Godišnja prodaja električnih vozila premašiće 30 miliona do 2030.

04.08.2020

električni_auto_punjenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Roberts)

Do kraja ove decenije trećina ukupno prodatih novih automobila na svetu biće električna vozila. Time bi broj prodatih električnih vozila u jednoj godini u svetu dosegao 31,1 milion, deset miliona više nego što se ranije predviđalo, objavila je 3. avgusta konsultantska kompanija “Dilojt” (Deloitte), na osnovu istraživanja “Električna vozila: Postavljanje smera za 2030. godinu”.

Foto-ilustracija: Unsplash (Marc Heckner)

Prema istraživanju, uprkos poremećajima koje je izazvala pandemija koronavirusa, očekuje se da će ukupna prodaja električnih vozila 2020. dostići 2,5 miliona širom sveta.

Na osnovu godišnje stope rasta od 29 odsto, istraživanje procenjuje da će prodaja dostići 11,2 miliona u 2025. godini i 31,1 milion do 2030. godine, u kojoj bi potpuno električna vozila predstavljala 81 odsto svih prodatih novih električnih vozila, nadmašujući hibridne “plug-in” modele.

“Dilojt” je kao ključni faktor rasta prodaje električnih vozila u narednih 10 godina identifikovao “promenu sentimenta potrošača”, jer mnoge prepreke za prihvatanje električnih vozila postepeno nestaju.

Direktor beogradske kancelarije “Dilojta” i glavni partner u Sektoru za finansijski konsalting, Darko Stanisavić kazao je da je visoka cena električnih vozila zasad ograničava prodaju, ali bi broj potencijalnih kupaca trebalo da se poveća kako se trošak za ta vozila sve više izjednačava s benzinskim i dizelskim ekvivalentima.

“Sve više modela novih električnih vozila, u kombinaciji s rastućim tržištem polovnih električnih vozila, znači da će električna vozila za mnoge postati pristupačniji izbor. Prevazilaženje zabrinutosti potrošača oko dometa vožnje i utisak nedostatka infrastrukture za punjenje, biće važni faktori jer sve više vozača razmišlja o pogodnostima prelaska na električna vozila”, kazao je on.

Dodatni faktori koji bi mogli dovesti do rasta kupovine električnih vozila, uključuju povoljno regulatorno okruženje – finansijske podsticaje i ciljeve smanjenja emisije izduvnih gasova, kao i raspon modela električnih vozila dostupnih na tržištu, ukazano je u istraživanju.

Takođe, s obzirom da službeni automobili i vozni park i dalje predstavljaju većinu ukupne prodaje novih automobila, prelazak na električna vozila na korporativnom nivou dodatno će poboljšati opšti, globalni prelazak na električna vozila.

“Iako je ukupna prodaja automobila opala u ovom periodu (zbog pandemije), električna vozila su pokazala otpornost u nekim regionima u poređenju sa ostatkom tržišta”, rekao je Stanisavić.

Kako se, po procenama, ukupna godišnja prodaja automobila u svetu neće do 2024. godine vratiti na nivo pre pandemije, čak i ako se vrati rast prodaje benzinskih i dizel vozila, verovatno će uskoro uslediti pad njihovog tržišnog udela, smatra on.

Izvor: EurActiv.rs/Beta

Građani pokrenuli peticiju protiv izgradnje MHE na rekama u CG

04.08.2020

reka_planine — Foto-ilustracija: Pixabay

Građani i građanke Crne Gore pokrenuli su peticiju protiveći se namerama koncesionara i investitora da na području Regionalnog parka “Komovi” nastavi bilo kakve dalje radove na izgradnji mini hidroelektrana (MHE) na rekama Crnja, Čestogaz i Ljubaštica.

Zahtevaju potpunu obustavu radova na izgradnji MHE na ovim rekama i vraćanje u prvobitno stanje vodotka reke Čestogaz.

Zahtevaju da se ove reke čuvaju i štite od devastacija svake vrste, a pogotovo od stavljanja čistih i pitkih voda u višekilometarske cevi iza kojih ostaju suva rečna korita, nakon kojih mnoga domaćinstva ostaju bez pitke vode za ljude, životinje i poljoprivredna imanja.

Ističu da bi se izgradnjom MHE urušio Regionalni park “Komovi” i postojeća priroda, izmenio ekosistem, a ovaj ambijent bi bioi trajno narušen i devastiran po svakom osnovu.

Već dugi niz godina podkomovlje ima probleme sa preteranom sečom šuma, koncesijama za iste, kao i izgradnjom velikog broja šumskih puteva koji utiču na vodotoke u ovom delu Komova, a uzimanje potoka i reka u cevi koje će do MHE voditi kilometrima cevi je nedopustivo, kako za stanovnike ovog kraja tako i za celu Crnu Goru.

Pročitajte još:

Zahtevaju od resornih Ministarstava i institucija Crne Gore da ponište koncesione ugovore za ove reke i raskinu sve ostale ugovore sa koncesionarom i ostalim stranama koje imaju u planu da unište reke, prirodu i osnovno pravo na život i opstanak građana na ovom prostoru Crne Gore.

Napominju da su spremni da se protiv uništavanja svojih reka bore svim dostupnim sredstvima i da neće dopustiti pojedincima koji zarad soptvenog profita uzimaju osnovi životni resurs za život i opstanak stanovništva ovog kraja, a time i čitave Crne Gore.

Građani koji su pokrenuli peticiju pozivaju da se inicijativa proširi među rođacima, prijateljima i kolegama koji su protiv uništavanja prirodnih resursa Crne Gore na najgori mogući način. Pozivaju i sve pojedince i organizacije koji se u njoj prepoznaju da se uključe u odbranu reka.

U trenutku pisanja teksta, peticiju je potpisalo 1218 ljudi.

Peticiju možete potpisati na linku.

Helikopter ugrozio opstanak mladih beloglavih supova koji su usled straha upali u Uvac

04.08.2020

beloglavi_sup — Foto: Facebook (screenshot @Fond za zaštitu ptica grabljivica)

Fond za zaštitu ptica grabljivica je saopštio da je ovih dana u Specijalnom rezervatu prirode Uvac došlo do katastrofe. Naime, helikopter je leteo oko gnezda u koloniji beloglavih supova u kritičnom periodu pred poletanje mladunaca iz gnezda. Preplašeni ptići su prevremeno iskakali iz gnezda i padali u jezero.

Evidentirano je šest mladunaca koji su ispali iz gnezda od kojih je tri spaseno zahvaljujući čuvarima i meštanima i preneto u prihvatni centar rezervata Uvac.

Fond nema informacije šta je bilo sa druga tri mladunaca i izražava sumnju da je verovatno bilo još nekih mladunaca koje nisu našli.

Pročitajte još:

Direktorat za civilno vazduhoplovstvo postupa prema dokumentu Zavoda za zaštitu prirode, po kome nema nikavih ograničenja za letove na malim visinama u kolonijama beloglavih supova. Fond apeluje na kolege iz Zavoda za zaštitu prirode, da pri davanju stručnih mišljenja, konsultuju i nezavisne stručnjake. Postavljanjem Vladinog stručnog organa Zavoda za zaštitu prirode ispred nauke i struke već je prouzrokovano veliko uništavanje prirode u Srbiji, podsećaju oni.

Izvor: Fond za zaštitu ptica grabljivica

Prva nuklearna elektrana na Arapskom poluostrvu počela sa radom

03.08.2020

baraka_nuklearna_elektrana — Foto: Wikipedia/Wikiemirati

U Ujedinjenim Arapskim Emiratima sa radom je počela prva nuklearna elektrana u arapskom svetu – Baraka. U subotu, 1. avgusta, započet je rad u prvom od četiri reaktora.

Prvobitno je otvaranje nuklearke bilo planirano još za 2017. godinu, ali je odgađano nekoliko puta.

Mnogi su zabrinuti da bi nuklearna elektrana mogla da izazove i određene rizike, među kojima se napominje ekološka katastrofa na Arapskom poluostrvu, ali i takmičenje u nuklearnom naoružanju.

Zabrinutosti doprinosi i podatak da je na Bliskom istoku zabeleženo najmanje 13 vazdušnih napada na nuklearna postrojenja – što je više nego u bilo kojoj drugoj regiji u svetu.

Ipak, cilj ove zemlje bilo je obezbeđivanje oko četvrtine potreba za električnim energijom iz ovog izvora i ujedno smanjenje štetnih emisija.

Kada nuklearka bude potpuno završena, imaće kapacitet od 5.600 MW.

Pročitajte još:

Ujedinjeni Emirati potpisali su i Dodatni protokol o nuklearnoj straži Ujedinjenih nacija, čime se značajno poboljšana sposobnost inspekcije i omogućava bilateralna civilna nuklearna saradnja sa Sjedinjenim Državama.

Iako Ujedinjeni Arapski Emirati već imaju velike rezerve nafte i gasa, mnogo novca su uložili u razvoj alternativnih izvora energije, najviše solarne i energije vetra, ali i nuklearne.

Razlog za usmerenje prema nuklearnoj energiji, koja je znatno skuplja od obnovljivih izvora, leži u tome što je prethodne decenije bila jeftinija od solarne, a Baraka je najavljena još 2009. godine. U međuvremenu, između 2009. i 2019, prosečni troškovi fotonaponskih elektrana pali su za 89 odsto, a koštanje korišćenja energije vetra umanjeno je za 43 odsto. Troškovi upotrebe nuklearne energije su u istom periodu skočili za 26 odsto.

Jelena Cvetić

Da li je moguć uzgoj bobičastog voća ispod solarnih panela?

03.08.2020

raspberries_maline — Foto-ilustracija: Pixabay

Uzgoj malina ispod solarnih panela zvučao je kao suluda ideja pre samo nekoliko godina, a sada je neobična simbioza poljoprivrede i obnovljivih izvora energije realizovana na jednom holandskom gazdinstvu. Da li će ona doneti zadovoljavajuće prinose, pokazaće vreme – ali sudeći prema rezultatima testnog projekta, sprovedenog prošle godine, za nekonvencionalne uzgajivače bobičastog voća – neće biti zime.

Kako bi svoju voćarsku delatnost učinila boljom za životnu sredinu i generisala čistu energiju, farma u Holandiji je na zemljištu od 3,2 hektara pod malinama postavila 10.250 solarnih ćelija. Njihova agri-elektrana može da napaja strujom čak 1.250 domaćinstava.

