Došlo je do pomora na hiljade riba u Jablaničkom jezeru, nakon što je ispuštena voda iz brane na akumulaciji.
Ovaj potez uzrokovao je novu ekološku katastrofu za ovo područje.
Treba se podsetiti da ovo nije prvi slučaj pomora ribe nakon isušivanja Jablaničkog jezera. Slični scenariji dogodili su se i prošle godine, a 2017. je, zajedno s Jablaničkim jezerom, nestalo i dva miliona riba.
Izvor: Bljesak.info
U većini danskih supermarketa zateći ćete automate za povraćaj ambalaže u zamenu za koju dobijete određeni novčani iznos. Depozitni sistem je godinama unazad ukorenjen u njihovoj potrošačkoj kulturi i poslovanju, a Danci su prošle godine nadmašili sami sebe.
Reciklažom 1,4 milijarde flaša i limenki u okviru depozitnog sistema u Danskoj tokom 2019. godine, emisije ugljen-dioksida su smanjene za više od 150.000 tona. Stanovnici su vratili 61 milion flaša i limenki više nego u 2018. godini, na taj način povećavši procenat reciklaže sa 89 odsto na 92 odsto.
Od 2002. godine, kada je zaživeo sistem povraćaja nalik današnjem, Danska je napravila značajan pomak s obzirom na to da su kupci, prve godine uvođenja, vratili tek 41,2 miliona ispražnjenih flaša i limenki.
Srž uspeha leži u domaćinstvima, voljnim da odnesu ambalažu u reciklažne centre ili automate. “Danski depozitni sistem je jedan od najboljih na svetu baš zato što Danci podržavaju njegovo funkcionisanje. Rekordno visok procenat povraćaja u 2019. godini je nešto čime se svi mogu ponositi zbog svog pojedinačnog doprinosa”, kazao je Lars Krejberg Petersen, generalni direktor kompanije “Dansk Retursystem”.
Najviše se vraćaju i recikliraju plastične flaše, pomoću čega ova skandinavska zemlja štiti okeane od zagađenja otpadom. Procenat povraćaja i reciklaže je uvećan i zahvaljujući proširenju spiska proizvoda u sklopu depozitnog sistema – i to sa 1.700 novih pakovanja različitih tipova.
Pored toga što je “isplativa” po okruženje, cirkularna ekonomija je isplativa i po reciklere. “Dansk Retursystem” je 2019. godine ostvario neto prihod od 290 miliona evra.
Izgradnja najveće solarne elektrane sa koncentrovanim sunčevim zračenjem (CSP) na svetu, postrojenja “Noor Energy” u Dubaiju, napreduje uprkos promenama u načinu poslovanja koje je nametnula pandemija koronavirusa.
“Noor Energy 1” gradi se za Električnu i vodnu upravu u Dubaiju (DEWA).
Hibridno postrojenje obuhvata CSP snage 700 MW i fotonaponsku elektranu snage 250 megavati. Vrednost projekta iznosi oko 4,4 milijarde dolara.
Očekuje se da će projekat uvećati udeo čiste energije grada na 25 odsto do 2030. godine, te da će uštedeti oko 1,6 miliona tona ugljen-dioksida.
Tokom specifičnih okolnosti u kojima su se kompanije našle tokom prethodnih meseci tokom globalne pandemije, usled sprovedenih ograničenja kretanja, organizator projekta “Šangaj Elektrik” uglavnom je angažovao lokalne radnike za projekat na terenu.
Od 1. juna građani Šapca će moći gradskim prevozom da dođu od jednog dela grada do drugog. Zbog epidemiološke situacije i preventivnih mera, raspored vožnje će biti po letnjem režimu, odnosno neće odmah početi punim kapacitetom, dok će od 1. septembra polasci biti na svakih 20 minuta.
Svi autobusi novog gradskog prevoza idu na gas.
“Mislim da nigde u Srbiji nećete imati takav slučaj da javni prevoz koristi gorivo koje najmanje zagađuje životnu sredinu. U ovim okolnostima, s obzirom na to da se borimo i dalje sa epidemijom, saobraćaj se odvija na izmenjen način, u letnjem režimu. Čim pobedimo epidemiju, čim se život normalizuje, imaćemo prevoz koji ide na 20 minuta, novih šest gradskih linija pored postojećih koje voze do prigradskih i seoskih mesnih zajednica. Ovo će biti najbolji prevoz u Srbiji i ja se zahvaljujem svim građanima koji ga sada koriste zato što poštuju mere, zato što drže odstojanje, zato što nose zaštitne maske, zato što vodimo računa jedni o drugima”, rekao je juče, 14. maja, gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
Načelnik Gradske uprave Milan Vasić kazao je da je evidentno da je smanjen broj putnika u autobusima zbog epidemiološke situacije.
“Svih deset gradskih mesnih zajednica biće povezano gradskim prevozom. Naši sugrađani će iz bilo koje ulice u gradu moći da stignu do željene tačke, a posebno do javnih ustanova, preduzeća gde moraju da obavljaju poslove, ali i do svojih radnih mesta, mesta za rekreaciju kao što je bazen ili ustanova kulture”, objasnio je Vasić.
On je dodao da je jedan od prioriteta tokom procedure za privatno partnerstvo bio zaštita životne sredine.
Izvor: Grad Šabac
Korito reke Ribnice i pored brojnih apela i velikog broja akcija čišćenja, na pojedinim mestima nesavesnim pojedincima i dalje služi za odlaganje otpada.
Radnici “Čistoće” redovno održavaju obale reka, a ovi poslovi su najintenzivniji tokom leta, odnosno u mesecima kada je nivo vode nizak.
Prethodnih par dana radnici su detaljno očistili šetalište od mosta Kapadžića do knjižare Karver i ovaj prostor uredili kako bi građani mogli da provode vreme uz reku.
Imajući u vidu iskustva iz prethodnih godina, kako bi smanjili količinu nepropisno odloženog otpada na obalama tokom letnjih meseci, planirano je da do kraja maja na nekoliko lokacija duž vodotoka Ribnice budu postavljene zaštitne barijere.
Namena ovih barijera, za koje je već urađena specifikacija, biće sprečavanje prodiranja otpada ka obali Morače – Skalinama, a istovremeno će omogućiti da se otpad lakše i brže uklanja.
Vlasti se nadaju da će postići očekivani rezultat, a istovremeno podstaći promene nesavesnog ponašanja pojedinaca, ali i aktivno uključivanje građana u očuvanje gradskih reka, prvenstveno Ribnice i Morače. Takođe, želja je da se na ovaj način ukaže na vrednost reka i doprinese povratku građana prirodi.
Izvor: Glavni grad Podgorica
Evropska komisija namerava da prepolovi upotrebu hemijskih pesticida do kraja ove decenije. Osnovni razlog za zabranu brojnih pesticida jeste zaustavljanje smanjivanja populacije oprašivača. Članice Evropske unije biće u obavezi da do 2030. godine prepolove korišćenje visokorizičnih pesticida. Još uvek, međutim, nije definisano šta se tačno podrazumeva pod visokim rizikom niti na koji način će odluka biti sprovedena.
Trenutno su u pitanju neobjavljeni i nezvanični radni dokumenti Evropske komisije, a objavljivanje nacrta dokumenta očekuje se 20. maja.
Očekuje se da će ova odluka izazvati kritike mnogih poljoprivrednika iz straha od propadanja useva, ali i onih koji traže postepeno ukidanje hemikalija u poljoprivredi.
Cilj je učiniti poljoprivredu održivijom, ali i sačuvati brojne vrste oprašivača, kojih je tokom godina sve manje. Jedan od ciljeva u nacrtu je i sadnja tri milijarde stabala na teritoriji Evropske unije kako bi se apsorbovala što veća količina ugljen-dioksida i ujedno doprinelo ozelenjavanju gradova.
Prema podacima Evropske agencije za sigurnost hrane koja prati izveštaje pčelara i gubicima u pčelinjim kolonijama, postoji opasnost da, ukoliko se taj trend nastavi, bude ugroženo 76 odsto proizvodnje hrane u Evropi koja zavisi upravo od oprašivanja.
Organizacija za organsku hranu i uzgoj IFOAM predlaže još drastičniju meru – smanjenje sintetičkih pesticida za 80 odsto do 2030. i potpuno ukidanje do 2035.
Poznato gradsko izletište u Kragujevcu, park Ilina voda polako menja svoj izgled. Kroz ovo popularno šetalište nedavno je asfaltirana pešačka staza duga 440 metara, a vrednost radova, koje je finansirao grad Kragujevac, iznosi 3,5 miliona dinara.
Ekipe JKP Šumadija – Zelenilo u sredu, 13. maja su započele i radove na sređivanju parka Ilina voda. Kosi se trava, uzdižu se i orezuju grane drveća, tretira se ukrasno šiblje, cveće i ukrasno bilje.
Pored toga, prema rečima Andreje Ilića, izvršnog direktora usluga JKP Šumadija, radi se dodatno oplemenjivanje parka postavljanjem klupa uz novoizgrađenu pešačku stazu koja je sada celom dužinom osvetljena LED rasvetom. Prave se takozvane zemljane škarpe oko pešačke staze na kojima se sadi trava, postavlja se i potreban broj kantica za prikupljanje sitnog komunalnog otpada.
Pored toga u zahvatu ovog parka odrađene su saobraćajnice, tako da je čitav ovaj deo grada dobio jedan sasvim nov izgled.
Istraživači iz Japana razvili su novi model električnog bicikla koji može da se nosi u rancu.
Električno vozilo na naduvavanje dobilo ime „Poimo”, o kreirao ga je tim Univerziteta u Tokiju.
Cilj je bio da se napravi vozilo koje je lako prenosivo, i koje je pogodno za male i srednje udaljenosti.
U pitanju je lagan i sklopiv elektrobicikl, koji ljudi mogu da nose u rancu. Vozilo je dobar izbor za kratke rute koje nisu pokrivene gradskim prevozom.
„Poimo” je izrađen od poliuretanske tkanine, i ima malu električnu pumpu koja može u potpunosti naduvati osnovu vozila za oko minut. Tu su i četiri točkića, mali upravljač i električni motor.
Težina vozila je oko pet kilograma, ali tim istraživača navodi da rade na tome da bicikl bude još lakši.
Potrebno je i da elektrobicikl bude dodatno ergonomičan i stabilan, nakon čega će biti dostupan na tržištu.
Izvor: RTS
Organizacije za zaštitu životne sredine – WWF Adria, Zelena akcija, Udruženje BIOM i Hrvatsko društvo za zaštitu ptica i prirode – prošle nedelje su Upravnom sudu u Osijeku podnele tužbu protiv Ministarstva zaštite okoline i energetike Hrvatske zbog izdavanja rešenja Hrvatskim vodama za iskopavanje 460.000 m3 sedimenta iz Drave bez obaveze izrade studije uticaja na životnu sredinu i uticaja na ekološku mrežu.
S obzirom na manjkavost postupka izdavanja rešenja i činjenicu da su radovi iskopavanja sedimenta već započeli, organizacije za zaštitu životne sredine su uz poništenje rešenja Ministarstva zaštite okoline i energetike zatražile od Upravnog suda u Osijeku da izda i privremenu meru prekida radova.
„U nekoliko navrata smo upozoravali na nedoslednost procedura i kršenje zakona, pogotovo što se tiče izrade studija uticaja na okolinu i ekološku mrežu. Posledice zahvata, koji se temelji na manjkavim i zastarelim podacima elaborata, biće jako velike i nepovratne, kako za prirodu tako i za lokalno stanovništvo“, rekla je Branka Španiček iz WWF Adrije.
Ministarstvo zaštite okoline i energetike 26. marta izdalo je rešenje Hrvatskim vodama za iskopavanje oko 460.000 m3 sedimenta iz Drave kod opštine Petrijevci u blizini Osijeka, s ciljem „smanjenja rizika od poplava“ bez obaveze izrade studije uticaja na okolinu i uticaja na ekološku mrežu. Samo nekoliko dana kasnije, u jeku pandemije, tačnije 30. marta, Hrvatske vode već su ugovorile i izvođača radova i započele s iskopavanjem peska.
„S obzirom na to da je u ovom predmetu ocena prihvatljivosti u potpunosti zaobišla argumente struke te se pod okriljem politike odobrio zahvat štetan za okolinu, nije nam preostalo ništa drugo nego da tužimo Ministarstvo zaštite okoline i energetike koje je odobrilo ovaj zahvat. Upravo sistem procene uticaja na okolinu osigurava da posledice zahvata, kao što je iskopavanje šljunka i peska, ne naprave više štete nego koristi i istovremeno doprinosi ravnomernom razvoju privrede uz očuvanje temeljnih prirodnih vrednosti područja“, rekla je Željka Leljak Gracin iz Zelene akcije.
Tibor Mikuška iz Hrvatskog društva za zaštitu ptica i prirode ističe kako će kopanje sedimenta, pogotovo u ovako velikim količinama, rezultirati daljim zakopavanjem korita reke i pogoršanjem ukupnog stanja nadzemnih i podzemnih voda, kao i svih biljaka i životinja zavisnih od tih voda.
„Saopšetenje Osječko-baranjske županije u kojem se ističe da će se izvađeni pesak ‘moći koristiti za potrebe gradnje auto-puta na Koridoru Vc’ potvrdilo je naše sumnje kako je cilj ovog zahvata zapravo zadovoljavanje potrebe građevinskih radova, a ne odbrana od poplava“, dodao je Mikuška.
Drava je višestruko zaštićeno područje – kao Regionalni park Mura-Drava, Unesko Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav i kao deo ekološke mreže NATURA 2000 – zbog čega je neophodno proceniti mogući uticaj zahvata na sve ciljne vrste, staništa i ciljeve očuvanja. Ministarstvo zaštite okoline i energetike, koje bi trebalo dosledno sprovoditi procedure i zakone, u ovom slučaju to nije učinilo.
„Ministarstvo je odobravanjem zahvata iskapanja sedimenta na Dravi prekršilo tri direktive Evropske unije – Direktivu o staništima, Direktivu o pticama i Direktivu o vodama – zbog čega im je Evropska komisija već slala službene pritužbe. Reakciju Evropske komisije očekujemo i u ovom slučaju, pogotovo kada uzmemo u obzir da istovremeno Komisija ulaže višemilionska sredstva u obnovu reke Drave“, rekla je Dunja Delić iz Udruge BIOM.
S obzirom na navedeno nadamo se da će manjkavost postupka i kršenje zakona prepoznati Upravni sud u Osijeku i staviti struku ispred politike, zaključili su predstavnici i predstavnice WWF Adrije, Zelene akcije, Udruge BIOM i Hrvatskog društva za zaštitu ptica i prirode.
Izvor: Ekovjesnik
Ukoliko redovno postavljate svoje fotografije na Instagram ili tvitujete kako ste se iznervirali u prevozu, onda vam fenomen hashtaga nije nepoznanica i slobodno možete da skočite na četvrti pasus ovog članka. Ukoliko, pak, to ne radite i ne znate značenje bar tri reči iz prethodne rečenice: Instagram, tvitovati i hashtag, razumevam vas, isto se osećam povodom pojmova: Snapchat, Kylie Jenner lip kit i Lil Peep.
Hashtag se stavlja u opis sadržaja koji ljudi postavljaju na društvene mreže, bilo da je u pitanju fotografija ili tekst, i uglavnom prati temu tog određenog sadržaja koji je neko podelio.
Pojam #throwbackthursday, ili na srpskom put u prošlost četvrtkom, predstavlja hashtag pod kojim vaša deca, ili možda čak vaši unuci, dele uspomene sa svojim prijateljima na društvenim mrežama svakog četvrtka. Pod ovim terminom bi mogla da stoji fotografija koju su napravili prilikom vikend izlaska u prethodnom mesecu ili zapis o tome kako su na maskenbalu u osnovnoj školi jedini nosili papirnu masku jer im mama nije napravila bolju. Na Energetskom portalu, pod ovim hashtag-om (#throwbackthursday) delićemo priče iz istorije ekologije i energetike. Naravno, četvrtkom.
Danas idemo nikada dalje u istoriju čovečanstva – čak u sedmi vek pre nove ere.
Solarna tehnologija nije savremeni izum! Njen razvoj je počeo stolećima ranije kada su naši prapreci, pomoću stakla i ogledala, koncentrisali sunčevo zračenje kako bi zapalili vatru. Na sličan način su drevni Rimljani i Grci palili baklje za religiozne obrede, a oko sto godina kasnije, stvari su postale nešto opasnije.
Negde oko 212 godina pre nove ere, jedan od vodećih naučnika antike Arhimed je osmislio metodu odbrane rodne Sirakuze od opsade u sklopu koje je jedan od glavnik saučesnika vojske bilo – Sunce. Fokusiranjem njegove svetlosti zahvaljujući bronzanim štitovima, Sirakužani bi palili drvene brodove neprijatelja iz Rimskog carstva. Iako ne postoje istorijski dokazi takvog podviga, grčka mornarica je 1973. godine uspešno sprovela eksperiment paljenja drvenog broda koristeći se tzv. Arhimedovim smrtonosnim zracima.
Početak nove ere doneo je Sunce i u javna kupatila i domove. Građevine u Rimu su na jugu imale ogromne prozore u cilju zagrevanja prostorija solarnom energijom. “Sunčane sobe” su bile toliko česte da je u šestom veku car Justinijan proklamovao “pravo na sunce” kako bi ono bilo dostupno svima.
Američki domoroci su takođe shvatali značaj toplote Sunca pa su svoje naseobine uklesane u stenama gradili okrenute ka jugu da bi “hvatali” zimske zrake. (fotografija levo)
Preskačemo nekoliko stotina leta Gospodnjih i našim energetskim vremenskim portalom stižemo u laboratoriju Švajcarca Orasa de Sosira. Godina je 1767, a otac alpinizma i moderne meteorologije radi na usavršavanju svoje rerne, prvog solarnog kolektora.
Slični izumi su se nizali, a istraživači su svojim znanjem i veštinama poboljšavali performanse onih koje su dizajnirali njihovi prethodnici. Od pumpe za vodu, preko instrumenta za merenje zračenja bolometra, do određenih teorijskih otkrića – sve to je utrlo put američkom inženjeru Čarlsu Fritsu da 1883. godine od selena kao poluprovodnika napravi ćelije na sunčevu energiju. Godinu dana kasnije, prvi solarni niz je postavljen na krovu jedne zgrade u Njujorku. Njegova efikasnost pretvaranja je, međutim, bila niža od 1 odsto, ali je svakako poslužio kao praktični pokazatelj da je konverzija sunčevih zraka u električnu energiju, posredstvom čvrstog materijala, moguća.
Prvi komercijalni solarni bojler pod nazivom Klimaks je patentirao Klarens Kemp 1891. godine. Ciljna grupa kojoj je Kemp prvobitno namenio svoj bojler bila su gospoda čije su dame, zajedno sa spremačicama, otišle na letovanje, koja nisu navikla na kućne poslove kao što su paljenje peći na gas ili zagrevanje vode na šporetu. Princip rada je bio jednostavan – crni rezervoar za vodu smešten unutar izolovane kutije s jednom staklenom stranom. (fotografija desno)
Na određenoj “deonici” od vatre ka modernim panelima, “inoviranju Sunca” se pridružio i fizičar Albert Ajnštajn, koji je svoj doprinos dao u vidu teorije fotoelektričnog efekta, odnosno emisije elektrona iz metala pod dejstvom svetlosti. Za svoje objašnjenje te pojave, Ajnštajn je 1921. godine osvojio Nobelovu nagradu za fiziku. Postojanje fotoelektričnog efekta je 5 godina ranije u praksi dokazao njegov kolega Robert Milikan.
Unapređeni solarni sistemi za zagrevanje vode su u osvit prošlog veka bili izuzetno traženi u Americi zato što su ugalj i drvo bili skupi energenti. Pronalazak prirodnog gasa u Los Anđelesu tokom dvadesetih i tridesetih je podrio njihovu popularnost. Viljem Bejli, proizvođač odgovoran za omasovljavanje bojlera na sunčevu energiju, je to pretvorio u svoju prednost i saznanja iz oblasti solarne energetike primenio na novootkriveno fosilno gorivo.
Da li se i dalje sećate Čarlsa Fritsa i njegove solarne ćelije sa niskom efikasnošću pretvaranje svetlosne u električnu energiju? E pa… Daril Čapin, Kalvin Fuler i Džerald Pirson su 1954. godine razvili fotovoltaik koji je proizvodio dovoljno energije za napajanje električnih uređaja u svakodnevnoj upotrebi. Efikasnost je najpre povećana na 4 odsto, a zatim i na 11 odsto.
Iza projekta prve komercijalne poslovne zgrade pasivnog dizajna i sa grejanjem “na Sunce”, izgrađene u drugoj polovini dvadesetog veka, stoji arhitekta Frenk Bridžers. (fotografija levo)
Korporacija “Hoffman Electronics” je efikasnost solarnih ćelija uzdigla na 14 odsto 1960. godine. Tri godine kasnije, Japan je na svetioniku postavio elektranu od 242 vata, najveću toga vremena.
Ćelija po ćelija, 1970. godine, proizvodnja fotovoltaika je premašila 500 kilovata.
Prva elektrana, čija snaga iznosi 1 megavat, je “nikla” 1982. godine u Kaliforniji, dok su pionirski letački poduhvat avionom na solarni pogon “Ikar” preduzeli Nemci 1996. godine. Krila i rep “Ikara” su bili prekriveni sa 3.000 superefikasnih solarnih ćelija.
Kumulativni kapacitet fotovoltaika je obeležio “jubilarnih” 1.000 megavata u sumrak starog milenijuma (1999). Krajem 2019. godine, popeo se na 629 gigavata. Od neefikasnih ćelija 1883. godine do udela od 3 odsto u globalnom energetskom miksu 2019. godine, bio je dug put. Međunarodna egencija za energiju (IEA) prognozira da će rast solarne energije do 2050. godine obezbediti 4,7 “sunčanih” teravata.
Solarni paneli postaju sve efikasniji, pristupačniji i tanji, a u doba globalne borbe protiv klimatskih promena i sve poželjniji izvor energije.
Rashladni tornjevi nekadašnje nuklearne elektrane „Filipsburg“ u jugozapadnoj Nemačkoj uništeni su u jutrošnjoj kontrolisanoj eksploziji.
Tornjevi elektrane „Filipsburg“ visoki 150 metara savršeno su se urušili nakon detoniranja eksploziva u njihovom podnožju.
Vlasti su termin urušavanja držale u tajnosti zato što su želele da izbegnu masovno okupljanje ljudi koji bi pratili događaj.
Reaktori elektrane „Filipsburg“ ugašeni su 2011. i 2019. godine u sklopu plana Nemačke da prekine sa korišćenjem nuklearne energije.
Kraj ere nuklearne energije u Nemačkoj se očekuje 2022. godine, kada će poslednji reaktor u toj zemlji biti ugašen.
Izvor: RTS
Kružni tok na Vidovdanskom trgu u utorak, 12. maja, zvanično je otvoren za saobraćaj. Ovo je četvrta raskrsnica u Somboru koja je izgradnjom kružnog toka dobila veću bezbednost za sve učesnike u saobraćaju.
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom otvaranja saobraćajnice istakla je da je ostvaren plan da se jednom godišnje, radi veće bezbednosti saobraćaja u gradu, izgradi po jedan kružni tok.
„Danas su završeni radovi na Vidovdanskom trgu koji su podrazumevali izmenu toka saobraćaja na lokaciji koja je sada prilagođena tome da funkcioniše kao kružni tok. Naša ideja i plan jeste bio da svake godine izgradimo po jedan kružni tok i za četiri godine mi imamo i ovaj, kao četvrti u našem planu i našoj realizaciji, što nam je i bio cilj. Nadamo se da će ovo doprineti bezbednosti saobraćaja, ali i ambijentalnom uređenju jedne ovakve raskrsnice, koja je do sada bila dosta komplikovana i sam projekat je zahtevao dosta napora za realizaciju, ali razumemo da će i to svakako doprineti boljoj i funkcionalnijoj upotrebi jedne ovakve raskrsnice, kako za vozila, tako i za pešake“ izjavila je gradonačelnica Golubović, dodavši da je ovo prvi kružni tok u Somboru sa dve saobraćajne trake.
Predsednik Mesne zajednice „Crvenka“ Goran Velebit rekao je da je velik broj građana uputio inicijativu Mesnoj zajednici za regulaciju ove raskrsnice. „Mi smo kao Savet mesne zajednice podneli zahtev Gradskoj upravi što je Grad prepoznao kao nešto što je jako dobro i vrlo brzo su odlučili da urade kružni tok“ istakao je Velebit.
Direktor JKP „Prostor“ Sombor Goran Nonković rekao je da je sam tehnički deo realizacije ovog kružnog toka bio dosta specifičan, pre svega zbog sadržaja koji se nalazi unutar kružnog toka. „Ja, kao direktor preduzeća koje se bavi upravljanjem puteva, mogu da kažem da sam sa ovom, pre svega, tehničkom regulacijom saobraćaja izuzetno zadovoljan. Deo (saobraćaja) koji dolazi iz (ulice) Miloša Obilića je konačno rešen, a i sve ulice što nastavljaju na ovaj kružni tok i pripadaju krugu venca imamo u planu da regulišemo u narednom periodu“ naglasio je Nonković.
U okviru rekonstrukcije izmenjen je deo kolovozne konstrukcije, postavljeni su novi ivičnjaci, izgrađena su pešačka ostrva, atmosferska kanalizacija sa delom novih slivnika i postavljena je nova saobraćajna signalizacija kojom je raskrsnica pretvorena u kružni tok. Radovi na izgradnji kružnog toka iskorišteni su i za rešavanje problema fekalne kanalizacije na delu Venca u ukupnoj dužini od 200 m. Investitor je Grad Sombor.
Izvor: Grad Sombor
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je na otvaranju površinskog kopa Radljevo–Sever, da je od početka godine do danas proizvodnja uglja povećana za 5,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Antić je na površinskom kopu Radljevo-Sever, kazao da je u aprilu proizvodnja uglja povećana za 6 odsto u odnosu na april prošle godine uprkos, kako je podsetio, teškim uslovima rada usled epidemije.
“Rudarske i energetske kompanije su u uslovima epidemije i vanrednog stanja pokazale snagu i stabilnost i održale redovnu proizvodnju uglja i struje u teškim uslovima i u uslovima zabrane kretanja“, rekao je ministar rudarstva i enrgetike.
Povećana proizvodnja uglja u aprilu, kako je kazao Antić, obezbedila je energetstku stabilnost zemlje, a ministar je zahvalio rudarima na tom uspehu.
On je istakao da su radnici radili u tri smene u svim energetskim i rudarskim kompanijama, kao i da, uprkos vanrednom stanju, veliki investicioni projekti u oblasti energetike nisu stali.
Govoreći o kopu Radljevo-Sever, Antić je istakao da je u energetici taj kop „strateški značajan za Srbiju“ i da je povezan sa izgradnjom novog bloka TE “Kolubara B” u Kaleniću, koji bi trebalo da nam obezbedi energetsku sigurnost i da se sa proizvodnjom uglja počne od 2022. godine.
Antić je naglasio da će 2020. godinu rudarski sektor i energetske kompanije završiti pozitivnim rezultatom u odnosu na 2019. godinu, kao i da će na taj način doprineti rastu BDP-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je novootvoreni površinski otkop Radljevo-Sever u rudarskom basenu “Kolubara”. Predsednik je rekao da je kop Radljevo jedna od najvažnijih tačaka za budućnost energetskog snabdevanja Srbije.
“Prvi ugalj ćemo da iskopamo 2020. godine, gotovo 500 miliona biće uloženo u ovaj kop, a time garantujemo 60 godina snabdevanja ugljem”, kazao je predsednik Vučić.
On je naveo da se na kopu Radljevo – Sever radi na otkrivkama od oktobra 2019. godine. Kako kaže, to je veliki uspeh i veliki rezultat, a rudarima koji rade i po kiši i snegu se zahvalio. Naveo je da je pred nama težak zadatak i da sa ogromnom energijom ulazimo u ekonomski oporavak zemlje.
On je izrazio očekivanje da će rudari imati još bolje materijalne uslove i veća primanja u narednom periodu i dodao da je sve to moguće zahvaljujući odgovornoj finansijskoj politici.
“Mislim da imamo jedan od najboljih planova u Evropi, zasnovan na realnom novcu. Veliko hvala za vaš trud i rad, Srbija iz krize izlazi kao pobednik, a bez vašeg rada to ne bi bilo moguće”, zaključio je predsednik Srbije.
Indija je, nažalost, poznata po veoma visokom stepenu zagađenja vazduha, te se u svetu kotira među prvima kada je reč o ovom problemu.
Sada je po prvi put nakon četiri decenije zabeleženo smanjenje emisije ugljen-dioksida na godišnjem nivou. Nedavne analize pokazale su da postoji više faktora zaslužnih za ovu osvežavajuću promenu, među kojima su rast obnovljivih izvora energije, ali i ekonomski zastoj i sveukupan uticaj pandemije koronavirusa.
Iako je primećeno da se Indija sve više okreće obnovljivim izovorima, te da je sve manja potražnja za proizvodnjom toplotne energije iz konvencionalnih izvora, odnosno uglja, radikalnijem padu štetnih emisija doprinelo je donošenje vanrednih mera radi sprečavanja širenja koronavirusa u državi.
Emisije ugljenika u martu smanjene su za 15 odsto, što je duplirano već narednog meseca, odnosno u aprilu je smanjenje iznosilo čak 30 odsto. Računica pokazuje da, u odnosu na period od marta 2019. do marta 2020, pad emisija ugljen-dioksida iznosi čak 30 miliona tona.
Analitičari su primetili da je pad proizvodnje električne energije iz uglja iznosio 15 odsto u martu i već 31 odsto tokom prve tri nedelje aprila, a proizvodnja energije iz obnovljivih izvora povećala se za 6,4 odsto tokom marta, dok je u aprilu smanjena za 1,4 odsto.
Smanjena je i potrošnja nafte, i to za 18 odsto tokom marta u odnosu na 2019. godinu, a očekuje se da će pad potražnje za prirodnim gasom ići i do 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeležen porast.
Tokom poslednja tri meseca primećeno je da je nivo zagađujućih čestica znatno manji, na šta je dodatno uticalo smanjenje obima saobraćaja.
Većinu ovih promena inicirala je epidemija koronavirusa, ali se stručnjaci ipak nadaju da rezultati mogu biti vidljivi i nakon pandemijske krize, odnosno da mogu pomoći u formiranju pravca kojim će se Indija u budućnosti kretati.
Grad Beograd će zajedno sa Vladom Republike Srbije raditi na tome da se građanima omogući alternativni prevoz, da se uvede pojam biciklističke ulice, a razgovara se i o svojevrsnim subvencijama za kupovinu bicikala domaće proizvodnje, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić.
On je za TV Pink istakao da je predsednicu Vlade Srbije Anu Brnabić upoznao sa nekoliko predloga Grada Beograda, kako bi se grad još više prilagodio biciklistima.
“Imaćemo nekoliko predloga, između ostalog da se promeni Zakon o bezbednosti saobraćaja i uvede pojam biciklističke ulice. Već smo pripremili nekoliko ulica za tu namenu, pa će tako jedna od njih biti i Ulica kneginje Zorke. Biciklisti će imati prednost u tim ulicama i biće zabranjeno da budu preticani. Tražićemo, takođe, da se u jednosmernim ulicama biciklistima omogući da voze dvosmerno, što će omogućiti veće korišćenje ulice za bicikliste. Sa Vladom Srbije razgovaramo i o svojevrsnim subvencijama za kupovinu bicikala, koliko to bude moguće, i to samo za kupovinu bicikala domaće proizvodnje”, rekao je Vesić.
On je precizirao da postoji nekoliko istaknutih domaćih proizvođača, te da će se na taj način pomoći domaćoj industriji i ujedno podići domaći BDP. Istovremeno, to bi pomoglo i da se više građana opredeli za vožnju bicikala.
Takođe, podsetio je Vesić, dva puta je u Beogradu bio raspisan tender za bicikle, definisano je 150 stanica sa pet do 10 bicikala, ali se, nažalost, niko nije javio.
“Beograd još nema marketinšku atraktivnost koju imaju neki drugi veliki gradovi, kako bi neko i uložio u to”, naveo je Vesić.
Zamenik gradonačelnika je dodao i da je bilo reči i o tome šta treba da se promeni u tenderu, koji će opet biti objavljen ove godine, kako bi glavni grad konačno dobio sistem javnih bicikala.
“Grad je odavno već opredeljen ka tome da se biciklistički saobraćaj razvija. Imamo dobru saradnju sa udruženjima biciklista i snažnu podršku premijerke. Zato sam sasvim siguran da ćemo doći do dobrih rešenja i omogućiti da se bicikli više koriste”, naglasio je Vesić.
On je podsetio da u ovom trenutku u Beogradu ima oko 103 kilometra biciklističkih staza, a da se trenutno radi 7,7 kilometara staza.
“To su staze od Savskog trga prema Nemanjinoj, kao i prema Beogradu na vodi, radi se kroz Višnjičku, Teodora Drajzera, Mirijevski bulevar, Bulevar Mihajla Pupina. U našim urbanističkim planovima, koje smo doneli pre nekoliko godina, planirano je oko 450 kilometara biciklističkih staza, od čega 110 kilometara treba da bude završeno u naredne dve i po godine. Prošle nedelje sam imao sastanke sa udruženjima biciklista, a posle toga i sa premijerkom Anom Brnabić, koja od srca podržava sve ovakve inicijative i ona će se sastati sa njima kako bismo poboljšali uslove za bicikliste”, istakao je zamenik gradonačelnika.
Vesić je podsetio i na to da u pojedinim garažama, poput onih na Adi Ciganliji, „25. maju”, „Obilićevom vencu”, građani koji parkiraju mogu besplatno da koriste bicikle.
Izvor: Grad Beograd
Prošle sedmice, Vlada Srbije je usvojila Uredbu kojom se potvrđuje Program finansiranja aktivnosti i mera unapređenja efikasnog korišćenja energije u ovoj godini. Za te namene izdvojeno je pola milijarde dinara. Investicije su veoma važne jer naša zemlja i dalje troši četiri do pet puta više energije od proseka Evropske unije.
Energetska zajednica u svom izveštaju za prošlu godinu navodi da je Srbija upravo u oblasti energetske efikasnosti najviše napredovala. Sa druge strane, u Srbiji i dalje ima 300.000 kuća bez izolacije.
Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić ističe da njegovo ministarstvo, kao i Vlada Srbije, energetsku efikasnost stavljaju na vrh prioriteta.
“Mi smo čak definisali energetsku efikasnost kao novi izvor energije jer duboko verujemo da uštedama u potrošnji energije možemo da obezbedimo nedostajuće ili buduće potrebe energije za Srbiju”, kaže Antić.
Navodi da je izdvojenih pola milijarde dinara deo budžetskog fonda i da će biti iskorišćene, pre svega, za finansiranje projekata u lokalnim samoupravama.
“Iz iskustva znam da su to u najvećem delu škole, vrtići i domovi zdravlja. Mi smo imali velik broj projekata i formata u kojima smo radili na energetskoj efikasnosti. Taj budžetski fond nije jedini. Moram da istaknem i projekat rehabilitacije daljinskih sistema grejanja“, kaže Antić.
Ističe da je u proteklih nekoliko godina ozbiljno investirano u 22 toplane širom Srbije, u šta je uloženo 130 miliona evra.
“Ovih 500 miliona dinara idu preko budžetskog fonda na osnovu konkursa na koje nam se javljaju lokalne samouprave, pre svega za javne objekte”, objašnjava Antić.
Kada je u pitanju pomoć građanima, ministar Antić kaže da je prioritet dati stručnu, ali i finansijsku podršku, kako bi u tom segmentu napravili sledeći iskorak.
“Mi smo u proteklom periodu ostvarili sve planirane ciljeve, ali taj segment – da uđemo u podršku građanima kada su stanovi u pitanju, to je najveći izazov”, naglašava Antić.
Naknada za energetsko unapređenje je uvedena, a ministar Antić kaže da se uz tehničku podršku Evropske komisije i drugih partnera, radi na formiranju fonda za energetsku efikasnost.
“Uloga tog fonda će pre svega biti sufinansiranje i podrška građanima za projekte energetske efikasnosti – izolacija, stolarija, termo-tehnički segmenti zgrada, ali i nabavka energetski efikasnih uređaja za domaćinstva”, naglašava Antić.
Veruje da će fond u svim svojim segmentima biti instaliran u toku 2020. godine i da će već 2021. biti finansirani prvi projekti.
Izvor: RTS
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
