Besplatna radionica za preduzetnike Horison 2020

19.11.2020

Drapeaux Berlaymont — Foto: EU info centar

EU Info kutak u Nišu organizuje radionicu za upoznavanje za najvećim programom EU za istraživanja i inovacije – Horison 2020.

Radionica se održava 20. novembra od 18 sati uz pomoć Zoom platforme.

Zainteresovani se mogu prijaviti najkasnije do 20. novembra do 10 časova.

Program EU za istraživanje inovacija nudi direktnu podršku za preduzeća koja imaju potencijal rasta i razvoja, finansiranje koje je namenjeno inovativnim idejama koje se mogu pretvoriti u uspeh na tržištu, podršku razvoju visoko rizičnim inovativnim idejama u ranoj fazi razvoja i još mnogo toga.

Pročitajte još:

Radionicu će voditi Nemanja Petrović, ekonomista, savetnik za inovacije i strateško planiranje.

Za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: EUINFONET

Drvena železnička stanica u Briselu jača od vuka kada dune i vatru sune

19.11.2020

Svi znamo kako je prošla kuća od drveta iz popularne basne i crtanog filma za decu, Srušila se pod naletom vukovog “kada ja dunem i vatru sunem”. Ipak, danas je na javi ovaj građevinski materijal znatno izdržljiviji, pa je impozantne drvene obrise dobila i nekadašnja najveća evropska železnička stanica za dobra Gare Maritime u Briselu. Stručnjaci su konstrukciju, izgrađenu početkom 20. veka, svojevremeno opisivali kao katalog za arhitekturu i građevinarstvo, kao i testament umešnosti belgijskih radnika i majstorske upotrebe čelika, gvožđa, kamena, stakla i betona. Sada se listi korišćenih materijala pridružilo i drvo.

Da je prase svoj dom podiglo tehnikom Belgijanaca 2020. godine, ko zna kakav bi kraj priče bio? Doduše, ne bi se promenio samo epilog, već i peripetija s obzirom na to da bi životinja, sledivši slepo belgijski primer, živela u tržnom centru od 45.ooo kvadratnih metara. I briselska železnica se, pored beogradske, nalazi na listi onih koje su pretrpele prenamenu. Međutim, sudbina joj je, ako pitate mene, čak i tužnija i surovija od naše eventualne. Postala je dakle šoping mol. No, hajde da budemo objektivni i da se fokusiramo na izvedbu samog projekta!

Železnička stanica je dakle “oživela” kao novi gradski distrikt za kupovinu i višenamenski javni prostor za kompanije i održavanje događaja “Tour & Taxis”.

Zgrada je potpuno prekrivena drvetom, a pod njenim staklenim krovom, odnosno na njemu, mesto su našli i sistemi za proizvodnju energije pomoću Sunca. Čak 17.000 kvadratnih metara pod solarnim panelima je obezbedilo potpunu energetsku neutralnost “Tour & Taxis” i odsustvo fosilnih goriva iz njegovog energetskog miksa.

Zašto baš drvo (a ne slama ili cigla)?

Prema tvrdnjama arhitekata iz biroa Neutelings Riedij, njihova struktura predstavlja najveći projekat implementacije unakrsno lameliranog drveta na našem kontinentu.

Izbor je pao na drvo zbog njegove težine, ali i održivosti. Primera radi, betonska konstrukcija bila bi čak pet puta teža. Unakrsno lamelirano drvo od hrastovine ispostavilo se kao savršeno rešenje za suvu gradnju montažnog objekta u kraćem vremenskom periodu. Vodivši se postulatima cirkularne ekonomije, arhitekte su se odlučile za modularne elemente i demontažne veze čime se omogućava da se drvo u budućnosti rastavi i posluži u neke druge svrhe.

U objektu su se smestili i zeleni bulevari i parkovi. Zapravo, okosnica dizajna jeste da građevina oponaša izgled gradića, što zahvaljujući hodnicima koji nalikuju ulicama, što zahvaljujući prostranim baštama koje nalikuju, pa, prostranim baštama. Ima ih ukupno deset, a pored više od 100 drveća, Belgijanci su u novootvorenom šoping molu posadili i mirisno bilje, cveće i travu. U odabiru odgovarajućih biljaka, dizajneri su se vodili tamošnjom klimom i mogućnošću privikavanja na specifične uslove za rast.

Za navodnjavanje ogromnih površina pod zelenilom, “Tour & Taxi” crpi geotermalnu energiju i prikuplja kišnicu.

Jelena Kozbašić

Projekat “Jadar“ uz poštovanje svih ekoloških zahteva

19.11.2020

rudnik-mine-rudari-mining — Foto-ilustracija: Unsplash (Pedro Henrique Santos)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas da projekat “Jadar“ može da donese prosperitet Srbiji, ali samo ako se realizuje uz najviši nivo zaštite životne sredine i dobru komunikaciju sa građanima.

Mihajlović je, gostujući na TV Hepi, rekla da će u ovaj projekat, pored australijske kompanije “Rio Tinto“, biti uključeno više ministarstava, kao i predstavnici Grada Loznice i Mačvanskog okruga.

Verujem da, ukoliko svi sednemo zajedno i dogovorimo se, možemo da obezbedimo bolju budućnost za Srbiju korišćenjem minerala jadarita, istakla je potpredsednica Vlade.

Ona je, govoreći o zabrinutosti građana za moguće efekte ovog projekta na životnu sredinu, rekla da ih razume jer zna kroz šta su prolazili zbog rudnika Zajača i ekoloških problema koje je on pravio.

Pročitajte još:

Građani moraju da budu informisani o svemu, zbog čega ćemo napraviti jedan mali tim koji će se time baviti, budući da je važno da se objasni svaki korak, od tehnologija koje će se koristiti, do toga kako će čitav ovaj prostor izgledati, ukazala je Mihajlović.

Prema njenim rečima, “Rio Tinto” je ozbiljna kompanija, koja sprovodi mnoga istraživanja, a napravili su i pilot-postrojenje u Australiji kako bi proverili tehnologije koje bi koristili.

Jadarit je, kako je navela, novi mineral koji može da donese prosperitet, ali je važno da se sve uradi na ekološki održiv način.

Ako znamo koliki je rast tržišta baterija za električne automobile, da je to budućnost, da imamo sirovinu, zašto da to ne uradimo, ali tako da sve bude u skladu sa ekološkim zahtevima, rekla je Mihajlović.

Potpredsednica Vlade je dodala i da smatra da bi i proizvodnja baterija za električne automobile trebalo da bude locirana u Srbiji.

Potpredsednica Vlade je takođe ukazala na veliki značaj povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, kao i unapređenja energetske efikasnosti, kako bi Srbija imala dovoljno električne energije u budućnosti.

Ona je istakla da je cena izgradnje kapaciteta koji koriste obnovljive izvore tokom poslednjih deset godina značajno smanjena i da je sada jednako konkurentno praviti termoelektranu na ugalj kao vetroelektranu.

Kada je reč o malim hidroelektranama, Mihajlović je navela da se radi novi katastar mini-hidroelektrana, koji treba da pokaže gde bi mogle da se grade MHE, ali i gde to nije moguće.

Foto-ilustracija: Unsplash (Bastian Pudill)

Potpredsednica Vlade je istakla da približno 60 odsto potencijala obnovljivih izvora energije čini biomasa i da bi ona mogla da se koristi mnogo više i za proizvodnju električne, kao i za proizvodnju toplotne energije.

Mihajlović je dodala i da Srbija prethodnih godina nije izgradila nove kapacitete, a razvijala se, mnogo je fabrika otvoreno, porasla je potrošnja energije i mogli bismo doći u situaciju da nam nedostaje električne energije.

Zato su važna ulaganja u proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i energetska efikasnost, budući da treba da omoguće da kao zemlja budemo ne samo samodovoljni, nego da imamo struje i za izvoz, objasnila je Mihajlović.

Ona je rekla i da je namera Ministarstva da olakša investiranje u energetiku i rudarstvo uvođenjem elektronskih procedura za akte koje izdaje Ministarstvo, kao što su različite dozvole, licence i rešenja.

Izvor: Vlada Srbije

Početak rada postrojenja “Duboka prerada” u Pančevu

19.11.2020

foto duboka prerada 6 — Foto: Predsedništvo Srbije

U Rafineriji nafte Pančevo je svečano pušteno u rad postrojenje za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja, projekat vredan više od 300 miliona evra.

Izgradnjom novog proizvodnog kompleksa NIS je u saradnji vodećih akcionara, ruske kompanije „Gasprom njeft“ i Republike Srbije, nastavio sa stalnom modernizacijom Rafinerije u Pančevu i naporima da se unapredi kvalitet radnih procesa, proizvoda i usluga.

Svečanom događaju u Rafineriji nafte Pančevo prisustvovali su Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Bocan Harčenko, ambasador Ruske Federacije u Srbiji, Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Republike Srbije, Aleksandar Djukov, predsednik Upravnog odbora „Gasprom njefta“, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a, predstavnici Vlade Srbije, lokalne samouprave i druge zvanice.

Projekat „Duboka prerada“ donosi NIS-u, Republici Srbiji i njenim građanima brojne ekološke, poslovne i druge koristi. Novi kompleks omogućava optimalno iskorišćenje kapaciteta Rafinerije nafte u Pančevu i povećanje dubine prerade do 99,2 odsto (sa 86 odsto u 2017. godini) što je u rangu najboljih svetskih rafinerija po ovom pokazatelju.

To će značiti povećanu proizvodnju visokokvalitetnih goriva – dizela, benzina i tečnog naftnog gasa, kao i početak proizvodnje naftnog koksa, proizvoda koji je do sada uvožen u našu zemlju. Takođe, biće značajno unapređena zaštita životne sredine jer prestaje proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora. Sa druge strane, NIS će ovim projektom učvrstiti poziciju lidera na domaćem i pojačati konkurentnost na regionalnom tržištu naftnih derivata. Na novom postrojenju uposleno je 63 novozaposlenih, dok su domaći izvođači činili 80 odsto radne snage angažovane tokom izgradnje kompleksa.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da je Srbija dobila jednu od tri najmodernije rafinerije u regionu, i širem od prostora bivše Jugoslavije.

„Sve na prostoru bivše Jugoslavije ne može da se meri sa ovim što imamo u Pančevu. Sve je urađeno na najsavremeniji način, uz upotrebu digitalizacije”, rekao je Vučić.

Pročitajte još:

Uz to, istakao je da se vodilo računa o zaštiti životne sredine, koja je stavljena na prvo mesto, pa će biti znatno manje prašine i štetnih čestica i čak 98 odsto manje količine sumpor-dioksida i sumpornih jedinjenja nego što je bio slučaj do sada.

On je konstatovao da je u pitanju veliki dan za Srbiju, ali i za dalje unapređenje odnosa Srbije i Rusije i stvaranja još većeg poverenja i bliskosti dve zemlje.

„To nije potvrda samo naših bratskih odnosa, u koje niko nikada nije sumnjao, već i zajedničke efikasnosti, zajedničkog dobrog rada i rezultata”, poručio je Vučić na svečanosti u Pančevu.

Postrojenje „Duboka prerada” Rafinerije u Pančevu, koja je puštena u rad, poboljšaće preradu nafte do 99 odsto, smanjiće zagađenje i poboljšaće poziciju Srbije i NIS-a na tržištu, rekao je predsednik UO „Gasprom njefta” Aleksandar Djukov.

„Ovaj projekat je od velike važnosti kako za Rafineriju Pančevo, tako i za celokupnu kompaniju NIS. Puštanje u rad projekta „Duboka prerada” će poboljšati dubinu prerade do 99 odsto, čime će stati u red najkvalitetnijih objekata te vrste u čitavom svetu”, rekao je Djukov. Dodao je da je taj projekat u skladu sa ekološkim standardima koje propisuje Energetska zajednica.

Generalni direktor NIS-a Kiril Tjurdenjev istakao je da otvaranje postrojenja „Duboka prerada” predstavlja veliki iskorak NIS-a i novu eru u kapitalnom investiranju kompanije. On je dodao da je modernizacija NIS-a strategija rukovodstva kompanije koja vodi ka unapređenju poslovanja i širenju radnih mesta. Tjurdenjev je objasnio da je postrojenje „Duboka prerada” urađeno po najnovijoj tehnologiji i u skladu sa svim ekološkim standardima.

„Duboka prerada ostvaruje našu viziju da uvek budemo inovativni lideri, a osim toga, naša misija je i da budemo pouzdan partner države, zajednice i građana”, rekao je Tjurdenjev.

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je izjavio da ne zna ni za jednu energetsku kompaniju u regionu i Evropi koja je u sadašnjim okolnostima pandemije i nepovoljnoj situaciji na tržištu završila kapitalne projekte kao što je to uradio NIS.

„Srbija i Rusija imaju bezbroj grana na kojima se temelji njihovo partnerstvo, ali vodeća grana tog partnerstva je energetski sektor“, istakao je ambasador i dodao da svaki oblik saradnje između dve zemlje nije moguć bez dobrih odnosa u političkoj sferi.

Realizacijom projekta „Duboka prerada“ Rafinerija nafte u Pančevu svrstala se među najsavremenija postrojenja u ovom delu Evrope. Ovaj projekat je ključna investicija druge faze modernizacije Rafinerije u Pančevu. Prva faza realizovana je od 2009. do 2012. godine i u nju je uloženo više od 500 miliona evra. Centralni projekat te etape razvoja bio je izgradnja kompleksa za blagi hidrokreking i hidroobradu (MHC/DHT), kojim je omogućena domaća proizvodnja goriva Evro 5 standarda. Modernizacija Rafinerije nafte u Pančevu i nadalje će biti jedan od prioriteta daljeg razvoja NIS-a.

Izvor: NIS

Završen konkurs planiranja prostora Avale

19.11.2020

avala-avalski toranj-spomenik — Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Sekretarijat za zaštitu životne sredine realizuje EU projekat URBFORDAN – „Upravljanje i korišćenje urbanih šuma kao prirodnog nasleđa u gradovima dunavskog regiona”.

Kao deo realizacije projekta, jedna od obaveznih aktivnosti Grada Beograda, to jest Sekretarijata za zaštitu životne sredine bila je organizacija poziva građanima na konkurs za najbolju ideju za područje Avala, koji je podrazumevao planiranje prostora izabranog područja Avale i Šuplje stene.

Stiglo je ukupno deset prijava. Među pristiglim prijavama našli su se đaci, građani i udruženja građana sa mnogo kreativnih ideja i sve su bile u skladu sa aktivnostima i sadržajima specifičnog područja Avala.

Pročitajte još:

Sva predložena rešenja ispunila su uslove definisane konkursom, kao što su promocija zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa, unapređenje i promocija održivog i ekološkog upravljanja urbanim šumama, promocija pozitivnog uticaja urbanih šuma na kvalitet života u gradovima.

Objavom ovog konkursa, Sekretarijat za zaštitu životne sredine podstakao je proces intenzivne komunikacije i konstruktivne saradnje svih aktera razvoja jednog područja, odnosno građana sa upravljačem zaštićenog područja i Gradom Beogradom.

Najveći broj poena imale su prijave pod sledećim nazivima: „Ekološke putanje”, „Brdo prijateljstva” i „Maketa uličnih lampi”. Pobednicima konkursa biće uručene vredne nagrade.

Ovim putem Sekretarijat za zaštitu životne sredine zahvaljuje svim učesnicima konkursa i nada se da će u budućnosti imati ponovo priliku da organizuje slične konkurse, navedeno je u saopštenju iz ovog sekretarijata.

Izvor: Grad Beograd

Opštine odustaju od grejanja stanova na biomasu, država bez plana

18.11.2020

cat_radiator_heating_mačka_radijator_grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Iako jeftinije i manje štetno po okolinu, daljinsko grejanje na biomasu još nije stiglo u domove građana Srbije. Šest od 10 opština odustalo je od gradnje toplane iz kredita Nemačke razvojne banke, a ugovor o kreditu se krije od očiju javnosti. Stručnjaci ocenjuju da nema nacionalne strategije za korišćenje našeg najvećeg obnovljivog izvora energije i da je problem što lokalne samouprave odlučuju same za sebe.

Radijatori građana Priboja od naredne grejne sezone trebalo bi da se zagrevaju biomasom koju će koristiti nova toplana. Priboj bi se time našao među prvim gradovima u Srbiji koji za daljinsko grejanje koriste jeftiniji i manje štetan energent od mazuta. Nivo emisije ugljen-dioksida smanjiće se za 87 odsto, a sumpor-dioksida za čak 98 odsto.

U ovom gradu očekuju i da će time prepoloviti troškove energenata, a sličnu sudbinu dele još četiri opštine u Srbiji. Sve ovo je u skladu sa predviđanjem zvanične Strategije razvoja energetike da se do 2020. od ukupne energije za grejanje, 11,2 odsto proizvede upravo u toplanama na biomasu.

Međutim, ne izgleda da će uskoro doći do značajnijeg povećanja korišćenja biomase u odnosu na neefikasno daljinsko grejanje koje, prema ranijem istraživanju, koristi oko trećina stanovništva Srbije, jer će postojeći projekti imati mali domet, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Plan prelaska na biomasu kao idealnog obnovljivog izvora energije ne postoji, već je sve prepušteno lokalnim samoupravama što nije dobro rešenje, smatraju sagovornici CINS-a. Prema poslednjem Energetskom bilansu iz 2019. toplota radijatora dobijena biomasom iznosila je manje od 1 odsto. Ovaj energent može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, ali je u Srbiji njen značaj najveći u rešavanju skupog daljinskog grejanja.

„Grejanje na biomasu (je) jeftinije i zdravije od grejanja na mazut i to za oko 20 odsto u delu koji se odnosi na cenu energenta“, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Pored toga što je biomasa jeftinija i manji je zagađivač, ona je i najrasprostranjeniji obnovljivi energent u Srbiji. Zvanično zauzima 61 odsto od ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije, a jedan od sagovornika CINS-a procenjuje da je ima i više. Nju čini biljni i životinjski otpad, odnosno ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, kao i biorazgradivi delovi komunalnog i industrijskog otpada.

Stručnjak iz oblasti energetike Aleksandar Kovačević kaže za CINS da je poslednjim popisom poljoprivrede i šumarstva utvrđena velika površina zemljišta o čijem korišćenju nema podataka, a među njima i zemljište koje je devastirano ili zapušteno.

„Na primer, samo zapušteni drvoredi duž puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina prošlog veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada“, navodi Kovačević.

Opštine odustaju od grejanja stanova na biomasu

Osim Priboja, još devet lokalnih samouprava trebalo je da pređe na ovakav vid daljinskog grejanja. Uz kredit Nemačke razvojne banke KfW od 20 miliona evra i dve donacije iz Nemačke i Švajcarske od sedam miliona evra, u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Bašti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Bečeju, grejanje na fosilna goriva trebalo je da postane prošlost. Prema informacijama iz KfW-a, rok za to je mart 2024. godine.

Pročitajte još:

Međutim, prelazak opština na biomasu ne ide glatko. Kako navode iz Ministarstva, šest od 10 opština je odustalo od kredita KfW-a za izgradnju toplana, dok se jedna priključila.

„U međuvremenu od programa su odustali Majdanpek, Nova Varoš, Bečej, Valjevo, Kladovo, Bajina Bašta, a priključio se Knjaževac“, poručuju iz Ministarstva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz Purzlbaum)

U KfW-u su za CINS rekli da su neke opštine „iskoristile priliku da sagrade samo kotlove na biomasu“ uz pomoć drugog projekta koji je finansirala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Projekat Kancelarije podrazumeva obnovu objekata javnih ustanova, u šta je uključena i izgradnja kotlova na biomasu, kako bi se unapredila ekonomičnost i energetska efikasnost tih zgrada.

Takav je bio slučaj sa opštinom Nova Varoš, čiji predsednik Radosav Vasiljević kaže da nisu hteli da zadužuju opštinu kreditom da bi učestvovali u projektu nemačke banke. Kod Kancelarije su, sa druge strane, dobili bespovratna sredstva za izgradnju kotlarnice na biomasu u osnovnoj školi. Zahvaljujući toj kotlarnici, tvrdi Vasiljević, moći će da greju čitav javni sektor – sve škole, školsku dvoranu, kao i zgradu opštine.

Bajina Bašta je prešla na drugi projekat iz istog razloga, a na isti način biomasu su uveli i Majdanpek i Kladovo. Zbog zaduživanja i nerazvijenosti tržišta biomase, kako kažu, od ovog energenta je odustalo Valjevo.

Međutim, da projekat Kancelarije nije alternativa KfW-ovom kreditu objašnjava programski direktor RES fondacije i stručnjak iz oblasti biomase Aleksandar Macura. On, pre svega, ne obuhvata najveće korisnike toplotne energije – stanove.

„To su dve različite stvari. Ovde (u projektu Kancelarije, prim.nov) se rešava neko blokovsko lokalno grejanje, jedne, dve, tri javne zgrade, koje su na mazutu sada ili na uglju i prelazi se na drvnu sečku ili pelet, a ovo (kredit KfW-a, prim.nov) je potpuno druga stvar gde se rešava čitav sistem daljinskog grejanja, koji je na mazut ili na ugalj“, podvlači Macura.

Iz Ministarstva potvrđuju da se jedan broj toplana opredelio za projekat Kancelarije, ali navode da će i odatle nešto energije preostati za domaćinstva.

„U Majdanpeku je za potrebe doma zdravlja instaliran kotao na biomasu od 7MW pri čemu je za potrebe njega samog potrebno 1-1,5MW. Ostatak proizvedene toplote se isporučuje u sistem toplane. Isti je slučaj u Kladovu i Novoj Varoši“, navode iz Ministarstva.

Macura objašnjava da je takav sistem, generalno, ipak mali izvor za sistem daljinskog grejanja. Razlog za odustajanje opština od KfW-ovog projekta Macura vidi u potencijalnom strahu njihovih predstavnika od „zastrašujućeg projekta“ zbog kog bi, ako pogreše, mogli da izgube na izborima.

On smatra da odluka o grejanju na biomasu nije ni trebalo da se prepušta lokalnim samoupravama, i predlaže drugačiju strategiju – jedno centralizovano preduzeće koje će ugovarati javne nabavke za sve:

„Vi sada kada pređete na biomasu ostavljate male lokalne samouprave da pregovaraju o nabavci drveta u slaboj poziciji. Deset odjednom (zajedno, prim. nov) pregovaraju u jačoj poziciji. To su veoma važne stvari. Ukrupnjavanje u tom smislu donosi veliki broj koristi“.

Aleksandar Kovačević dodaje da se još 2012. godine govorilo o standardizaciji opreme u svim opštinama u kojima je trebalo da se grade kotlovi – što bi smanjilo pojedinačni investicioni trošak, uz korišćenje najefikasnijih tehničkih rešenja.

Pored potrebe da se opštine ujedine, on prepoznaje još problema u vezi sa implementacijom daljinskog grejanja na biomasu. Osim što nema velikih investicionih inicijativa koje bi stimulisale proizvodnju biomase, sadašnji proizvođači nemaju potrebu da traže druge potrošače, poput toplana. Naime, korišćenje drva za ogrev po kućama je, kaže Kovačević, dovelo do formiranja tržišta ogrevnog drveta sa vrlo visokim cenama.

„Pored toga, i možda najvažnije, korisnici daljinskog grejanja ne zahtevaju da usluga grejanja bude jeftinija, čistija, ili pouzdanija. Preduzeća za daljinsko grejanje svoje velike troškove lako prenose na potrošače“, dodaje on.

Na pitanje koja je strategija ili plan u vezi sa prelaskom na daljinsko grejanje na biomasu u Srbiji iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da tako nešto ne postoji, ali i da će „u novoj Vladi Srbije, svakako uraditi određene analize i predložiti odgovarajuća rešenja u ovoj oblasti“.

Nekom beg, drugom spas

Knjaževac je ušao u projekat KfW-a umesto Kladova. Direktor JKP Toplane Knjaževac Ljubodrag Tričković kaže da su u pregovorima sa Ministarstvom već tri godine i da bi za njih ovo bio „spas“, jer je njihova Toplana do 2013. godine proizvodila samo gubitak.

„Iščekujemo predinvesticionu studiju, kada ta studija bude dostavljena Opštini Knjaževac i Toplani, onda ćemo iz toga da vidimo kakvi su uslovi (…) ali još nemamo nikakvu zvaničnu ponudu“, rekao je Tričković.

O samim detaljima realizacije projekta Nemačke razvojne banke KfW „Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji“ nisu želeli da govore u Ministarstvu rudarstva i energetike. Novinarima nisu dostavili ni ugovore sa KfW-om, koje je CINS tražio zvaničnim zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Razlog za ćutanje je, kažu, to što prema sporazumu jedino Nemačka razvojna banka može da iznosi informacije.

Međutim, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i advokat Rodoljub Šabić kaže da je nedopustivo i neodgovorno da naši organi vlasti uopšte ugovaraju takve odredbe.

„Odredbe ugovora kojima se predviđa da se pravo na pristup informacijama praktično eliminiše, da su sve informacije o pravnim poslovima na koje se odnose poverljive, i da naša javnost nijednu informaciju ne može dobiti bez dozvole stranog partnera, očigledno su suprotne Ustavu i, naravno, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Neprihvatljivo je da se ugovornim odredbama dezavuišu odredbe domaćeg javno-pravnog poretka, odnosno njihova primena stavlja u zavisnost od volje stranih partnera. (…) Takav načelan stav sam kao Poverenik ponovio više puta (autoput Horgoš-Požega, FIAT, kanal Morava)“, objašnjava Šabić.

Autor: Stefan Marković

Izvor: CINS

Do 2035. godine sva nova vozila u Kvebeku moraju biti električna

18.11.2020

punjenje_električnih_automobila — Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)

Zaštita životne sredine i očuvanje planete za generacije koje dolaze polako postaje jedan od prioriteta svih nas. Kako bi podigli svest gađana i na neki način ih naterali da više pažnje posvete očuvanju životne sredine, Vlade sve češće donose zakone, čijom primenom žele da smanje emisije štetnih gasova.

Zbog toga su čelni ljudi kanadske pokrajine Kvebek doneli odluku da do 2035. godine sva nova vozila moraju biti električna. Ovo neće uticati na komercijalna ili industrijska vozila, kao i na prodaju polovnih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kvebek je druga najmnogoljudnija oblast u Kanadi i u njoj završi polovina kupljenih eletričnih automobila. Međutim, svega 1,5 odsto registrovanih električnih automobila je u upotrebi. Njihov cilj je da se taj broj poveća na 30 odsto do 2030. godine, što bi značilo da će broj registrovanih električnih vozila biti oko 1.500.000.

Kako bi podstakli stanovništvo na kupovinu ili iznajmljivanje električnih vozila, vlasti su odlučile da obezbede subvencije. Građani Kvebeka koji se odluče za kupovinu ili zakup novog električnog vozila mogu da računaju na 6.100 dolara.

Promene uvodi i Vlada Kanade, naime, oni žele da do 2040. godine u potpunosti prestanu sa prodajom novih automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. Sve mere koje uvode su tu sa jednim ciljem, a to je borba protiv klimatskih promena, ali i podsticanje ekonomskog rasta.

Pročitajte još:

Istraživanja pokazuju da će za 10 godina trećina automobila u svetu biti električna. Cene električnih automobili su visoke i često je to glavna prepreka kada je u pitanju nabavka ovih vozila. Zato su sistemi subvencionisanje nabavke električnih automobila važni i često presudni kada je u pitanju njihova kupovina.

I građani Srbije mogu da računaju na subvencije ukoliko se odluče za kopovinu vozila na električni pogon. Za električne mopede i lake tricikle subvencije iznose do 250 evra, a za putnička i laka teretna vozila do 5.000 evra.

Milica Radičević

Ranjeni pelikan pušten na slobodu

18.11.2020

Foto-ilustracija: Unsplash (Birger Strahl)

Ženka kudravog pelikana, koja je pronađena na Ulcinjskoj solani, u izuzeto lošem stanju i sa paralizom nogu, nakon lečenja i oporavka, puštena je na slobodu.

Detaljnim snimanjem, frontalno i bočno, opravdane su sumnje da je ptica ranjena.

Ornitolozi CZIP-a su se 20 dana svakodnevno i u nekoliko smena, brinuli o ptici koja je dobila ime Mišo, po rendžeru sa solane, koji je dao najveći doprinos u borbi protiv krivolova na tom području.

Na iznenađenje svih, merenjem kilaže ustanovljeno je da je reč o polno zreloj ženki, nadamo se da ćemo zabeležiti i njeno potomstvo i to putem video monitoringa u rezervatu “Pančevo oko” Skadarsko jezero gde je i puštena.

Miša je radi lakšeg raspoznavanja obeležena neškodljivom plavom bojom, tačnije dezinfekcionim sredstvom, koje će se vremenom isprati, ali koje će nam dati mogućnost da je prepoznamo i u slučaju potrebe, ponovo pružimo pomoć. Iako je za praćenje ptica najadekvatnija upotreba satelitskih transmitera, za ovu vrstu takva metodologija praćenja nije preporučljiva.

Pročitajte još:

O Mišinoj sudbini poslednjih dana diskutovano je na svim meridijanima, pre svega sa veterinarima i ekspertima za pelikane koji nisu preporučili operaciju i vađenje sačme zbog njihove pozicije. Nakon što je izvršena i toksikološka analiza, potvrđeno je da u Mišinoj krvi nema tragova olova, te je moguće da se sačma nalazi na mestima koja, srećom po nju, nisu prokrvljena i mogu osigurati dug i zdrav život.

Mišina priča treba da nam služi kao opomena da je krivolov izraženiji nego što smo to mogli i pretpostaviti te da se ne zazire od pucanja čak i na najharizmatičnije vrste ptica, za čiji oporavak je uložen dugogodišnji napor.

Izvor: CZIP

Najbolje fotografije pete nedelje foto-konkursa “Natura 2000 u kadru”

18.11.2020

Naši takmičari se iz nedelje u nedelju sve više trude, pa je žiri foto-konkursa “Natura 2000 u kadru” na sve većim „mukama“. Nije lako suziti izbor u moru neverovatnih prizora koji svakodnevno pristižu na našu mejl adresu.

Ipak, odluka se mora doneti, koliko god to bilo teško, pa su tako pred vama prva tri mesta pete nedelje konkursa.

Prvo mesto

Drugo mesto

Treće mesto

Podsećamo da nagradni foto-konkurs traje do 27. novembra, a broj fotografija koje možete poslati je neograničen.

Svoje viđenje prirode, zabeleženo budnim okom Vaše kamere, šaljite putem ovog LINKA.

Osim prirode, šaljite nam i fotografske zabeleške aktivnosti koje čovek obavlja u prirodnom okruženju. Očekuju Vas vredne nagrade – otvorite četvore oči!

Kad smo već pomenuli nagrade, evo šta očekuje autore najbolje rangiranih fotografija:

1.nagrada 60.000 dinara

2.nagrada 45.000 dinara

3.nagrada 35.000 dinara

Teme na koje treba da obratite posebnu pažnju su: priroda i prirodne lepote, biljni i životinjski svet, vode i vodni resursi, ljudske aktivnosti u zaštićenim područjima, održivi turizam i održiva poljoprivreda.

Pogledajte preostale fotografije koje su ušle u uži izbor.

Finskog orla ubila struja u Grdeličkoj klisuri

18.11.2020

Orao ribar Oli - Grdelička klisura — Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Desetogodišnji orao ribar, poreklom iz Finske, stradao je od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje u Greličkoj klisuri, saopštilo je danas Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS). Ribar je ugrožena vrsta koji se u Srbiji ne gnezdi gotovo 100 godina, dok jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godinje kada se sele.

Finski ornitolozi obavestili su u ponedeljak 16. novembra srpske kolege da je orao ribar, obeležen satelitskim odašiljačem, verovatno stradao kod sela Boćevica nadomak Leskovca.

Finci su se zabrinuli kada su primetili da satelitski odašiljaš tri dana šalje signal sa jednog mesta, što je ukazivalo da se orao ne pomera i da je u nevolji. Informacije o kretanju i zadržavanju ptice dostavili su kolegama iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kako bi što pre proverili šta se dešava sa orlom.

Pročitajte još:

Slobodan Marković, ornitolog iz DZPPS, izašao je na teren u nadi da ovaj slučaj neće biti pridodat crnoj statistici stradanja ptica na ovim prostorima.

„GPS pozicija koju sam od kolega dobio bila je na samoj međunarodnoj pruzi Koridora 10 Beograd-Skoplje-Solun koja se nalazi između Južne Morave i sela Boćevica. Kada sam došao na lice mesta, na žalost, mogao sam da konstatujem da je ptica mrtva. Leš koji je bio ispod dalekovoda, položaj i promene na telu ukazivale su na to da je ptica stradala od stujnog udara kontakne mreže pruge. Orao nije imao šansi protiv struje jačina 25.000 volti“, pojašnjava Marković.

Nastradali orao ribar prvi put je bio u rukama stručnjaka za ptice kada su ga, kao jedinog mladunca u gnezdu, 26. jula 2010. obeležili metalnim prstenom u mestu Tervola, na severu Finske. Narednih godina redovno se gnezdio nedaleko od mesta izleganja, u jesen odlazio u Afriku i na proleće se vraćao u postojbinu. Od izleganja do trenutka uginuća ovaj svetski putnik deset puta je išao do Afrike i nazad i uspešno savladavao mnoge izazove i opasnosti.

Finci su stradalog orla nazvali Oli (Olli) po finskom ornitologu Olli-Pekka Karlinu, koji je zajedno sa ornitologom Matti Suopajärvi-jem pticu obeležio satelitskim odašiljačem 1. avgusta ove godine. Oli je kao zrela ptica dobio satelitsku telemetriju u okviru studije mapiranja i procene uticaja vetroparkova na živonu sredinu, na području gde se planira njihova izgradnja.

Ove jeseni Oli je seobu započeo 13. septembra i tokom 59 dana preleteo je ukupno 4.613 km, od mesta Mustajärvi u Finskoj do Boćevice u Srbiji. Orao je leteo kroz devet zemalja: Finsku, Rusiju, Belorusiju, Ukrajinu, Rumuniju, Bugarsku, Grčku, Severnu Makedoniju i Srbiju. Najduže se zadržao u Ukrajini gde je čak 20 dana lovio, odmarao se i pripremao za nastavak seobe.

Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS, kaže da je neobično to što je, umesto da leti na jug na Turskoj i Bliskom Istoku, orao iz južne Bugarske krenuo na zapad, a potom iz Đevđelije okrenuo ka severu i tako došao do Grdeličke klisure.

„Koridori kojima se ptice kreću nisu bezbedni i mi ljudi imamo odgovornost da to stanje promenimo na bolje. Milioni nebezbednih stubova za prenos električne energije vrebaju nove žrtve. Zato smo sa kolegama iz sedam država, uz finansijsku pomoć Evropske komisije, pokrenuli projekat ’LIFE Danube Free Sky’ koji ima za cilj sprečavanja stradanja ptica na dalekovodima uz korišćenje najnovijih znanja i tehničkih rešenja“, kazao je Ružić.

Orao ribar je ptica koja ima kosmopolitsko rasprostranjenje – sreće se na svim kontinentima, izuzev Antarktika. Osnovna hrana su mu ribe koje lovi obrušavanjem i zaranjanjem u vodu. Ribari biraju vodena staništa bogata ribom, a najčešće su to slatkovodna jezera. Velika gnezda grade na vrhu krošnji starih stabala. U prirodi orlovi ribari žive do 30 godina, pokazuju podaci svetskih centara za prstenovanje ptica. Ribar u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Ministarka Irena Vujović sa ambasadorom Turske o saradnji i zajedničkim projektima

18.11.2020

istanbul-turska — Foto-ilustracija: Unsplash (Osman Köycü)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Irena Vujović razgovarala je danas sa ambasadorom Republike Turske u Srbiji Tanžu Bilgičem o saradnji i projektima u oblasti zaštite životne sredine.

Ambasador Bilgič je na početku sastanka uručio ministarki Vujović pismo – čestitku turskog ministra za životnu sredinu i urbanizam povodom stupanja na dužnost ministarke zaštite životne sredine i tom prilikom istakao da je resor koji je preuzela, pored resora zdravlja – imajući u vidu pandemiju koronavirusa, jedan od najvažnijih.

Sagovornici su potvrdili dobru saradnju Srbije i Turske, kao i predsednika dve države, ističući da postoji prostor za njeno dalje unapređenje, posebno u oblasti zaštite životne sredine.

Na sastanku u Palati Srbija sagovornici su razmenili mišljenja o različitim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine i dogovorili da se modaliteti buduće saradnje na tom polju preciziraju početkom decembra tokom posete delegacije iz Turske, u kojoj će biti i zamenik turskog ministra životne sredine i urbanizma.

Pročitajte još:

Ambasador Bilgič je istakao da će tokom posete delegacije iz Turske jedna od ključnih tema biti upravljanje otpadom.

Ministarka Irena Vujović je predstavila trenutne aktivnosti koje Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo sprovode na tom planu.

Ona je navela da je pomoć Turske u oblasti zaštite životne sredine dobrodošla, kao i da su iskustva te zemlje dragocena.

Vujovićeva se osvrnula i na nedavnu zajedničku akciju pošumljavanja, tokom koje je zasađeno hiljadu sadnica autohtonih vrsta biljaka u Stepinom lugu u Beogradu koje je donirala Turska.

Sagovornici su se saglasili da ovakve zajedničke inicijative doprinose očuvanju životne sredine i borbi protiv klimatskih promena, ali i produbljivanju saradnje između dve zemlje.

“Želim da dobru saradnju nastavimo i u narednom periodu i da realizujemo još puno zajedničkih projekata”, poručila je Vujovićeva i dodala da će pošumljavanje biti jedan od prioriteta i u budućnosti.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Čista voda za “Decu Černobilja“

18.11.2020

Austrijska organizacija za zaštitu životne sredine “Global 2000”, u okviru svog zalaganja protiv opasnosti i posledica nuklearne energije, pokrenula je projekat “Deca Černobilja“.

Ova organizacija od 1995. godine podržava različite dečije ustanove u istočnoj Ukrajini, dečje bolnice, porodilišta, domove za decu, predškolske ustanove i školske internate, tako što obezbeđuje lekove, odeću, obuću, školski pribor ali i čistu vodu.

Istočna Ukrajina je nekadašnji rudarski region u kojem je usled nedostatka odgovarajućih postrojenja za zaštitu životne sredine došlo da zagađenja zemljišta i podzemnih voda, a nuklearna katastrofa u Černobilju je doprinela takvoj situaciji.

“Global 2000“ je u poslednjih 25 godina u okviru projekta “Deca Černobilja“ instalirala 137 postrojenja za prečišćavanje pijaće vode u različitim ustanovama za decu i odgovorna je za njihovo održavanje i kontrolu.

Do sada je 150.000 dece i njihovih porodica dobilo pristup vodi koja ispunjava higijenske zahteve neophodne za oporavak bolesne dece i održavanje njihovog zdravlja. Priprema hrane sa čistom vodom takođe daje važan doprinos u prevenciji bolesti.

Pročitajte još:

Grad Beč podržava ovaj projekat već godinama i do sada je finansirao 100 postrojenja za prečišćavanje vode kao i 15 novih u 2020. godini. Ona su proizvedena u Austriji i biće isporučena u oblasti Harkov i Luhansk. Zavaljujući njima biće obezbeđena čista pijaća voda za još 20.000 dece, a postrojenja će dobiti devet škola, jedne jasle, jedan dom za decu i tri dečije bolnice.

“Voda je osnovna životna potreba i svaki čovek treba da ima pristup čistoj vodi za piće u neograničenim količinama, pogotovo deca. Nažalost to nije slučaj svugde u svetu, zato podržavamo projekat “Deca Černobilja“ iz ubeđenja“, izjavio je Paul Helmajer, rukovodilac Magistratskog odeljenja 31 “Bečkih voda”.

Izvor: Eurocomm-PR

Objavljena bodovna lista konkursa za mlade poljoprivrednike

18.11.2020

vineyard-vinograd — Foto ilustracija: Pixabay

Uprava za agrarna plaćanja je objavila bodovnu listu podnetih prijava na Konkurs za podnošenje prijava za ostvarivanje podsticaja za podršku programima koji se odnose na diversifikaciju dohotka i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima kroz podršku mladim poljoprivrednicima u 2019. godini.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović najavio je objavu rang liste, a objavljena bodovna lista sadrži imena 5.572 mlada poljoprivrednika i poljoprivrednica ukupno prijavljenih na konkurs, na kojoj je najviše rangirani onaj sa 84 boda od mogućih 100.

Kako je ministar rekao za srpske medije, 2.500 prijavljenih dobiće sredstva opredeljena konkursom.

Maksimalni iznosi bespovratnih sredstava je 1.500.000 dinara, koji u daljem periodu mora da sa opravda.

On je ocenio da je važno da država prepozna mlade u sredinama koje su devastirane i dodao da se dva puta više novca ulaže u mlade nego prethodnih godina.

Pročitajte još:

U prvih deset na listi su opštine Žitorađa, Blace, Merošina.

Tokom gostovanja na RTS-u, Nedimović je rekao da je država pripremila novi paket pomoći za mlade poljoprivrednike i da se posebno insistira na stočarstvu, povrtarstvu i voćarstvu. Resorno ministarstvo će za taj projekat tražiti i pomoć od američke razvojne agencije DFC.

Podnosilac prijave na Konkurs ima pravo na prigovor na svoje mesto na ovoj bodovnoj listi, u roku od 15 dana od dana objavljivanja Bodovne liste na zvaničnoj internet stranici Uprave.

Po konačnosti odluka o prigovoru, Uprava objavljuje konačnu Rang listu urednih prijava na Konkurs na zvaničnim internet stranicama Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave.

Izvor: Uprava za agrarna plaćanja

Velika Britanija do 2030. godine uvodi zabranu prodaje automobila na fosilna goriva?

18.11.2020

London_cveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Ming Jun Tan)

Premijer Velike Britanije, Boris Džonson, najavio je zabranu prodaje automobila sa SUS motorima (motori sa unutrašnjim sagorevanjem) koja će stupiti na snagu 2030. godine – čak pet godina pre nego što je prvobitno planirano.

Vozila sa benzinskim i dizel motorima mogla bi, prema svemu sudeći, vrlo brzo postati stvar prošlosti. Jedina alternativa, pored električnih vozila, mogli bi biti hibrdi koji imaju mešovit pogon – električni i na fosilna goriva, i to samo do 2035. godine.

Cilj ove ubrzane promene u planovima Velike Britanije ima veze sa ciljevima koje je ova zemlja postavila sebi u nastojanju da se izbori sa klimatskim promenama i u okviru napora za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Namera je da se maksimalno unapredi prodaja električnih automobila, a Vlada je spremna da uloži 500 miliona funti (560 miliona evra) na izgradnju potrebne infrastrukture za punjenje električnih automobila.

Detaljan plan premijera se očekuje u narednim danima, a sigurno je da proizvođači automobila neće biti srećni i da će ovakva odluka da poremeti britansko tržište.

Pročitajte još:

Vozila na benzinski i dizel pogon ove godine su imala udeo od 73,6 odsto u ukupnoj prodaji novih automobila, dok su potpuno električna (i znatno skuplja!) vozila činila samo 5,5 procenata prodaje, prenosi Rojters. Ostatak prodaje činila su hibridna vozila različitih tipova.

Ova revolucionarna zabrana staviće Veliku Britaniju na drugo mesto na listi evropskih zemalja koje su donele, ili će tek doneti, ovakvu odluku. Do 2030. godine ovaj primer slediće Nemačka, Irska i Holandija. Francuska zabranu planira tek za 2040. godinu, dok je “najbrža” bila Norveška, koja je sebi postavila za cilj da tranziciju okonča do 2025. godine.

Pojedini proizvođači već negoduju oko najava o skraćivanju roka. Automobilski proizvođač Honda tvrdi da je i 15 godina prekratak rok za tranziciju, dok iz Tojote (Toyota) javljaju kako bi zabrana prodaje novih hibrida direktno uticala na njihova buduća ulaganja u Velikoj Britaniji.

Cilj početka primene ovakve odluke je početak sprovođenja nove politike zasnovane na čistoj energiji i “zelenom” ekonomskom razvoju, odmah nakon što se posledice izazvane koronavirusom okončaju, piše Gardijan.

Premijer Džonson najavio je povećanje broja vetroparkova na moru, a planovi uključuju povećanje proizvodnje električne energije s niskim emisijama ugljenika, nadoknađujući postepeno ukidanje termoelektrana. Ostale teme koje se razmatraju su energetski efikasno stanovanje i razvoj “pametnih gradova” koji efikasnije koriste energiju.

Velika Britanija predsedava sledećom rundom pregovora UN o klimi, nazvanim COP26, koji su sa novembra pomereni na sledeću godinu zbog pandemije, a takođe će biti i domaćin onlajn skupa 12. decembra povodom pet godina od Pariskog klimatskog sporazuma, ističe Fajnenšl tajms.

Jovana Canić

Priprema se prodaja HIP Petrohemije

18.11.2020

Ministarka privrede u Vladi Republike Srbije Anđelka Atanasković izjavila je danas da će u narednom periodu resorno ministarstvo dosta raditi na privatizaciji, kao i na pomoći privrednicima u uslovima pandemije koronavirusa.

Atanasković je na sednici Odbora za privredu Skupštine Srbije najavila da će povodom privatizacije HIP Petrohemije, biti održan sastanak sa predstavnicima Ruske Federacije u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Ona je izrazila nadu da će do kraja godine biti postignuti neki proceduralni dogovori, kako bismo u sledećoj godini završili sa privatizacijom ovog preduzeća.

Ministarka je, kada je reč o ostalih 78 preduzeća koja čekaju prodaju, objasnila da će i za njih biti objavljeni javni pozivi.

Prema njenoj oceni, posao koji predstoji u vezi sa privatizacijom jeste težak, ali mora da se uradi, te je samo pitanje vremena kada će biti realizovan.

Pročitajte još:

Ona je poručila da svi u Vladi rade na tome da nađu način da se i dalje pomaže ljudima kako bi opstali u ovim teškim vremenima.

Podsetimo, pre dve godine, poslanica opozicione Nove stranke u Skupštini Srbije, Marinka Tepić, objavila je informaciju na internet stranici Nove stranke da pančevačka Petrohemija, odnosno njena fabrika PEVG za proizvodnju plastike, mesecima u vazduh ispušta opasni trovalentni hrom i time ugrožava zdravlje građana Pančeva i Beograda.

Iako svesno izuzetno opasne situacije, rukovodstvo je odbilo zamenu peći, uz izgovor da je to skupo i da bi fabrika morala na neko vreme prekinuti rad, što bi bio pokazatelj da nešto ne valja.

Profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ilija Bičeski rekao je tada, za Radio Slobodna Evropa, da nije nikakva velika investicija da se izmeri koncentracija teških metala u vazduhu oko potencijalnog emitera tih otrova, niti da takvo merenje dugo traje – dovoljno je samo nekoliko dana.

Saradnja sa NALED-om na reformama u rudarstvu i energetici

17.11.2020

rudarstvo_rude_radovi — Foto-ilustracija: Unsplash (Shane McLendon)

Potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović razgovarala je danas sa izvršnom direktorkom NALED-a Violetom Jovanović o nastavku saradnje i reformama u energetskom i rudarskom sektoru.

Mihajlović je tom prilikom istakla da je cilj da se sprovedu reforme u pomenutim oblastima i uvedu e-energetika i e-rudarstvo, kako bi se sve procedure učinile elektronskim i omogućila digitalizacija postupaka.

Za to je neophodna izmena zakonske regulative, odnosno menjanje zakona o energetici, o rudarstvu, o efikasnom korišćenju energije, ali i donošenje novog zakona o obnovljivim izvorima energije, objasnila je ona.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, rezultati koji su postignuti na Duing biznis listi o uslovima poslovanja u građevinskom sektoru mogu se napraviti i ovde, zajedničkim radom.

Jovanović je izrazila nadu da će se u Ministarstvu rudarstva i energetike sa novom energijom nadmašiti rezultati koji su ostvareni u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Na sastanku je bilo reči o aktivnostima na unapređenju pozicije Srbije na “Duing biznis listi” Svetske banke i procedurama neophodnim za smanjenje vremena za dobijanje priključka za električnu energiju, o potrebi za uspostavljanjem bolje i dostupnije energetske infrastrukture, kao i o neophodnim zakonskim procedurama za uvođenje e-energetike i e-rudarstva.

Izvor: Vlada Srbije

1...630631632...1,673 Page 631 of 1,673

Pročitajte još:

Zašto baš drvo (a ne slama ili cigla)?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM