“Viseći most” u Podgorici odnedavno obasjava LED rasveta

28.04.2020

Gazela_Podgorica — Foto: Glavni grad Podgorica

Ograda na podgoričkom mostu „Gazela“ dobila je potuno novi izgled, zahvaljujući gradskom preduzeću “Putevi”, čiji radnici su tokom prethodnih dana radili na njenoj sanaciji. Radovi su obuhvatali pripremu i obostrano farbanje ograde u dužini od 150 m.

Gradsko preduzeće “Komunalne usluge” je u okviru akcije rekonstrukcije javne rasvete na mostovima, nedavno i na pešačkom mostu „Gazela“ postojeću rasvetu zamenilo novom LED rasvetom na prilaznim pešačkim stazama i na samom mostu.

Takozvani „Viseći most“ sada je mnogo lepši i bezbedniji za sve pešake, a u narednim danima počinju radovi na sanaciji trotoarske površine i asfaltnog kolovoza novog mosta na Ribnici, čime se nastavlja akcija uređenja svih mostova u Podgorici.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Obilaznica oko Beograda izmestiće teretni saobraćaj iz gradskog centra

28.04.2020

put_noć — Foto-ilustracija: Unsplash (Caleb George)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović i ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo obišle su juče, 27. aprila, gradilište na izgradnji obilaznice oko Beograda, koja će biti završena za manje od dve godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Greg Rosenke)

Mihajlović je tom prilikom naglasila da će završetkom obilaznice biti omogućeno da posle više decenija teretni saobraćaj bude izmešten iz centra grada.

Ona je, ističući da na gradilištima trenutno radi više od 3.500 radnika, iskazala zahvalnost svim izvođačima, investitorima, a posebno radnicima koji u ovom teškim okolnostima, kada preovladavaju briga i strah, rade sve vreme.

Deonica obilaznice oko Beograda duga je 20 kilometara, a vrednost radova iznosi 207 miliona evra, precizirala je potpredsednica Vlade i istovremeno prenela da su je izvođači obavestili o tome da će most na Ostružnici biti gotov u maju.

Mihajlović je iskazala zahvalnost NR Kini i ambasadorki Čen Bo, koja je od prvog dana epidemije uz Srbiju, kao i svim kineskim kompanija na radu i donacijama koje su obezbedili.

Ambasadorka NR Kine je ukazala na to da kineske kompanije nisu obustavljale radove na projektima koje realizuju u Srbiji.

“Sve kineske kompanije učinile su sve da smanje negativne uticaje koronavirusa. Aktivno učestvujemo u borbi protiv epidemije. Najvažnije je zdravlje radnika, ali daćemo svoj doprinos i u ekonomskom oporavku Srbije”, poručila je ona.

Mihajlović je, odgovarajući na pitanja novinara, izrazila očekivanje da će verovatno sledeće nedelje polako krenuti otvaranje međugradskog saobraćaja.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, prvo će biti otvoren međugradski saobraćaj, a zatim prigradski i gradski, pri čemu se otvaranje saobraćaja radi koordinirano sa gradovima i epidemiolozima, koji daju preporuku koliko ljudi može biti u vozu ili autobusu.

Ona je ukazala na to da se polako relaksiraju mere u skladu sa epidemiološkom situacijom i preporukama lekara, koje će Vlada striktno poštovati.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Typhoon Hill proglašen za startap godine u Srbiji

28.04.2020

Typhoon Hill je proglašen za startap godine u Srbiji, na ovogodišnjem lokalnom finalu izazova PowerUp!, u organizaciji kompanije InnoEnergy. Ovaj startap je razvio univerzalni operativni sistem UEGOS, koji omogućava agregaciju i kontrolu svih distribuiranih energetskih resursa i pametnih uređaja, povećavajući njihovu efikasnost, istovremeno smanjujući troškove. Pobednički startap će predstavljati našu zemlju na međunarodnom finalu, gde će imati priliku da osvoji nagradu od 50 hiljada evra i investiciju koja se kreće od 150 hiljada do nekoliko miliona evra.

Tokom ovogodišnjeg lokalnog finala, koje je održano juče, putem onlajn platforme radi bezbednosti svih učesnika, Typhoon Hill je proglašen startapom godine. U sastavu stručnog žirija su bili Zoja Kukić, programska direktorka Inicijative Digitalna Srbija, Šimon Fijatkovski iz kompanije InnoEnergy, Pavle Krivokuća iz Impact Hub-a i Vladimir Trkulja, venture fellow u Inovacionom fondu Unicefa.

„Stvarno se sjajno osećam, pobeda na PowerUp!-u nam zaista mnogo znači i nadamo se da će nam pomoći da dođemo do novih investicija i da dalje razvijamo naš proizvod, kako bi došao do što šire upotrebe,“ izjavio je Aleksandar Kavgić iz Typhoon Hill-a.

UEGOS je kreiran na bazi Phyton i Linux sistema, a instalira se jednostavno putem USB uređaja ili cloud platforme, na postojeću ili novu infrastrukturu. Sama tehnologija iza UEGOS-a je već testirana, implementirana i spremna za upotrebu, što znači da su prvi koraci u razvoju ovog novog sistema za upravljanje uređajima odavno napravljeni i značajan broj testova je izvršen. Trenutno se razvija interfejs, koji će biti moguće implementirati kako u poslovnim zgradama i proizvodnim pogonima, tako i u pametnim domovima radi optimizacije efikasnosti i energetske potrošnje uređaja spojenih na ovaj sistem.

Za ovogodišnji PowerUp! širom Centralne i Istočne Evrope bilo je 425 prijava, od kojih čak 362 startapa, što PowerUp! čini jednim od najvećih programa za startapove, skejlapove i mala i srednja preduzeća iz oblasti energije, čistih tehnologija, mobilnosti, sajber bezbednosti, pametnih gradova i čistog vazduha.

„Ovo je prvi put da se lokalno finale PowerUp! Izazova održava onlajn, zbog novonastalih okolnosti, i mogu da kažem da je sve prošlo fantastično. Imali smo priliku da vidimo veoma inovativna i zanimljiva rešenja, što jasno pokazuje da se startap zajednica u Srbiji razvija i da i u narednom periodu možemo očekivati još kvalitetnih ideja i proizvoda iz oblasti energije i čistih tehnologija“, kazao je Aleksandar Arnaut iz InnoEnergy Hub-a Srbija i Startita.

Pored novčane nagrade i mogućnosti za višemilionsku investiciju, Typhoon Hill će se takmičiti i za titulu Startapa godine u Centralnoj i Istočnoj Evropi, kao i za vredne ponude PowerUp! partnerskih kompanija Amazon Web Services, Revolut i SpeedUp Group.

Za više informacija o PowerUp! Izazovu posetite: https://powerup.innoenergy.com/.

Izvor: New Media Team

Plan američkog predsednika o jačanju proizvodnje uranijuma pretnja po Veliki kanjon Kolorada

28.04.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Thompson)

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa objavila je plan da oživi i ojača industriju proizvodnje uranijuma kako bi ojačala poziciju Sjedinjenih Američkih Država na polju nuklearne energije. Ukoliko se plan sprovede u delo mogao bi da napravi ekološku katastrofu u brojnim zaštićenim područjima, uključujući i Veliki kanjon Kolorada.

Rudarske kompanije dugo već gledaju na zemlju oko Velikog kanjona Kolorada kao na potencijalnu metu. Zbog toga što su prethodne operacije vađenja uranijuma u tom području dovele do curenja toksičnih hemikalija u vazduh i vodu, zabrana na rudno ekploatisanje uvedena je 2012. godine. Međutim, radna grupa za nuklearno gorivo u američkog administraciji predložila je da se 607 hektara okolnog zemljišta ponovo otvori za rudarsku industriju uprkos tome što su brojne ekološke grupe upozorile na katastrofalne posledice koje bi to imalo na stanovništvo i biljni i životinjski svet.

Uprkos tome što nuklearna energija nije prljava koliko i fosilna goriva, ekstrakcija uranijuma iz zemlje je veoma prljav proces. Radioaktivna prašina i toksične hemikalije najčešće zagađuju okolni vazduh, vodu i zemljište.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Charney)

Prema novom planu se predviđa da se olabave uslovi za dobijanje dozvola za rudarenje, koji su uvedeni pod Zakonom o nacionalnoj politici zaštite životne sredine, nizu pravnih akata za koje je Trampova administracija već izrazila želju da ih poništi.

Osim toga, novi plan predviđa stvaranje nove federalne rezerve za uranijum i ulaganje 150 miliona dolara u njeno punjenje domaćim uranijumom, čime bi se, kako se navodi, smanjila zavisnost SAD od stranih proizvođača.

Potez je naišao na glasno odobravanje i pohvale rudarskih kompanija i lobista nuklearne industrije, koja je proteklih godina u strmom padu.

Kritičari, sa druge strane, tvrde da je kopanje uranijuma u Velikom kanjonu Kolorada ne samo ekološki katastrofalan potez, već i potpuno nepotreban.

Prema njihovim rečima, SAD već imaju pozamašne zalihe uranijuma, a čak i da treba da nabave više, to ne bi predstavljalo bezbednosnu pretnju.

„Najveći deo snabdevanja uranijumom SAD obavlja sa zemljama koji su njeni saveznici, poput Australije i Kanade. Osim toga, Međunarodna asocijacija za atomsku energiju je otvorila globalnu banku uranijuma pre nekoliko godina kako bi obezbedila stabilno snabdevanje osiromašenog uranijuma. Nema potrebe za dupliranjem toga“, navode iz Saveta za strateške nacionalne resurse.

Izvor: RTS

Nelegalni priključci na vodovodnoj mreži u Velikoj Reci uzrok nestašice vode u selu?

28.04.2020

Velika_Reka_nestašica_vode — Foto: Opština Mali Zvornik

Predsednik opštine Mali Zvornik Zoran Jevtić i direktor Javnog komunalnog preduzeća „Drina“ Dragan Čikarić obišli su u ponedeljak, 27. aprila, sistem vodosnabdevanja u Velikoj Reci, povodom pritužbi pojedinih stanovnika ove mesne zajednice vezanih za nedostatak vode.

Zbog ovog problema radnici JKP „Drina“ bili su i prethodnog dana na terenu u Velikoj Reci i pokušavali da utvrde razloge nestašice vode u selu.

Prema rečima predsednika opštine, juče im se pridružio i komunalni inspektor, koji će i narednih dana, do konačnog rešavanja situacije, sa radnicima JKP „Drina“ obilaziti sistem vodosnabdevanja u Velikoj Reci.

Jevtić je naveo da je prilikom obilaska u ponedeljak bazen bio pun vode, što je, kako je naveo, u najmanju ruku čudno, s obzirom da je dva dana ranije bio prazan, a da u međuvremenu nije bilo padavina.

On je rekao da se zbog svega toga javila sumnja da ima nelegalnih priključivanja na sistem i da je to najverovanije razlog značajnih gubitaka vode, što će ekipe na terenu proveriti, postavljanjem odgovarajućih vodomera na ključnim mestima.

„Sve ukazuje na to da je bilo ispuštanja vode iz sistema i priključivanja mimo zvaničnih vodomera, a da su ventili uklonjeni prilikom saznanja da će ekipe komunalnog preduzeća izaći na teren da izvrše kontrolu. O čemu se tačno radi i koji su ralozi velikih gubitaka vode iz sistema pokušaćemo da utvrdimo narednih dana, različitim merenjima“, rekao je Jevtić i dodao da u ovoj situaciji, kada se izračuna, prosečna dnevna potrošnja vode po domaćinstvu u Velikoj Reci iznosi od 3.000 do 5.000 litara.

Pročitajte još:

Predsednik opštine Mali Zvornik istakao je da lokalna samouprava intenzivno radi na poboljšanju sistema vodosnabdevanja u Velikoj Reci, ali da, ni nakon izgradnje novog vodovoda, ne može dozvoliti nelegalne priključke korisnika na mrežu.

On je naveo da je završeno projektovanje trase vodovoda Culine – Velika Reka, koji će biti povezan sa novoizgrađenim vodovodom Donja Trešnica – Amajić – Culine i umnogome poboljšati kapacitet vodosnabdevanja u ovom selu.

Procenjena vrednost investicije je 85.000.000 dinara, a sredstva za njenu realizaciju opština Mali Zvornik pokušaće da obezbedi preko Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije.

Autorka: Ljiljana Ristanović

Izvor: Opština Mali Zvornik

Počelo čišćenje reke Miljacke

28.04.2020

Sarajevo_Miljacka — Foto: Wikipedia/Julian Nyča

Juče ujutru, 27. aprila, počelo je čišćenje obale reke Miljacke na potezu od Vistafona (RTV Dom) do mosta u ulici Kurta Schorka na Stupu.

U sklopu ovog projekta koji finansira Grad Sarajevo, u narednih nekoliko dana je planirano da se pokosi trava i prokrči i ukloni korov, šiblje i ostalo rastinje. Ovaj deo korita će biti očišćen i od velike količine smeća i kabastog otpada.

Uređenje korita Miljacke je i ove godine jedan od prioriteta aktuelne gradske administracije sa ciljem da se poboljša ekološki nivo čistoće reke i njenih obala, ali i doprinese zdravijoj i čistijoj životnoj sredini.

Grad Sarajevo realizuje ovaj projekat shodno Gradskoj odluci o korišćenju, održavanju i čuvanju uređenih korita i obala vodotokova na području grada.

Izvor: Grad Sarajevo

Tekuća godina biće najtoplija ikada, prognoziraju meteorolozi

28.04.2020

Proračuni naučnika otkrivaju da ova godina ima između 50 i 75 odsto šanse da bude najtoplija otkako se meri temperatura i gotovo stoprocentne izglede (99,9 odsto) da se plasira među najtoplijih pet, čak i ukoliko ne zauzme prvo mesto.

Američka Nacionalna služba za okeane i atmosferu (NOAA) je saopštila da će, ako 2020. godina zaista bude globalno najtoplija u istoriji merenja temperature započetog 1880. godine, biti oboren rekord postavljen 2016. godine. Ono zbog čega je tekuća godina drugačija u poređenju sa trenutnom “šampionkom” je činjenica da temperature neće biti dodatno povišene usled uticaja prirodnog fenomena El Ninjo kao 4 godine ranije. Uprkos tome, već u januaru su od Antarktika do Grenlanda oboreni temperaturni rekordi, što je iznenadilo stručnjake.

U prvoj četvrtini godine, zagrevanje je najviše izraženo bilo na istoku Evrope i u Aziji, gde su zabeležene temperature 3 Celzijusova stepena više od proseka.

Karsten Haustajn, klimatolog sa Oksfordskog univerziteta, rekao je da ćemo se uskoro približiti porastu temperature od 1,2 Celzijusova stepena u odnosu na predindustrijsko doba.

Pročitajte još:

Planetarni skok temperature za 1,1 Celzijusov stepen u odnosu na predindustrijske vrednosti doveo nas je opasno blizu često pominjanom ograničenju od 2 Celzijusova stepena. Naučnici naglašavaju da će posledice prekoračenja ove granice biti katastrofalne, nesagledive i nepovratne. Mnoge zemlje su na održanje temperature ispod kritičnog nivou obavezane i Pariskim sporazumom.

Jelena Kozbašić

Naučno-tehnološki park u Nišu traži buduće članove

28.04.2020

laboratorija_analize — Foto-ilustracija: Pixabay

Izgradnja Naučno-tehnološkog parka Niš (NTP Niš), jednog od najznačajnijih strateških projekata za razvoj Južne i Istočne Srbije, vrednog 12,5 miliona evra, privodi se kraju tokom maja 2020.

Kako bi NTP Niš ispunio cilj osnivanja, u partnerstvu Vlade Republike Srbije Grada Niša i Univerziteta u Nišu, osnovano je privredno društvo koje će njime upravljati i raspisan je Javni poziv za buduće članove NTP Niš, i to za: startap kompanije starosti do dve godine i za tehnološko razvojne kompanije koje se bave inovativnim delatnostima. Konkurs će biti stalno otvoren, ali će se prva dva preseka i ocenjivanje prijava za članove organizovati 15. maja 2020. i 31. maja 2020. Nakon toga, jednom mesečno radiće se presek i ocenjivanje prijava u skladu sa raspoloživim kapacitetima. Tokom maja i juna biće realizovano funkcionalno opremanje nameštajem i neophodnom opremom, kako bi se budući članovi useljavali i tokom jula počeli sa radom u novom objektu.

Startap kompanijama je ovim Javnim pozivom (kroz prva dva preseka) na raspolaganju 60 odsto od raspoloživog prostora na prvom spratu ukupne površine 736 m2, dok je tehnološko razvojnim kompanijama na raspolaganju 60 odsto od ukupno 3.409 m², raspoređenih na I, II i III spratu objekta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Science in HD)

Pravo učešća na javnom pozivu za startap kompanije imaju privredni subjekti (do dve godine postojanja u momentu slanja prijave) koja se bave razvojem novih ili unapređenjem postojećih proizvoda, procesa i usluga u funkciji zadovoljenja tržišnih potreba i njihovo poslovanje odgovara nameni NTP Niš (inovativnost, transfer tehnologije, rast konkurentnosti, povećanje izvoza i stvaranje novih radnih mesta). Startap kompanije postaju članovi na period od tri godine i obavezne su da plaćaju režijske troškove i infrastrukturne usluge čija će cena na svakih šest meseci rasti za po 1 evro/m2, od početnih 1 evro/m2 u prvih do 6 evra/m2 poslednjih šest meseci. Zakup radnog mesta u kovorking prostoru podrazumevaće zakup 10 m2.

Pravo učešća po ovom Javnom pozivu imaju tehnološka preduzeća koja se bave razvojem novih ili unapređenjem postojećih proizvoda, procesa i usluga, i to: mikro, mala i srednja preduzeća i velika preduzeća za lociranje svojih razvojnih odeljenja u NTP Niš. Ova grupa kompanija postaje član na period od tri godine, i tokom tog perioda pored stvarnih režijskih troškova, cena infrastrukturnih usluga za ovu grupu kompanija biće 7 evra/m2 mesečno, za neopremljeni, odnosno 10 evra/m2, za nameštajem opremljeni deo poslovnog prostora. Prostor će se popunjavati sukcesivno u skladu sa postojećim prostornim celinama kompleksa i tehničkim kapacitetima, a maksimalna kvadratura uzeta na korišćenje po jednom članu iznosi 1150 m² kancelarijskog prostora. Maksimalna kvadratura na raspolaganju po jednom zaposlenom, na kraju perioda na koji će se zaključiti Ugovor, ograničava se na maksimalno 10 m² kancelarijskog prostora po zaposlenom.

Potencijalni korisnici usluga NTP Niš zainteresovani za pristup infrastrukturnim i stručnim uslugama koje pruža NTP Niš bez korišćenja poslovnog prostora, podnošenjem prijave na javni poziv mogu postati virtuelni članovi NTP Niš. Cena paketa usluga za virtuelno članstvo iznosi 50 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije za mikro i mala preduzeća, 100 evra mesečno za srednja preduzeća i 250 evra mesečno za velika privredna društva.

Pročitajte još:

Niš radi na tome da postane „pametan grad“

Prednost u izboru imaju preduzeća aktivna u oblastima definisnim kao prioritetnim u Strategiji pametne specijalizacije Republike Srbije (4S):

· Hrana za budućnost (Visoko tehnološka poljoprivreda, proizvodi sa dodatom vrednošću, održivi lanac proizvodnje hrane);

· Informaciono-komunikacione tehnologije (Razvoj softvera po meri, razvoj sopstvenih proizvoda);

· Mašine i proizvodni procesi budućnosti (Mašine opšte i specifične namene, informacije u službi pametnog upravljanja-industrija 4.0, pametne komponente i alati);

· Kreativne industrije (Kreativna audiovizuelna produkcija, video igre i interaktivni mediji, pametna ambalaža).

Prednost pri izboru u skladu sa Strategijom razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2020-2025. imaće i preduzeća i timovi koji su aktivni u oblasti veštačke inteligencije i doprinose njenoj realizaciji.

Ovim Javnim pozivom, u cilju stavljanja u funkciju izgrađenog kompleksa NTP Niš i stvaranja uslova za razvoj inovacija, NTP Niš, nudi sledeći paket usluga:

· Infrastrukturne usluge

o otvoreni i kancelarijski poslovni prostor sa korišćenjem zajedničkih prostorija (sala za sastanke, sala za prezentacije, zajedničke prostorije) i dr.

· Konsultantske usluge

o iz oblasti razvoja i komercijalizacije inovacija,

o konsultativne usluge iz oblasti menadžmenta, marketinga, finansija, knjigovodstva, privrednog prava, zaštite intelektualne svojine i dr.

· Ostale usluge

o edukacije i obuke kroz trening programe,

o umrežavanje i promocija,

o pristup opremi za primenjeni naučno-istraživački rad,

o pristup talentima i dr.

Prijave se šalju u elektronskoj formi (pdf) na mejl adresu javnipoziv@ntp.rs i poštom na adresu NTP Niš. Ocenjivanje prispelih prijava će obavljati stručna Komisija koju će formirati NTP Niš.

Informacije o NTP Niš i Javnom pozivu kao i potrebnu dokumentaciju zaintersovani mogu naći na sajtu NTP Niš. Dodatne informacije i pitanja u vezi sa javnim pozivom možete poslati na mejl adresu info@ntp.rs .

NTP Niš poziva sve inovativne kompanije, pojedince i timove da se do 15. maja 2020., a najkasnije do 31. maja 2020. prijave na Javni poziv i pruže podršku realizaciji ovog projekta od strateškog značaja i razvoju inovacionog ekosistema regiona Južne i Istočne Srbije.

Autor: dr Milan Ranđelović

Izvor: Grad Niš

Prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u EU – pruga Budimpešta-Beograd

28.04.2020

radovi_put — Foto-ilustracija: Unsplash (Annie Spratt)

Mađarska i Kina su potpisale sporazum o zajmu za finasiranje izgradnje železničke veze između Budimpešte i Beograda, objavio je ministar finansija Mihalj Varga i tako pokrenuo projekat koji je godinama bio u zastoju. Deo te brze pruge u Srbiji, od Beograda do Subotice, već se gradi a radovi se trenutno odvijaju na delu do Novog Sada.

Projekat je deo kineske inicijative Jedan pojas, jedan put čiji je cilj da kineske firme dođu do novih trgovinskih partnera u inostranstvu.

Biće to prvi veliki kineski infrastrukturni projekat u Evropskoj uniji.

Taj projekat treba da omogući da kineska roba iz Grčke brže stiže do zapadne Evrope, a na tom putu nedostaju ključne deonice na Balkanu.

Neki posmatrači izrazili su bojazni da Kina preko velikih infrastrkturnih projekata širom sveta kupuje politički uticaj, preneo je Euraktiv.

Varga je 24. aprila na Fejsbuku objavio da kineski zajam ima fiksnu kamatu i mogućnost prevremene otplate, ali nije precizirao detalje. On nije rekao ni ključni podatak – kolika je kamata koju će Mađarska platiti.

Ranije u aprilu Mađarska je predložila zakon o klasifikaciji svih podataka, uključujuči ugovore za projekat vredan 2,1 milijardu dolara na deset godina koji će se fnansirati novcem poreskih obveznika. Navedeno je da je cilj zakona da pomogne da se osigura zajam kineske banke Eksport-import.

Železnički projekat, od koga je u Mađarskoj skuplji jedino projekat nuklearne elektrane Paks koju će graditi ruski Rosatom, dobija odobrenje u trenutku kada mađarska ekonomija ide prema recesiji zbog pandemije koronavirusa.

“Imamo sporazum o zajmu koji je povoljan i siguran za Mađarsku”, rekao je Varga u video poruci na Fejsbuku dodajući da su uslovi zajma “povoljni u odnosu na trenutno dostupne uslove zaduživanja”.

Oko 85 odsto sredstava za projekat dolazi iz kineskog zajma, a ostatak će obezbediti Mađarska, rekao je Varga, kako prenosi Rojters.

Izjavio je i da će Mađarska, zahvaljujući novoj železničkoj vezi, koja treba da bude završena do 2025, biti centar evropske logističke mreže za kinesku robu koja iz Grčke putuje u zapadnu Evropu.

Pročitajte još:

Probijen tunel Čortanovci na gradilištu brze pruge Beograd-Budimpešta

Mađarsku deonicu dugu 150 kilometara gradiće CRE Konzoricjum koji uključuje holding kompaniju “Opus global” pod kontrolom Lorinca Mesaroša, saradnika premijera Viktora Orbana.

Projekat inače poprilično kasni – Kina, Srbija i Mađarska su memordum o gradnji potpisale 2014. Srbija je počela izgradnju 2018. nakon što je od Kine pozajmila 297,6 miliona dolara.

“Treba da pratimo kako se dalje odvja izgradnja, prema jugu, jer projekat nema smisla dok se ne izgradi cela pruga do luke Pirej”, rekao je mađarski stručnjak za odnose sa Kinom koji je želeo da ostane anoniman.

“Kina ima političku motivaciju za projekat, iako za tu zemlju to, finansijski gledano, nije vodeći poslovni projekat”, rekao je taj stručnjak i dodao da će posle više od deset godina saradnje u okviru inicijative 17+1 između Kine i istočnoevropskih zemalja, biće to prvi veliki infrastrukturni projekat u regionu i unutar EU.

Izvor: Euraktiv.rs

Pandemija i pad cena nafte uticali i na poslovanje NIS-a

28.04.2020

Poslovanje NIS grupe u prvom tromesečju 2020. godine bilo je pod snažnim uticajem negativnih makroekonomskih trendova. Drastičan pad cena nafte na svetskom tržištu i pad potražnje za naftom i naftnim derivatima u uslovima pandemije virusa KOVID-19 imali su presudan uticaj na finansijske pokazatelje NIS grupe u ovom izveštajnom periodu. Tako je prosečna vrednost barela nafte tipa Brent u prvom kvartalu iznosila 50,3 dolara, što je 20 odsto manje u odnosu na prosečnu vrednost zabeleženu u istom periodu 2019. godine, dok su vrednosti ove nafte u drugoj polovini marta gotovo konstantno bile ispod 30 dolara za barel.

Važno je istaći da je i u ovim izazovnim okolnostima NIS realizovao obiman investicioni portfolio vredan 7,7 milijardi dinara i time nastavio ulaganja u razvoj i modernizaciju. Najviše je ulagano u projekte proizvodnje i prerade nafte i gasa. Pored toga, NIS je i u uslovima borbe protiv širenja virusa KOVID-19 obezbedio stabilno snabdevanje na domaćem tržištu naftnih derivata, prepoznajući zdravlje zaposlenih, eksternih saradnika i potrošača kao neopozivi prioritet u ovoj situaciji.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, NIS je uprkos nepovoljnim okolnostima ostvario dobre rezultate. U periodu januar-mart na naftnim poljima NIS-a proizvedeno je 319 hiljada uslovnih tona nafte i gasa. U Rafineriji nafte u Pančevu prerađeno je 860 hiljada tona nafte i poluproizvoda, što je 44 odsto više nego prošle godine. Ukupan obim prometa naftnih derivata iznosio je 778 hiljada tona, što je 7 odsto više u odnosu na prvo tromesečje prošle godine. Zabeležen je i rast izvoza od 63 odsto.

Pročitajte još:

U prvom kvartalu NIS je realizovao novi digitalni projekat – puštena je u rad Drive.Go mobilna aplikacija koja pruža mogućnost plaćanja goriva na točionom mestu NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica, bez ulaska u prodajni objekat. Korišćenje aplikacije u ovim okolnostima istovremeno doprinosi zaštiti i očuvanju zdravlja zaposlenih i potrošača. Takođe, NIS je uspeo da pokazatelj EBITDA očuva na pozitivnom nivou iako ona za prva tri meseca 2020. godine iznosi 5,2 milijarde dinara, što je 18 odsto manje od rezultata ostvarenog prošle godine, dok je zabeležen neto gubitak od 1,1 milijarde dinara. Obaveze NIS grupe po osnovi poreza i drugih javnih prihoda za prvo tromesečje iznose 39,9 milijardi dinara.

Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, izjavio je:

„Želim da zahvalim svim zaposlenima NIS-a koji su u izazovnim vremenima, i pored brige za svoje i zdravlje svojih porodica, požrtvovanim radom doprineli da očuvamo stabilnu proizvodnju, preradu i distribuciju naftnih derivata. Naši rezultati u ovom tromesečju posledica su okolnosti na koje nismo mogli da utičemo. Međutim, mi već činimo značajne korake koji će pozitivno uticati na naš učinak u nastavku godine. U fokusu će nam biti mere za povećanje efikasnosti poslovanja i smanjenje troškova u svim oblastima koje nisu od suštinske važnosti za funkcionisanje biznisa. Takođe, nećemo odustati od ulaganja u ključne razvojne projekte koji će nam doneti najviše koristi u budućnosti. Samo na taj način moći ćemo da očuvamo stabilnost na domaćem tržištu i nastaviti da stvaramo vrednosti za svoje akcionare i zaposlene, kao i širu zajednicu“.

Izvor: NIS

“Turtle Cam” nam omogućava da istražimo okean iz ugla morske kornjače

27.04.2020

morska_kornjača — Foto-ilustracija: Unsplash (Tanguy Sauvin)

Organizacija “Oceanogràfic Foundation”, čiji je glavni zadatak da štiti i očuva vrste u morima i okeanima, došla je na veoma originalnu ideju koja će joj pomoći u radu.

Kako su u poslednje vreme nailazili na veliki broj povređenih morskih kornjača, Nejtan Džek Robinson, morski biolog i vlasnik ove organizacije, predložio je jedan inovativan način zaštiti ovih životinja. Zanimalo ih je kuda se sve one kreću i sa kakvim opasnostima se svakodnevno susreću. Zato su na oklop kornjače postavili kameru napravljenu od recikliranog materijala kako bi mogli da prate njeno kretanje.

Projekat “Turtle Cam” im omogućava ne samo da prate kornjače i da uvide sa kojim se opasnostima sreću, već da iz potpuno drugačije perspektive vide morski svet, što im može pomoći u zaštiti još mnogih drugih vrsta.

Jedan od glavnih ciljeva ove organizacije jeste da se, pored brige o dobrobitu životinja, poradi na informisanju javnosti i podizanju svesti društva o ugroženosti brojnih stanara morskog sveta i njihovoj zaštiti.

Pročitajte još:

Veliki broj snimljenih sati kretanja kornjače na Bahamima, od kojih najinteresantniji delovi kruže društvenim mrežama i nailaze na izuzetno odobravanje ljudi, definitivno im mogu pomoći u tome.

Neke od ovih snimaka možete pogledati na Instagram profilu biologa Džeka Robinsona.

Jelena Cvetić

Odložen sajam RENEXPO

27.04.2020

postponed_odložen — Foto-ilustracija: Pixabay

Vodeći međunarodni sajam i konferencija na Zapadnom Balkanu RENEXPO® Energy, Waste & Water trebalo je da se održi 13. i 14. maja ove godine u Belexpocentru u Beogradu. Ipak, zbog trenutne situacije prouzrokovane koronavirusom, to neće biti moguće, te je manifestacija do daljnjeg odložena, saopštili su organizatori.

Ovaj sajam tradicionalno okuplja veliki broj stručnjaka iz oblasti energetike, vode i zaštite životne sredine. Bogat konferencijski program i portfolio izlagača fokusirani su na teme kao što su hidroenergija, energija vetra, energetska efikasnost, tretman voda i otpadnih voda, vodosnabdevanje, upravljanje otpadom i slično.

Sve veća zainteresovanost za povrtarstvo u Srbiji

27.04.2020

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić poručili su da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.

Povodom nedavnog poziva srpskim državljanima, koji su privremeno ili trajno izgubili posao u inostranstvu, da u Srbiji osnuju ekonomski održiva poljoprivredna gazdinstva ili da se priključe nekoj od postojećih zadruga, Nacionalnom timu za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici Krkobabić i Škorić, stigla su brojna pitanja onih koji se interesuju za ulaganje u povrtarstvo.

Krkobabić je posebno ukazao na neophodnost udruživanja kako bi mali i srednji proizvođači mogli lakše i jeftinije da nabavljaju, a brže i skuplje prodaju svoje proizvode.

Zadružnoj ekonomiji, zasnovanoj na principima solidarnosti i neutralnosti, prioritetni cilj nije uvećanje profita. Imperativ je boljitak svih učesnika – zadrugara, kooperanata i članova njihovih porodica, uz ostvarenje optimalne dobiti, poručio je ministar.

U povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, što potvrđuje i podatak da u Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na približno 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Pročitajte još:

Beleži se i suficit u spoljnotrgovinskom bilansu – prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća i da je u tome šansa budućih povrtara. Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, što pokazuju podaci da uvozimo paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima iz inostranstva da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Takođe, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine biće organizovana poseta najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima su planirana stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Za detaljije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije, navodi se u saopštenju Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Tvrdnje da je plastika higijenski i siguran materijal su naučno neutemeljene

27.04.2020

Naglašavajući strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti, ističe se u otvorenom pismu pokreta “Break Free From Plastic”. Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

U nastavku je tekst otvorenog pisma pokreta “Break Free From Plastic” upućenog Evropskoj komisiji u petak, dana 24. aprila 2020. godine.

Svet nakon pandemije KOVID-19 – Omogućavanjem trajnih rešenja za “plastičnu” krizu do otpornije ekonomije

Foto-ilustracija: Unsplash (Merch Hüsey)

Stavljanjem više od polovine svetske populacije u karantin u cilju sprečavanja širenja pandemije koronavirusa, svetski lideri su preduzeli drastične mere kako bi spasili ljudske živote. Hoće li takođe biti spremni na donošenje hrabrih odluka za oblikovanje sveta nakon pandemije i tako osigurati otpornost planeta i menjanje osnovnih privrednih aktivnosti koje štite život?

Podvlačeći strahove koji proizlaze iz pandemije, industrija plastike nemilosrdno šalje lažne poruke donosiocima odluka i celoj svetskoj javnosti.

Inicijativa “Bag the Ban” u Sjedinjenim Američkim Državama, koju zapravo podupire industrija plastike, agresivno zahteva ukidanje zabrana plastičnih kesa širom zemlje, dok se u Briselu ne ustručava od otvorenog zagovaranja promene ili odlaganja sprovođenja Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu Evropske unije, tvrdeći da je plastika siguran i higijenski materijal. Te tvrdnje su naučno neutemeljene. U stvari, nedavno objavljena istraživanja pokazuju da virus na plastičnim površinama može opstati i do četiri dana, što je najduže među svim testiranim materijalima. Osim toga, plastična ambalaža, koju industrija predstavlja kao sigurnu i higijensku, sadrži mnogo opasnih hemikalija koje prelaze u hranu i pića koja sadrže i koja na kraju završavaju u ljudskom telu. Prema brojnim naučnim studijama, mnoge od tih hemikalija su endokrini disruptori koji mogu štetno delovati na zdravlje ljudi i dovesti do slabljenja imunološkog sistema i brojnih bolesti.

Plastika za jednokratnu upotrebu i naša kultura bacanja, podstaknuta od strane petrohemijske industrije, temelj su društvenih nepravdi koje je pandemija KOVID-19 iznela na videlo.

Pandemija uspeva zahvaljujući našim socijalnim i ekološkim propustima. U područjima gde se nalaze petrohemijska postrojenja, stanovnici su pogođeni bolestima i većom stopom smrtnosti, i to zbog zagađenja vazduha, zemlje i vode. U američkoj saveznoj državi Luizijani, na primer, konstantno se pogoršava kvalitet vazduha – a tamo gde je zdravlje stanovništva ugroženo zagađenjem vazduha postoji povećan rizik od zaraznih bolesti, pa tako i oboljenja od bolesti KOVID-19. U visoko industrijalizovanim područjima sveta, poput regije Vuhan u Kini ili u severnim delovima Italije, zajednice su znatnije pogođene posledicama zagađenja vazduha, višom stopom oboljenja, kao i višom stopom smrtnosti od ove zarazne bolesti. No ipak, petrohemijske kompanije, koje uzrokuju ovu groznu situaciju, besramno koriste pandemiju za „zeleno pranje“ svog imidža. Ineos, vodeći proizvođač plastike u Evropi, besramno reklamira svoju proizvodnju sredstava za dezinficiranje ruku i pritom popravlja svoju medijsku sliku. Na jugu, gde je zapravo začet pokret “Break Free From Plastic”, pandemija KOVID-19 osvetljava još jedan oblik nepravde koju čine multinacionalne kompanije, koje preplavljuju tržišta sve većom količinom plastike za jednokratnu upotrebu. Pojedinci i čitave porodice na prvoj liniji upravljanja otpadom sada se – bez odgovarajuće ili dodatne zaštitne opreme, suočavaju s vrlo visokim rizikom izloženosti novom koronavirusu jer obavljaju vitalne poslove prikupljanja i pomaganja u upravljanju sve većom količinom otpada koja se u njima gomila. Nastavljajući s uklanjanjem plastike za jednokratnu upotrebu, industrija plastike ceo teret bavljenja otpadom svojih proizvoda prebacuje na leđa radnika i lokalnih zajednica. Takvoj praksi se mora stati na put.

Pandemija je pravi odraz naših problema. Ne smemo popustiti zahtevima industrije plastike i širom sveta imati zajednice koje pate. Ovo razdoblje izolacije pravi je trenutak za preispitivanje i preoblikovanje našeg načina života i potrošačkih navika, kako bi se sprovele sistemske promene za dobrobit ljudi i okoline.

Na primer, inicijative poput “Farm to Fork” mogu omogućiti kratke lance snabdevanja za otpornije ekosisteme i održivu proizvodnju i distribuciju hrane. Lanac snabdevanja hranom toliko je rastegnut da se hrana preliva iz jednog u drugi kraj zemlje, ostvarujući ogromni ugljenični otisak, prekomernu količinu ambalaže i upotrebu hemikalija na svakom koraku. S druge strane, lokalno proizvedena roba ima manji ugljenični otisak, lakše se može ponovno upotrebiti i popraviti, čime se podstiče cirkularna ekonomija i nova mreže specijalizovanih malih i srednjih preduzeća. EU i njene države članice moraju podstaći ulaganja u preduzeća koja redizajniraju proizvode i sistema i grade otporniju privredu i životnu sredinu. Novi poslovni modeli s nula otpada stvoriće nova lokalna radna mesta, istovremeno rešavajući problem plastike za jednokratnu upotrebu.

Pročitajte još:

Još uvek postoje brojne mogućnosti za razvoj novih usluga povezanih s ponovnom upotrebom i kupovanjem u vakumu, od hrane i pića do sredstava za čišćenje i ličnu higijenu. Za savladavanje problema upravljanja otpadom, sistemi ponovne upotrebe – sigurni i za kupce i za radnike, moraju postati novo pravilo. EU i države članice moraju uložiti u razvoj i povećavanje potrebne infrastrukture i sistema upravljanja otpadom, poput sistema povratne naknade. Na primer, takozvane Tiffin posude (indijska reč za višekratne lagane rezervoare hrane od nehrđajućeg čelika), počele su da se najpre koriste u Mombaju, i to za svakodnevnu isporuku čak 200.000 obroka. Odnedavno su se počele koristiti u Belgiji i Velikoj Britaniji, čime se svake godine uštedi više od 1,5 tone ambalažnog otpada. Slično tome, sistem šoljica za višekratnu upotrebu “Recup”, koji se koristi na više od 4.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, kontinuirano raste i širi se na susedne zemlje.

Vlade država članica EU-a moraju da nastave da podupiru zakone koji će podsticati promene, uključujući usvajanje ambicioznih propisa kojima će se drastično smanjiti korišćenje plastike za jednokratnu upotrebu i podržati održivi proizvodi bez toksičnih sastojaka i sistemi ponovne upotrebe. Nekoliko kapitalno intenzivnih industrija, poput petrohemije i industrije plastike – koje su već imale mračne projekcije svoje profitabilnosti, sada u uslovima pandemije traže potporu vlada u obliku finansijske pomoći i spašavanja od propasti, otplate duga ili ukidanja postojećih ekoloških propisa. Donositelji politika imaju odgovornost da osiguraju da stimulativne pakete koriste društveno odgovorni preduzetnici koji će omogućiti prelazak na lokalno kružno gospodarstvo bez otrovnih materija, a ne nastaviti sa sistemom subvencionisanja proizvođača koji ne mogu samostalno da funkcioni]u ili onih koji mogu opstati čineći štetu našem zdravlju i životnoj sredini. Ako će se teško stečeni novac poreznih obveznika koristiti za spašavanje kompanija, prednost treba dati preduzećima koja će srednjoročno i dugoročno biti ekonomski, ekološki i društveno održiva.

Pandemija koronavirusa pokazala nam je koliko smo svi međusobno povezani te da uz jaku političku volju naši lideri u vrlo kratkom roku mogu doneti ozbiljne i delotvorne mere kako bi zaštitili ljudske živote. Evropa je bila predvodnik u donošenju zakonodavstva za rešenje rastućeg problema plastičnog zagađenja. Sada je vreme za istorijski izbor očuvanja i odbrane ove ostavštine odupiranjem pokušajima industrije plastike da je oslabi ili ukine. Nadalje, pozivamo institucije EU-a i šefove država i vlada EU-a da odrede potrebne mere i finansijska sredstva kako bi podstakli kolektivnu izgradnju humanijeg, pravednijeg i otpornijeg društva, kojem je na prvom mestu dobrobit ljudi i naše planete.

Otvoreno pismo potpisuju Delfine Levi Alvares, evropska koordinatorka pokreta “Break Free From Plastic” i Fon Hernandez, glavni koordinator pokreta, a podržale su ga sledeće organizacije:

Aotearoa Plastic Pollution Alliance
Asian Center for Environmental Health
Asociación Retorna
Carbon Market Watch
CESTA FOE El Salvador
CIEL
City To Sea
Društvo Ekologi brez meja
Ecological Waste Coalition of the Philippines (Ecowaste Coalition)
ECOS
Environmental association Za Zemiata
European Environmental Bureau
Friends of the Baltic
Friends of the Earth Cyprus
Friends of the Earth Scotland
GAIA
GAIA Africa
Gallifrey Foundation
GLOBAL 2000
Greenpeace
Health and Environment Alliance (HEAL)
Health and Environment Justice Support (HEJSupport)
Heirs To Our Oceans
Health Care Without Harm (Europe)
Humusz Waste Prevention Alliance
Massey Unversity Political Ecology Research Centre
Microplastic Research Group
Nipe Fagio
O.ZERO
OceanCare
Peak Plastic Foundation
Plastic Change
Plastic Free Seas
Plastic Soup Surfer
Plastic Soup Foundation
Polish Zero Waste Association
Recycling Netwerk Benelux
Retorna
Sciaena
SEAS AT RISK
Society for Earth (TNZ)
Surfrider Foundation Europe
Taller Ecologista
Tearfund
Voice Ireland/Sick Of Plastic
VOICE of Irish Concern for the Environment
VsI “Ziedine ekonomika”
WECF International
Zelena akcija / FoE Croatia
Zero Waste Europe
Zero Waste France
Zero Waste Kharkiv
Zero Waste Lviv
Zero Zbel

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Dve trećine ljudi globalno smatra da su klimatske promene jednako opasne kao koronavirus

27.04.2020

Climate-changes — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Čak 71 odsto ljudi na svetu se slaže da su klimatske promene, na duge staze, jednako velika pretnja kao što je KOVID-19. Ovo su rezultati onlajn istraživanja koje je u periodu od 16. do 19. aprila sprovela konsultantska kuća Ipsos na uzorku od 28 hiljada osoba iz 14 zemalja.

Ukupno 68 odsto ispitanika veruje da vlade trenutno ne preduzimaju dovoljno na zauzdavanju klimatskih promena, a 65 odsto ispitanika smatra da bi upravo borba protiv klimatskih promena trebalo da bude fokus vladinih mera ekonomskog oporavka. Neozbiljan pristup ovom izazovu u politici određene partije bio bi odbojan da svoj glas da njima za šest od deset ljudi, navodi Ipsos.

Klimatske promene su, prema mišljenju građana, i dalje najvažniji problem u oblasti zaštite životne sredine (37 odsto), a praćene su zagađenjem vazduha (33 odsto), upravljanjem otpadom (32 odsto), krčenjem šuma (26 odsto) i zagađenjem voda (25 odsto). Zabrinutost za navedene teme je porasla u poslednje dve godine.

Dve trećine ispitanika oseća da čini najviše što može kako bi na pojedinačnom nivou doprineli očuvanju našeg okruženja. Reciklaža, zajedno sa uštedom energije i vode kod kuće, su polja koja su mnogi označili kao “polja bez prostora za napredak”.

Pročitajte još:

Oko 41 odsto uzorka će se potencijalno odreći letenja avionom u toku sledeće godine kako bi smanjilo svoj ugljenični otisak, a jedna trećina nije spremna na takav poduhvat.

Volju za zamenom mesnih proizvoda biljnih alternativama je pokazalo 41 odsto ispitanika, a približno isti procenat – 39 odsto – ne želi da se delimično preusmeri na vegetarijansku ishranu. Ukupno 35 odsto ljudi konzumiraće manje artikala na bazi mleka životinjskog porekla ili će se orijentisani na kupovinu zamenskih mlečnih proizvoda na bazi biljaka. Gotovo polovina ispitanika (49 odsto) nije pokazala nameru za ovakvu tranziciju.

Veliki udeo u upražnjavanju postulata cirkularne ekonomije ima izbegavanje kupovine novih dobara kroz popravku postojećih (52 odsto). Održivijoj potrošnji javnost stremi i kupovinom namirnica s manje pakovanja (57 odsto).

Jelena Kozbašić

1...728729730...1,673 Page 729 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Svet nakon pandemije KOVID-19 – Omogućavanjem trajnih rešenja za “plastičnu” krizu do otpornije ekonomije

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM