Kako piše Nova ekonomija, javni prevoz u Srbiji nije funkcionisao uobičajeno tokom pandemije i mnogi ljudi često su se snalazili u pronalaženju alternativnih rešenja kako bi došli na neko odredište, barem oni koji su morali na posao. To je u igru ponovo vratilo popularne dvotočkaše, bicikle i električne trotinete, pa od toga koristi imaju serviseri i distributeri.

Bicikl se još jednom pokazao kao sredstvo prevoza koje donosi nekoliko korisnih stvari, kažu upućeni. Sa njim se bez zastoja može kroz gužvu, a umesto sedenja u autobusu gradskog prevoza ili automobilu, usput se stiče fizička kondicija.

Marko Trifković iz Novosadske biciklističke inicijative, kaže za Novu ekonomiju da je pandemija pokazala slabosti javnog prevoza, ali i neophodnost da se rekonstruiše i proširi infrastruktura za bicikliste u tom gradu.

Postoji hronična potreba da se popravi biciklistička staza na Futoškom putu, u Futoškoj ulici, na Mostu slobode, čak i u nekim prigradskim naseljima, dodaje on. Održani su sastanci sa predstavnicima gradskih vlasti i utvrđeni su konkretni predlozi za narednih godinu dana. Neki podaci su pokazali da je u 2018. godini u Novom Sadu bilo oko 30 hiljada biciklista, kao i da je njihov broj u stalnom porastu, objašnjava Marko  Trifković.

Dodaje, da prema informacijama koje su do njega došle, potražnja za biciklima stalno raste, servisi su pretrpani, potrebno je čak i do tri nedelje čekanja kako bi se popravio bicikl. Mnogi se, zbog toga, odlučuju za kupovinu polovnog ili novog bicikla. “Nema sumnje da će ovo biti godina biciklista, a na to ukazuju i neki podaci koji dolaze iz Evropske federacije biciklista“, kaže predstavnik Novosadske biciklističke inicijative.

Situacija se ipak razlikuje od mesta do mesta, barem što se tiče prodaje i servisa, posla za sada ima.

U Čačku, u “Đomla” servisu koji se bavi prodajom bicikala i biciklističke opreme kažu da je obim posla uobičajen, nema većih promena, kako u kupovini bicikala, tako i u servisiranju. Što se tiče prodaje delova za bicikle, to i sada zavisi od slučaja do slučaja, šta je potrebno zameniti na nekom biciklu.

Nenad Milivojević, serviser i prodavac bicikala iz Užica rekao je za Novu ekonomiju da posla ima više nego što je to bilo prethodnih godina. Prema njegovim rečima, traže se svi modeli bicikala i sve vrste, od dečijih do onih za odrasle, a ima dosta posla i oko servisiranja. Razlog vidi u tome što je, kako primećuje porasla svest ljudi o korišćenju bicikala, kao rekreativnog i prevoznog sredstva.

U Užicu je inače, pre nekoliko godina uređena i trasa namenjena pešacima i biciklistima, koja se nalazi na trasi stare pruge uskog koloseka, koja je nekada povezivala Beograd i Sarajevo. Slične staze, koje se nalaze na trasama starih železničkih puteva već godinama su popularne i u Sloveniji.

Cene bicikala su različite i zavise od namene. Ako je u pitanju rekreacija i lagana vožnja solidnim putevima, cena novog bicikla je oko 20.o00 dinara. Nešto bolji dvotočkaši, namenjeni vožnji po lošijim putevima i dužim trasama kreću se od 40.000. Cene polovnih bicikala su različite i tu uvek mogu da se nađu različiti i dobri modeli, ali treba imati u vidu da oni često  zahtevaju dodatna ulaganja.

Kada je reč o velikim evropskim zemljama, Dojče vele je preneo da nemački prodavci bicikala beleže neočekivanu potražnju, a proizvođači ne stižu da naprave onoliko dvotočkaša koliko se poručuje. Moderni modeli sa baterijom ili oni obični od tristotinak evra – sve se podjedanko traži, piše njihov portal.

Kao jedan od glavnih razloga zbog kojeg je bicikl postao efikasno sredstvo u borbi protiv korone, stručnjaci navode i činjencu da se njegovim upotrebom smanjuje mogućnost zaraze. Dok se vozi, tvrde, obezbeđuje neophodnu meru socijalnog distanciranja od dva metra, na javnim mestima.

Autor: Čedomir Savković

Izvor: Nova ekonomija