“Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva” je projekat strukovnog udruženja „Ambasadori održivog razvoja i životne sredine”, čiji je cilj bio informisanje javnosti o vrednostima koncepta cirkularne ekonomije, uz predstavljanje dosadašnjeg iskustva i primera dobre prakse o tome kako se ovaj koncept već primenjuje u obrazovno-vaspitnim ustanovama u Srbiji. Realizacijom projekta, dat je pregled situacije u Srbiji, ali i šire (kroz dosadašnje iskustvo u EU i na globalnom nivou, kroz Ciljeve održivog razvoja), o toku napretka koncepta cirkularne ekonomije, o tome gde se trenutno nalazimo i koji su pravci daljeg razvoja i mogućnosti uključivanja. Projekat je podržan od strane Ministarstva zaštite životne sredine, kroz sufinansiranje projekata organizacija civilnog društva.

Aleksandra Mladenović, predsednica udruženja i nacionalna koordinatorka međunarodnog programa Eko-škole, navodi da je tokom trajanja projekta, od jula do novembra  2019. godine, a uzevši u obzir da je Srbija u oblasti cirkularne ekonomija na samom početku, bilo potrebno ispitati kakve su mogućnosti, koji zakonski okviri postoje, pronaći primere najbolje prakse i predstaviti ih široj javnosti, ostavljajući prostor za praćenje daljeg napretka.

Sam koncept cirkularne ekonomije podrazumeva industrijsku proizvodnju koja se bazira na obnovljivosti materijala, iskorišćavanju obnovljivih izvora, smanjenju i/ili eliminaciji upotrebe hemikalija, smanjenju stvaranja otpada, dizajnu proizvoda koji će imati dužu upotrebnu vrednost i drugo. Dodatna vrednost proizvoda je u tome da se „zadržava” što duže u životnom ciklusu i da se ne stvara otpad.

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju potrebne su promene u celom životnom ciklusu proizvoda i dizajnu proizvoda, neophodni su novi poslovni i tržišni modeli, nov način pretvaranja otpada u resurse, nov način ponašanja potrošača i drugo. Osim toga, neophodne su i promene sistema i inovacije: u tehnologiji, u organizaciji, društvu, metodama finansiranja i politikama, kao i primena novih modela upravljanja celim sistemom, što su samo neke od polaznih tačaka za prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

U skopu realizacije projekta „Cirkularna ekonomija kao deo koncepta održivog razvoja društva”, definisane su ključne zainteresovane strane koje su uključene u razvoj koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji, posebno u odnosu na preduzetničke inicijative obrazovno-vaspitnih institucija, žena i mladih. Takođe, organizovane su konsultacije sa istaknutim predstavnicima u sektorima privrede, nauke, državne i lokalne uprave i predstavnicima nevladinog sektora, koji već imaju iskustva u primeni koncepta cirkularne ekonomije u Srbiji. Ujedno su široj javnosti predstavljena dostignuća u cirkularnoj ekonomiji, kroz publikacije za decu školskog uzrasta i javne nastupe za nastavnike i predstavnike lokalnih zajednica.

„Kada smo pre dve godine prvi put pomenuli eko-školskim koordinatorima da ono što oni rade u okviru svojih institucija, kroz nastavu, a posebno kroz vannastavne aktivnosti, ima veliki značaj i da bi mogli da doprinesu razvoju i ’testiranju’ cirkularne ekonomije u praksi, bili su začuđeni i pomalo zbunjeni. U početku, nisu bili sigurni šta odrednica ’cirkularno u ekonomiji’ uopšte znači i kako bi oni mogli da primene osnovne ideje o toj ’kružnoj ekonomiji’ u svom redovnom radu”, objasnila nam je Aleksandra kako je izgledao prvi susret učesnika u projektu sa novim konceptom.

Međutim, to nije bila nikakva prepreka za članove tima „Ambasadora održivog razvoja i životne sredine”. Oni su započeli niz predavanja i brojnih aktivnosti u praksi, koji su naposletku imali svoju završnicu u vidu stručnog skupa pod nazivom „Principi cirkularne ekonomije u službi zaštite životne sredine” akreditovanog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ovaj skup je održanu oktobru 2019. godine, u partnerstvu sa lokalnom zajednicom Čajetina, Turističkom organizacijom opštine, Eko-školama „Dimitrije Tucović” iz Čajetine i „Milivoje Borović” iz Mačkata. Aleksandra kaže da su naročito zadovoljni jer su uspeli da uvedu cirkularnu ekonomiju, bar za sada, kao način razmišljanja i buduće smernice za delovanje, u Eko-škole i lokalne zajednice.

„U tim sredinama ljudi već menjaju svoje ponašanje i na drugačiji način posmatraju materijale, proizvode, otpad, proizvodni proces i drugo. Oni šire dalje ideju cirkularne ekonomije. Tako je novi odnos prema resursima i predmetima krenuo van Eko-škola i ušao u domove, institucije i širom lokalnih zajednica”, sa ponosom ističe Aleksandra.

U dokumentu „Circular Economy in Serbia: The Process Started (2019)” prikazano je upravo trenutno stanje razvoja koncepta cirkularne ekonomije, što obuhvata prednosti, teškoće, nedostatke, moguća rešenja za prevazilaženje problema i drugo. Sam dokument ima značaj kao jedinstveni osvrt dokle se stiglo i na koji način dalje možemo da ostanemo uključeni.

„Osim ovog ’ozbiljnog’ dokumenta, uradili smo i publikacije za decu i mlade, sa originalnim ilustracijama i autorskim tekstovima. Njih smo podelili po Eko-školama u Srbiji da bi mladi mogli da uče i dalje primenjuju osnovne vrednosti ovog koncepta, budući da je cirkularna ekonomija prikazana na slikovit i njima razumljiv način”, rekla nam je Aleksandra. Sve publikacije će biti dostupne na sajtu Ambasadora održivog razvoja i životne sredine https://ambassadors-env.com/

Tim udruženja „Ambasadori održivog razvoja” nastavlja da prati napredak u vezi sa cirkularnom ekonomijom i klimatskim promenama ne samo u Srbiji, nego i u regionu, kao partneri u regionalnom projektu, koji finansira Evropska unija, pod nazivom „ENV.net uključivanje pitanja životne sredine Zapadnog Balkana i Turske u političku agendu EU” (ref. no. 2017/394-372). U međuvremenu, očekuju da im se Eko-škole, kao nepresušni izvori dobrih primera i konkretnih aktivnosti, obrate predlozima i novim idejama o ponovnom korišćenju starog tekstila, reciklaži sekundarnih sirovina ili o produžavanju veka trajanja predmeta i uređaja. O tome ćemo vas i mi svakako redovno izveštavati!

Priredila: Tamara Zjačić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala ZELENI IZUMI, decembar, 2019 – februar, 2020.