Sufinansiranje pošumljavanja u 38 lokalnih samouprava

22.03.2021

sadnica drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Qamar Mahmood)

U narednim danima biće potpisani ugovori sa 38 lokalnih samouprava u Srbiji kojima će resorno ministarstvo sufinansirati projekte pošumljavanja sa 100 miliona dinara, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je, povodom jučerašnjeg Međunarodnog dana šuma, izjavila da je jedan od glavnih prioriteta ministarstva smanjenje aerozagađenja i očuvanje prirode.

“Ministarstvo je raspisalo tri konkursa, kroz koje je gradovima i opštinama stavilo na raspolaganje 400 miliona dinara za zamenu dotrajalih kotlarnica, individualnih ložišta i pošumljavanje”, istakla je ministarka i dodala da Međunarodni dan šuma svima treba da skrene pažnju na obavezu koju kao društvo imamo prema prirodi i očuvanju šuma.

Ona je dodala da je zaštita šuma jedan je od najvažnijih elemenata očuvanja životne sredine, pri čemu je važno očuvati i unaprediti raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta, sačuvati predele i pejzaže, kao i poboljšati kvalitet vazduha.

“Sva ova tri cilja možemo postići ako se šume i priroda koriste na održiv i mudar način. Šume su glavni činioci životne sredine i moramo dati sve od sebe da ih sačuvamo”, poručila je Vujović.

Pročitajte još:

Ministarka je dodala da je Skupština Srbije nedavno usvojila Zakon o klimatskim promenama, koji će doprineti sistemskom prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove.

“Ovaj zakon će pomoći da se identifikuju mere koje bi trebalo preduzeti u cilju smanjenja uticaja klimatskih promena i povećanja otpornosti, pored ostalih, i sektora šumarstva, što će imati višestruke pozitivne efekte po građane, privredu i životnu sredinu”, istakla je Vujović.

Inicijativa za obeležavanje Međunarodnog dana šuma pokrenuta je u okviru Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Izabrani datum je 21. mart, kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.

Energetski portal

Eko stražari na prvoj liniji odbrane životne sredine

21.03.2021

zagađenje_vazduha — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash ( Filip Zrnzević)

Zagađen vazduh, mutne reke, kisele kiše – znaci upozorenja su svuda oko nas. Posledice dramatičnog zagađenja u našoj zemlji već su vidljive, mada, ukoliko se po ovom pitanju nešto pod hitno ne preduzme, najveću cenu platiće generacije koje dolaze. Na sreću, ima onih koji su stali u prvu liniju odbrane naše životne sredine i budućnosti, čak 40.000 njih – eko stražari.

Ovde se ne radi o političkoj, vladinoj ili nevladinoj organizaciji, već je reč o neformalnoj grupi građana koja okuplja sve one koji se bore za zaštitu životne sredine. Eko straža ne pita za godine, pol, političku opredeljenost ili socijalni status jer svako od nas može dati svoj doprinos i poneti titulu „eko stražara“ kako bismo zajedno stali na put ovoj ekološkoj pošasti.

„Institucije su inferiorne“

Nažalost, mnogima je profit jedini prioritet pa u poteri za novcem ne vide, ili se prave da ne vide, kakve sve posledice ostavljaju po okolinu. Setimo se kompanija Simpo ŠIK, beočinske cementare, smederevske železare, mnogih farmi i klanica o kojima smo pisali, a koje ne poštuju propise niti vapaje svojih sugrađana. Pitali smo Bojana Simišića iz Eko straže kako je došlo do toga da za industriju praktično ne postoje ekološka ograničenja na šta nam je on odgovorio da je situacija takva decenijama unazad.

I Simišić je, baš kao i predstavnici udruženja Spasimo Beočin, uveren da je problem u tome što su institucije inferiorne i nekompetentne da se uhvate u koštac sa industrijskim zagađenjem. Kod nas još uvek ne funkcioniše sistem za kažnjavanje onih koji su se ogrešili o životnu sredinu, a industrija to uveliko koristi kako bi uvećala profit i smanjila troškove.

Institucije ne rade svoj posao ni kada su u pitanju nesavesni pojedinci, ističe Bojan. Kada je u pitanju naša zemlja, za sada ne možemo da se pohvalimo da smo dostigli zavidan nivo ekološke svesti, a delom je za to odgovorna država.

„Odredjeni građani, ne svi, jesu krivi za nesavesno postupanje prema životnoj sredini, a ponajviše oni koji imaju pristup kontejnerima, pa čak i onim reciklažnim, a ipak odluče da bace u korito reke. Opet se vraćamo na državu jer je svakoj lokalnoj samoupravi potrebno obezbediti kontejnere i redovnu komunalnu uslugu. Važno je objasniti im da zagadjenje životne sredine nije samo estetski problem, već i zdravstveni, da se smeće ne sme paliti, i da se mrtve životinje ne mogu bacati pored puta. Ukoliko edukacija ne pomogne, pristupiti kaznama, ali i efikasnom sistemu koji će da ih sprovede, da ne bi sve ostalo mrtvo slovo na papiru“, ističe Simišić.

Cilj Eko straže upravo je širenje svesti o ekološkim problemima i edukacija stanovništva kako se i mi sami ne bismo našli na listi zagađivača.

Pročitajte još:

Rešavanje ekoloških problema mora biti prioritet Vlade

U Eko straži vlada nezadovoljstvo dosadašnjim naporima države da spreči zagađenje životne sredine. Pored već pomenutih institucija koje ne rade svoj posao, eko stražari su ogorčeni jer onima koji su odlučili da očiste divlje deponije i reke, umesto nagrada i pohvala, na adresu stižu kazne.

Svi smo sa nevericom čitali o Miodragu Mihajloviću koji je zbog aktivizma kažnjen sa oko 8.000 eura, mada se kasnije ispostavilo da on nije usamljen slučaj. Iz tog razloga Eko straža se trudi da isprati svaki slučaj kažnjavanja kako bi se gradjani medjusobno solidarisali, a nedavno je organzovana i akcija prikupljanja novčane pomoći Miodragu.

Na pitanje koji ekološki problem u našoj zemlji je najhitnije rešiti, Simišić odlučno kaže da je to problem zagađenja vazduha. Ipak, vlasti nisu blagonaklono gledale na protest „Za bezopasan vazduh“ koje je organizovala Eko straža.

„Čak i da kupujemo flaširanu vodu, drugi vazduh nemamo. Po izveštaju Evropske agencije za zaštitu životne sredine preko 15.000 ljudi u Srbiji umre od zagadjenog vazduha, što je nekoliko puta više od korone. Iz tog razloga održali smo protest ’Za bezopasan vazduh’ 10. januara,

mada smo od strane vlasti okarakterisani kao strana plaćenička družina u rušilačkom pohodu“ , ističe Bojan za Energetski portal.

Simišić je zabrinut jer, kako stvari stoje, zagađenje životne sredine, ne samo što se ne rešava, već preti da se pogorša. U najavi su mnogi opasni projekti, a država uporno krši zakon i dopušta da „radi ko šta hoće“.

„Planirana fabrika Linglong jednostavno po zakonu ne može biti izgradjena jer se nalazi pored rezervata prirode Carska bara. Fabrika je već dopola izgrađena iako studija nije odobrena. Otvoreni su ponovo rudnici u Majdanpeku i Boru,a reka Pek je promenila boju. Republička inspekcija je to okarakterisala kao zamućenje, ali pre neki dan je stigla nezavisna analiza teških metala koja pokazuje da su prekoračenja i po 12 puta. Ozakonjeni su i objekti TENT A1 i A1 iako smo ih na javnoj rapravi, narodski rečeno ’razbili’. Izvođač studije samo je napisao da je studija dopunjena i to je to“, revoltiran je Simišić.

Problem je, kako kaže, u tome što se problem zagađenja gotovo ignoriše od strane nadležnih. On ističe da Vlada mora prepoznati rešavanje ekoloških pitanja kao svoj prioritet jer smo sa ekologijom duboko zaglibili.

Milena Maglovski

I obnovljivi izvori energije mogu imati negativan uticaj na biodiverzitet

21.03.2021

Lokacija projekata obnovljivih izvora energije ključna je za zaštitu biološke raznolikosti, a međunarodni savez za očuvanje prirode i prirodnih bogatstava (IUCN) objavio je smernice za ublažavanje uticaja vetroelektrana i solarnih elektrana na biodiverzitet, navodi se na portalu Ekovjesnik.

Postizanje klimatski otporne budućnosti zahteva brže, održive i dalekosežne transformacije u energetici, korištenju zemljišta, infrastrukturi i industrijskim sistemima, navodi se u izveštaju IUCN-a, a projekti obnovljive energije mogu odigrati presudnu ulogu u zadovoljavanju rastućih svetskih zahteva za energijom i u borbi protiv klimatskih promena.

Međutim, čak i „čisti“ izvori energije mogu imati neželjene uticaje na okolinu, a objavljene smernice imaju za cilj da pruže praktičnu potporu razvoju projekata povezanih s energijom sunca i vetra u efikasnom upravljanju i smanjenju rizika povezanih s biološkom raznolikošću.

„Čisti izvori energije“ ipak utiču na biološku raznovrsnost

Procenjuje se da bi kapacitet obnovljive energije u razdoblju od 2019. do 2024. godine trebalo da se uveća za 50 odsto, uz posebno veliki porast ulaganja u solarne elektrane. Pritom, novi projekti solarne energije čine gotovo 60 odsto očekivanog rasta, dok kapaciteti kopnenih vetroelektrana predstavljaju jednu četvrtinu ovog rasta. Takođe, tokom navedenog petogodišnjeg razdoblja predviđa se da će obnovljivi izvori, predvođeni solarnom energijom, doseći više od 70 odsto globalnog rasta proizvodnje električne energije.

Međutim, „čisti izvori energije“ poput sunca i vetra takođe mogu uticati na biološku raznolikost, prvenstveno kroz poremećaje i gubitke prirodnih staništa, uznemiravanje bukom, kao i stradanjem ptica zbog sudaranja sa lopaticama vetroturbina. Stoga se, uprkos preko potrebnom pozitivnom doprinosu obnovljivih tehnologija u budućnosti čiste energije, razvoj obnovljivih izvora energije mora baviti povezanim rizicima za biološku raznolikost, i to tokom celog životnog ciklusa projekata – od dizajniranja i izdavanja dozvola do operativnih faza i njihove razgradnje.

Pročitajte još:

Preporuke svetskim vladama, investitorima i energetskim kompanijama

IUCN u svom izveštaju navodi kako svetske vlade i investitori projekata obnovljivih izvora energije moraju što pre prepoznati potencijalne rizike za biološku raznolikost i uticati na njihovo maksimalno smanjenje, uz poseban naglasak na očuvanje netaknutih i zaštićenih područja. Na primer, ukopavanje električnih vodova i privremeno obustavljanje rada vetroturbina smanjuje opasnost za ptice i slepe miševe. Gubitak staništa i sudaranje ptica i slepih miševa s lopaticama vetroturbina glavne su štetne posledice razvoja, izgradnje i rada postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, upozorava se u Smernicama i ukazuje na načine ublažavanja njihovog uticaja na biodiverzitet.

Morski sisari su posebno ugrožene vrste kada je reč o projektima priobalnih vetroelektrana – naročito kada su tokom izgradnje izloženi visokom nivou buke, a u istu se kategoriju ubrajaju i morske kornjače, kao i neke vrste riba. Osim toga, morski sisari i kornjače su posebno izloženi riziku sudaranja s plovilima koja se koriste tokom izgradnje, a promene staništa mogu uticati na celokupan morski ekosistem. Takođe, jedna od preporuka su i veštački grebeni za zaštitu temelja tornjeva vetroturbina koji mogu podstaći biodiverzitet i zaštiti i povećati riblji fond.

Autori izveštaja preporučuju da se rizici izbegavaju i umanjuju još tokom planiranja i projektovanja, na primer, tako što će se odrediti odgovarajuća alternativna lokacija ili izvršiti prilagođavanje projekta, a preporuka je da se mere stalno unapređuju.

Više pročitajte ovde.

Izvor: Ekovjesnik

Potpisan Memorandum za čistiji vazduh i promovisanje obnovljivih izvora energije

21.03.2021

Potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva rudarstva i energetike i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi se obezbedio okvir za saradnju u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha, promovisanja korišćenja obnovljivih izvora energije i povećanja energetske efikasnosti.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović potpisala je memorandum sa predsednicom EBRD Odil Rene-Baso koja boravi u virtuelnoj poseti Srbiji.

Mihajlovićeva je istakla da je Ministarstvo definisalo nekoliko strateških stubova – zakonodavni okvir, novi investicioni plan u energetici i reformu poslovanja javnih preduzeća.

„Pripremili smo četiri zakona, kao osnovu za stvaranje boljeg poslovnog okruženja i nove investicije u energetici i rudarstvu. Pored zakona o energetici, imaćemo potpuno novi zakon o obnovljivim izvorima energije, formiraćemo Upravu za energetsku efikasnost kroz zakon u ovoj oblasti i, posebno važan, zbog brojnih potencijala i mogućnosti – zakon o rudarstvu. Mnogo je prostora za nastavak uspešne saradnje sa EBRD, posebno ako govorimo izgradnji srednjih i velikih hidroelektrana, o obnovljivim izvorima energije – solarnim panelima, biomasi, vetroparkovima. Energetska tranzicija i zelena energija su naš prioritet“, izjavila je ona.

Pročitajte još:

Mihajlovićeva je u razgovoru sa Rene-Baso istakla da je u izradi nacionalni plan za energetiku i klimu, kao i da će ministarstvo započeti izradu strategije razvoja energetike, sa projektovanim strateškim ciljevima za narednih 20 godina.

„Verujemo u energetsku tranziciju i zelenu energiju, srećni zbog svega što ste do sada uradili i radujemo se daljoj saradnji. Obnovljivi izvori energije i čista energija su i naši ključni strateški ciljevi. Ogroman napredak ste napravili za kratko vreme. Novi zakoni vodiće direktno ka novim investicijama i tu smo da vas podržimo. Srbija je primer dobre prakse i preuzima lidersku poziciju u obnovljivim izvorima energije, od vas možemo da učimo“, rekla je predsednica EBRD i dodala da je ova međunarodna finansijska institucija tu da podrži dalje aktivnosti Ministarstva.

Energetski portal

SED za zdraviju i čistiju sredinu u Sokobanji

20.03.2021

Foto: Sokobanjsko ekološko društvo (SED)

Foto: Sokobanjsko ekološko društvo (SED)

U selu Resnik, koje se nalazi u blizini Sokobanje, ove godine biće uspostavljen održivi model upravljanja čvrstim otpadom. Udruženje “Sokobanjsko ekološko društvo” (SED), teži ka tome da stanovnici ovog kraja dobiju kvalitetniji prostor, zdraviju, sigurniju i produktivniju okolinu.

“Smatramo da je loš sistem upravljanja čvrstim otpadom na teritoriji opštine Sokobanja najveći ekološki problem zajednice, čije rešavanje ima ključni značaj za stanovništvo sa zdravstvenog, ali i ekonomskog aspekta – s obzirom da je Sokobanja turistička destinacija”, kaže Vladan Dimitrijević iz ovog udruženja

Kako se navodi u saopštenju, rešenje ovog problema je kompleksno i zahteva velika sredstva. Kada ovaj projekat bude završen opština Sokobanja dobiće svojevrsnu oazu čiste sredine – prvu seosku mesnu zajednicu u kojoj je na adekvatan način regulisano upravljanje otpadom, a priroda potpuno očišćena od divljih deponija.

“Iskustva i rezultati ove inicijative biće u narednom periodu primenjeni na sve ostale mesne zajednice, kako bi opština Sokobanja postala potpuno čista, bez ijedne divlje deponije i zagađivača na svojoj teritoriji”, kaže Dimitrijević.

Pročitajte još:

“Sokobanjsko ekološko društvo” postoji skoro dve godine i trenutno ima 32 člana koji redovno učestvuju u akcijama, ukazuju na ekološke probleme u opštini i daju predloge za oblasti u kojima treba delovati. Posebno su ponosni na SED-patrolu, koja redovno obilazi teren, odnosno ekološki osetljive tačke u opštini, prati stanje živog sveta, zagađenost, nepoželjne ljudske aktivnosti, evidentira i prijavljuje uočene probleme.

Energetski portal

NVO Green Home traži raskid ugovora i napuštanje ideje o eksploataciji nafte iz mora

20.03.2021

oil_platform_nafta — Photo-illustration: Pixabay

Nevladina organizacija (NVO) Green Home pozvala je Ministarstvo kapitalnih investicija da raskine ugovor sa koncesionarima i napusti ideju eksploatacije ugljovodonika iz podmorja Crne Gore. Kako se navodi u saopštenju ove organizacije, saglasni su da ekonomija i ekologija moraju ići zajedno, ali da u Crnoj Gori eksploatacija ugljovodonika iz podmorja u ekološkoj državi ne može.

Oni smatraju da je prethodna Vlada napravila licemeran potez potpisavši ugovore sa italijansko – ruskim konzorcijumom Eni i Novatek i grčkom kompanijom Energean Oil and Gas za otvaranje mogućih prvih eksploatacija u crnogorskom teritorijalnom moru i to počevši od godine kada se 200 zemalja obavezalo Sporazumom o klimi da napuštaju postepeno korišćenje fosilnih izvora, a koji je potpisala i Crna Gora, prenosi RTCG.

“Ovi ugovori glase na 30 i više godina tako da je jasna namera iscrpljivanja fosilnih resursa bez obzira na evropski put smanjena emisija gasova staklene baste na minimum do 2050. godine“, dodaje se u saopštenju.

Iz ove organizacije podsečaju da je Hrvatska 2016. godine raskinula pet ugovora o koncesijama za istraživanje nafte i gasa iz podmorja. I da je isto uradila i Francuska, koja je 8, aprila 2016. godine proglasila moratorijum na istraživanja nafte i gasa na celom Mediteranu.

Pročitajte još:

“Planirani operativni blokovi za naftu se nalaze na samo tri kilometra udaljenosti od obale, a tu su i tankeri, pomoćni brodovi, podzemni gasovodi i naftovodi u mogućoj dužini i više od 100 kilometara. Ko bi želio da pliva, šeta ili da se odmara u jednom ovakvom industrijskom i nezdravom ambijentu. Sve naftne platforme u Jadranu su postavljene 70-ih godina dok svest o životnoj sredini nije bila razvijena i nema opravdanja za otvaranje novih“, poručili su iz Green Home.

Oni tvrde da nova Vlada treba da je svesna da Crna Gora nema ni ljudske kapacitete, ni opremu za nadzor i kontrolu naftnih i gasnih operacija.

“Evropskim zelenim planom za Zapadni Balkan su predviđena investiciona sredstva u iznosu od devet milijardi evra, što je za Crnu Goru idealna zelena razvojna šansa, zbog čega i Ministarstvo i Vlada treba da se okrenu razvijanju projekata koji podržavaju zelenu ekonomiju”, zaključuju iz ove organizacije.

Energetski portal

U planu rekonstrukcija fabrike vode u Zaječaru

20.03.2021

Fabrika vode u Zaječaru uskoro bi mogla da bude rekonstruisana, a novac za to će izdvojiti Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

“Ima nеkoliko pravaca u kojima žеlimo da sе ovo razvija, a to jе potpuna automatizacija i rеmont čitavе Fabrikе za proizvodnju vodе, jеr jе ovo urađеno prе 30-ak i višе godina. Tada su to bilе najsavrеmеnijе fabrikе, mеđutim, svako vrеmе ima svojе brеmе, to jе oprеma iz 1980. godinе i sada jе zrеlo za ozbiljan rеmont“, rеkao jе ministar Branislav Nedimović, navodi se na sajtu grada Zaječara.

Kako se navodi, zaječarski Vodovod počeo je sa uvođenjem novih sistema. Grliško jеzеro jе veoma važan rеsusrs, koji omogućava pitku vodu za stanovnikе Zajеčara, a ujedno i štiti ovaj kraj od poplava.

“Postoji prеdlog za ulaganjе u Grliško jеzеro i njеgovo potpuno odmuljavanjе. Jako jе bitno da uložimo sva srеdstva, da nе budе nivo jеzеra na nеkim mеstima tri, čеtiri mеtra, umеsto 18 mеtara, onda sami sеbi skačеmo u stomak i to jе ozbiljna inеvеsticija od par miliona еvra i Ministartsvo poljoprivrеdе jе sprеmno ovakvu stvar da podrži, kao i u dеlu sufinansiranja u vеzi sa rеmontom komplеtnog vodovoda Fabrikе vodе u Zajеčaru”, rekao je ministar.

Pročitajte još:

Prema rečima gradonačelnika Zaječara, Boška Ničića, postoji problem u sistemu distribucije vode i zato se radi na zameni starih azbestnih cevi. Ovaj grad trenutno troši petinu kapaciteta Grliškog jеzеra, kako se navodi u saopštenju, važna je rezerva za budunoćnost.

Energetski portal

Predstavljeno 14 inovacija za bolji kvalitet vazduha u Srbiji

20.03.2021

pollution-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji predstavio je 14 najinovativnijih lokalnih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha u Srbiji, pristiglih kao odgovor na izazov „Inovacije za čistiji vazduh“, koji je UNDP uputio uz podršku UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Među njima su rešenja za bolje praćenje kvaliteta vazduha, prečišćavanje vazduha, poboljšano sagorevanje goriva, smanjenje uticaja zagađenja vazduha na decu, kao i za otkrivanje zagađivača vazduha. Svi odabrani predlozi imaju jednako važan uticaj na kvalitet vazduha koji svi udišemo i možete ih pogledati ovde.

“Zagađenje vazduha je složen i višeslojan izazov koji zahteva odgovor celog društva. Za njegovo rešavanje potrebni su podsticajan zakonski okvir, kao i adekvatna finansijska sredstva za sprovođenje mera, posebno na lokalnom nivou. Takođe, neophodno je podstaći lokalne stručnjake i inovatore da dođu do novih rešenja koja će doneti opipljivu korist i imati dugoročan uticaj na poboljšanje kvaliteta vazduha. Zato, uz podršku SZO i UNICEF-a, UNDP mobiliše i okuplja međunarodne razvojne partnere, donatore, predstavnike nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti, akademsku zajednicu i inovatore iz privatnog sektora kako bi pomogli u suzbijanju zagađenja vazduha u Srbiji“, istakla je Fransin Pikap, stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji.

Približna ukupna vrednost svih 14 odabranih rešenja za bolji kvalitet vazduha je milion dolara, a UNDP je podržao jedno inovativno rešenje. U pitanju je „Informacioni sistem za mapiranje mesta paljenja strnjike“ koji je osmislio tim Instituta Biosens iz Novog Sada.

Spaljivanje strnjike posle sezone žetve, osim što uništava humus u zemljištu i ugrožava okolni ekosistem, dodatno zagađuje vazduh i povećava emisije CO2. Upotrebom savremenih tehnoloških rešenja i digitalnih alata, tim Biosens Instituta će detektovati lokacije paljenja strnjike i tako doprineti da se ubuduće spreče požari koji nastaju kao njihova posledica. Podaci koje budu prikupili o lokacijama paljenja strnjike biće dostupni svim građanima Srbije na posebnom portalu.

“Ministarstvo koje vodim već je preduzelo značajne korake u cilju unapređenja kvaliteta vazduha, a da bismo ostvarili napredak na tom polju potrebno je zajedničko delovanje, pre svega, međusektorska saradnja na nacionalnom nivou, uključenost svake lokalne samouprave, privrede, nauke i civilnog sektora, i ono najvažnije, društva u celini. Ako svako od nas da svoj doprinos, ni rezultati neće izostati. Zahvaljujem našim partnerima iz UNDP-a, jer su podrškom realizaciji inovativnog rešenja za čistiji vazduh pokazali spremnost da doprinesu rešavanju problema koji je u Srbiji decenijama prisutan. Važno je da u budućnosti imamo što više inicijativa kao što je ova, kako bismo u godinama pred nama zajedno uticali na podizanje svesti i što efikasnije rešavanje problema aerozagađenja, jer to je od izuzetne važnosti za zaštitu prirode, sve nas i generacije koje dolaze”, izjavila je na konferenciji Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije.

“Prema projekcijama UN-a 68 odsto svetske populacije će živeti u gradovima do 2050. godine, i zbog toga je važno da gradovi sprovode adekvatne mere za zaštitu zdravlja svojih stanovnika i zaštitu životne sredine, jer su ove oblasti usko povezane. Prema važećoj Strategiji razvoja, održivi razvoj je jedno od strateških opredeljenja Grada Beograda“, naglasio je na događaju gradonačelnik Beograda, Zoran Radojičić.

Pročitaje još:

On je naveo da je su najveći izvori zagađenja u Beogradu individualna ložišta tokom sezone grejanja, paljenje strnjike nakon jesenje žetve, saobraćaj tokom cele godine, termoelektrane i industrija.

“Želim da vas obavestim da Evropska komisija pruža značajnu podršku u oblasti životne sredine i klimatskih promena, što je glavni prioritet u našoj pretpristupnoj pomoći. Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje (izrada klimatskog zakona, klimatske strategije i akcionog plana). Želela bih da čestitam Srbiji na usvajanju Zakona o klimatskim promenama, nakon dugog procesa. Takođe, ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine će predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha, koja je rezultat dvogodišnje analize situacije, modelovanja i obrade podataka”, izjavila je Mateja Norčič Štamcar, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Kiss)

Izloženost zagađenju vazduha ima ozbiljne negativne po zdravlje, dužinu i kvalitet života. Zvanična merenja kvaliteta vazduha potvrđuju da širom Srbije, pretežno u urbanim sredinama, nivoi zagađenja premašuju vrednosti SZO smernica. Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, Marijan Ivanuša istakao je da zagađenje vazduha ne pogađa jednako sve građane.

“Zdravstvene posledice su veće za one čije je zdravlje već narušeno. Ranjive grupe, kao što su deca, stariji i građani koji imaju manja primanja i ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, podložnije su štetnom uticaju zagađenja vazduha“, kaže Ivanuša.

“Zagađenje vazduha je kriza pravičnosti, jer ne pogađa svakog pojedinca podjednako. Veća je verovatnoća da će deca i porodice koji su već́ ugroženi siromaštvom biti pogođeni – deca iz siromašnih porodica, iz seoskih sredina ili deca iz manjinskih grupa često žive u zajednicama u kojima se biogorivo ili otpad sagoreva za grejanje i kuvanje. UNICEF je posvećen rešavanju problema zagađenja vazduha i klimatske krize zajedno sa Vladom Republike Srbije i lokalnim vlastima. Jedan od načina na koji to radimo je podizanjem svesti i osnaživanjem dece da postanu pokretači promena”, izjavila je Dejana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“ o zagađenosti vazduha na teritoriji Srbije za 2019. godinu, među glavnim emiterima zagađujućih materija u Srbiji su rudarska industrija i energetski sektor, kao i sektor saobraćaja i građevinarstvo. Pored toga, nekvalitetan ugalj koji se koristi za grejanje u individualnim ložištima pogoršava ovaj problem, kao i nesanitarne deponije.

Istraživanja ukazuju da smanjenje zagađenja vazduha donosi merljive koristi po zdravlje. Poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje koncentracije PM2.5 čestica može direktno uticati na smanjenje smrtnosti i oboljenja izazvanih aerozagađenjem.

Osim što će doprineti kreiranju zdravijeg okruženja za život, svih 14 izabranih inovativnih predloga imaju potencijal da stimulišu lokalni privredni razvoj, inovacije i preduzetništvo. UNDP zato poziva sve zainteresovane da se pridruže i pomognu realizaciju najboljih ideja kako bismo zajedno dugoročnije obezbedili čistiji vazduh u Srbiji.

Izvor: UNDP

Da li će Srbija uskoro ostati bez termoelektrana i zagađujuće industrije?

19.03.2021

Elektrane na fosilna goriva i industrija sa sagorevanjem u najvećoj meri zagađuju vazduh u Srbiji, ali i čitavoj Evropi. Iz tog razloga Evropska unija je sve manje tolerantna prema našoj zemlji, a pokrenut je i postupak protiv Srbije usled nepoštovanja ograničenja koja su propisana NERP-om (Nacionalni plan smanjenja emisija). I građani Srbije imaju sve manje strpljenja za one koji uništavaju životnu sredinu, a mnogobrojna udruženja za zaštitu životne sredine sve su glasnija.

Klimatsku neutralnost trebalo bi postići do 2050. godine, što znači da bi elektrane sa sagorevanjem fosilnih goriva trebalo zatvoriti do 2030. godine. Ipak, postavlja se pitanje da li će Srbija uspeti da ispuni zahteve Evropske unije jer ne samo što se ne zatvaraju termoelektrane koje su najveći izvor energije u našoj zemlji, već su u toku i radovi na novom bloku u termoelektrani Kostolac B.

Takođe, stav Evropske unije je da ni ulaganja u filtere za elektrane na fosilna goriva nisu rešenje, jer i postrojenja za prečišćavanje rade na struju koja dolazi iz ovog zagađujućeg izvora čime se, paradoksalno, potrošnja fosilnih goriva uvećava a zagađenje se nastavlja. Podsećamo da smo nedavno objavili vest da su u toku radovi na izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u najvećoj EPS-ovoj termoelektrani TENT A, pa se čini da naša zemlja ide u suprotnom pravcu od propisanih normi.

Kada je u pitanju zagađujuća industrija, čini se da zakoni i kontrola inspekcije u ovoj oblasti ne postoje. Nedavno smo pisali o beočinskoj cementari koja kao gorivo koristi stare gume, petrol koks i opasan otpad, a sličan problem imaju i mnogi drugi gradovi u našoj zemlji.

Iz tog razloga pokrenut je već pomenuti postupak protiv naše zemlje, a pravni savetnik Dirk Bušl izjavio je za Energetski portal da je Sekretarijat pokrenuo preliminarni postupak sa Srbijom za rešavanje problema zagađenja vazduha.

Pročitajte još:

Sekretarijat je u otvorenom pismu zauzeo preliminarno mišljenje da Srbija nije ispoštovala gornju granicu za sumpor-dioksid utvrđenu NERP-om, a Sekretar je takođe zabrinut što Srbija nije sankcionisala zagađivače i time omogućila pravilno sprovođenje ovog plana. Srbija može reagovati na navode o nepoštovanju u roku od dva meseca, a Sekretarijat će proceniti da li je neophodno nastaviti postupak dalje, zaključio je Bušl.

Ipak, kako je Srbija prva zemlja koja je usvojila Zakon o klimatskim promena, ostaje da vidimo kako će se zakon pokazati u praksi i da li će dati konkretne rezultate u sprečavanju emisije gasova staklene bašte.

Nesumnjivo je da ćemo za gašenjem termoelektrana izgubiti ogromne količine štetnih gasova i čestica, ali neki gubici neće biti ovako pozitivni jer se postavlja pitanje koliko ljudi će ostati bez posla kada se era elektrana na fosilna goriva završi.

Ipak, kako bi se na obnovljive izvore prešlo uz što manje posledice po društvo i ekonomiju, EU će subvencionisati prekvalifikaciju radnika u termoelektranama kako bi svoj posao mogli da nastave u sferi čiste energije. Subvencije će biti namenjene i adaptaciji postojećih postrojenja kako bi se omogućila proizvodnja iz obnovljivih izvora energije.

Evropska unija odlučno ide ka gašenju termoelektrana i sve više ulaže u obnovljive izvore energije, a da bi se i naša zemlja pridružila ovoj zajednici i izbegla sankcije, kao i ponovno pokretanje postupka, ubrzo će morati da nađe način kako da efikasno smanji zagađenje.

Milena Maglovski

Novi zakon o OIE – i građani će moći da proizvode i prodaju struju

19.03.2021

solarni_paneli — Photo-illustration: Pixabay

Kada bude usvojen novi Zakon o obnovljivim izvorima energije, omogućiće građanima da proizvode i prodaju zelene kilovate. Zahvaljujući tome, smanjiće potrošnju energije u svojim domaćinstvima i račune za struju i grejanje.

Kako objašnjavaju iz Ministarstva rudarstva i energetike, novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno, investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidljivost zakonskog okvira.

“Fid-in tarife zadržavaju se samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU. I ovi podsticaji će se dodeljivati u postupku aukcija po istim pravilima kao i aukcije za dodelu tržišnih premija, što će smanjiti i cene fid-in tarife”, objašnjavaju za Energetski portal iz ministarstva.

Nacrtom zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije po prvi put je uveden koncept kupac-proizvođač (tzv. Prosumer) koji predstavlja kupca električne energije koji ujedno može da proizvodi električnu energiju za svoje potrebe, a da višak električne energije isporuči u mrežu i umanji račun za utrošenu električnu energiju.

Pročitajte još:

“U praksi se očekuje postavljanje solarnih panela na krovove objekata, a za ovaj koncept najviše su zainteresovani mali kupci-domaćinstva i industrija. Prvi put domaćinstva i mali kupci, kao i industrijski potrošači priključeni na srednji i visoki napon mogu instalirati na svoje objekte OIE koje će koristiti za snabdevanje sopstvene potrošnje, pri čemu će višak električne energije moći da isporuče u elektroenergetski sistem ili uskladište u sopstvenim skladištima radi kasnijeg korišćenja”, navode iz ministarstva.

Kako kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike građani, koji se odluče za korišćenje OIE imaće direktnu korist – manje račune i dodatan prihod. Pasivni kupac postaje aktivni učesnik na tržištu koji samostalno donosi odluke na osnovu proizvodnje, potrošnje i uskladištene električne energije. Takođe, veće korišćenje OIE i manja emisija gasova sa efektom staklene bašte u velikoj meri će uticati na očuvanje životne sredine i doprineće ostvarivanju ciljeva povećanja udela obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji ukupne energije u Srbiji.

Jedan od fokusa novog zakona je da podstakne korišćenje svih obnovljivih izvora energije.

Milica Radičević

Digitalizacija – održivost u sektoru vodosnabdevanja i otpadnih voda

19.03.2021

treatment-plant-wastewater-otpadne-vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Bandura)

Živimo u društvu koje je sve svesnije uticaja koji imamo na životnu sredinu, posebno mlađe generacije: od njih se očekuje da nastave da prilagođavaju svoje ponašanje u skladu sa tim.

Industrijske kompanije, a posebno sektor voda i otpadnih voda, imaju fundamentalnu ulogu kada je u pitanju rešavanje rastuće potražnje. S tim u vezi, održivost u upravljanju ciklusa vodosnabdevanja podrazumeva optimizaciju energetske efikasnosti, povećanje cirkularnosti kroz povezivanje sa drugim sektorima i pružanje podsticaja za dekarbonizaciju.

Ne zaboravimo da prerada, prepumpavanje, tretiranje i transport vode troši 8 odsto globalne energije, te je pomoć vodoprivrednim preduzećima da efikasno upravljaju svojim energetskim potrebama veliki korak ka održivosti. Stoga, upravljanje energijom, smanjenje potrošnje i bolji uvid u sve aspekte operacija su od suštinskog značaja. Isto tako – smanjenje gubitaka vode, obezbeđivanje kvaliteta vode i optimizacija upotrebe procesne i transportne infrastrukture od ključnog su značaja za održavanje efikasne upotrebe resursa tokom celog ciklusa vodosnabdevanja.

Kako se to može postići? Stubovi koji nose efikasnost i održivost u sektoru voda su energetska tranzicija i digitalna tranzicija. Distribuirana proizvodnja energije kroz obnovljive izvore, mikromreže i skladištenje povećava fleksibilnost i elastičnost objekata i smanjuje emisiju CO2. Sa druge strane, digitalna tranzicija u sektoru voda pokreće kapacitete za postizanje ciljeva održivosti kroz optimizaciju procesa i lanaca snabdevanja, mobilna rešenja, daljinsko upravljanje aktivom i opremom, elektrifikaciju — i samim tim dekarbonizaciju snabdevanja energijom.

Održivost je u srži strategije i misije kompanije Schneider Electric. Kao primer naše posvećenosti, usvojili smo kolaborativni pristup ekološkim rešenjima, razvoju proizvoda, rešenja i usluga koje kompanije iz sektora voda mogu koristiti u bilo kojoj od faza njihovog puta ka održivosti. Štaviše, kreirali smo EcoStruxure, najbolje rešenje za podsticanje energetske i operativne efikasnosti u vodosnabdevanju.

Pročitajte još:

Digitalizacija sektora vodosnabdevanja i otpadnih voda je sredstvo je za postizanje ciljeva održivog razvoja UN (SDG 6): obezbediti pristup čistoj vodi i sanitarnim uslovima za sve, očuvati resurse, zaštititi javno zdravlje i omogućiti održivi razvoj. Postoji mnogo primera doprinosa Schneider Electric ostvarenju ovog cilja. U oblasti desalinizacije i postojenja za preradu, našu tehnologiju automatizacije i upravljanja energijom, potpomognute digitalnim servisima, koriste najveće svetske građevinske kompanije i operateri: 50 odsto velikih elektrana u svetu je automatizovano sa ovom vrstom rešenja. Ovde treba dodati naše nove digitalne usluge kao što su EcoStruxure Asset Advisor i EcoStruxure Power Advisor za povećanje operativne efikasnosti. Pored toga, omogućavamo uvid u potrošnju resursa u realnom vremenu na nivou preduzeća pomoću EcoStruxure Resource Advisor platforme. Rezultat je voda koja je bezbedna, pouzdana, održiva i efikasna. Tehnologije kao što je „proširena stvarnost“ koju obezbeđuje EcoStruxure Augmented Operator Advisor, omogućavaju operaterima da sve relevantne informacije o procesu imaju u realnom vremenu i nadohvat ruke, čime značajno povećavaju svoju efikasnost. Zahvaljujući digitalnim rešenjima, kao što je EcoStruxure Secure Connect Advisor, moguć je daljinski pristup, programiranje, dijagnostikovanje i upravljanje udaljenim pogonima uz obezbeđivanje cyber-sigurnosti.

Proširili smo našu ponudu usluga održavanja i upravljanja imovinom, sa planovima koji uključuju, između ostalih, konsultantsku stručnu podršku, alate za prediktivnu analizu i daljinsku pomoć stručnjaka koji koriste augmentovanu stvarnost za rešavanje problema, bez potrebe da fizički dolaze na pogon. Što se tiče održavanja, treba napomenuti EcoStruxure Maintenance Advisor, platformu koja pruža rani uvid u abnormalne uslove pogona i njegovih delova, omogućavajući osoblju za održavanje da deluje preventivno, odnosno pre nego što se dogodi kvar.

Da sumiramo, Schneider Electric svojim korisnicima pruža tehnološka rešenja i usluge koje ubrzavaju povezivanje i digitalizaciju, kako bi mogli da poboljšaju svoju efikasnost, usvoje nove procese i dostignu ciljeve strateške održivosti.

U kriznim vremenima, kao što su trenutna, primene mera održivosti i efikasnosti mogu nam pomoći da se nadoknade gubici i imaće veliki pozitivan uticaj na profitabilnost kada se ekonomska situacija vrati u normalne tokove. Dugoročno gledano, svako ulaganje u održivost znači bolju budućnost za sve.

Izvor: Represent

Izdvojeno 23 miliona dinara za obrazovanje poljoprivredne struke

19.03.2021

traktor-poljoprivrednik-zemljoradnja-polje — Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)

Resorni pokrajinski sekretarijat namenio je finansijska sredstva u visini od 23 miliona dinara radi unapređivanja nastave u oblasti poljoprivrede i što boljih uslova za primenu stečenih znanja u praksi, navodi se na sajtu AP Vojvodine.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Čedomir Božić uručio je danas 12 ugovora o bespovratnim sredstvima korisnicima koji su ostvarili to pravo u okviru konkursa.

Sekretar Božić je podsetio na značaj konkursa za intenzivnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta kojim raspolažu naučnoistraživačke ustanove i srednje poljoprivredne škole. Sekretarijat će uvek podržati institucije čiji je cilj obrazovanje novih kadrova u poljoprivredi, naglasio je on.

„Predmet konkursa je upravo dodela sredstava za nabavku nove opreme i poljoprivredne mehanizacije, koja će doprineti boljem obrazovanju i sticanju novih znanja u srednjim poljoprivrednim školama i na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu“, naglasio je sekretar Božić.

Ovoga puta sredstva je dobilo 11 srednjih škola i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Sredstva su opredeljena srednjim stručnim školama u Zrenjaninu, Kanjiži, Somboru, Futogu, Pančevu, Bačkoj Topoli, Baču, Rumi, Irigu, Kuli i Vršcu, a najveće interesovanje vladalo je za nabavku pogonske i priključne poljoprivredne mehanizacije.

Pročitajte još:

Poljoprivredni fakultet dobio je sredstva u visini od tri miliona dinara, što će iskoristiti za nabavku traktora, istakao je dekan ove visokoškolske ustanove, Nedeljko Tica.

„Ovo je treći traktor koji Poljoprivredni fakultet nabavlja na osnovu podrške Pokrajinske vlade. Ova podrška nam je izuzetno važna jer na taj način omogućavamo da naši studenti imaju najsavremeniju poljoprivrednu mehanizaciju, a sa druge strane, sa ovim traktorom koji ćemo koristiti za intenzivnu voćarsko-vinogradarsku proizvodnju, biće moguća obrada površina koje fakultet koristi po osnovu zakupa, što će kroz spoj nauke i prakse obezbediti našim studentima podizanje znanja na viši nivo“, zaključio je dekan.

Energetski portal

Počelo uklanjanje pruge u Dunavskoj ulici

19.03.2021

srecko-skrobic-JQgEjsDaIrc-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Srecko Skrobić)

Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)

Nedavno su započeti radovi na uklanjanju pruge van funkcije u Dunavskoj ulici na Dorćolu koji su u sklopu priprema za izgradnju linijskog parka od 4,6 kilometara.

Glavni urbanista Grada Beograda Marko Stojčić izjavio je da će linijski park umnogome promeniti Beograd, jer će taj prostor prestati da bude prepreka izlasku stanovnika na reke.

“Park će biti integralni deo budućeg centra dunavskog dela Starog grada, tu će u svakom trenutku biti najveći broj građana koji će moći da uživaju u najsavremenijim zelenim površinama, delovima arhitekture i mobilijaru”, istakao je glavni urbanista.

On je dodao da očekuje da će deo radova krenuti na jesen, od Beton hale kroz prostor Kule Nebojša, a da će se početkom sledeće godine nastaviti sa radovima ka Pančevačkom mostu. Dve godine nakon tog roka očekujemo da ćemo imati u celosti izgrađen park”, najavio je Stojčić.

Ministar za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu Tomislav Momirović juče je obišao radove na uklanjanju pruge i tom prilikom je naglasio da je linijski park primer da se ne zaboravljaju ni prostori koji direktno omogućavaju kvalitetniji život građana.

“Ako zaboravimo na svoj kraj, svoj grad, na ono šta se nalazi ispred naše kuće ili na to kako izgleda naša zgrada, uzalud investiramo milijarde evra u novu infrastrukturu i uzalud podižemo ekonomski standard ove zemlje. Kao Beograđanin koji je vezan za Dorćol, smatram da je važno da se izgradi linijski park koji će biti najlepši park u Beogradu a verovatno i u regionu “, istakao je Momirović.

Pročitajte još:

Zahvaljujući izgradnji linijskog parka, svi stanovnici Dorćola, Donjeg Dorćola, naselja 25. maj uskoro će imati potpuno drugačiji kvalitet života na rekama, a ministar je ocenio da će, kada se izgradi park, taj kraj izgledati kao mali Njujork u Beogradu.

Radove je obišao i predsednik opštine Stari grad Radoslav Marjanović koji je ocenio da je izgradnja linijskog parka za tu opštinu jedan od najvažnijih projekata koji je započeo ove godine. On je dodao da će sa linijskim parkom Dorćol dobiti veliki broj novog drveća, pešačke i trim-staze, odnosno više prostora gde će građani moći da provode slobodno vreme.

“Važno je da se deo posla oko imovinsko-pravnih odnosa i pripreme realizacije obavi efikasno i brzo, te da krene da se realizuje dobrom dinamikom. Uklanjanje ostataka pruge je zapravo priprema za realizaciju velikog projekta koji će direktno unaprediti kvalitet života građana, pogotovo Donjeg Dorćola, jer praktično će park čija je dužina preko 4,6 kilometra, sa preko 5.000 novih sadnica, biti zelena oaza u srcu grada”, rekao je Marjanović.

Energetski portal

Usvojen Zakon o klimatskim promenama

19.03.2021

climate-change-klimatske promene — Photo-illustration: Pixabay

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su, većinom glasova, Zakon o klimatskim promena. Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović poručila je da je to prvi korak u odlučnoj borbi protiv klimatskih promena.

“Ono što su poslanici kroz podršku ovom zakonu pokazali, jeste da prepoznaju koliko je važno da se suočimo sa izazovima koji nam donose klimatske promene koje svi osećamo. Klimatske promene su globalni problem koji nas sve ujedinjuje, i zato usvajanjem ovog krovnog akta, Republika Srbija nastavlja da daje svoj doprinos globalnoj borbi i ujedno potvrđuje odgovornost prema našim građanima”, rekla je Vujović.

Ministarka je istakla da je Srbija među prvim zemljama Zapadnog Balkana usvojila ovakav zakon.

“Kada je reč o klimatskim promenama, Srbija je pokazala da odlučno korača ka Evropskoj uniji. Jedan od prioriteta Zelenog dogovora je usvajanje Evropskog klimatskog zakona, a Evropska komisija je usvojila predlog ovog akta. Usvajanjem zakona Srbija potvrđuje da je na evropskom putu”, poručila je ministarka.

Kako je podsetila, Zakon o klimatskim promenama je osnov za uspostavljanje sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, što će se pozitivno odraziti na zdravlje građana i privredni razvoj.

Pročitajte još:

Vujović je navela da će među pozitivnim efektima zakona biti veća otpornost društva na neželjene efekte klimatskih promena, a posebno sektora poput zdravstva, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede.

Navodeći benefite, ministarka je navela i plansko prilagođavanje relevantnih sektora na klimatske promene, uspostavljanje mehanizama za izveštavanje prema međunarodnoj zajednici, odnosno Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i njenog Sporazuma iz Pariza.

Primena zakona će, kako je rekla, pozitivno uticati i na privredni rast i razvoj i dodatno će nas približiti standardima i zahtevima evropskog tržišta, kao i članstvu u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Klanica u centru Smederevske Palanke – problem koji je pao u zaborav

18.03.2021

phoenix-han-TqJxxVrtG2k-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (Phoenix Han)

Stiže leto, a sa letom i veliki problem za Palančane koji žive u Njegoševoj ulici. Mediji su prošle godine pisali o klanici “Mesopromet” koja se nalazi odmah preko puta stambenih objekata, na samo nekoliko stotina metara od samog centra Smederevske Palanke. Ipak, ubrzo je sve palo u zaborav, a problem za stanovnike ovog malog grada je ostao.

Nepodnošljiv smrad oseća se sa velike udaljenosti, a naročito leti kada je i sam prolazak kroz Njegoševu ulicu mučan. Veliki problem su i muve koje se roje oko životinjskog izmeta, a Palančani su već godinama u strahu od zaraze.

Tu su i svakodnevni krici životinja, pa građani izbegavaju ovo naselje u širokom luku, naročito oni sa malom decom. Takođe, nije poznato ni gde se odlaže ogromna količina otpada, jer svakodnevno i po nekoliko kamiona doveze svinje na klanje.

“Ja sam akciju za izmeštanje klanice pokrenula prošlog leta. Nije nam cilj da ovom akcijom ugrozimo naše sugrađane koji rade u klanici, već da zajedno nađemo rešenje na obostranu korist”, kaže Bojana Radosavljević za Energetski portal i dodaje da u vezi sa problemom postoji i onlajn peticija.

Nekada je, prema njenim rečima, plac na kojem se nalazi klanica bio na periferiji grada. Ipak, kako se grad proširio, sada se postavlja pitanje ko mora da napusti Negoševu ulicu, stanari ili klanica.

Pročitajte još:

“Ja sam na sreću uspela da prodam stan, ali čujem da mnogi imaju problem jer niko neće da kupi stan sa pogledom na klancu. Moje dete svakog dana sluša jezive krike svinja, a na terasu ne izlazimo godinama”, kaže jedna od žiteljki Njegoševe ulice za Energetski portal.

Na pitanje da li je bilo reči o uvođenju filtera, skrubera i zvučne izolacije, Bojana kaže da nije upoznata, mada veruje da bi to bila prevelika investicija za “Mesopromet” te da bi im bilo lakše da se presele. Ona dodaje i da je klanici nedavno ponuđen plac za izmeštanje, mada još uvek nije poznato šta su vlasnici klanice na to odgovorili, niti koja je lokacija placa.

“Mislim da je vreme da se ponovo pokrene ovo pitanje, da ne pomisle da se odustalo”, zaključila je Bojana u razgovoru za Energetski portal.

Milena Maglovski

Novi zakon o OIE zabraniće gradnju hidroeletrana u zaštićenim područjima

18.03.2021

mini-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcus Ganahl)

Kada bude usvojen novi zakon o obnovljivim izvorima energije (OIE) izgradnja svih hidroelektrana u zaštićenim područjima u Srbiji biće zabranjena. Kako je navela ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, u zonama zaštite, bilo da je prva, druga ili treća, neće biti moguća izgradnja hidroelektrane bilo kog tipa ili snage.

“Mini hidroelektrane su tema o kojoj se mnogo govorilo, koja je možda trebalo da bude rešena kroz jedan drugi zakon, u nadležnosti jednog drugog ministarstva, ali budući da je to i pitanje obnovljivih izvora energije, rešili smo da to uredimo kroz novi zakon o obnovljivim izvorima energije. Zaista je bilo mnogo problema sa mini hidroelektranama, pogotovo derivacionim, i nemamo vremena da razmišljamo o prošlosti”, rekla je ministarka.

Kako je objasnila, kao što već postoje velike hidroelektrane u parkovima prirode, kao što je Đerdap, nacrtom zakonoma predviđeno da samo na osnovu odluke vlade može da se razmatra izgradnja hidroelektrane u ovim zonama, ako to predstavlja nacionalni interes, navodi se u saopštenju.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike za Energetski portal, rekli su da će zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, prvi u ovoj oblasti, omogućiti nove investicije i povećanje učešća OIE u ukupnoj proizvodnji energije. Cilj je da do 2040. godine najmanje 40 odsto energije dolazi iz obnovljivih izvora energije.

Pročitajte još:

“Novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, što će proizvođače izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu, a da istovremeno, investitori imaju garantovanu stabilnost i predvidljivost zakonskog okvira. Fid-in tarife zadržavaju se samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći Evropske unije. I ovi podsticaji će se dodeljivati u postupku aukcija po istim pravilima kao i aukcije za dodelu tržišnih premija, što će smanjiti i cene fid-in tarife”, objašnjavaju iz ministarstva.

Kako navode, uveden je novi koncept kupac-proizvođač (eng. Prosumer) koji predstavlja kupca električne energije koji ujedno može da proizvodi električnu energiju za svoje potrebe, a da višak električne energije isporuči u mrežu i umanji račun za utrošenu električnu energiju.

Novi zakon će podstaći korišćenje svih obnovljivih izvora energije, a posebno se očekuje da podstakne korišćenje energije sunca, vetra, biomase.

Milica Radičević

1...582583584...1,672 Page 583 of 1,672

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitaje još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 December

Events for 31st December

Events for 1st January

Events for 2nd January

Events for 3rd January

Events for 4th January

Events for 5th January

Events for 6th January

Events for 7th January

Events for 8th January

Events for 9th January

Events for 10th January

Events for 11th January

Events for 12th January

Events for 13th January

Events for 14th January

Events for 15th January

Events for 16th January

Events for 17th January

Events for 18th January

Events for 19th January

Events for 20th January

Events for 21st January

Events for 22nd January

Events for 23rd January

Events for 24th January

Events for 25th January

Events for 26th January

Events for 27th January

Events for 28th January

Events for 29th January

Events for 30th January

PIŠITE NAM