Kad za jednu kompaniju čujete da je osnovana 1828. godine i da se 85 odsto njihovih proizvoda izvozi širom sveta, to su činjenice koje ulivaju poverenje. Reč je o čuvenoj češkoj korporaciji Witkowitz, koja, osim što baštini gotovo dva veka tradicije, ima i novo ruho. Jedna od kompanija iz njenog sastava koja danas nosi ime Witkowitz ENVI isporučuje proizvode za tržišta koja su u intenzivnom razvoju, kao što su oblasti zaštite vodnih resursa i životne sredine. Osnovu njihovog proizvodnog programa čine rezervoari velikog kapaciteta od emajliranog, nerđajućeg i plastificiranog čelika. Iskusni tim ove kompanije odgovoran je za dizajn, proizvodnju, ugradnju, rekonstrukciju i održavanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), stanica za biogas i skladišta tečnih đubriva, kao tehnoloških celina baziranih na vlastitim rezervoarima.

Premda obrada metala predstavlja tradiciju matične kompanije, do povratka na industrijsku scenu došlo je sa burnim razvojem tehnologije u drugoj polovini 20. veka, koji je uneo promene u sve sfere života. Međutim, one nisu isključivo donele boljitak, već su ostavile i duboke tragove u vidu zagađenja prirode, nedostatka pitke vode i enormnog povećanja količine otpada. Za to vreme, potrebe za energijom, naročito kvalitetnom i čistom, višestruko su se uvećale. Kao odgovor na ove zahteve, koji je nametao drugačiji strateški razvoj, nastao je proizvodni program koji pokriva Witkowitz ENVI, kao novi deo kompanije od 1966. godine.

Emajlirani rezervoari iz ovog pogona postaju sinonim za uspeh i osnova za postepeno osvajanje modernih tehnoloških rešenja u preradi otpadnih voda, skladištenju bioloških otpada i đubriva, a na kraju i u oblasti proizvodnje biogasa i električne energije. Sa Vladimirom Sitom, generalnim direktorom i predsednikom Upravnog odbora firme Witkowitz ENVI A.S, razgovarali smo o tehnološkim rešenjima koja dolaze iz kompanije Witkowitz ENVI.

EP: Zahvaljujući veoma dugoj istoriji u oblasti metalurgije, a pod uticajem savremenih zahteva za očuvanjem životne sredine, osvojili ste proizvodnju rezervoara od emajliranih limova koji već decenijama predstavljaju vaš strateški proizvod. Koliki je opseg njihove primene i u kojim granama industrije se najviše koriste?

Vladimir Sita: Emajliranje čelika se vrši na temperaturama višim od 800 °C, pri čemu se površina čelika prekriva dvostrukim slojem rastopljenog stakla. Na taj način se obezbeđuje dugotrajna zaštita površine čelika i emajlirani rezervoari drže vodu kao staklena čaša. Što se kvaliteta tiče, to je neprevaziđen način za skladištenje vode i mnogih agresivnih tečnosti i materijala. Upravo to je emajliranim rezervoarima osiguralo mesto na tržištu.

Ovom proizvodnjom se bavimo duže od 50 godina, stoga ne čudi da više od 10.000 rezervoara sa našim starim i novim logom možete videti širom sveta. Nadzemni rezervoari pokriveni staklom imaju širok spektar primene. Mogu se koristiti u poljoprivredi, industriji, vodoprivredi i energetici. U našim rezervoarima i silosima mogu se čuvati tečni i rasuti materijali. Visoka varijabilnost dizajna omogućava jednostavno uklapanje dodatne opreme u danas rasprostranjene, gorenavedene tehnološke celine.

Osim za čuvanje pitkih i i otpadnih voda, muljeva i kišnice, rezervoari su namenjeni i za skladištenje tečnih izlučevina goveda, svinja, kao i raznih industrijskih voda, za skladištenje suspenzija, silaže, sena i dr. Pogodni su i za skladištenje krečnjaka, cementa, letećeg pepela, biomase, šljunka, soli, čađi i drugih materijala.

EP: Koje kompanije već koriste nadzemne rezervoare Witkowitz u Evropi i u svetu?

Vladimir Sita: Proizvode isporučujemo i direktno krajnjim kupcima, ali veliki deo postrojenja niče na osnovu dugogodišnje saradnje sa multinacionalnim kompanijama koje na svim kontinentima rešavaju problem nedostatka pitke vode ili prečišćavanja otpadnih voda. Među našim klijentima su VEOLIA, SUEZ, SYMBIONA, AES Arabia, AQUARIUS, Tank Team, Gruppo Asham, Nijhuis Ind, Monostore, Agrofert, Hydrotech i brojni drugi. Na našim internet stranicama postoji interaktivna mapa na kojoj je moguće pronaći hiljade mesta gde su takvi projekti realizovani. Takođe, posetiocima sajta je na raspolaganju i foto-dokumentacija za pojedine objekte. Nekoliko stotina rezervoara za vodu je ugrađeno samo u arapskim zemljama, iako veliki broj postoji i u Meksiku, Maleziji, severnoj Africi, u Kini, Španiji, Poljskoj, Rusiji, Francuskoj, Bugarskoj i Hrvatskoj. Dakle, prisutni smo od Vladivostoka do Čilea. Baš u čileanskom gradiću Osorno nalazi se naša najudaljenija referenca. Ovo mesto i oblast Vitkovice, u kom je smeštena naša proizvodnja, deli čak 13.407 km.

EP: U čemu se sastoji najveća komparativna prednost vaših proizvoda u odnosu na ponudu na tržištu?

Vladimir Sita: Montažna konstrukcija rezervoara napravljena je od prefabrikovanih delova, što omogućava veoma brzu gradnju i, samim tim, optimalno vreme završetka celog projekta. Transport rezervoara u rasklopljenom stanju je veoma lak i jednostavan, budući da je sve u paletama i kontejnerima. Potrebna je mala površina za izgradnju rezervoara, što mahom podrazumeva pojas širine 1,5 m oko zidova rezervoara. U poređenju s betonskim rezervoarom, naš ima malu težinu. Takođe, lako se obavlja i inspekcija rezervoara nakon instalacije i tokom ispitivanja. Ugradnja ovih rezervoara ne zahteva mehanizaciju. Potrebni su jedino viljuškar ili kran za istovar. Ponekad je neophodan i kran za montažu posebnih krovova.

Montaža se vrši pomoću vlastite tehnologije za dizanje sa temelja, što znači da se sve vreme radi u nivou zemlje i da je gotovo u potpunosti izbegnut rad na visini. To smanjuje rizik od povreda na gradilištu. Dizajn rezervoara može se prilagoditi postavljanju tehnološke opreme, kao što su pumpe, mešalice i dr. Modifikacija, ponovna montaža usled havarije ili preseljenja već izgrađenog rezervoara izvode se veoma brzo. Jednostavna je i popravka oštećenih delova rezervoara, a demontaža se izvodi brzo i jeftino. Nakon isteka roka trajanja rezervoar se može reciklirati – materijal se može prodati kao čelični otpad, za razliku od betona koji ostaje kao balast.

Imamo brojna iskustva sa ugradnjom rezervoara širom sveta i u različitim ekstremnim uslovima. Povezanost stakla i čelika postignuta je topljenjem na visokim temperaturama, što čini ove rezervoare vrlo izdržljivim. Planirani radni vek rezervoara je najmanje 30 godina, a pojedini su služili više od 40 godina.

Rezervoare odlikuje izuzetna otpornost na skladištenje, čak i izrazito agresivnih supstanci, u poređenju sa betonima ili rezervoarima od plastificiranih čeličnih ploča. Emajlirani čelični rezervoari su otporni čak i u ekstremnim morskim uslovima. Emajl je otporan na većinu baza, kiselina i organskih rastvarača i na njega ne utiču materije iz raznih emisija. Upotrebljivi su za sve sadržaje pH vrednosti u rasponu 3–12.

Ne postoji potreba za ponovnim bojenjem rezervoara. Površina je otporna na sve abrazivne materijale sa specifičnom tvrdoćom manjom od 6 ili 7 (staklo ima tvrdoću 7). Nemoguće je izgrebati površinu metalnim predmetima (nožem ili drugim čeličnim alatima), a neželjeni grafiti ili boje u spreju lako se uklanjanju sa emajlirane površine.

EP: Budući da se u ovim emajliranim rezervoarima može skladištiti pitka i slana voda, kao i različite vrste otpadnih voda, nije neobično što ste u ponudu uvrstili i vlastita postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Koje su najveće prednosti ove tehnologije?

Vladimir Sita: Pošto smo osvojili proizvodnju emajliranih rezervoara, razvoj društva i rast potrebe za prečišćavanjem otpadnih voda doveli su do masovne izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u blizini gradskih naselja. Radili smo godinama svoje sisteme za prečišćavanje kao što je Hydrovit, ali danas se dizajn PPOV uvek prilagođava potrebama klijenta. Imamo vlastiti tim za dizajn i realizaciju na terenu.

Osnovu postrojenja za prečišćavanje većinom je činio biološki trostruki (odnosno, dvostruki) rezervoar koji se sastoji od koncentrično postavljenih rezervoara izrađenih od emajliranih limova: rezervoar mulja, rezervoar za aktivaciju i rezervoar za taloženje. Aktivacioni rezervoar je tehnološki korišćen u procesu pred-denitrifikacije (D-N) ili regeneracije mulja (R-D-N), kao procesnim varijantama prilikom uklanjanje azota. Kompjuterski kontrolisana aeracija se koristila za prozračivanje rezervoara. To je aeracija najfinijim mehurićima, što garantuje visoku efikasnost i niske troškove rada.

Novi milenijum donosi nova pravila. Radi se prema zahtevima investitora i lokalnih potreba za tehnologijom, a prema meri koju diktiraju proizvodni procesi i dostupni materijali. Osim pomenutih, postrojenja mogu biti linijska i višelinijska, a ne samo da mogu obezbediti prečišćavanje vode, već često obuhvataju i energetsku obradu mulja.

EP: Šta se dešava sa muljem koji ostaje kao nusproizvod prečišćavanja?

Vladimir Sita: Mulj iz PPOV je danas veoma aktuelna tema. Način postupanja sa muljem zavisi od aktuelnih nacionalnih propisa. Poslednjih godina u Evropskoj uniji postoji tendencija pooštravanja normi vezanih za tretman mulja.

U Češkoj je za PPOV do 50 000 EO uobičajeno da se mulj koji se formira u taložnoj komori (ispred PPOV) i višak mulja iz sekundarnog taložnika odvode u rezervoar mulja gde se mešaju i stabilizuju kako bi se sprečila slobodna biološka razgradnja. Razdvajaju se čvrsta i tečna frakcija, vodeni deo se vraća u proces prečišćavanja, a čvrsti deo se nakon higijenskog tretmana i zgušnjavanja izbacuje u polja kao đubrivo.

U Češkoj se muljevi iz velikih PPOV (preko 50 000 PE) nakon neophodne obrade odvoze na deponije. Poslednjih godina sve se više koriste postrojenja za spaljivanje mulja (sušenje, pečenje i dr). Nakon sušenja i obrade, masa se može dodavati kao agregat u betone (u vidu granula), koristiti kao gorivo u cementarama i visokim pećima ili dodati u đubrivo (prethodno samlevena).

Mulj se svuda tretira ili likvidira u skladu sa važećim zakonodavstvom i logična je optimizacija njegove dalje obrade radi smanjenja troškova. Unutar same EU postoji više različitih propisa i rešenja. Dosta država EU ima obavezu uklanjanja teških metala i antibiotika iz mulja, a mnoge zemlje imaju zahteve i za kompletnim spaljivanjem muljeva. Kriterijumi će biti sve stroži!

Intervju vodila: Tamara Zjačić

Ceo tekst pročitajte u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.