja od seče, spaljivanja i drugih oblika eksploatacije šume, takođe je vodeći faktor u smanjenoj apsorpciji ugljenika.

Pretnje za mogućnošću ovakvog scenarija ne idu daleko u budućnost, već se naučnici pribojavaju da se to može očekivati već naredne decenije. Ukoliko do toga dođe, klimatska kriza može biti znatno drastičnija.

U tom slučaju, čitav svet bi morao maksimalno da smanji emisije ugljen-dioksida koje stvara.

Tropske šume sada u sebe upijaju trećinu manje ugljen-dioksida u odnosu na period od 1990. do 2000.

Pročitajte još:

Naučnike brine pretpostavka da će se amazonska šuma već polovinom naredne decenije pretvoriti u izvor ugljenika, što zasnivaju na zapažanjima tokom statističkog posmatranja emisija, temperatura i padavina, koje prognoziraju promene u načinu na koji će šume skladištiti CO2 do 2040. godine.

Postoji opravdana bojazan da će se ovaj trend nastaviti, odnosno da bi do 2060. tropske šume mogle da postanu jedan od glavnih izvora ugljenika.

Svakako, stručnjaci podsećaju da nas one “štite” od zagađenja, ali da ni to nije večno. Ističu i da se u što skorijoj budućnosti moraju smanjiti emisije iz fosilnih goriva, odnosno njihova upotreba.

U novembru ove godine biće održan Samit Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Glazgovu, gde će države predstaviti planove za postizanje neto nulte emisije ugljen-dioksida do polovine ovog veka. S obzirom na to da brojne kompanije, kao i čitave države, imaju u planu da ugljeničnu neutralnost postignu kompenzacijom, odnosno sadnjom šuma, nasuprot stvaranju emisija gasova, postoji mogućnost da ovaj plan neće biti održiv kad je reč o tropskim šumama.

Iako su amazonske šume izložene višim temperaturama, bržim porastima temperature i češćim i jačim sušama, i drveće u Africi pokazaju slično ponašanje, što predstavlja dodatan problem.

Jelena Cvetić

Regionalna deponija u Subotici počela da radi

05.03.2020

odvajanje_otpada — Foto-ilustracija: Unsplash (Ignat Kushanrev)

U skladu sa modernim načelom da je otpad resurs i potrebom da se zaštiti životna sredina, Srbija je počela sistemski da rešava problem odlaganja smeća. U našoj zemlji izgrađeno je osam regionalnih i dve opštinske sanitarne deponije gde se otpad prikuplja, selektuje, prerađuje i odlaže u skladu sa evropskim ekološkim standardima. Jedna od najkompleksnijih je Regionalna deponija u Subotici, koja će rešiti problem odlaganja čvrstog komunalnog otpada za sedam opština Bačke i Banata.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ignat Kushanrev)

Dvanaest godina nakon osnivanja regionalne deponije u Subotici, sa reciklažnim dvorištima u Novom Kneževcu, Čoki i Malom Iđošu i transfer stanicama u Bačkoj Topoli, Senti i Kanjiži, postrojenja su počela da rade. Probni rad trajaće do sredine godine, a već sada se obrađuje oko 150 tona smeća dnevno.

„U hali za separaciju otpada se mešani komunalni otpad razvrstava na reciklabilne delove i organiski deo koji izlazi sa roto-sita i nakon toga se šalje na kompostiranje, odnosno stabilizaciju otpada, objašnjava Sabina Benedek, šef Odeljenja za zaštitu životne sredine, Regionalne deponije u Subotici.

Podstičući rešavanje ekoloških problema Srbije i približavanje naše zemlje evropskim standardima u upravljanju komunalnim otpadom, Evropska unija je u subotička postrojenja uložila 20 miliona evra.

„Telo deponije ni na koji način ne zagađuje životnu sredinu, vršimo monitorig metana, imamo sistem za biogas. Takođe imamo sistem za prečišćavanje podzemnih voda. Znači, ne zagađujemo podzemne vode, vazduh, životnu sredinu i naravno čuvamo naše zdravlje“, naglašava Čila Goli, direktorka Regionalne deponije u Subotici.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Paweł Czerwiński)

Da bi se recikliralo više od 5 odsto otpada, koliko se sada nudi prerađivačima, lokalne samouprave planiraju da uvedu primarnu selekciju otpada u domaćinstvima, odnosno sistem dve kante.

„U plavu kantu će građani moći da odlažu otpad koji će moći da se reciklira, a zelena karta će biti namenjena za vlažni i organski otpad, to je za kompostilišta. Mi gledamo i našu decu da što više edukujemo, da pokažemo šta znači plava i zelena kanta, to već u školama polako uče“, navodi Zagorka Panić, pomoćnica gradonačelnika Subotice za ekonomski razvoj.

U postrojenjima subotičke sanitarne deponije nastaje i biogas, kao i toplotna energija koje će u budućnosti moći da se iskoriste kao višenamenska ekološka goriva.

Izvor: RTS

Niži prinosi, više cene – raste popularnost uzgoja mini povrća

05.03.2020

paprika — Foto-ilustracija: Unsplash (Gabrielle Cepella)

Mini povrćem, bilo da se radi o mladom, bejbi povrću ili “patuljastim”, hibridnim verzijama uobičajenog povrća, nazivaju se sitniji plodovi određenih kultura, a često se konzumiraju po principu jedan plod – jedan zalogaj. Ono je za relativno kratko vreme pobralo simpatije potrošača, ali i napunilo džepove proizvođača, čija je težnja da uzgajaju kulture čiji su prinosi niži, a cene veće od onog povrća standardne veličine.

Dugogodišnja želja proizvođača povrća bila je dobijanje što većih prinosa i što krupnijih plodova uz intenzivnu zaštitu, obilno đubrenje i navodnjavanje, a time i bolje zarada. To je u mnogim zemljama dovelo do prekomerne ponude i pada cena, stoga se počelo tražiti drugo rešenje kako bi povrtari postali konkurentniji na tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (David Holifield)

Hemijskim sastavom, aromom, mirisom i ukusom mini povrće uspeva poraziti ono u standardnoj veličini. Uprkos malenoj veličini ipak su pravi izvori hranjivih materija. Istraživanja su pokazala da ono sadrži 40 puta više vitamina C, E i K, zatim luteina i beta karotena od običnog.

Takođe, mini povrće ima intenzivniji ukus i svakako je vrlo zdrav dodatak koji mnoga jela čini aromatičnijim i privlačnijim, a prednost je i to što ga je lakše čuvati u frižideru. Bejbi povrće nije novi koncept, ali je osamdesetih godina prošlog veka postalo popularno otkako su počeli da ga uzgajaju i uvrstavaju u svoja jela svi bolji restorani u San Francisku, u Kaliforniji. Nakon toga, njegova popularnost se raširila na čitav svet.

Kako biste što pre osigurali mlade i sveže biljke, možete se već danas odlučiti za njegov uzgoj. Zamislite brokoli, karfiol, rotkvicu, paradajz ili papriku kojima je potrebno manje vremena kako biste ubrali njihove prve plodove. Ovom povrće što i sam naziv govori, ne treba puno prostora, ali je važno da se uzgaja na mestu s dosta svetlosti.

U specijalizovanim prodavnicama možete naći i komplete za uzgoj, ali kako bi smanjili troškove možete koristiti i improvizovane posude poput plastičnih čašica od jogurta i sl. Na dnu treba da ih probušite kako bi se omogućilo oticanje suvišne vode.

Preporučuje se, kao i kod običnog povrća, seme pre setve namočiti u vodu. Nakon što je nabubrilo, posejte ga u neveliku posudu ili saksiju, prečnika oko pet centimetra i dubine do 10 cm te prekrijte s pola centimetra zemlje i lagano zalijte.

Posuda se može prekriti prozirnom kuhinjskom folijom kako bi se zadržala vlaga i postigli optimalni uslovi klijanja.

Pročitajte još:

Korenasto povrće poput šargarepe, kelerabe i peršuna ili lisnatog poput salate možete posejati čim to uslovi dozvole, a za mini povrće se jedino razmaci setve razlikuju od proizvodnje uobičajenog, jer je je znatno manje pa može biti i manji razmak između njih. Kada se tlo zagreje i prođe opasnost od mrazeva možete posejati sorte mini pasulja, kukuruza, tikvica ili krastavaca. Paradajz, patlidžan i papriku možete presaditi na otvoreno kada su noćne temperature iznad 12°C.

Kako piše “Homeguides”, mini povrće treba zalivati jednom ili dva puta nedeljno i paziti da je vlaga ravnomerno raspoređena, a u sušnim uslovima zahtevaju dodatno zalivanje. Preporučuje se dodavanje i malča zbog kontrole korova i očuvanja vlažnosti tla. Zemljište koje je nađubreno pre setve obično ne zahteva dodatno đubrenje jer se mini povrće bere vrlo brzo nakon setve i to pre nego što se potroše hranjive materije u tlu.

Za uzgoj je dobro odabrati one vrste koje se mogu brati brzo nakon setve ili pak one koje se beru kontinuirano. Od lisnatog povrća to su mini sorte matovilca, rukole, spanaća, cvekle i blitve, a od korenastog; šargarepa, rotkvica, keleraba, peršun listaš i luk vlašac.

Jedno od najpopularnijeg minijaturnog povrća je (čeri) paradajz koji je najbolje prihvaćen i kod nas. Njegovi maleni plodovi su često ukusniji tj. slađi i aromatičniji u odnosu na običan paradajz. Sorte mini paradajza imaju i dekorativnu ulogu, a dolaze u različitim oblicima. Paprike su još jedno popularno povrće s mnogim minijaturnim sortama, a najviše povrća u mini verziji su čili sorte.

Možete uzgajati i mini karfiol, ali i druge kupusnjače. Na tržištu se mogu pronaći patuljaste sorte kupusa i brokolija koje je lako uzgajati. Još jedna vrsta koja se često uzgaja kao mini povrće je šargarepa koja voli puno sunca i vlage.

Izvor: Agroklub.rs

Hrvatski grad Pregrada doneo odluku o prestanku korišćenja jednokratne plastike

05.03.2020

kesa_trava_plastika — Foto: Grad Pregrada

Grad Pregrada ekološki je osvešćen grad, koji već niz godina provodi akcije u smeru promovisanja ekologije, održivog upravljanja otpadom i ekološkog osvešćivanja zajednice. Kako bi dao svoj doprinos u borbi protiv plastike i zagađenja životne sredine, Grad Pregrada doneo je Odluku o prestanku korišćenja plastičnih predmeta za jednokratnu upotrebu (Službeni glasnik KZŽ, broj 4/20).

Odlukom se donosi niz mera kojima se u upravnim telima Grada Pregrade, trgovačkim društvima i javnim ustanovama čiji je osnivač Grad Pregrada, određuje prestanak korišćenja plastike za jednokratnu upotrebu, uvođenje bioloških sredstava za čišćenje, racionalnije korišćenje prirodnih dobara i energenata i zamena određenih predmeta koji se koriste u gradskom poslovanju s ekološki prihvatljivijim, a sve u cilju sprečavanja i/ili smanjenja negativnog uticaja određenih plastičnih proizvoda na okolinu, posebno vodena područja, kao i zdravlje ljudi.

Ova odluka konkretno znači da će jednokratne plastične čaše zameniti staklene ili papirne, a plastične slamčice će biti zamenjene papirnim. Uz to, u planu je nabavka ekološki prihvatljivog kancelarijskog materijala od recikliranog papira, bez plastike. Isto tako, jednokratni plastični pribor za jelo i plastične šolje za kafu zameniće metalni pribor ili pribor od biorazgradivih materijala (papir, vlakna šećerne trske, drvo, bambus, trska), a sredstva za čišćenje, sapuni i drugi higijenski sadržaj biće zamenjeni biološkim sredstvima. Postojeća oprema i inventar koji se koristi u prostorijama Grada Pregrade, trgovačkim društvima i ustanovama, koji nije izrađen od ekološki prihvatljivih ili biorazgradivih materijala ostaće u upotrebi dok se ne potroši ili dok je njegova funkcija zadovoljavajuća, a sve u cilju izbegavanja dodatnog stvaranja otpada.

Pročitajte još:

Gradonačelnik Marko Vešligaj ističe kako želi da podstakne promene počevši od vlastitog primera poslovanja. „Poučeni primerom drugih lokalnih samouprava i projektom Osnovne škole ‘Janka Leskovara’ pod nazivom ‘Pregrada – grad bez plastike’ odlučili smo da napravmo ovaj potez i ovakvom merom damo svoj doprinos u borbi protiv plastike i zagađenja okoline. Takođe, pokrenućemo inicijativu da se i na događanjima i manifestacijama zameni jednokratna plastika drugim materijalima i uputićemo takav predlog ugostiteljima već za ovogodišnje Branje grožđa“, rekao je gradonačelnik Marko Vešligaj.

Izvor: Grad Pregrada

Šabac prvi grad u Srbiji koji finansira nabavku vakcine protiv HPV virusa?

05.03.2020

Grad Šabac će finansirati nabavku vakcina protiv HPV virusa koji je povezan sa 99,7 odsto slučajeva raka grlića materice, a finansiranje iz gradskog budžeta trajaće sve dok sredstva ne budu obezbeđena iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), odlučili su juče jednoglasno odbornici u Skupštini grada Šapca.

Foto-ilustracija: Unsplash (Priscilla Du Preez)

“Šabac je prvi grad i jedina lokalna samouprava koja je omogućila dostupnost primarne prevencije protiv HPV virusa u Srbiji, a možda i u svetu, jer je to pitanje koje inače reguliše država”, rekla je Marija Ratković, pomoćnica gradonačelnika, koja je predstavila odbornicima ovu inicijativu kojom se aktivno bavi već nekoliko godina.

Ovu ideju je ranije podržao i gradski Savet za zdravlje.

“Kada sam u Šapcu prvi put predstavila projekat koji bi se bavio objedinjenom edukacijom o prevenciji HPV uzrokovanih oboljenja, na Savetu za zdravlje, 3. decembra 2019. godine, po prvi put se pojavila ideja da mi, možda, možemo da učinimo presedan, i dok se ne stvore uslovi na nivou cele Srbije, učinimo u Šapcu primarnu prevenciju od HPV uzrokovanih oboljenja dostupnom za sve koji žele da zaštite svoju decu”, kazala je Marija Ratković.

Ona je objasnila da je HPV uzrokovani rak treći uzrok obolevanja i peti uzrok smrti kod žena u Srbiji. U Srbiji svakog dana jedna i po žena u reproduktivnoj fazi ostane bez materice i jedna i po žena umre od posledica ovog virusa.

Aktivna imunizacija protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima preporučuje se kod dece starije od devet godina, a prvenstveno kod devojčica šestih razreda osnovnih škola.

Ipak, očekuje se nastavak zakonske procedure u koju bi trebalo da bude uključen i Zavod za zdravlje Grada Šapca.

Izvor: Grad Šabac

Vetroturbina na moru u Španiji snabdeva strujom 5.000 domaćinstava

05.03.2020

morska_vetrenjača_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Ian Simpson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristian Palmer)

Zelena revolucija sve više hvata zalet. U Španiji je dizajnirana posebna vetroturbina, koja omogućava brže, efikasnije i jeftinije instaliranje u morskom okruženju, tvrde njeni tvorci – programeri i inženjeri.

Izgleda kao obična morska vetrenjača, ali nije, i proizvodi energiju za 5.000 domaćinstava u Las Palmasu na Kanarima. Nalazi se na samo pola sata brodom od glavne luke ostrva. Za njeno postavljanje bile su potrebne skoro četiri godine. Trenutno ima snagu od pet megavata.

Posebnom je čini način na koji je izgrađena i postavljena.

Betonska baza i kula izgrađeni su na obali. Platformu su zatim odvukli teretni brodovi. Konačno, postavljena je na dubinu od 30 metara. Temelj je napunjen morskom vodom. Delovi kule napravljeni su teleskopski.

„Ovaj prototip ima dva velika sistema. Jedan je donja platforma za temelje koja omogućava balast sistema na morskom dnu. Drugi je njegov sistem za automatsko podizanje. Omogućuje teleskopsko izvlačenje kule i turbina do krajnjeg položaja“, kaže inženjer Huan Manuel Sančez.

Pročitajte još:

Prema proizvođačima, troškovi instalacije smanjeni su za 35 odsto u poređenju s troškovima uobičajene vetrenjače na moru, za koje se temelji, toranj, turbine i lopatice sastavljaju na krajnjoj lokaciji.

Istraživači kažu da su radovi na održavanju standardni. Ceo sistem zamišljen je tako da se lako poveća do daleko snažnijih turbina, do 12 megavata, koje će uskoro izaći na tržište.

Izvor: RTS

Objavljen predlog prvog Zakona o klimi u Evropi

05.03.2020

lednik_led_Island — Foto-ilustracija: Unsplash (L.W.)

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul Gilmore)

Evropska komisija objavila je juče, 4. marta, predlog prvog evropskog zakona o klimi kojim bi se politički preuzeta obaveza o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine pretvorila u obavezu sa zakonskom snagom.

Zakon o klimi određuje pravac kretanja za sve politike Evropske unije i omogućava transparentnost i predvidljivost za javne organe, preduzeća i građane.

“Ovaj zakon o klimi postaviće kamen temeljac u Evropi kao lideru na globalnom nivou”, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

EU bi do 2050. godine trebalo bi da postigne „klimatski neutralnu” ekonomiju, što znači da bi emisija ugljen-dioksida i drugih gasova štetnih za klimu trebalo da bude jednaka nuli.

Da bi postigla taj cilj Evropska komisija je najavila da će posle sveobuhvatne procene rezultata 2030. godine predložiti novi cilj smanjenja emisije štetnih gasova i predložiti dopunu zakona o klimi.

Ovu tačku su kritikovali klimatski aktivisti, koji tvrde da odlaganje nadograđenog cilja 2030. godine šteti kredibilitetu EU u borbi protiv klimatskih promena.

Pročitajte još:

Komisija je samo navela da će do septembra predstaviti “odgovorni” plan o tome kako da podigne svoj trenutni cilj 2030. smanjenja gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto sa nivoa iz 1990. na “najmanje 50 odsto i prema 55 odsto.”

Klimatska aktivistkinja, mlada Šveđanka Greta Tunberg je prisustvovala raspravi evropskih komesara o klimi i rekla je da odbacuje predloženi zakon jer mere predviđene Evropskim zelenim dogovorom daju svetu znatno manje od 50 odsto šansi da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni.

Izvor: Zelena Srbija

Zašto je bitan svež vazduh u prostoru u kom provodimo vreme?

04.03.2020

Neki igraju igrice, umesto da trče napolju. Drugi provode previše vremena u zatvorenom. Treći rade u kancelarijama, pod veštačkim svetlom. Da, sve mi pripadamo tzv. “indoor” generacija.

Koliko je zdrav vazduh u prostorijama u kojima provodimo vreme i šta možemo da uradimo povodom toga?

Znajte da boravak u zatvorenom prostoru ima veliki uticaj na naše zdravlje, kako se osećamo, kako spavamo, ponašamo se, ali i da li imamo motivaciju za učenje i posao. Zanimljivo, zar ne?

“Svež vazduh” nije samo fraza. Loš vazduh uzrokuje sve vrste negativnih posledica u prostoru, kao na primer: vlagu u vazduhu, pojavu plesni, visoku koncentraciju ugljen-dioksida i prašinu. Bez obzira na to koliko vremena provodite unutra, vazduh koji udišete, treba da bude čist i svež sve vreme.

Nekada je čak i potkrovlje bilo prašnjavo, mračno i ponekad sablasno mesto, ali danas je totalna suprotnost – potkrovlja su svetli, otvoreni i romantični prostori za život. Da, čak i to možemo da kažemo – potkrovlje je skriveni dragulj kuće!

Međutim, poznata nam je situacija da se baš u potkrovljima, zbog problema sa starim krovnim prozorima, javlja problem sa kondenzacijom.

Ukoliko ste kod kuće i želite da provetrite sobu, to je lako. Pitanje je šta raditi kada duže vreme niste u stanu. U skladu sa potrebama novijih generacija, koje odrastaju uz naprednu tehnologiju, inovacije i tehnološka dostignuća su znatno uticala na promenu životnih navika i prostora u kom živimo.

Da li ste razmišljali da na primer električno upravljanje krovnim prozorima može unaprediti vaš komfor, čak i kada zaboravite da zatvorite prozor?

Otkrivamo tajnu – VELUX ACTIVE with NETATMO.

Pročitajte još:

VELUX ACTIVE with NETATMO omogućava automatsko otvaranje VELUX prozora u slučaju zasićenja vazduha vodenom parom u kupatilima, visokom temperaturom i povišenim procentom ugljen-dioksida u dnevnim sobama, kao i mirisima koji se stvaraju prilikom kuvanja.

VELUX ACTIVE kao pametan sistem prati nivo vlažnosti vazduha, ugljen-dioksida, optimalnu temperaturu i sam reguliše protok svežeg vazduha. Tako su prostorije uvek ispunjene svežim vazduhom i samim tim zdravije za duži boravak.

Aplikaciju VELUX ACTIVE možete da koristite kako biste upravljali električnim krovnim prozorima, spoljašnjim i unutrašnjim roletnama VELUX INTEGRA® sa bilo kog mesta pomoću pametnog telefona.

VELUX ACTIVE vama i vašoj porodici automatski pruža zdraviju unutrašnju klimu. Radi bez instaliranja i konfigurisanja. Reguliše unutrašnju klimu pomoću pametnih senzora, a tačnost se postepeno povećava, jer sistem uči da razume unutrašnju klimu doma.

Ukoliko vam je potrebno više informacija o ovom VELUX proizvodu, kontaktirajte VELUX ili zakažite besplatne konsultacije.

Izvor: VELUX

U Kruševcu je postavljen brojač za bicikliste

04.03.2020

bicikl_biciklista — Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Alexander)

U okviru projekta “Održiva urbana mobilnost u gradovima i opštinama Srbije”, koji se finansira iz sredstava Otvorenog regionalnog fonda za energetsku efikasnost nemačke razvojne pomoći GIZ ORF EE, a sprovodi SKGO, u Aerodromskoj ulici postavljen je brojač za bicikliste.

Brojač u svakom trenutku na ekranu prikazuje koliko je biciklista prošlo tog dana biciklističkom trakom u oba smera, kao i ove godine, otkako je istaliran brojač.

U okviru ovog projekta u ranijem periodu su postavljene mape sa izvodima iz redova vožnje na nadstrešicama na autobuskim stajalištima, obeležena je biciklistička traka u Aerodromskoj ulici i pružena podrška za organizovanje Evropske nedelje mobilnosti u 2019. godini.

Izvor: Grad Kruševac

Besplatno korišćenje prvog javnog punjača za elektromobile u Sarajevu zahvaljujući Poršeu

04.03.2020

EV_charger_elektropunjač — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

U saradnji sa kompanijom Hager i Opštinom Stari Grad, generalni zastupnik automobila Porše u Bosni i Hercegovini “Porše BH” je obezbedio prvu stanicu za punjenje električnih vozila za građane i posetioce Sarajeva.

Punjač je pušten u rad tokom otvaranja modernog multifunkcionalnog trga i javne podzemne garaže u Ulici Avdage Šahinagića, prekoputa Gradske većnice, preneli su tamošnji mediji.

Prema tvrdnjama direktora preduzeća “Porše BH” Senada Olovčića, u narednih pet godina korišćenje punjača će vozačima elektromobila biti potpuno besplatno. “S ponosom smo građanima Bosne i Hercegovine, povodom Dana nezavisnosti, poklonili električni punjač. Želimo da naglasimo da se radi o prvoj javnoj punjačkoj stanici koja će na raspolaganju biti svim stanovnicima naše domovine, ali i turistima koji je obilaze”, izjavio je on.

Kao kompanija s fokusom na društveno odgovorno poslovanje, “Porsche BH” je posvećena i zaštiti životne sredine pa u narednom periodu planiraju da sprovedu još sličnih akcija.

U Bosni i Hercegovini je trenutno registrovano nešto više od 30 automobila na električni pogon. Neki od preduslova za razvoj elektromobilnosti su i širenje mreže elektropunjača i državni podsticaji za nabavku električnih vozila koji se uskoro očekuju i u ovoj susednoj zemlji.

Upravo se elektrifikacija vozne flote nalazi među ključnim sredstvima za smanjenje zagađenja vazduha – problema koji je u poslednjih nekoliko meseci prilično aktuelan na Balkanu.

Jelena Kozbašić

Produžen krajnji rok za prijave za investiciju do 5 miliona evra

04.03.2020

Krajnji rok za prijavu startapova, skejlapova i malih i srednjih preduzeća iz oblasti obnovljive energije, pametnih gradova, mobilnosti i čistih tehnologija na ovogodišnji PowerUp! Izazov, koji predstavlja jedinstvenu priliku da osvoje investiciju vrednosti do pet miliona evra, produžen je do 10. marta zbog velikog interesovanja potencijalnih učesnika.

Ovaj program, u organizaciji EIT InnoEnergy, evropskog akceleratora iz oblasti čiste energije, koji pomaže inovativnim preduzećima na svim nivoima razvoja, da napreduju, a ove godine je podržan od strane svetskog mega brenda Amazon Web Services. Za odabrane učesnike, Amazon je obezbedio nagradu u vrednosti od 100.000 evra u kreditu za AWS Activate program, poznat po pružanju logističke i infrastrukturne podrške startapovima za rast i izlazak na tržište.

Pobednik lokalnog finala za Srbiju takmičiće se sa finalistima iz drugih zemalja na velikom finalu tokom Impact’20, najvećeg ekonomskog događaja u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Najbolji startapovi će osvojiti novčane nagrade od 50.000, 10.000 i 3.000 evra, ali će svi finalisti dobiti priliku da svoje ideje i proizvode predstave pred brojnim investitorima i međunarodnim kompanijama.

Prošle godine novosadski startap SmartCat, sa svojim softverom za optimizaciju potrošnje električne energije Optimus Power, pobedio je na lokalnom PowerUp! takmičenju u Srbiji i na velikom finalu imao zapažen nastup pred brojnim investitorima.

“Odlazak u Krakov na veliko finale PowerUp! nam je puno značilo jer smo imali priliku da upoznamo brojne predstavnike kompanija i investicionih fondova, ostvarujući kontakte u industriji koji nam zaista mogu pomoći u budućem razvoju proizvoda i izlasku na međunarodno tržište,” izjavila je Sanja Hajduković iz startapa SmartCat.

Pročitajte još:

Tokom poslednjih pet godina PowerUp! programa, oko 200 kompanija je dobilo podršku, od kojih 121 već prodaje svoja rešenja na tržištu, a osim toga primili su i 117 miliona evra eksternih investicija zahvaljujući razgranatoj poslovnoj mreži InnoEnergy. Od navedenog broja, čak 42 startapa ima prijavljene patente, a njihovo prosečno vreme za izlazak na tržište je samo 16 meseci.

Svi startapovi, skejlapovi, kao i mala i srednja preduzeća, koja se uspešno prijave na PowerUp! Izazov, imaće pomoć profesionalaca iz InnoEnergy u razvoju svojih ideja i širenju na međunarodna tržišta, a odabrane kompanije će dobiti priliku da dobiju investiciju vrednosti do pet miliona evra.

Da biste aplicirali na PowerUp! Izazov potrebno je da vašu prijavu popunite i pošaljete do 10. marta 2020. putem InnoEnergy sajta.

Izvor: New Media Team

Gradski prevoz u Luksemburgu je sada besplatan

04.03.2020

prevoz_žena_ljudi — Foto-ilustracija: Unsplash (Jakub Dziubak)

Luksemburg je ovog marta pokrenuo značajnu promenu u javnom gradskom prevozu. Naime, kako je još pre više od godinu dana najavljeno, prevoz u ovoj maloj evropskoj zemlji je postao besplatan.

Primarni cilj je smanjenje gužve u saobraćaju i time i emisije štetnih gasova. Luksemburg je vodeći u Evropi po stopi vlasništva automobila, sa čak 670 automobila na 1000 ljudi, koliko je procenjeno u 2017. godini. Prema procenama Evropske unije, svaki vozač provede godišnje oko 30 sati “zaglavljen” u saobraćajnom špicu. Mnogi vozači su se žalili kako često čekaju i do 45 minuta da se “probiju” kroz gužve na ulicama.

Građani će na ovaj način uštedeti po 440 evra godišnje, koliko je iznosila karta za gradski prevoz. Ipak, vožnja prvom klasom se još uvek naplaćuje, i iznosi oko 660 evra na godišnjem nivou.

Luksemburg planira da uloži oko 3,9 milijardi evra u železnice.

Pročitajte još:

Nakon što je francuski grad Dunkirk vožnju gradskim autobusima učionio besplatnim, vožnja je porasla za 65 odsto tokom radne nedelje i 125 odsto vikendom.

Estonci su još pre dve godine odlukom o uspostavljanju besplatne usluge javnog gradskog prevoza i profitirali i umnogome smanjili zagađenje životne sredine.

I širom Sjedinjenih Američkih Država preduzimaju se slične mere u gradovima, kako bi se rasteretio gradski saobraćaj. Na to dodato utiče klimatska kriza i pokušaji da se stane na put zagađenju.

U Misuriju je od prošle godine besplatan prevoz. Pojedini sportski timovi u Americi nude besplatan javni prevoz za dolaske na utakmice, a autobuski prevoz u Vašingtonu je od početka ove godine takođe besplatan.

Otakada je Kovalis u državi Oregon učionio gradski autobuski sistem besplatnim, broj putnika se povećao za 38 odsto.

Jelena Cvetić

Počinje zamena dotrajalih i oštećenih kontejnera u Beogradu

04.03.2020

kontejneri_BG — Foto: JKP "Gradska čistoća"

Javno komunalno preduzeće „Gradska čistoća” u koordinaciji sa beogradskim opštinama, otpočelo je akciju zamene oko hiljadu dotajalih i oštećenih kontejnera postavljenih na beogradskim ulicama.

JKP „Gradska čistoća“ planira da u naredna tri meseca, sa ulica svih deset beogradskih opština, koje su u nadležnosti preduzeća, povuče nadzemne kontejnere koji su u najlošijem stanju i zameni ih potpuno novim kontejnerima.

Akcija je počela ove nedelje zamenom 110 starih kontejnera na ulicama GO Rakovica u naseljima Petlovo brdo, Stara Rakovica i Miljakovac 2, a po završetku nastaviće se i na preostalih devet beogradskih opština.

Pročitajte još:

Marko Popadić, direktor JKP „Gradska čistoća“, kaže da je zamena kontejnera povremeno neophodna.

“Dosta starih kontejnera dotraje, na nekima nedostaju poklopci, na nekima točkići, dok su neki u potpunosti uništeni, jer tokom grejne sezone, često budu žrtve nesmotrenog odlaganja žara i pepela. Zamenom kontejnera poboljšavamo ne samo izgled grada, već i kvalitet komunalne usluge, ali i olakšavamo posao našim komunalnim radnicima, jer poklopci onemogućavaju rasipanje otpada pored kontejnera, dok točkići olakšavaju njihovo pomeranje”, ističe Popadić.

„Čistoća” podseća sugrađane da sudovi za odlaganje otpada nisu samo inventar Grada Beograda i JKP „Gradska čistoća”, već da pripadaju i svim Beograđanima, te apeluje na građane da pravilnim korišćenjem pomognu da ih očuvamo kako bi što duže bili u upotrebi.

Izvor: JKP “Gradska čistoća”

Uzgoj svinja doprinosi zagađenju nitratom

04.03.2020

prasići_svinja — Foto-ilustracija: Unsplash (Christina Warner)

Evropska komisija 2017. godine tužila je Nemačku zbog prekomernog nivoa nitrata u podzemnim vodama, a nova je studija nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja (DIW) otkrila da je to povećanje povezano s poljoprivredom, odnosno tovom životinja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Debrunner)

Nivo nitrata niži su u šumskim i livadskim područjima, a značajno veće vrednosti zabeležene su na poljoprivrednim područjima u kojima je prosek nivoa ovih hemijskih jedinjenja oko 28 odsto, u odnosu na nacionalni prosek od samo 18 odsto. U nekim područjima rezultati istraživanja su bili zastrašujući jer je koncentracija zagađenja premašila do sedam puta dozvoljenu maksimalnu vrednost koja iznosi 50 mg/l.

U Nemačkoj se rasprava o ovoj činjenici sve više zahuktava jer poljoprivrednici smatraju kako vlada šalje vrednosti samo iz svog sektora. Pored toga, kako piše “Euractiv”, imaju saznanja kako se neke članice Evropske unije ne pridržavaju pravila i prijavljuju niže nivoe nitrata izmerene u šumama.

Prema istraživanju DIW-a oko 50 odsto azotnih jedinjenja koji se nalaze u tlu pripisuju se ovome sektoru. Osim toga, lokalni uslovi poput brzine protoka vode i svojstva zemljišta takođe uzrokuju povećan nivo nitrata na određenim mestima.

Najviša koncentracija ovoga jedinjenja pokazala se u saveznim državama koje tove svinje. Đubrivo koje se koristi u uzgoju žitarica za ishranu svinja, pretvara se u tlu u nitrat koji se zatim nakuplja u podzemnim i površinskim vodama. Prema nalazima istraživača, veća gustoća jedinjenja pokazala se kod veće populacije svinja, dok je u ostalim sektorima stočarstva koncentracija bila na normalnom nivou.

Pročitajte još:

Iako je Nemačka značajno pooštrila propise o đubrenju, obnavljanje podzemnih voda odvija se jako sporo, a analize koje se sprovode konstatno stagniraju. Kako bi sprečili moguće novčane kazne, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine posednjih meseci radilo je na izmeni uredbe o đubrenju, koju su zatim predali Evropskoj komisiji. Ako je ona potvrdi, nova stroža pravila na snagu bi mogla stupiti već početkom leta. Nakon toga će biti odlučeno hoće li postupak obustaviti ili ne.

U poslednjih nekoliko godina ostale države članice su uspešno smanjile višak nitrata. Danska je, na primer, smanjila višak azota za 37 odsto između 1980. i 2007. nakon što je uvela stroža pravila i uvela takozvani registar žubriva. I u Holandiji je potražnja za azotnim đubrivima pala za približno polovinu između 1990. i 2012. godine, kada je uvedena gornja granica đubrenja.

“U svakom slučaju, smanjenje nitrata nije se dogodilo preko noći i drugim zemljama trebalo je 20 do 30 godina”, zaključuje Greta Sunderman, jedna od autorki studije DIW-a.

Izvor: Agroklub.rs

1...757758759...1,670 Page 758 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Koliko je zdrav vazduh u prostorijama u kojima provodimo vreme i šta možemo da uradimo povodom toga?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM