Svetski dan šuma se obeležava 21. marta svake godine u različitim krajevima naše planete s ciljem da se ukaže na važnost, ali istovremeno i ugroženost, šumskih kapaciteta. Prema podacima Ujedinjenih nacija, šume pokrivaju jednu trećinu Zemljine kopnene mase, obavljajući životne vitalne funkcije širom sveta. Sredstva za život 1,6 milijarde ljudi potiču od šumskih resursa, dok život i opstanak 60 miliona ljudi, u prvom redu, zavisi od šuma.

Koliko je značajan šumski ekosistem u Crnoj Gori govori podatak da je više od 60 odsto njene teritorije pod šumom, te je time ona jedna od najzelenijih u Evropi, posle Finske, Švedske i Slovenije, ističe Centar za zaštitu i proučavanje ptica (CZIP). “Naše šume odlikuje visok stepen biodiverziteta. Mnoge od njih zaslužuju da budu kategorisane kao prašume, naročito iz razloga što nikada nisu sečene, obično usled nepristupačnosti terena, a odlikuje ih obilje stabala starih i više od 300 godina. Kod nas je poznata prašuma Biogradska gora, od nedavno nominovana i na UNESKO listu svetske baštine”, stoji u saopštenju ovog centra.

Iako je Crna Gora bogata šumom, samo 5,8 odsto njihove površine je pod zaštitom od krčenja i to u okviru nacionalnih parkova, dok je u regionalnim parkovima seča drveća dozvoljena.

Međutim, kada zemlja uđe u Evropsku uniju, veliki procenat šumskih staništa biće pod posebnim režimom zaštite u okviru mreže zaštićenih područja Natura 2000 što će u potpunosti onemogućiti neodrživo gazdovanje šumama.

Jedan od najvećih problema za opstanak šuma je upravo nezakonita, ali i zakonita, a neodrživa, i pre svega nekontrolisana seča koja nije opravdana drugim funkcijama šume osim ekonomske. Praksa pokazuje da se šume seku za potrebe građe i goriva i drugih nisko ekonomskih proizvoda što dovodi u pitanje isplativost kompletnog sektora.

Vitalne funkcije šume koje nisu uključene u pažljivo promišljene planove su: vodozaštitna funkcija, zaštita od erozije, rezervoar biotske i genetske raznovrsnosti, akumulacija ugljen-dioksida i pojačana produkcija kiseonika.

Pretnje po šume pored neodrživog i nedomaćinskog gazdovanja predstavljaju i požari koji su u susednoj zemlji ovih dana itekako aktuelni, navodi CZIP. Statistika alarmantno upozorava da je čovek u čak 95 odsto slučajeva uzrok šumskih požara. Pored požara, koji nastaju usled klimatskih promena, praćenih visokim temperaturama i sušama, evidentni su i požari koji nastaju kao posledica prolećnog paljenja livada. Ovi požari smatraju se tradicionalnim i kontrolisanim paljenjem, a vrlo često zahvate šume pa ugroze vekovima stara stabla ali i obližnje kuće. Takvih primera bilo je i ne tako davno: jedan u Pljevljima sa tragičnim posledicama po ljudski život, dok su druga dva slučaja sprečile vatrogasne službe na poziv CZIP-a. Oba su se odigrala na području Durmitora, jedan u blizini Zminjičkog jezera, a drugi na Vučju iznad Gornjeg Polja.

Neodgovorno ponašanje pojedinaca u vreme kada se država suočava sa epidemiološkom krizom i kada su sve njene službe preusmerene na rešavanje globalnog problema, koji je zahvatio i Crnu Goru, mogu samo dodatno i nepotrebno iscrpiti vatrogasne službe. Iz ovog razloga, CZIP apeluje na meštane da odbace tradiciju paljenja, već da proljećna krčenja vrše jesenjom kosidbom, kako bi spasili šume, ali ljude.

Izvor: Centar za zaštitu i proučavanje ptica – CZIP