Razvoj megalomanskog projekta je zapravo nastavak faze testiranja iz 2019. godine. Kada se ispostavilo da paneli stvaraju niže temperature u odnosu na standardne plastenike i da pružaju efikasniju zaštitu useva, snaga postrojenja je povećana na 2,7 MW.

Autori projekta pod nazivom “AgriPV” su kompanije “BayWa r.e” i “GroenLeven”. One posluju u sektoru “zelene” energetike.

Pročitajte još:

Ipak, “AgriPV” nije tekao bez ikakvih poteškoća i izazova. Najpre je trebalo postići pravednu raspodelu Sunčeve svetlosti između malina i ćelija za proizvodnju električne energije. S tim na umu, kompanija “BayWa r.e” je osmislila jedinstveni polu-proziran solarni modul koji istovremeno omogućava prodor zraka Sunca do biljaka i čuva ih od jakih padavina i direktne osvetljenosti.

Benedikt Ortman, direktor projekata za korišćenje energije Sunca u “BayWa r.e”, naglasio je da ova kompanija podržava razvoj poljoprivrede i ruralnih područja već stotinu godina, a “AgriPV” je tek jedno od sredstava.

“‘AgriPV’ poljoprivrednicima može doneti i društvene i ekološke i ekonomske koristi. Neće biti sukoba oko upotrebe zemljišta. Zamenom folija, predeli će biti više integrisani i kreiraće se manje otpada, rada i troškova”, objasnio je Ortman.

Njegove navode je potvrdio i uzgajivač Pit Albers. “Solarni paneli predstavljaju održiviju zaštitu za zasade. Prethodno su korišćeni tradicionalni plastični lukovi koji se uklanjaju na godišnjem nivou, stradaju zbog snažnih vetrova ili bivaju odbačeni nakon šest godina. Grad i ekstremna toplota su takođe bili među rizicima. Solarni paneli, pak, nisu izloženi negativnom uticaju ovih stvari i u isto vreme proizvode ‘zelenu’ energiju”, obrazložio je on.

Kompanija “GroenLeven” će u saradnji sa Univerzitetom u Vageningenu sprovesti još četiri dodatna testna projekta koji će uključivati druge bobice – crvene ribizle, borovnice, kupine i jagode.

Jelena Kozbašić

Saveti za pravilno ponašanje prilikom susreta sa morskim životinjama

03.08.2020

delfin_more — Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Boyer)

S obzirom na povećanu prisutnost ljudi u morskoj okolini tokom letnjih meseci, Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske ovim putem podseća na pravila ponašanja prilikom susreta s delfinima, kitovima i morskim kornjačama kako bi se sprečili mogući neželjeni događaji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paola Ocaranza)

U Jadranu je do sada zabeleženo pojavljivanje deset vrsta iz grupe kitova (Cetacea), ali je danas samo dobri delfin (Tursiops truncatus) stalno prisutan u celom jadranskom bazenu. Prugasti delfin (Stenella coeruleoalba), glavati delfin (Grampus griseus) i kljunasti kit (Ziphius cavirostris) prisutni su u različitim gustinama u južnom delu Jadranskog mora dok se veliki kit (Balaenoptera physalus) sezonski pojavljuje u srednjem i južnom Jadranu. Ulješura (Physeter microcephalus), dugoperajni belogrli delfin (Globicephala melas), crni delfin (Pseudorca crassidens) i grbavi kit (Megaptera novaeangliae) pojavljuju se kao zalutale jedinke. Obični delfin (Delphinus delphis) koji je nekad bio prisutan u celom Jadranskom moru sada se smatra regionalno izumrlom vrstom, a retko se pojavljuju jedino zalutale ili zaostale jedinke.

Kitovi se nalaze na vrhu lanca ishrane morskih ekosistema i utiču na njihovu strukturu i funkcionisanje. To su ujedno migratorne vrste kojima treba i veći životni prostor. U najvećoj meri ugrožava ih čovek koji različitim aktivnostima utiče na morski ekosistem. Najčešći razlozi njihove ugroženosti u Jadranu su nedostatak plena uzrokovan prekomernim lovom, slučajni ulov tokom ribarenja, antropogena buka, morski otpad (na primer, plastične kese), zagađenje mora, bolesti i namerno ubijanje.

Sve vrste iz grupe kitova koje se zateknu u Jadranskom moru strogo su zaštićene na osnovu Zakona o zaštiti prirode

Pravila ponašanja prilikom susreta s delfinom ili kitom

– Ne usmeravajte brod direktno prema opaženim životinjama!
– Ukoliko se opaženim životinjama želite približiti, učinite to polako, brzinom manjom od 5 čv (9 km/h), sledeći paralelno smer njihova kretanja i izbegavajte nagle promene smera ili brzine!
– Ne proizvodite iznenadne zvukove motorom! Osigurajte da je u krugu od 100 m od životinje samo jedan brod, a u krugu od 200 m ne više od tri broda!
– Nemojte ostajati u njihovoj blizini duže od 30 minuta!
– Ukoliko kod životinja primetite znakove uznemirenosti ili primetite majke s mladuncima, odmah napustite područje susreta (promenom smjera, bez ubrzavanja)!
– Područje susreta napustite usmeravajući brod suprotno od pravca kretanja životinja, postepeno ubrzavajući tek kad je brod udaljen više od 200 m od životinja!
– Zbog sigurnosti pojedinaca i sigurnosti životinja nemojte plivati ni roniti sa životinjama, nemojte ih hraniti niti ih pokušavati dodirivati!
– Ne bacajte smeće u more i ne ostavljajte ga na obali i plažama; životinje mogu slučajno progutati plastični otpad što može uzrokovati njihovo uginuće.

Pročitajte još:

U Jadranskom moru zabeležene su tri vrste morskih kornjača: glavata kornjača (Caretta caretta), zelena kornjača (Chelonia mydas) i džinovska kožasta kornjača (Dermochelys coriacea). Glavata kornjača je najbrojnija vrsta morskih kornjača u Jadranskom moru, koje se smatra jednim od najvažnijih područja za ishranu ove vrste u Sredozemnom moru, pri čemu jedinke potiču iz grčke natalne populacije.

Foto-ilustracija: Unsplash (Caroline Sampaio)

Morske kornjače su migratorne vrste gmizavaca koje nastanjuju morski ekosistem i većinu svog vremena provode pod vodom. Danas su jedna od najugroženijih vrtsa morskih organizama. Glavni razlog ugroženosti morskih kornjača u Jadranu predstavlja interakcija s ribarstvom (slučajni ulov), sudari s brodovima i zagađenje. Većina pravila ponašanja prilikom susreta s delfinom i kitom odnosi se i na susret s morskim kornjačama.

Sve tri vrste morskih kornjača u Hrvatskoj su strogo zaštićene, stoga je zabranjeno svako namerno uznemiravanje, hvatanje i ubijanje tih životinja. Svako namerno uznemiravanje strogo zaštićene vrste prijavite Državnom inspektoratu. Prijava se podnosi putem obrasca na mrežnoj stranici Državnog inspektorata koji se nalazi na linku.

Ukoliko nađete povređenu, bolesnu ili uginulu jedinke delifna, kita ili morske kornjače javite na broj 112 ili Zavodu za zaštitu okoline i prirode Ministarstva privrede i održivog razvoja putem adrese e-pošte: vrste@mzoe.hr. Više informacija o Protokolu za dojavu i delovanje u slučaju pronalaska uginulih, bolesnih ili povređenih strogo zaštićenih morskih životinja možete pronaći na linku.

Izvor: Ministarstvo privrede i održivog razvoja Hrvatske

Prvi potpuno automatizovan voz podzemne železnice predstavljen u Beču

03.08.2020

Beč_železnica_metro — Foto: Eurocoom-PR Zagreb @Wiener Linen/Wurnig

U narednom periodu će novi voz bečke podzemne železnice najpre biti podvrgnut detaljnim ispitivanjima kako bi se osigurali uslovi za njegovo puštanje u saobraćaj.

Bečko gradsko preduzeće za javni prevoz „Wiener Linien” početkom jula predstavilo je prvi potpuno automatizovani voz podzemne železnice. Naime, isporučen je prvi od 34 vozova nove generacije koji se proizvode u Simensovim pogonima u bečkom okrugu Simering. Kako ističu iz Simensa, ovaj voz je, zahvaljujući brojnim inovacijama i digitalnim rešenjima, jedan od najmodernijih vozova podzemne železnice na svetu.

U narednom periodu će novi voz najpre biti podvrgnut detaljnim ispitivanjima kako bi se osigurali uslovi za njegovo puštanje u saobraćaj. Dosad je već uspešno prošao na testiranjima u kojima je bio izložen ekstremnim vremenskim uslovima poput izuzetno niskih i visokih temperatura i jakom vetru.

Pročitajte još:

Novi potpuno automatizovani vozovi podzemne železnice u Beču bitno su ulaganje u zaštitu životne sredine. Čak devedeset odsto materijala koji se koristi u njihovoj izradi može se reciklirati, a lagane su konstrukcije, što će omogućiti da se do 90 odsto energije koja se oslobađa prilikom kočenja vrati u sistem snabdevanja energijom. Osim što će biti sigurniji za putnike, neprestano će komunicirati s upravljačkim centrom i samostalno upućivati na kvar pojedinih delova.

Očekuje se da će ovi vozovi za otprilike dve godine početi prevoziti putnike, najpre poluautomatizovano i s vozačem na gotovo svim postojećim bečkim linijama metroa, a od 2025. godine potpuno automatizovano, odnosno bez vozača na novoizgrađenoj liniji U5.

Izvor: Eurocomm-PR Zagreb

Agencija za zaštitu životne sredine objavila nove izveštaje o upravljanju otpadom

03.08.2020

otpad_svraka — Foto-ilustracija: Pixabay

Agencija za zaštitu životne sredine je pripremila nove izveštaje o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom, plastičnim kesama i proizvodima koji nakon upotrebe postaju posebni tokovi otpada.

Ovi izveštaji daju najnoviji presek podataka o tokovima proizvoda i vrstama otpada:

– Upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom u Republici Srbiji u 2019. godini.
– Plastične kese u Republici Srbiji u 2019. godini.
– Proizvodi koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u Republici Srbiji u 2019. godini.

Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine

Rezultati NIS Grupe za prvo polugodište 2020. godine

03.08.2020

U prvom polugodištu 2020. godine poslovanje NIS-a bilo je pod snažnim uticajem globalnih nepovoljnih makroekonomskih okolnosti. To se, pre svega, odnosi na pad cena nafte i epidemiju KOVID-19 koja je uzrokovala drastično smanjenje potražnje za naftnim derivatima u izveštajnom periodu. U takvim uslovima, prioriteti NIS-a bili su očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne razvojne projekte.

U periodu od januara do juna, prosečna vrednost barela nafte tipa Brent iznosila je 39,7 dolara, što je 40 odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine. Istovremeno, potražnja za naftnim derivatima je u pojedinim razdobljima izveštajnog period smanjena između 30 i 40 procenata, što je značajno uticalo na prihode od prodaje NIS Grupe. Uprkos nepovoljnim makroekonomskim trendovima, NIS Grupa je u dalji razvoj uložila 14,5 milijardi dinara. Najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, projekat „Duboka prerada“ u Rafineriji nafte Pančevo i modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu.

Kada je reč o operativnim pokazateljima, NIS je rezultate u oblasti istraživanja i proizvodnje, uprkos krizi, očuvao na prošlogodišnjem nivou – proizvedeno je 636 hiljada uslovnih tona nafte i gasa, što je 1 odsto manje od prošlogodišnjeg učinka. U oblasti prerade i prometa NIS je ostvario bolje rezultate u poređenju sa prvom polovinom 2019. godine. U Rafineriji nafte Pančevo prerađeno je 1,630 miliona tona sirove nafte i poluproizvoda što je 35 odsto više nego u prvom polugodištu prošle godine. Istovremeno su započete predstartne aktivnosti na kompleksu „Duboka prerada“. Ukupan obim prometa iznosio je 1,556 miliona tona, odnosno 2 odsto više nego u uporednom periodu 2019. godine, uz rast izvoza od 42 odsto. U prvom polugodištu tekuće godine, nakon rekonstrukcije, započet je rad 5 benzinskih stanica u Srbiji, među kojima i savremene gradske stanice A formata u Leskovcu. Takođe, sa radom je započela i benzinska stanica „Otopeni“, 19. stanica za snabdevanje gorivom NIS-a u Rumuniji. Pored toga, potrošačima na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama omogućeno je da po prvi put u Srbiji, putem digitalne aplikacije Drive.Go, gorivo plate bez odlaska na platno mesto.

Pročitajte još:

NIS je, i u složenim okolnostima, uspeo da očuva pokazatelj EBITDA na pozitivnom nivou od 2,3 milijarde dinara, kao i pozitivan novčani tok od 6,3 milijarde dinara, ali je zbog negativnih makroekonomskih trendova zabeležen neto gubitak od 10,2 milijarde dinara. U prvom polugodištu tekuće godine obračunate obaveze NIS Grupe po osnovu javnih prihoda iznose 83,9 milijardi dinara, što je 5 odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine. Takođe, Skupština akcionara NIS a.d. Novi Sad je na sednici 30. juna 2020. godine donela odluku o isplati dividende iz dobiti za 2019. godinu na osnovu koje će ukupno biti isplaćeno 4,4 milijarde dinara.

Kompanija NIS i njeni zaposleni dali su svoj doprinos borbi protiv širenja novog koronavirusa. U okviru tih napora NIS je obezbedio 270 tona avio-goriva za humanitarne letove domaćeg avio-prevoznika „Er Srbija“, dok je većinski akcionar, ruska kompanija „Gasprom njeft“, donirala gorivo za potrebe javnih službi Republike Srbije. Pored toga, volonteri NIS-a angažovali su se na podršci najugroženijim kategorijama stanovništva i medicinskim radnicima.

„Naše poslovanje u prvom polugodištu 2020. godine odvijalo se u okolnostima nezabeleženim u globalnoj ekonomiji. Zato sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo u prethodnom periodu, zahvaljujući velikim naporima menadžmenta i zaposlenih, očuvali finansijsku stabilnost, sigurnost snabdevanja na domaćem tržištu, kao i zdravlje naših kolega i potrošača. Vanredne okolnosti od nas traže i snažne odgovore. U nastavku godine bićemo posvećeni daljim uštedama, ali nećemo odustati od ulaganja u ključne projekte. U fokusu će nam, takođe, biti povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja, kao i napori da, oslanjajući se na sopstvene snage, očuvamo socijalnu sigurnost zaposlenih. Takođe, nastavićemo da pružamo podršku zajednici u kojoj poslujemo, svesni da ovaj težak period možemo uspešnije prevazići ako budemo odgovorni i solidarni“, izjavio je Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS Novi Sad.

Izvor: NIS

Izabrani projekti za dodelu sredstava civilnom društvu za zaštitu životne sredine u 2020.

03.08.2020

kaktus_biljka_zeleno — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine dana 31. jula 2020. godine objavljuje Odluku o izboru projekata za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini.

U oblasti zaštite životne sredine, po raspisanom Javnom konkursu za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini, objavljenom 31. januara 2020. godine, biće sufinansirano 76 projekta.

Odluku o izboru projekata za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini možete preuzeti ovde.

Pročitajte još:

Konačnu Listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata možete preuzeti ovde.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

U najvećim engleskim trgovinskim lancima i do 95 odsto manja potrošnja plastičnih kesa

03.08.2020

torba_kupovina — Foto-ilustracija: Unsplash (Gaelle Marcel)

Britanska vlada pohvalila se velikim padom prodaje plastičnih kesa, ali problem velikih količina plastičnog otpada time još uvek nije rešen.

Foto-ilustracija: Unsplash (Sarah Sigler)

Prodaja jednokratnih plastičnih kesa u proteklih pet godina u najvećim trgovinskim lancima smanjena je čak 95 odsto. Čini se da je prodaju uspešno smanjila njihova naplata uvedena u oktobru 2015. godine, jer se u Engleskoj sada u proseku godišnje prodaju samo četiri plastične kese po osobi, u poređenju s 10 u 2019. i čak 140 u 2014. godini.

Engleski kupci od uvođenja naknade u visini od 5 penija sve manje koriste plastične kese, a njihova prodaja je, prema najnovijim podacima britanske vlade, u najvećim supermarketima samo prošle godine pala čak 59 odsto. Prodaja plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu u glavnim trgovinskim lancima u Engleskoj se tako smanjila za više od 95 odsto, a prema podacima sedam najvećih – Asda, Marks and Spencer, Morrisons, Sainsbury’s, Co-operative Group, Tesco i Waitrose, u proteklih 12 meseci prodato je 226 miliona plastičnih kesa (322 miliona manje u odnosu na 2018/2019.) ili svega četiri po osobi.

Podaci britanskog Ministarstva za zaštitu okoline, hranu i ruralna područja (DEFRA) tako potvrđuju uistinu veliki pad prodaje plastičnih kesa koji je još prošle godine iznosio 10, a čak 140 kesa po osobi u 2014. godini.

„Ohrabruju nas rezultati postignuti u tako kratkom vremenskom periodu i veliki uspeh u smanjenju prodaje ove vrste plastičnih proizvoda koju koristimo u svakodnevnom životu“, izjavio je državni sekretar za zaštitu okoline Džordž Justis. „Svesni smo razornog uticaja koji plastične kese imaju na zagađenje životne sredine i naše prekrasne prirode, kao i na ugrožavanje morskog života. Odlučno ćemo podsticati dalji napredak na ovom području te se nadam da će naš primer pokrenuti slične aktivnosti širom sveta.“

Pročitajte još:

Naplata plastičnih kesa uvedena je u oktobru 2015. godine s ciljem smanjenja nastanka plastičnog otpada, zaštite okoline i uticaja na navike potrošača nakon što je broj prodatih plastičnih kesa u sedam najvećih lanaca trgovina 2014. porastao za 200 miliona. Tada su potrošači godišnje koristili više od 7,6 milijardi plastičnih kesa, što je činilo 61.000 tonu plastike. Naplata je uvedena u svim trgovinama na malo koje zapošljavaju više od 250 ljudi, iako je britanska vlada planirala uvođenje naplate plastičnih kesau svim trgovinama, kao i povećanje minimalnog iznosa naplate na 10 penija. Uprkos postignutom napretku, nedavno objavljena istraživanja otkrivaju da će se plastični otpad koji dospeva u svetske okeane gotovo utrostručiti u naarednih 20 godina, pa će svi dosadašnji napori u zaustavljanju porasta plastičnog zagađenja ostati gotovo jedva primetni.

„Prodaja plastičnih kesa smanjena je za 322 miliona, što je vrlo pozitivno i brojka se čini ogromnom, no istovremeno je porasla prodaja višekratnih kesa i to na čak 1,5 milijardi u 2018. godini, a one sadrže još više plastike“, izjavio je Sem Čitan Velš iz britanske organizacije Grinpis.

„Sada se isto mora učiniti i sa višekratnim kesama, odnosno potrebno im je povećati prodajnu cenu na blagajnama trgovina. Tako je, na primer, uspešno smanjena njihova prodaja u Irskoj, no najbolje bi bilo uvesti njihovu potpunu zabranu.“

Foto-ilustracija: Unsplash (Gabe Pierce)

No, u Grinpisu navode kako su plastične kese samo jedan deo problema plastične krize u ovoj zemlji. Trgovački lanci u Velikoj Britaniji godišnje koriste čak 900.000 tona plastike i zato je hitno potrebno smanjiti korištenje plastične ambalaže. „Iako su najnovije brojke o smanjenju prodaje plastičnih kesa korak u pravom smeru, vlada se ne bi trebala previše radovati sve dok se ovaj naporni posao ne privede svom kraju“, smatra Sem Čitan Velš.

Podaci ipak pokazuju kako su nastojanja za smanjenje korištenja plastike za jednokratnu upotrebu u Velikoj Britaniji zastala od izbijanja krize koronavirusa, ponajviše zbog povećanog korišćenja maski, rukavica, vizira i maramica za jednokratnu upotrebu, a to potvrđuje i pad stope recikliranja tokom zatvaranja. Treba dodati i to da je velška vlada u četvrtak pokrenula dugoočekivano javno savetovanje o potrebi trajne zabrane određenih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

EPCG isplaćivaće Nikšiću 2 miliona evra godišnje zbog plavljenja zemljišta za proizvodnju energije

03.08.2020

Novim odredbama Zakona o finansiranju upravljanja vodama u Crnoj Gori koji je usvojen u četvrtak prošle nedelje propisana je znatno pravednija raspodela naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija.

Opština Nikšić će po ovom osnovu ostvariti dodatne godišnje prihode od oko 2 miliona evra. “Izmene Zakona propisuju znatno pravedniju raspodelu naknada opštinama na ime korišćenja akumulacija”, kazao je potpredsednik Vlade Milutin Simović, obrazlažući predlog Zakona.

“Da bi se izvršila pravilna raspodela naknada, kao i valorizacija prostora, ocena je da je neophodno uvesti i obavezu plaćanja naknada po osnovu površine potopljenog korisnog zemljišta koje bi u slučaju da nije potopljeno moglo da se koristi u svrhe razvoja poljoprivrede, gradske i druge infrastrukture. Možemo konstatovati da će primena Zakona o finansiranju upravljanja vodama omogućiti mnogo pravičniju raspodelu sredstava za korišćenje akumulacija, a što će konačnom biti značajan benefit za jedinice lokalne samouprave pa i za državu”, istakao je Simović.

Zakon propisuje da Elektroprivreda Crne Gore na ime naknada, kao korisnik akumulacija, godišnje Opštini Nikšić uplaćuje oko 2 miliona evra.

“Ovaj zakon znači ispravljanje istorijske nepravde prema opštini Nikšić. Opština Nikšić je opština koja je svoje najveće površine podarila Elektroprivredi Crne Gore za akumulacije na bazi kojih Elektroprivreda proizvodi i prodaje energiju. Red je da opština na bazi te plavljene površine dobije redovnu godišnju finansijsku naknadu. Finansijska naknada za budžet opštine na godišnjem nivou biće oko dva miliona evra”, naglasio je potpredsednik Vlade Milutin Simović.

Pročitajte još:

Tokom rasprave u Skupštini Crne Gore potpredsednik Simović je izrazio uverenje da će ovo uvećanje prihoda Opštine omogućiti dodatna ulaganja u lokalnu infrastrukturu, kako bi se nastavio pozitivan trend razvoja Nikšića.

“Dva miliona evra Veselin Grbović i njegovi saradnici znaće itekako dobro da utroše za dobro svih građana Nikšića, za dalji razvoj infrastrukture i otvaranje novih radnih mjesta, za poboljšanje svih onih funkcija koje su od interesa za građane Nikšića, što je posebna vrednost ovoga Zakona. Lokalni budžet dobiće potrebna sredstva koja će ubrzati inače dobar razvojni zamah koji se već uveliko vidi u Nikšiću i građani Nikšića to već dobro prepoznaju i građani Nikšića to dobro cene”, zaključio je Simović.

Izvor: Vlada Crne Gore/PR Služba Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja

Zabeležen rast industrijske proizvodnje u Srbiji od 2,6 odsto

02.08.2020

factory_fabrika — Foto-ilustracija: Pixabay

Republički zavod za statistiku saopštio je da je industrijska proizvodnja u Srbiji u junu 2020. godine veća za 2,6 odsto u odnosu na jun 2019. godine.

Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 9,5 odsto, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 odsto.

Tekući rast prerađivačke industrije za jun 2020. godine, u odnosu na maj 2020. godine, iznosi 11,3 odsto, a desezonirani rast za prerađivačku industriju iznosi 6,2 odsto.

Posmatrano po sektorima, u junu 2020. godine, u poređenju sa istim mesecom 2019. godine, u sektoru prerađivačka industrija ostvaren je rast od 4,1 odsto, u sektoru rudarstvo zabeležen je pad od 0,2 odsto, a u sektoru snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, konstatovan je pad od 4,5 odsto.

Detaljnije podatke možete pogledati OVDE.

Izvor: Vlada Srbije

U Nišu otvorena laboratorija “Vatreno oko”

02.08.2020

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić i ambasadorka Narodne Republike Kine u Srbiji Čen Bo otvorile su 30. jula u Nišu novu laboratoriju za testiranje na koronavirus “Vatreno oko”, koja će dnevno moći da obradi oko 1.000 uzoraka.

Vlada Srbije je u laboratoriju, čijem su otvaranju prisustvovali i ministar zdravlja Zlatibor Lončar i gradonačelnik Niša Darko Bulatović, uložila oko 3,5 miliona evra, a 500.000 evra donirala je kompanija Ziđin.

Brnabić je istakla da će otvaranje ove laboratorije omogućiti još veći obuhvat testiranja, što će pomoći da iz ovog talasa epidemije koronavirusa izađemo mnogo otporniji i jači i da se bolje pripremimo za situaciju na jesen.

Ona je podsetila na to da je ova laboratorija, pored one u Beogradu, jedina takve vrste u regionu i da je izgrađena u rekordnom roku, za tri meseca, zbog čega je, kako je naglasila, zadovoljna i ponosna, izrazivši pritom zahvalnost partnerima iz Kine na pomoći i donaciji opreme.

Premijerka je iznela podatak da su kapaciteti za testiranje od kada se prvi slučaj koronavirusa pojavio u Srbiji povećani 20 puta i da je do sada obrađeno 650.000 uzoraka, navodeći da je tokom jednog dana u julu bilo više testiranih PCR metodom nego u martu.

Tu se ne zaustavljamo i nastavljamo sa unapređenjem kapaciteta, što je ključna stvar u borbi protiv ovakvog virusa, rekla je Brnabić, izrazivši uverenje da ćemo iz ovog pika talasa izaći mnogo otporniji i snažniji nego u maju.

Prema njenim rečima, važno je da svako preuzme ličnu odgovornost što se tiče discipline kako bismo bili mnogo jači i spremniji za jesen.

Imamo stabilnu situaciju zahvaljujući povećanom obimu testiranja, disciplini i angažovanju zdravstvenih radnika, poručila je premijerka.

Pročitajte još:

Čen Bo je čestitala svima na tome što je u tako kratkom roku u Nišu izgrađena jedna potpuno nova laboratorija, poručivši da je to primer kako se Kina i Srbija zajedno bore protiv KOVID-19.

Laboratorija je novi rezultat u saradnji Kine i Srbije u oblasti zdravstva i novih tehnologija, naglasila je ona i podsetila na to da kineske kompanije u Srbiji aktivno učestvuju u borbi protiv virusa, te da se tako bore zajedno sa srpskim prijateljima za ekonomski oporavak.

U Niš je stigla kompletna oprema, a završena je i obuka kadra.

Laboratorija u Nišu je druga takva u Srbiji, pored “Vatrenog oka” u Kliničkom centru Srbije u Beogradu.

Jelena Begović, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i inženjerstvo i direktorka laboratorije ”Vatreno oko” u Beogradu, objasnila je da je oko 450 kvadrata niške laboratorije potpuno pod tzv. kontrolisanim negativnim pritiskom, što sprečava da bilo koji infektivni agens izađe iz laboratorije.

To je visok nivo zaštite pre svega za okruženje i stanovništvo, rekla je Begović i ukazala na to da je komunikacija između zasebnih laboratorija unutar ”Vatrenog oka” vrlo ograničena i da uzorci iz jedne u drugu ”putuju” kroz boksove, bez međusobnog kontakta zaposlenih.

Ovo je jedinstvena dijagnostička laboratorija u regionu koja ima ovaj nivo zaštite i striktne procedure koje su nam prenele kineske kolege koji su bilu u Vuhanu u jeku epidemije, rekla je ona.

Potpredsednik kineske BGI grupe Terens Sijong rekao je da će ta kompanija, koja je jedan od donatora obe laboratorije, ostati posvećena saradnji sa njima, kako bi se obezbedila kontinuirana tehnološka podrška.

U video-obraćanju povodom otvaranja laboratorije u Nišu, Sijong je izrazio zahvalnost Vladi Srbije i celom timu u našoj zemlji, Institutu za javno zdravlje u Nišu, kao i kompaniji Ziđin, koja je donirala opremu za nišku laboratoriju.

On je dodao da su kineski partneri, ranije ovog meseca, uprkos poteškoćama pri putovanjima, poslali tim inženjera u Niš, kako bi instalirali opremu i održali obuku kolegama iz Srbije.

Izvor: Vlada Srbije

Na koji način solarna energija sprečava pomor riba tokom sušnog perioda?

02.08.2020

Washlands_solar_aerator_edit — Foto: Agencija za zaštitu životne sredine UK

Agencija za životnu sredinu Ujedinjenog Kraljevstva je osmislila inovativno “zeleno” rešenje kako bi sprečila pomor riba tokom sušnog perioda. Ribnjaci iz okruga Eseks želeli su da neutrališu uticaj visokih temperatura na stanovnike stajaćih voda, te su u saradnji sa agencijom pokrenuli projekat u okviru koga zahvaljujući solarnoj energiji poboljšavaju kvalitet vode.

Aeracioni sistemi za prečišćavanje i obogaćivanje vode kiseonikom koje pokreće energija Sunca postavljeni su za sada na dve lokacije, a finansirani su iz sredstavlja pribavljenih kroz izdavanje ribolovačkih dozvola. Svaki je koštao oko 6.600 evra.

Tokom letnjih meseci postaje toplije, a povećanje temperature posledično izaziva pad koncentracije rastvorenog kiseonika u jezercima, što rezultuje stresom riba. Povrh toga, snižava se nivo vode i cvetaju alge što takođe predstavlja dodatne opasnosti za ribe. Proces aeracije podiže koncentraciju kiseonika u vodi, smanjujući na taj način rizik od uginuća jedinki.

Pročitajte još:

Ben Norington, službenik Agencije za životnu sredinu, je istakao da su ovo prvi aeracioni sistemi te vrste u istočnoj Engleskoj. “Želimo da upotrebljavamo sličnu tehnologiju kao odgovor na problem manjka kiseonika, zato što je mnogo održivija od klasičnih aeratora koje pokreće gas ili benzin. Prečišćavanjem vode ovim putem se unapređuje njen kvalitet što pomaže stvaranju boljih staništa za ribe i podstiče ribolov”, rekao je on, dodavši da se nada da će za osiguranje zdravlja ribarstva i uzgajališta riba koristiti čistu energiju.

Jelena Kozbašić

1...678679680...1,673 Page 679 of 1,673

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pravila ponašanja prilikom susreta s delfinom ili kitom

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM