Gromovi izazvali više od 600 požara u Kaliforniji za samo deset dana

25.08.2020

wildfire_požar — Photo-illustration: Pixabay

Narandžasti odsjaj vatre na noćnom nebu u Kaliforniji postao je svakodnevica s obzirom na to da je više od 12 hiljada gromova u poslednjih deset dana izazvalo više od 600 požara. Dva su se uvrstila među tri najveća požara u istoriji ove američke savezne države.

Počev od 15. avgusta, plamene stihije su usmrtile najmanje četiri čoveka, pretvorile naseljena mesta u pepeo, obavile Kaliforniju u oblake gustog dima i progutale već milion jutara zemljišta, što je pet puta veća površina od teritorije Njujorka.

Više od 14 hiljada vatrogasaca je angažovano na zauzdavanju požara, a pojedini rade i dvadesetčetvoročasovne smene. Evakuaciju stanovnika otežava pandemija koronavirusa i poštovanje mera predostrožnosti tokom postojeće zdravstvene krize.

Meteorolozi su juče saopštili da tokom oluja padne mala količina kiše, ali da postoji opasnost od munja koje bi dovele do pojave novih vatrenih poprišta. Temperature na tom podneblju rastu, a vreme je sve sušnije. Posledično, drveće i druga vegetacija se suše, što dodatno olakšava širenje vatre.

Požari koji su ušli među državne rekordere SCU i LNU i dalje divljaju Kalifornijom. Prema poslednjim dostupnim podacima, SCU je za 6 dana, od 18. do 25. avgusta, uništio oko 360 hiljada jutara, a LNU je za 7 dana, od 17. do 24. avgusta, opustošio nešto više od 350 hiljada jutara.

Pročitajte još:

Nepovoljne meteorološke okolnosti su rezultovale obimnijim razaranjem prirode i većom smrtnošću za samo deset dana, u poređenju sa štetom nastalom u čitavoj prošloj godini kada je u požarima stradalo 260 hiljada jutara zemljišta, a život je izgubilo tri osobe.

Ove godine je već zabeleženo 7.014 požara, dok je tokom godine ranije njihov ukupan broj iznosio – 4.292. Amerikanci strahuju da se “sezona požara” pretvara u “godinu požara”.

Predsednik Donald Tramp je proteklog vikenda Kaliforniji dodelio deklaraciju o katastrofi ogromnih razmera, što znači da će pomoć za oporavak ugroženih područja stići i sa saveznog nivoa.

Jelena Kozbašić

Aplikacijom protiv alergije

25.08.2020

mobile_phone_mobilni_telefon — Foto-ilustracija: Pixabay

Tokom pandemije koronavirusa jedno od pitanja koje smo često slušali jeste i – “Da li je alergija ili imam virus?”. Razlog je taj što alergije i virusi imaju slične simptome – osetimo svrab u nosu, kijamo, zapušen nam je nos, slabi nam čulo mirisa ili ga čak gubimo, suze nam oči, svrbe nas. Zbog svega toga smo razdražljivi i smanjuje nam se kvalitet života. Treba da znamo da nismo usamljeni slučaj, jer su alergije, uz astmu, najčešće hronične bolesti u Evropi.

Procenjuje se da oko 80 miliona odraslih (više od 20 odsto) Evropljana ima neku alergiju. Od toga su oko 30-40 odsto deca i taj broj konstantno raste. Alergije se nikada u potpunosti ne mogu izlečiti, ali ih možemo držati pod kontrolom. Prvi korak je da izbegavamo kontakt sa alergenima. Kako to da postignemo?

Jedno od rešenja je mobilna aplikacija RealForAll za Android i iOS korisnike. Građani sada mogu putem ove besplatne aplikacije proveriti kakva je trenutna situacija vezana za pojavu alergena i prognoza za narednih nekoliko dana i na taj način planirati svoje aktivnosti i terapije u dogovoru sa svojim lekarom.

Aplikacija je samo deo velikog projekta “Merenja u realnom vremenu i prognoza za uspešnu prevenciju i život sa sezonskim alergijama u prekograničnom području Hrvatska-Srbija” – RealForAll (2017HR-RS151) koji se sufinansira preko Interreg IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Hrvatska. Konzorcijum koji čine Institut BioSens – Istraživačko razvojni institut za informacione tehnologije u biosistemima iz Novog Sada, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Odijel za matematiku Sveučilišta J. J. Strossmayera u Osijeku (Hrvatska) i Grad Osijek implementirali su RealForAll projekat od 2017. do 2020. godine sa ciljem da unaprede sistem javnog zdravstva kako bi ispunio svoju ulogu u prevenciji i lečenju sezonskih alergija.

“Klasično merenje izloženosti polenu iz vazduha sprovodi se standardnom metodom koja je veoma spora, pa podaci do krajnjih korisnika stižu sa zakašnjenjem i do sedam dana. Sa ovim sistemom, osobe alergične na polen, osobe koje o njima brinu i medicinski radnici putem RealForAll aplikacije imaju dostupne časovne koncentracije alergenog polena. Aplikacija omogućava beleženje simptoma i njihovo prikazivanje u odnosu na merenja, što olakšava i ubrzava komunikaciju sa lekarom, a samim tim omogućava efikasnije određivanje dijagnoze i određivanje odgovarajuće terapije. Takođe, korisnici imaju prognozu kako kratkoročnu (do 72 h) tako i dugoročnu koja im može pomoći da planirajući svoje aktivnosti. Iako je tek druga godina operativnog rada sistema RealForAll, do sada je registrovano više od 10.000 korisnika”, objašnjava dr Branko Šikoparija, viši naučni saradnik Instituta BioSens.

Pročitajte još:

RealForAll projekat je napravio, testirao i pustio u rad sistem za automatsko merenje atmosferskih koncentracija polena. Sistem se sastoji od dva RAPID-e uređaja koji koristeći princip protočne citometrije, merenja fluorescence i modela veštačke inteligencije identifikuje za ovaj region najznačajniji alergeni polen. Podaci iz RAPID-e uređaja čuvaju se u RealForAll bazi podataka koja pored merenja iz Novog Sada i Osijeka čuva merenja iz Finske i Litvanije. Podaci su korisnicima, osim preko mobilne aplikacije, dostupni putem interneta i to preko www.realforall.com.

Izloženost aeroalergenima je u direktnoj vezi sa alergijskim rinitisom i astmom koji nepovoljno utiču na kvalitet života. Na taj način dodatno se opterećuje zdravstveni sistem, što rezultira negativnim ekonomskim uticajem na čitavu državu. Kada imamo relevantnu informaciju o riziku za izloženost alergenima, to je već jedan korak bliže prevenciji simptoma alergije. U kontekstu javnog zdravlja, podaci pomažu i retrospektivnu analizu i stretegijsko planiranje. Formiranje mreže stanica za prećenje bioaerosola u realnom vremenu će značajno uticati na aerobiološka istraživanja kako regionalno tako i na nivou cele Evrope.

“Projekat se fokusirao na polen breze, trava i ambrozije koji su najznačajniji uzročnici sezonskih alergija u Evropi. U narednom periodu projektni partneri će biti posvećeni unapređenju i održivosti razvijenog sistema, ali i proširenju da obuhvati automatska merenja i sa drugih mernih mesta u Evropi. Istraživači Instituta BioSens kroz implementaciju projekta BREATHE, koji će u okviru poziva PROMIS finansirati Fond za nauku Republike Srbije, planiraju da unaprede modele identifikacije bioaerosola kako bi postojeći imali još veću tačnost i mogućnost da identifikuju i drugi alergeni polen. Takođe, testiraće se mogućnosti primene ove tehnologije u detekciji spora gljiva koje mogu biti jaki alergeni i značajni uzročnici biljnih bolesti“, zaključuje dr Šikoparija i ističe da je RealForAll prepoznat i od Copernicus Atmosphere Monitoring Service sa kojim je započeo saradnju na integraciji merenja atmosferskih koncentracija polena u realnom vremenu sa modelima za prognoziranje.

Pored razvoja sistema, RealForAll je značajnu pažnju posvetio upoznavanju stanovništva sa benefitima primene podataka u svakodnevnom životu. Takođe, rezultati projekta prikazani su i međunarodnoj naučno-istraživačkoj zajednici kroz publikacije u naučnim časopisima i učešće na naučnim skupovima. Projekat je pored Evropske unije, finansirala i Autonomna pokrajina Vojvodina, Pokrajinski sekretarijat za finansije i institucije koje sprovode aktivnosti.

Izvor: EU info centar

Korišćenje novog elektropunjača u Podgorici biće besplatno tokom prve godine rada!

25.08.2020

Nova javna stanica za punjenje električnih automobila u Podgorici postavljena je u Ulici Vuka Karadžića i uskoro će biti predata na upotrebu svim građanima i posetiocima Podgorice.

Ovo je još jedna javno dostupna instalacija ovog tipa koja pruža mogućnost svim korisnicima električnih automobila da koriste stanicu. U prvoj godini punjenje e-automobila biće besplatno. Ovaj projekat je realizovan po osnovu ugovora o donaciji sa firmom “Venntour” (Tesla Club Montenegro) koji su obezbedili punjač za vozila na električni pogon.

Podsećamo, Podgorica je prošle godine dobila prvu stanicu za punjenje električnih automobila koja je postavljena na uglu Vučedolske i Njegoševe ulice, a nabavljena je preko projekta Razvoj niskokarbonskog turizma, kroz partnerstvo Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) i Ministarstva održivog razvoja i turizma Crne Gore, uz podršku Glavnog grada.

Pročitajte još:

Na ovaj način, Podgorica je nastavila da razvija koncept pametnog grada, svesna da je upotreba električnih vozila poželjna imajući u vidu da ona nude brojne prednosti – manje zagađenje, smanjenje emisija CO2, smanjenje nivoa buke, povećanje energetske efikasnosti i nezavisnost od fosilnih goriva.

Izvor: Grad Podgorica

Struja koju koristi Austrijska železnica u potpunosti potiče iz obnovljivih izvora energije

25.08.2020

2019-12-14-oebb_nacht-s-bahn-wien-1_-scheiblecker_20191214-jpg — Foto: ÖBB/Andreas Scheiblecker

Tehnički servis Austrijske železnice (ÖBB) će investirati 40 miliona evra u izgradnju hale za održavanje noćnih vagona.

Nakon što je u januaru ove godine Austrijska železnica pokrenula novu noćnu liniju od Beča do Brisela, u decembru 2020. godine planirano je otvaranje još jedne linije od Beča do Amsterdama. ÖBB trenutno nudi 19 noćnih linija, što je čini najvećim ponuđačem ove usluge u Evropi.

Hala za održavanje noćnih vagona biće izgrađena u bečkom becirku Zimering gde se nalazi jedna od radionica Tehničkog servisa koja postoji 150 godina. Početak radova na izgradnji hale je zvanično počeo, a završetak radova se očekuje u proleće 2022. godine. Radionica u Zimeringu nudi 500 visoko kvalifikovanih radnih mesta, a izgradnjom hale biće otvorena dodatna radna mesta. Tu će se vršiti sve vrste održavanja, od manjih servisnih popravki do velikih revizija vagona. Radionica u Zimeringu izvrši reviziju 25 garnitura za „Railjet“ brze vozove i 130 putničkih kola godišnje.

Pročitajte još:

Austrijska železnica svake godine preveze 477 miliona putnika i 105 miliona tona dobara. Godišnje investicije u infrastrukturu železnice iznose dve milijarde evra. ÖBB je 2019. godine sa 96 odsto tačnosti bila jedna od najtačnijih železnica u Evropi, a struja koju železnica koristi potiče u potpunosti iz obnovljivih energetskih resursa. Austrijska železnica je najveće ekološko preduzeće u zemlji.

Izvor: Eurocomm-PR

Buka u Beogradu iznad dozvoljenog nivoa – da li će novi dokumenti rešiti problem?

25.08.2020

belgrade_beograd — Foto-ilustracija: Pixabay

Gradska sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević najavila je danas dva nova dokumenta koja će Grad Beograd u narednom periodu doneti, a tiču se zaštite od buke i veće efikasnosti u ovoj oblasti. Kako je precizirala, najpre je reč o strategiji „Akustičko zoniranje Grada Beograda”, koja će s jedne strane omogućiti bolji rad ekoloških inspektora, a s druge poboljšanje kvaliteta života sugrađana. Drugi dokument je „Studija buke ugostiteljskih objekata”.

“U zonama je određena maksimalna dozvoljena vrednost nivoa buke na otvorenom prostoru, izražena u decibelima, i na taj način će biti verifikovani svi bitni objekti, kao što su saobraćajnice i ugostiteljski objekti. Nakon usvajanja ova dva dokumenta, Grad će imati pravni osnov koji će omogućiti promenu postojećih propisa ili donošenje novih, koji će se nadovezivati na određenu tehničku dokumentaciju i obaveze za zaštitu stanovništva i životne sredine od buke”, rekla je gradska sekretarka.

Svi organizacioni delovi Gradske uprave, vezani za izgradnju i planiranje, moraće da koriste krunski dokument akustičkog zoniranja, koji će pak dati procenjene vrednosti. Trenutno se te stvari koriste na specifičan način, dodala je ona, koji još uvek nema zakonsku osnovu, što će se po usvajanju dokumenata upravo i dobiti.

“Tako će ekološki inspektor imati maksimalne mogućnosti da deluje na terenu i neće biti zabune da li je reč o turističkoj, stambenoj ili ‘tihoj’ zoni”, objasnila je Vilotijević.

Ona je dodala da bi strategija trebalo da bude završena oko decembra, a studija u januaru 2021. godine, nakon čega bi, otprilike do marta 2021. godine, trebalo da budu promenjeni i propisi u ovoj oblasti.

“Ovo je ozbiljan posao i Grad Beograd posvećen mu je još od 2014, kada je počeo monitoring. Kada se dokumenti budu doneli, grad će imati rešenu metodologiju za buku kako bi se stanovništvu obezbedio kvalitetniji život”, kazala je za TV Prva.

Konkretno, ovog jutra merenje je obavljeno na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, koje je jedno od mernih mesta gde se obavlja monitoring u prolećnom i jesenjem ciklusu i gde je dozvoljena buka u vrednosti od 65 decibela. U ovom momentu povećan je nivo buke i iznosi 75,9 decibela, što je samo jedan od primera zbog čega Grad i pokreće čitav proces bolje zaštite i rešavanja ovog problema.

Izvor: Grad Beograd

Počelo preuzimanje građevinskog materijala za sanaciju oštećenja od zemljotresa u Zagrebu

25.08.2020

Zagreb_Gornji_grad — Foto: Wikipedia/Suradnik13

Grad Zagreb poziva građane kojima je potrebna nužna pomoć u sanaciji oštećenja od zemljotresa da preuzmu građevinski materijal sa privremenog skladišta. Ova mera pomoći namenjena je prvenstveno za vlasnike onih stambenih objekata koji sanacijom manjih oštećenja mogu nastaviti normalno živeti u svojim objektima, kako za građane gradskih četvrti najpogođenijih potresom (Donji grad, Gornji grad-Medveščak, Gornja Dubrava, Podsljeme i Sesvete), tako i za građane ostalih gradskih četvrti pogođenih potresom.

Građani prilikom preuzimanja manje količine građevinskog materijala za nužnu sanaciju svojih objekata treba da potpišu izjavu o preuzetoj količini građevinskog materijala i izjavu da nisu dobili odštetu od osiguravajućeg društva. Podela građevinskog materijala vršiće se putem članova veća gradskih četvrti i veća mesnih odbora uz pomoć službenika Gradskog ureda za mesnu samoupravu, a osnov podele će biti podaci prikupljeni od Ureda za upravljanje u hitnim situacijama, Sektora za građenje i sanaciju oštećenih objekata društvenih delatnosti i stambenih objekata, kao i podataka prikupljenih od članova veća gradskih četvrti i veća mesnih odbora o objektima oštećenim u potresu u Gradu Zagrebu.

Od 24. avgusta 2020. godine građevinski materijal može se preuzeti na području Gradske četvrti Podsljeme, kod Osnovne škole “Markuševec”, Markuševečka cesta 160, svaki dan osim nedjeljom od 10.00 do 18.00. Stanovnici ostalih gradskih četvrti mogu se javiti u sedište svoje gradske četvrti, gde će se zahtev razmotriti i proslediti u Gradski ured za mesnu samoupravu, te će nakon provedene procedure biti obavešteni o preuzimanju građevinskog materijala.

Raspoloživ građevinski materijal:

– crep;

– drvena građa;

– ekseri za drvo;

– krovna folija;

– mort za zidanje;

– opeka;

– komplet dimnjaci;

– bela boja za unutrašnje prostore;

– armirna glet mrežica;

– glet masa;

– žbuka.

Pročitajte još:

S obzirom na to da se radi o hitnoj sanaciji manjih oštećenja, gradske vlastu apeluju na građane da budu racionalni u svojim zahtevima i da traže samo onoliko materijala koliko je nužno za sanaciju najurgentnijih oštećenja, kako bi što više građana moglo iskoristiti ovu pomoć.

Izvor: Grad Zagreb

Kako je protekao inspekcijski nadzor projekta izgradnje gondole na Zlatiboru?

25.08.2020

zlatibor_nature_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Dejan Zakic)

Radovi na izgradnji gondole u Čajetini izvode se u skladu sa odobrenom tehničkom dokumentacijom i izdatim građevinskim dozvolama, utvrđeno je u inspekcijskom nadzoru republičke građevinske inspekcije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministarstvo je od jula 2017. do januara 2020. godine opštini Čajetina izdalo građevinske dozvole za svih pet faza projekta izgradnje gondole na Zlatiboru, od početne stanice Zlatibor do krajnje stanice na Torniku.

Trenutno su u toku završni radovi na parternom uređenju zemljišta oko podignutih stubova i na montiranju i testiranju opreme. Projekat još nije došao do faze probnog rada niti su ispunjeni uslovi za probni rad. Lokalni političari su napravili zabunu u javnosti time što su 19. avgusta, u prisustvu isporučioca opreme za gondolu iz Francuske, zajedno sa novinarima otišli na gradilište da prisustvuju testiranju opreme bez opterećenja, koje je pogrešno predstavljeno kao probni rad.

Inspekcija je investitoru i izvođaču radova naložila da za sve vreme izvođenja radova, kao i na izgrađenim stanicama, preduzimaju sve predviđene mere za bezbednost objekata, okoline i zaštitu životne sredine.

Izgradnja gondole značajno će doprineti poboljšanju turističke ponude Zlatibora, ali istovremeno čini još vidljivijim brojne propuste lokalne samouprave u opštini Čajetina, na koje je Ministarstvo već ukazivalo, a koja je dozvoljavajući neplansku i stihijsku gradnju na ovoj planini trajno nanela štetu ovom važnom prirodnom i turističkom resursu Srbije.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Investicija za veću sigurnost i pogonsku spremnost HE “Perućica”

25.08.2020

U crnogorskoj HE „Perućica“ montirana su dva nova blok transformatora sa pripadajućom opremom od ukupno pet koliko je ugovoreno sa konzorcijumom koji predvodi zagrebačka kompanija „Končar – distributivni i specijalni transformatori“.

Novi transformatori zamenili su postrojenja istog proizvođača koja su postavljena još 1958. godine i bila u funkciji od samog početka rada „Perućice“. Kompleksan posao zamene trafoa teških oko 45 tona odradile su ekipe firme „Elektrotim“ iz Budve.

Direktor HE „Perućica“ Dragan Čizmović ističe da se radi o kvalitetnoj opremi proizvođača svetskog renomea čiji su proizvodi prisutni i izuzetno cenjeni na svim svetskim meridijanima.

“Zamenom ovih transformatora, dobićemo jednu sigurnost, veću pogonsku spremnost. I radni vek transformatora se produžava za najmanje tridesetak godina. Kad kompletiramo dva transformatora i iduće godine tri, onda ćemo zajedno sa generatorima, koje takođe revitalizujemo, dobiti jednu mnogo sigurniju elektranu nego što je bila do sada”, kazao je Čizmović.

Ugovor o zameni pet blok transformatora vredan je 2,25 miliona evra, 450 hiljada evra po trafou. Pored prva dva koja su montirana, predviđeno je da naredne godine „Končar – distributivni i specijalni transformatori“ isporuči još dva, a 2022. godine i peti blok transformator.

Iz „Končara“, međutim, najavljuju da bi sva tri preostala trafoa mogla biti isporučena već naredne godine, znatno pre ugovorenog roka.

Pročitajte još:

Poštujući odredbe novog Zakona o zaštiti životne sredine, uporedo sa zamenom postrojenja, preduzeće je izgradilo i uljnu jamu za sve transformatore. Time je Elektorprivreda Crne Gore obezbedila da, u slučaju procurivanja ulja iz trafoa, ne bude ugrožena reka Zeta i životna sredina u neposrednoj blizini najstarije velike elektrane u sistemu EPCG.

U HE „Perućica“, koja je trenutno u planskom zastoju zbog redovnog godišnjeg remonta, od 15. juna, u toku je i kapitalna rekonstrukcija još dve mašine, generatora G3 i G6 koju izvodi kompanija “ATB Sever” iz Subotice.

U HE „Perućica“, u prethodne dve godine, uspešno su revitalizovane četvrta, peta i sedma mašina, a nakon što ove godine budu obnovljene treća i šesta, tokom 2021. to isto biće izvedeno i na generatorima G1 i G2. Ugovor je vredan oko 3,5 miliona evra, a njegova realizacija, uz zamenu transformatora i realizaciju projekata u okviru druge faze rekonstrukcije i modernizacije, značiće novu mladost najstarije velike hidroelektrane u Crnoj Gori, navodi se.

Izvor: EPCG

Najavljen novi paket mera podrške gradskim hotelima u Srbiji

25.08.2020

piggy_bank_kasica_prasica — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali predstavio je prošle nedelje novi paket mera podrške hotelskoj industriji u gradovima Srbije, u vrednosti od 1,247 milijardi dinara.

Mali je nakon sastanka sa hotelijerima u Privrednoj komori Srbije objasnio da paket mera predviđa jednokratnu direktnu subvenciju svakom pojedinačnom hotelu od 350 evra po ležaju i dodatno još 150 evra po smeštajnoj jedinici.

Ceo program koji se odnosi na pomoć hotelskoj industriji realizovaće se preko javnog poziva, s tim što će Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija raspisati poziv u narednih desetak dana, najavio je ministar.

On je rekao da će se hotelima dati prilika da se prijave, i izrazio očekivanje da će do kraja septembra, najkasnije do prve nedelje oktobra, novac iz budžeta biti isplaćen.

Prema njegovim rečima i ovaj paket mera, kao i prethodni, usmeren je ka tome da se ublaže posledice koronavirusa i sačuvaju kapaciteti naše industrije, kao i radna mesta.

Mali je objasnio da je samo jedan uslov za one koji žele da dobiju ovu pomoć, a to je da do kraja godine nema otpuštanja više od 10 odsto zaposlenih.

On je najavio dalju analizu stanja po sektorima, što će se na kraju odraziti i na planiranje budžeta za 2021. godinu.

U gradovima Srbije ima 380 hotela koji su kategorizovani, ali je popunjenost veoma niska i kreće se svega oko deset procenata. U Beogradu je od 115 hotela koji su kategorizovani, samo 42 otvoreno, a popunjenost je približno 9,5 procenata, precizirao je Mali.

Ministar je podsetio na to da su opšte mere za podršku privredi još uvek u toku i da je ceo privatni sektor, zajedno sa hotelijerima, dobio po tri minimalca za svakog zaposlenog i oslobađanje od poreza i doprinosa na zarade u prethodna tri meseca.

U toku je, kako je napomenuo, drugi paket davanja 60 odsto minimalca u avgustu i septembru i odlaganje poreza i doprinosa za još jedan mesec.

Prema njegovim rečima, ukupan iznos pomoći kreće se između 5,8 i 5,9 milijardi evra, kada tome dodate i kredite Fonda za razvoj, garantnu šemu dogovorenu sa komercijalnim bankama.

Takođe, kako je dodao, treba imatu u vidu i to da smo izdvojili i 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednim proizvođačima, zatim 4.000 dinara za jednokratnu pomoć penzionerima, kao i da smo za deset odsto povećali plate zaposlenim medicinskim radnicima.

On je ocenio da je sve što je učinjeno dalo rezultate jer smo po stopi rasta naše ekonomije jedni od najboljih u Evropi, a ista situacija je i kada je reč o podacima koji se odnose na nezaposlenost, jer nema „crnih brojki“ karakterističnih za druge zemlje sveta.

Pratimo situaciju u Srbiji, svetu i regionu i kada budemo pravili budžet za 2021. gledaćemo da, ukoliko bude potrebno, izdvojimo dodatni novac za podršku kako bismo na pravi način završili ovu krizu izazvanu KOVID-19, poručio je Mali i naglasio da se ovim davanjima ni na koji način ne ugrožava makroekonomska stabilnost.

Ministar je preneo da je 17. avgusta izvršen novi presek priliva od PDV-a i poreza i da su oni veći nego što smo planirali i to ne u odnosu na brojke iz rebalansa, već u odnosu na inicijalni budžet planiran za 2020. godinu.

Mali je apelovao na građane Srbije da traže fiskalni račun jer država upravo od tog novca pomaže hotelsku industriju, gradi vrtiće, bolnice, škole i auto-puteve.

Poreska uprava je u tom delu aktivna, a biće još aktivnija kako bismo sivu ekonomiju suzbili na najmanji mogući nivo, zaključio je on.

Pročitajte još:

Državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević najavio je da će ubrzo na sajtu tog ministarstva biti objavljen javni poziv koji će jasno definisati kriterijume i proceduru za prijavu hotelijera.

On je ukazao na to da su gradski hoteli najviše ugroženi jer su zavisili od stranih gostiju, dok sa druge strane imamo povoljnu situaciju u unutrašnjosti Srbije, u banjama i na planinama.

Takođe, kako je dodao, imamo situaciju da se u prvih šest meseci smanjuje devizni priliv iz inostranstva zbog odsustva stranih turista, ali sa druge strane imamo i smanjenje deviznog odliva jer su nas građani poslušali i ostali u zemlji.

Vlasnik hotela “Mona” Tomislav Momirović ocenio je da je hotelski biznis ovim merama dobio jaku podršku, ističući da je pomoć države, kao što je isplata 100 evra i podrška u platama, pomogla da deo tog novca završi u hotelima u unutrašnjosti zemlje.

Izvor: Vlada Srbije

Vetroelektrana, solarna elektrana i skladištenje energije – pod istim projektom u Čileu

24.08.2020

hybrid_power_plant_hibridna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

U Čileu je u toku razvoj jedinstvenog projekta hibridne elektrane koja će stanovništvo snabdevati električnom energijom proizvedenom zahvaljujući vetru i Suncu.

Projekat pod nazivom “Parque Terra Energía Renovaable”, ukupne snage 862,5 MW, razvija tamošnja kompanija za proizvodnju i distribuciju “AES Gener”. Na taj način, ona je preduzela važan korak u razvoju hibridnih projekata zelene energije u Čileu.

Elektrana će se sastojati od vetroelektrane, snage 350 MW, i solarne elektrane, snage 512,5 MW. U svrhe proizvodnje energije, biće postavljeno 50 vetroturbina pojedinačne snage 7 MW i čak 1.102.080 bifacijalnih solarnih panela.

Najavljeno je da će u sastavu ovog hibridnog postrojenja biti i dva sistema za skladištenje energije u baterijama.

Pročitajte još:

“Parque Terra Energía Renovable” će se upisati na rastuću listu čileanskih projekata obnovljivih energetskih izvora čime će pomoći uzdizanju Čilea na mesto potencijalnog žarišta razvoja čiste energije. Projekat zahteva investiciju od 750 miliona dolara (635,5 miliona evra). Očekuje se da će izgradnja elektrane početi u drugom kvartalu 2022. godine.

Prema podacima čileanske Nacionalne komisije za energetiku (CNE), proizvodnja električne energije iz OIE u toku juna ove godine iznosila je 1.168 GWh, što čini 8,2 odsto ukupne mesečne proizvodnje.

Ukupni instalisani kapaciteti obnovljive energije u Čileu popeli su se na 5.901 MW tokom juna i imali su udeo od 24 odsto u ukupnom kapacitetu.

Kada konačno poteknu prvi čisti kilovat-časovi sa mesta hibridne elektrane, što bi trebalo da se desi u prvoj polovini 2024. godine, predviđa se da će njen vek trajanja biti 35 godina.

Jelena Kozbašić

U Budimpešti “nikao” novi park s vertikalnim vrtovima

24.08.2020

Screenshot from 2020-08-24 14-26-06 — Foto: Facebook (screenshot)

Budimpešta je od prošlog četvrtka bogatija za još jedan lepi park. Novi park Széllkapu (Vrata vetrova) nalazi se u Budimu – delu mađarske metropole na desnoj obali Dunava, prostire se na više od 17.000 kvadratnih metara, a pored 355 stabala i ribnjaka površine od 700 kvadratnih metara, raspolaže i panoramskim liftovima koja posetioce vode do vertikalnih vrtova.

To su glavni simboli novog atraktivnog budimpeštanskog parka čiji izgled predstavlja vezu s mađarskim ravnicama, šumama i jezerima, a uređen je na nekadašnjoj zapuštenoj industrijskoj površini u vlasništvu grupe TSPC. Okolne zgrade koje uokviruju ulazne i izlazne padine parka štite ga od prometne buke i zagađenja vazduha iz susednih ulica, a spektakularna arhitektura novog područja za rekreaciju stvara novi urbani prostor dostojan 21. veka.

Pri sadnji drveća i grmlja strogo se pazilo na pažljiv odabir autohtonih vrsta koje dobro podnose urbanu klimu, a među njima najveći deo čine stabla trešnje i jabuke, kao i hrasta, bora, breze i graba. U parku je posađeno i oko 50.000 višegodišnjih biljaka, ukrasnih trava, razne vrste grmlja, te više od 40.000 lukovica.

Pešačke staze stapaju se s tri bele konstrukcije koje imaju oblik velikih gljiva i stvaraju dovoljno hlada za odmor i opuštanje posetilaca parka. Na njihovim vrhovima ugrađeni su solarni paneli. U sklopu parka nalazi se i podzemna garaža sa dve etaže u koju se može smestiti 500 automobila. Time je osiguran približan broj ukinutih parking mesta koja su se nalazila na tom području pre uređenja parka.

Pročitajte još:

Sam naziv parka Széllkapu (Vrata vetrova) odnosi se na preko potrebne vetrove koji osvježavaju zrak užurbane mađarske prestonice. Arhitekti su osmislili i tunel za lagani vetar, čime blizina prirode nije samo simbolična, već postaje nešto što se može dodirnuti, osetiti i udahnuti. Važan deo novog parka predstavljaju i veliki vertikalni vrtovi okrenuti prema trgovačkom centru Mammut. Posetioci se do njih uspinju panoramskim liftovima, odakle im se pruža pogled na Bulevar Margit, Budimski dvorac i okolna brda.

Novi javni park je veliki i značajan korak napred za Budimpeštu, koja po uzoru na druge evropske metropole nastoji da se posveti realizaciji zelenih, održivih i kreativnih arhitektonskih rešenja.

Kako javljaju lokalni mediji, vlada Mađarske je još 2013. godine odlučila oživeti ovu tada zapuštenu lokaciju i tako dovršiti projekt parka Millenáris. Radovi na pripremi zemljišta počeli su 2014. godine, a sama gradnja započela je tokom leta 2017. godine. Prva faza uređenja parka Széllkapu završena je u septembru 2019. godine.

Izvor: Ekovjesnik

EU dodelila milion evra za otklanjanje posledica pandemije KOVID-19 u sektoru turizma

24.08.2020

Projekat „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ dodelio je milion evra za 120 projekata, usmerenih na otklanjanje posledica pandemije KOVID-19 u sektoru turizma. Dobitnici pomoći su mala i mikro preduzeća, porodična preduzetništva, poljoprivredna gazdinstva i firme iz 12 gradova i opština na istoku i jugoistoku Srbije.

„Evropska unija nastavlja da pruža pomoć i sarađuje sa Srbijom u suočavanju i u otklanjanju posledica pandemije KOVID-19. Sa ukupno 93 miliona evra ukupne pomoći, EU je vodeći partner i donator u Srbiji, kada je u pitanju otklanjanje posledica pandemije. EU je na proleće obezbedila direktnu pomoć u vidu medicinske i zaštitne opreme poput respiratora, maski, kiseonika i kontejnera za trijažu, kao i hranu i higijenske pakete za ugrožene grupe, ukupne vrednosti 15 miliona evra. Sada prelazimo na kratkoročnu i srednjoročnu pomoć u cilju ekonomskog oporavka, za koji smo izdvojili 78 miliona evra bespovratnih sredstava. Zahvaljujući ovom projektu EU, izdvojena sredstva će stići do najugroženijih preduzetnika u sektoru turizma kako bi se unapredila njihova turistička ponuda. Ovo će imati naročiti značaj u periodu koji je pred nama“, rekao je ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji.

Pročitajte još:

Najveći broj budućih korisnika bespovratne pomoći, u visini do 10.000 evra po projektu, bavi se pružanjem privatnog smeštaja za turiste (52 preduzetnika), a podržani su i kampovi, restorani i pružaoci različitih ugostiteljskih usluga, pansioni, hoteli i hosteli, turističke agencije, vinarije i pčelari.

„Ključni cilj našeg projekta bio je da pomognemo najugroženijim akterima u oblasti turizma da pokušaju da u određenoj meri prevaziđu posledice pandemije i unaprede svoju ponudu, kako bi postali atraktivniji za posetioce. Istočna Srbija je neotkriveni dragulj Srbije i njena turistička ponuda mora biti podignuta na viši nivo, kako bi privukla što više posetilaca. U narednim godinama će naš projekat kroz više segmenata nastaviti da pomaže i unapređuje turistički potencijal istočne Srbije i Donjeg Podunavlja“, rekao je Aleksander Bec, vođa projekta „#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“.

„#EUzaTebe – za kulturno nasleđe i turizam“ je projekat usmeren na razvoj turizma kao značajnog privrednog potencijala za podsticanje ekonomskog razvoja istočne Srbije i Donjeg Podunavlja. Projekat finansira Evropska unija sa 15 miliona evra, sufinansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj sa 1,6 miliona evra, a sprovodi Nemačka razvojna agencija (GIZ).

Pravo učešća na konkursu imala su fizička lica koja pružaju usluge smeštaja, poljoprivredna gazdinstva i preduzetnici/mikro i mala preduzeća čije se aktivnosti iz oblasti turizma odvijaju na teritoriji Boljevca, Bora, Golupca, Kladova, Knjaževca, Majdanpeka, Negotina, Požarevca, Smedereva, Sokobanje, Velikog Gradišta i Zaječara.

Na konkurs je pristiglo ukupno 464 projektnih zahteva.

Spisak odobrenih projekata možete videti OVDE!

Dodela ugovora počinje 28. avgusta 2020. godine. Kako budu pripremani, ugovori će biti slati korisnicima na potpisivanje.

Izvor: Delegacija EU u Srbiji

Gde se otvara prva fabrika za odvajanje plemenitih metala iz e-otpada pomoću bakterija?

24.08.2020

e-waste_e-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ujedinjeno Kraljevstvo, doskorašnja članica Evropske unije, moglo bi uskoro da dobije prvu fabriku za odvajanje elektronskog otpada, koja će za taj proces koristiti bakterije umesto tehnologije zasnovane na cijanidu, prenosi Nova ekonomija pisanja portala Euractiv.

Izlazak zemlje iz Evropske unije doveo je do situacije u kojoj je takav pogon hitno potreban.

Startap kompanija sa Novog Zelanda Mint Innovation za godinu dana planira da otvori pogon u Češiru, na severu Engleske.

Radovi inače kasne zbog pandemije koronavirusa.

Izveštaj Ujedinjenih nacija prošlog meseca pokazao je da namanje 8,47 milijardi evra vrednog zlata, platine i drugih plemenitih metala koji se nalaze u e-otpadu završi na deponijama.

“Britanija je proizvela velike količine tog otpada, više od EU proseka i bila je jedan od glavnih kršilaca pravila za njegov izvoz u druge zemlje u razvoju. Bila je i loše opremljena za njegovo odlaganje koje je društveno i ekološki odgovorno”, izjavila je Meri Kreg iz Komiteta za reviziju zaštite životne sredine “Commons”.

Recikleri iz Ujedinjenog Kraljevstva moraju da šalju matične ploče u kontinentalnu Evropu, kako bi se iz njih vadili dragoceni metali.

Nakon Bregzita očekuje se da troškovi tog transporta porastu.

Cilj kompanije osnovane 2016. godine je, dodaje se, bezbedno vađenja zlata, paladijuma, srebra i bakra iz elektronskog otpada.

“Fabrike su kao poljoprivredna gazdinstva i više liče na male pivare. Propisi daju vetar u leđa zemljama na zapadu da upravljaju sopstvenim otpadom. Mi nudimo iste usluge kao topionice, ali smo brži. Za razliku od njih, ne koristimo cijanid i trošimo manje energije, manje emitujemo ugljen-dioksid, upotrebljavamo manje vode, manje otpada”, kaže naučni direktor te kompanije Oli Kruš.

Postrojenje će u početku moći da preradi 20 tona otpada dnevno, a u skladu sa potražnjom i veće količine.

Razmatra se i izgradnja drugog postrojenja na jugu Engleske, kao i jednog u Sidneju.

Pročitajte još:

Naučnici podsećaju da je za odvajanje plemenitih metala iz elektronskog otpada potrebno rešiti velike tehničke izazove.

Podsećaju da se samo na taj način može postići cilj da odvajanje otpada bude istinski održivo i ekološki odgovorno.

“Mislim da je ovo lepo, ali nije revolucionarno. Prava stvar je kako rastvarate te metale. Kompanija ‘prodaje’ svoju priču upotrebom mikroba, ali to je samo jedan aspekt čitavog procesa, jer koristi i kiseline”, izjavio je Džeson Lav, profesor molekularne biologije na Univerzitetu u Edinburgu.

Predstavnici kompanije Mint, sa druge strane poručuju da im je od početka bila namera da recikliraju sve hemikalije koje se upotrebljavaju u procesu odvajanja otpada.

Izvor: Nova ekonomija

Kazne do 75 hiljada dinara za kretanje električnih trotineta u pešačkim zonama u Kraljevu

24.08.2020

e-scooter_e-trotinet — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako su se na ulicama pojavili pre nešto manje od dve godine, vozači električnih trotineta su jezdili gradovima u Srbiji bez brige o poštovanju bilo kakvih saobraćajnih propisa i pravila. Uprkos najavama, za sada nije donet nijedan konkretan akt ili odluka.

Među prvima koji su stali na put bezbrižnosti vlasnika ovog sve popularnijeg prevoznog sredstva su Kraljevčani. U njihovom gradu ljudi koji svoje dvotočkaše na električni pogon voze u pešačkim zonama suočavaju se sa potencijalnim kaznama od 5 do 75 hiljada dinara, kako su nedavno saopštili Saobraćajna inspekcija Odeljenja za inspekcijske poslove i Odeljenje komunalne milicije u ovom gradu.

Iz Gradske uprave u Kraljevu upozoravaju roditelje maloletne dece, rođake i druga punoletna lica koja, u ime maloletnika, uz lične isprave iznajmljuju električne trotinete, da to čine na ličnu odgovornost, imajući u vidu da nisu ispoštovane nikakve mere u pogledu bezbednosti i zaštite kako lica koja upravljaju trotinetom tako i slučajnih prolaznika i pešaka.

Kako se trotineti kreću velikom brzinom i predstavljaju bezbednosni rizik, te mogu izazvati povrede, ali i daleko veće posledice, Saobraćajna inspekcija i Komunalna milicija će, u skladu sa svojim ovlašćenjima, podnositi prekršajne prijave, pri čemu je za fizička lica zaprećena kazna od 5.000 do 75.000 dinara, najavljeno je. Posledično je pojačana kontrola na mestima namenjenim kretanju pešaka.

Pročitajte još:

Žitelji Kraljeva su, kako se navodi, poslednjih dana svedoci pojave električnih trotineta na ulicama grada, a uglavnom u zoni zabrane kretanja određene vrste vozila odnosno pešačkim zonama, trgovima i delovima naselja po kojima je dozvoljen isključivo saobraćaj pešaka.

Jelena Kozbašić

110 godina od početka rada prve elektrane u CG i osvrt na razvoj OIE

24.08.2020

Elektroprivreda Crne Gore nedavno je obeležilo jubilej, 110 godina postojanja i uspešnog rada, u znak sećanja na 19. avgust 1910. godine, kada je crnogorski suveren Nikola I, povodom proglašenja Crne Gore kraljevinom, na Cetinju, ozvaničio rad prve električne centrale u zemlji.

Izvršni direktor EPCG, Igor Noveljić je osvrćući se na do sada postignute rezultate i planove za naredni period istakao:

„Prioritet razvoja elektroenergetskih sektora prepoznat novim investicionim ciklusom EPCG je razvoj obnovljivih izvora energije usklađen sa energetskim i klimatskim politikama EU koji predviđa diversifikaciju proizvodnje kroz izgradnju novih solarnih fotonaponskih elektrana i vetroelektrana u saradnji sa renomiranim partnerima. U periodu 2020-2024. kroz dve faze u saradnji sa finskom nacionalnom energetskom kompanijom FORTUM i najvećim EPC ugovaračem u oblasti solarnih elektrana kompanijom Sterling & Willson biće izgrađena SE Briska Gora ukupne snage 250 MW i očekivane godišnje proizvodnje od 450 GWh. Puštanje u rad VE Gvozd, vetroparka snage 54,6 MW i godišnje proizvodnje od 150 GWh predviđeno je krajem 2022. godine.

Pročitajte još:

U saradnji sa Nemačkom razvojnom agencijom u fazi implementacije su projekti rekonstrukcije i modernizacije HE Piva, vrednosti od više od 16 miliona evra i rekonstrukcije i modernizacije HE Perućica vrednosti 33 miliona evra, dok sledeće godine očekujemo potpisivanje ugovora za ugradnju osmog agregata u HE Perućica snage 58,5 MW ukupne vrednosti 23 miliona evra, čime ćemo bez bilo kakvih dodatnih zahvata na životnoj sredini doći do povećanja instalisane snage i ukupne proizvodnje elektrane.

U Pljevljima realizujemo projekte ekološke rekonstrukcije termoelektrane i rekultivacije deponije Maljevac ukupno vredne preko 65 miliona evra dok smo preko 10 miliona evra uložili smo u projekte rekonstrukcije i modernizacije naših malih hidroelektrana što sami što u saradnji sa našim partnerom u kompaniji Zeta Energy, kompanijom NTE iz Norveške. Intenzivirali smo aktivnosti vezane za projekat izgradnje HE Komarnica čija će izgradnja uz poštovanje najviših ekoloških standarda predstavljati jedan od ključnih poteza Crne Gore u pravcu energetske tranzicije prihvatljive sa stanovišta klimatskih promena.

Namera nam je da i u okviru investicionog plana 2020-2024 zadržimo potpuno isti kurs daljeg razvoja i investicija, što nas u konačnom a uvažavajući potrebno vrijeme izgradnje HE Komarnica dovodi do vrednosti investicija od više od 700 miliona evra koje će se realizovati u periodu koji je pred nama.“

U 110. godini postojanja i rada, Elektroprivreda Crne Gore je opredelila oko pola miliona evra za pomoć zdravstvenom i obrazovnom sistemu Crne Gore u cilju unapređenja kvaliteta života građana, kako na lokalnom tako i nacionalnom nivou.

Povodom 110 godina, EPCG će izdati monografiju ”Istorija crnogorske elektroprivrede”, a u pripremi su i dve edukativne knjige, slikovnice za najmlađe – “Naša dobra energija” i “Informator za decu 2”.

Izvor: EPCG

Niš prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti PM 2,5 čestica

24.08.2020

1280px-Niš_railway_station_2 — Foto: Wikipedia/Ximonic

Kakav vazduh dišemo? Ne znamo dovoljno, bio bi zaključak izveštaja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, ali na osnovu podataka koje su prikupili i analizirali, nije dobar.

Ono što je zapalo u oko, jeste da je Niš prestigao Peking po prosečnoj godišnjoj vrednosti PM 2,5 čestica. Prema zvaničnim rezultatima, nivo tih čestica u Nišu je 47, a u Pekingu 42,6.

PM 2,5 čestice su respirabilne čestice koje nakon inhalacije prodiru do najfinijih dubokih struktura respiratornog trakta (alveola).

Ovaj parametar praćen je u okviru lokalne mreže mernih stanica u devet gradova, što je, u odnosu na javnozdravstveni značaj štetnosti čestica malih dimenzija, zanemarljivo malo, ukazuju u izveštaju. Srednja godišnja vrednost je samo u Kikindi i Šapcu bila ispod gornje vrednosti. Najviše srednje godišnje vrednosti bile su u Velikim Crljenima (38,60 µg/m3 ) i Nišu (47,00 µg/m3). Od 26 naselja sa monitoringom koncentracija PM 10 čestica, u 11 su srednje godišnje vrednosti bile iznad granice.

Pročitajte još:

Analizom promena nivoa aerozagađenja sumpor-dioksidom u odnosu na prethodnu godinu, zapaža se da je došlo do porasta koncentracija u Boru, Velikim Crljenima, Kraljevu, Lazarevcu i Obrenovcu, dok je u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Zvečanu, Jagodini, Kosovskoj Mitrovici, Kruševcu, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Trsteniku i Ćupriji zagađenje ovim polutantom manje. U najvećem broju gradova koncentracije u 2019. godini su ujednačene sa onima u 2018.

Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom

Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom zapažen je u Elemiru, Zrenjaninu i Šapcu. Sve do 2018. godine, linija desetogodišnjeg trenda zagađenja imala je opadajuće tendencije, dok su vrednosti izmerene u toku 2019. godine doprinele tome da linija trenda poprima lagano rastući trend. Rastući linearni trend zagađenja ambijentalnog vazduha sumpor-dioksidom u Zrenjaninu, Elemiru i Šapcu je po tipu visokog nagiba, dok je trend zagađenja u Smederevu s laganim nagibom rasta, nakon višegodišnjeg opadajućeg trenda.

Foto: Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”

Analizom promena nivoa aerozagađenja dimom u odnosu na prethodnu godinu, u 11 od 36 gradova došlo je do porasta koncentracija i to u Valjevu, Gornjem Milanovcu, Jagodini, Kraljevu, Nišu, Niškoj Banji, Sevojnu, Senti, Smederevu, Čačku i Šapcu, dok je u Beogradu, Elemiru, Zaječaru, Zvečanu, Zrenjaninu, Ivanjici, Kosovskoj Mitrovici, Pančevu, Sremskoj Mitrovici i Trsteniku zagađenje ovim polutantom manje. U preostalim gradovima koncentracije su izjednačene s onim iz 2018.

Monitoringa amonijaka se može smatrati nedovoljnim

Samo u Smederevu je srednja godišnja vrednost azot-dioksid bila iznad granice. Koncentracije amonijaka u ambijentalnom vazduhu praćene su samo u Zrenjaninu, Pančevu i Šapcu, u skladu sa očekivanim industrijskim izvorima emisije ovog gasa. S obzirom na činjenicu da se prisustvo ovog polutanta potvrđeno povezuje sa njegovom ulogom facilitatora u sekundarnom generisanju finih PM 2,5 respirabilnih čestica, ovaj obim monitoringa amonijaka se može smatrati nedovoljnim. Ni u jednom od tri grada srednje godišnje koncentracije amonijaka nisu prešle gornje vrednosti.

Izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene

Koncentracije olova merene u svih 17 gradova kretale su se od minimalnih 0,003 µg/m3 u Užicu do maksimalnih 9,70 µg/m3 u Nišu, što je gotovo 20 puta veća vrednost od dozvoljenih 0,5 µg/m3. Sadržaj arsena (As) u PM 10 česticama očekivano je najveći u Boru, i to je, zapravo, jedino mesto u kojem srednja godišnja koncentracija prelazi graničnu vrednost i to 24 puta.

U avgustu 2019. godine, na mernom mestu „Jugopetrol”, u Boru, izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene, a kadmijuma 20 puta.

Izvor: Startit

1...669670671...1,676 Page 670 of 1,676

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Trend porasta zagađenja sumpor-dioksidom

Monitoringa amonijaka se može smatrati nedovoljnim

Izmerena 213 puta veća vrednost arsena od dozvoljene

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM