Rumunija je donela odluku da više neće graditi termoelektrane na ugalj, dok Srbija i Bosna i Hercegovina planiraju izgradnju nekoliko novih postrojenja i ostaju jedine zemlje jugoistočne Evrope koja nastavlju sa korišćenjem uglja.
Rumunski ministar ekonomije, energije i poslovnog okruženja, ranije je izjavio, da ova zemlja više neće graditi nove termoelektrane na ugalj, što praktično znači da je otkazan projekat izgradnje zamenskog bloka od 600 MW u termoelektrani „Rovinari”.
Izgradnja novog bloka termoelektrane „Rovinari” planirana je od 2012. godine i trebalo je da je rade državno preduzeće Complexul Energetic Oltenia i kineski partneri.
Organizacija CEE Bankwatch od početka ukazuje na to da je ovaj projekat neisplativ i da ne bi mogao da radi uz predviđenje cene lignita, a netačne su bile i pretpostavke koje su se koristile za proračun ekonomske isplativosti.
Primera radi, naknada za ugljen-dioksid (CO2) koja se mora platiti u EU bila je procenjena na 21 evro po toni, dok je cena sada viša i kreće se od 27 evra po toni. Inače, preduzeće Complexul Energetic Oltenia je u dubokim ekonomskim problemima i samo zahvaljujući pomoći države još uvek nije bankrotirala.
Planovi za izgranju „Kostolca B3“ u Srbiji i „Tuzle 7“ u Bosni i Hercegovini bi mogli imati sličan epilog, sa teškim posledicama za državne firme koje ih promovišu.
Studija izvodljivosti za TE „Kostolac B3″ izostavila je cene za ugljen-dioksid tvrdeći, bez ikakvog pravnog osnova, da će ih, ukoliko budu uvedene, platiti Vlada. Studija izvodljivosti za „Tuzlu 7” je takođe nerealno procenila da će naknade za ugljen-dioksid, biti uvedene tek 2034. godine i to po nerealno niskoj ceni od 7,10 evra.
Međutim, već sad je jasno da ni Srbija ni Bosna i Hercegovina ne mogu računati na trgovinu električnom energijom sa EU, ukoliko domaći operateri ne budu poštovali ista pravila igre koja važe za akreditovane operatere u EU.
Pročitajte još:
Zbog toga EU trenutno planira da uvede carine na uvoz iz zemalja koje nemaju sistem plaćanja naknade za ugljen-dioksid, a Energetska zajednica već ispituje mogućnosti za uvođenje sistema trgovine emisijama ugljen-dioksida među državama potpisnicama Ugovora o osnivanju energetske zajednice u regionu.
Iz Beogradske otvorene škole (BOŠ) i Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) ukazuju da je rasplet u slučaju TE „Rovinari“ u Rumuniji pokazatelj šta bi moglo da čeka Srbiju. Pored toga, potpisivanje “Zelene agende za Zapadni Balkan“, koju su vlade država iz regiona potpisale 10. novembra ove godine, predstavlja snažnu političku poruku, koja zajedno sa ohrabrujućim vestima iz Rumunije, predstavlja jasan pokazatelj da je krajnje vreme da se odustane od izgradnje novih termoblokova na ugalj na Zapadnom Balkanu.
Pored izgradnje postrojenja „Kostolac B3” i „Tuzla 7”, Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek planiraju izgradnju nekoliko novih termoenergetskih postrojenja, uključujući projekat „Kolubara B”, „Kakanj 8”, „Banovići”, „Gacko 2” i „Ugljevik 3”.
Poput dve pomenute zemlje, i Rumunija je očekivala korist od kineskog finansiranja izgradnje novih termoenergetskih postrojenja na ugalj, ali nije uzela u obzir današnju ekonomsku realnost, koja čini ugalj nekonkurentnim.
Izvor: BOŠ
