Beogradu je potreban moderan, pouzdan, čist, ekološki, komforan, frekventan, razgranat i svima dostupan javni prevoz kojim ćemo moći da smanjimo korišćenje automobila i svih nepotrebnih troškova koje nam donosi njihovo posedovanje i održavanje.

Proteklih desetak godina proučavali smo najbolje svetske prakse u finansiranju javnog prevoza i stimulisanju njegovog korišćenja. Predmet ovog rada nisu bile mere destimulacije korišćenja automobila iako su one sastavni deo paketa Plana razvoja održive urbane mobilnosti (POUM-a) i treba da budu predmet posebne stručne rasprave.

Stoga predlažemo jedanaest mera za stimulaciju korišćenja javnog prevoza i održivih načina kretanja u Beogradu.

1. Predlažemo da svi poslodavci nadoknadu za prevoz radnika uplaćuju direktno u fond za javni prevoz (uplatom mesečne nadoknade od 3.400 dinara pokrili bi se svi sadašnji troškovi javnog prevoza – samostalni preduzetnici, zanatlije i poljoprivrednici su oslobođeni plaćanja).

Na ovom linku možete videti koliko gradova u svetu već ima za sve korisnike besplatan javni prevoz: link.

Privatan sistem naplate i kontrole karata u javnom gradskom prevozu, poznatiji kao “Busplus” uveden je 2012. godine. Osim velikog prihoda koji su ostvarli vlasnici firme Apex (preko 70 miliona eura), nije doneo ništa dobro ni gradu, ni javnom prevozu, ni nama građanima.

Uvođenje Sistema Busplus pratio je pad u prodaji karata koji se kreće oko 20 odsto i ujedno porast broja automobile za oko 20 odsto (prosek u zemljama EU je između 0,5 -1,5 odsto) što je dovelo da enormnog povećanja zagađenja otrovnim gasovima, bukom, stalnih saobraćajnih gužvi, problema sa parkiranjem i ogromnih gubitaka za privredu.

Poslušajte online tribinu “Javni prevoz Beograda – slobodan, ekološki, održiv i dostupan svima” koja je održana u organizaciji mreže “Združene inicijative i pokreti” i „ Inicijative za slobodan i održiv javni prevoz“ sa idejom da predstavi moguće modele po kojima bi prestonica konačno mogla da dobije javni transport kakav odgovara savremenim metropolama. Tribina je istovremeno i deo kampanje kojom organizacije i stručnjaci u ovoj oblasti pokušavaju da ukažu na štetne strane najavljenog uvođenja “Beogradske kartice” koja bi trebalo da nastavi štetni “Bus plus” sistem.

U razgovoru su učestvovali Igor Velić, master inž. saobraćaja iz udruženja Sigurne staze, Ivan Mladenović, vozač GSP-a i predstavnik Sindikata SOS iz GSP-a, Petar Stanić ispred Kampanje za slobodan javni prevoz, Davor Stupar iz udruženja Vratimo trolu 28, Lena Cvetković Kadić, turizmološkinja i članica inicijative Komšije sa Dorćola, Zoran Bukvić ispred kolektiva Ulice za bicikliste i Predrag Stakić iz inicijative Bus = Jednako uz moderaciju Đorđa Miketića ispred ZIP mreže i odborničke grupe GO Stari Grad, Srce grada.

2. Deo novca od ekološke takse da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

3. Deo novca od akcize na gorivo da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

U Srbiji se proda oko 2.5 milijardi litara goriva godišnje i političari od akciza koje mi građani plaćamo ostvare prihod od preko 150 milijardi dinara, to jest, 1.26 milijardi evra godišnje.

4. Deo od takse za registraciju motornih vozila da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

5. Deo novca od prihoda parking servisa da se preusmeri u fond za razvoj i modernizaciju javnog prevoza.

Pametnom politikom parkiranja može se snažno destimulisati korišćenje automobila i ostvariti ogroman prihod kojim se može finansirati razvoj Sistema javnog prevoza i održive urbane mobilnosti.

6. Da se GSP dovede u red, ispita finansijsko poslovanje, maksimalno uloži u obnavljanje voznog parka GSP-a, drastično poboljšaju uslovi rada, efikasnost i plate zaposlenih.

7. Da se smanje troškovi nabavke energenata do 60 odsto (i zagađenje do 60 odsto) prelaskom na vozila na komprimirani prirodni gas (CNG). Sredstva iz budžeta namenjena subvencijama za javni prevoz 2021. godine odmah preusmeriti u kupovinu novih autobusa na CNG GSP-u.

8. Da se prošire tramvajske i trolejbuske mreže, otvori rečni javni i turistički saobraćaj.

9. Da se prioritetno razvije sistem javnih bicikala i uvede u sistem javnog prevoza.

Na ovom linku možete saznati više o tom predlogu.

Više o tome kako unaprediti biciklistički saobraćaja u Srbiji pročitajte ovde.

10. Da se ostvaruje dodatni prihod proširenjem delatnosti (npr. prodaja robe i usluga na stajalištima).

11. Da se prioritetno investira u izgradnju četiri linijska parka i njihovo povezivanje u Zelene gradske biciklističko-pešačke koridore koji će uz minimalno ulaganje koristiti postojeće mostove, parkove i biciklističke staze, a pružiće građanima raznoliku urbanu mobilnost kakvim se diče najrazvijeniji gradovi Evrope.

Više o projektu Zeleni Beogradski Koridori mozete saznati ovde.

Više o prednostima zone 30 pročitajte ovde.

Više o prednostima zone usporenog saobraćaja pročitajte na narednom linku.

Autori inicijative (Inicijativa za održiv i slobodan javni prevoz, SOS GSP Sindikat, Bus = Jednako i Združene inicijative i pokreti (ZIP)) zahtevaju momentalno obustavljanje ovog štetnog ugovora za naš javni gradski i prigradski prevoz, vraćanje upravljanja javnim prevozom u okrilje grada, široku javnu i nezavisnu stručnu raspravu na temu mogućih modaliteta razvoja i finansiranja, i konačno izjašnjavanje svih Beograđana po ovom pitanju.

Strukovno udruženje “Sigurne staze” podržava ovu inicijativu koja će dovesti do razvoja i unapređenja javnog prevoza. Svakako smatramo da je ovo početak borbe za kvalitetnije uređenje životnog prostora koji zahteva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog i urbanističkog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešenja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju.

Ono što bi upotpunilo ovu priču i podiglo je na znatno viši nivo je upotreba i razvoj novih tehnologija, tačnije geografskih informacionih sistema (GIS). Pametne tehnologije, a posebno GIS, mogu značajno doprineti ekološkijem, bezbednijem, jeftinijem i efikasnijem transportu ljudi i sredstava u urbanim sredinama. Ono što je ključno razvojem inovativnih i revolucionarnih rešenja u saobraćaju, mogu se zadovoljiti sve veće potrebe građana za drugačijim vrstama usluga koje saobraćajni sistem treba da im pruži.

Primer upotrebe GIS-a možete videti u projektu urbane mobilnosti GIS udruženja Srbije “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru” koji je podržan od Programa Ujedinjenih nacija za razvoj i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Projekat je dostupan ovde.

GIS kao informaciona tehnologija se kod nas u saobraćajnom i urbanističkom planiranju ne koristi u meri u kojoj bi trebala i često je to korišćenje neadekvatno i na amaterskom nivou. Najveći razlog tome je što donosioci odluka i ljudi iz struke ne vide i ne prepoznaju značaj i ulogu tehnološkog razvoja i što se genaralno kod nas ne ulaže u nauku i razvoj naučne misli.

Više o ulozi novih tehnologija u strateškom upravljanju urbanom mobilnošću pročitajte na narednom linku.

Izvor: Sigurne staze