Home Blog Page 500

Vlada ograničila cene osnovnih životnih namirnica

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Na današnjoj sednici Vlade Republike Srbije doneta je odluka da se ograniči visina cena osnovnih životnih namirnica.

Tako cene kristal šećera, brašna T-400, jestivog suncokretovog ulja, svinjskog mesa – buta i UHT mleka sa 2,8 procenata mlečne masti neće prelaziti nivo cena na dan 15. novembar 2021. godine.

Ograničenje cena utvrđeno je kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu i neće se odnositi na snižene cene (rasprodaje, sezonska sniženja ili akcijske prodaje) ukoliko su bile na snazi 15. novembra 2021. godine, već na redovne, odnosno cene pre sniženja.

Pročitajte još:

Odlukom, koja će biti primenjivana u trajanju od 60 dana, predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci, a za kršenje navedenih odredaba predviđene su i novčane kazne u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara, kao i zabrana vršenja delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Energetski portal

Mihajlović: Zelena agenda će unaprediti saradnju i razvoj regiona

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović predsedavala je na sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice, gde je ocenila da su klimatski izazovi najvažnija tema sa kojom se suočava energetika na globalnom nivou.

Ona je navela da se Energetska zajednica već godinama posvećeno bavi ovim problemom, te da sve što želimo da postignemo u energetici mora biti determinisano očuvanjem životne sredine.

Ministarka je podsetila da su se pre osam godina dve od četiri odluke koje je doneo Ministarski savet odnosile na klimu – Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisijama, a da je danas takođe na dnevnom redu niz odluka usko povezanih sa klimom.

“To je naša obaveza ne samo prema strateškim dokumentima, nego prema našoj planeti. Zato smo prihvatili Zelenu agendu za Zapadni Balkan i moramo da radimo za čistiju energetiku. To je naporan put na kome moramo istrajati”, ukazala je ona.

Pročitajte još:

Mihajlović je napomenula da Srbija preduzima aktivnosti u procesu energetske tranzicije, a da je izmenjen zakonodavni okvir osnova za Zelenu agendu.

“Trenutno smo u fazi izrade integrisanog plana za klimu i energetiku, strategije razvoja energetike do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, kao i akcionog plana za pravednu energetsku tranziciju, kojima će se trasirati put Srbije ka ugljeničnoj neutralnosti. Iskreno verujem da ćemo, blisko sarađujući, voditi Energetsku zajednicu putem uspešnog energetskog i privrednog razvoja, čemu ćemo doprineti i dogovorima i zaključcima koje danas budemo postigli”, zaključila je Mihajlović.

Energetski portal

EK proglasila skakavce sigurnom hranom za ljude

Photo-illustration: Pixabay
Foto: pixabay

Evropska komisija na spisak hrane uvrstila je takozvanog putničkog skakavca (Locusta migratoria), migratornu vrstu koja obitava na našem kontinentu.

Ovo je drugi put da je Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) donela odluku da su insekti bezbedni za konzumaciju, nakon što su u junu odobrili larve brašnara.

Skakavci će moći da se konzumiraju kao grickalice ili da se nalaze u sastavu niza prehrambenih proizvoda. Takođe, prodavaće se u smrznutom ili sušenom obliku nakon što im se uklone krila i noge ili kao prašak.

Pročitajte još:

Proizvodi koji ih sadrže biće označeni

EFSA je sprovela strogu naučnu procenu i zaključila da je putnički skakavac bezbedan za ishranu, bogat proteinima i neškodljiv, iako može da izazove reakcije kod ljudi alergičnih na ljuskare i mekušce. Stoga će proizvodi koji ih sadrže morati da imaju oznake kako bi se potrošači upozorili na moguće alergijske reakcije.

U različitim studijama Organizacija za poljoprivredu i hranu (FAO) identifikovala je insekte kao visokonutritivan i zdrav izvor hrane sa visokim udelom masti, proteina, vitamina, vlakana i minerala.

Insekte svakodnevno konzumiraju milioni ljudi na planeti, a u okviru strategije “Od polja do stola” identifikovani su kao alternativni izvor belančevina koji bi mogao da ubrza zaokret prema održivijoj proizvodnji hrane.

Izvor: Agroklub

Može li Srbija da se prilagodi na nove klimatske uslove?

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Mere adaptacije na klimatske promene u Srbiji moraju da prožimaju sve aspekte života ljudi, od poljoprivrede preko energetike do urbanog planiranja, ali da pre svega treba da podržavaju održivi razvoj – naglasili su učesnici onlajn tribine „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?“, održanoj u organizaciji Klimatskog foruma.

„Ako uništimo vazduh, zemljište, vodu, nećemo imati čime da se prilagodimo”, istakla je dr Mirjam Vujadinović Mandić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu upozoravajući da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine iznosi 7,8 milijardi evra i da se najveća šteta pripisuje sušama. „U poslednjih 20 godina imali smo sedam jakih suša, a u dvadesetom veku smo u 50 godina imali tri jake suše”, predočila je ona.

Pored dr Mirjam Vujadinović Mandić, svoje odgovore na pitanje: „Može li Srbija da se prilagodi na izmenjene klimatske uslove?“, dali su i dr Dragan Milošević, docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, i dr Zorica Ranković-Vasić, vanredna profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Tribinu je moderirao Nemanja Milović, osnivač i urednik portala klima101.

“Srbija se zagreva malo brže nego što je prosek za celu Zemljinu kuglu, u odnosu na drugu polovinu 20. veka zagrejali smo se za 1,3-1,4 stepena”, rekla je dr Mirjam Vujadinović Mandić i dodala da se najveći porast temperature beleži u junu, julu i avgustu, i to za nešto manje od dva stepena. 

„U poslednjih 20 godina imali smo 10 najtoplijih ikada izmerenih godina”, otkrila je meteorološkinja.

Jedan od sektora koji su najranjiviji na klimatske promene i vremenske ekstreme u našoj zemlji jeste poljoprivreda.

„Ukupno 40,6 odsto stanovništva kod nas bavi se nekim vidom poljoprivrede”, konstatovala je dr Zorica Ranković-Vasić i dodala da se zemljoradnici već sada suočavaju sa određenim izazovima izmenjene klime kao što su neravnomerne količine padavina, suše, raniji period sazrevanja i veća opasnost od mraza, ali i smanjen kvalitet zemljišta.

Ovo zahteva promenu u odnosu na  tradicionalnu poljoprivredu.

„Jako malo se sadašnji poljoprivredni proizvođači mogu osloniti na učenja naših starih, međutim u praksi to nije slučaj. U praksi se poljoprivrednici dosta oslanjaju na to kako su radili njihovi preci”, objasnila je.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, određeni deo zemljoradnika se ipak adaptira na izmenjene klimatske uslove i to na različite načine, od montaže protivgradnih mreža preko instalacije sistema za navodnjavanje do pomeranja datuma setve i berbe i izbora otpornijih sorti.

„Urbanizacija pojačava efekat klimatskih promena. Urbana zona Novog Sada je u toku toplotnih talasa noću i do osam stepeni toplija u odnosu na seoske i prirodne zone van grada”, rekao je dr Dragan Milošević i naglasio negativan uticaj toplotnih talasa na zdravlje ljudi.

Prema njegovoj oceni, u srpskim gradovima postoje dobri projekti u sektoru klimatski odgovornog planiranja kao što je zeleno-plavi park u Beogradu, ali to su i dalje tek fragmenti pametnog grada i još uvek zaostajemo za Ljubljanom kao dobrim regionalnim primerom. Milošević je na svetskom nivou u toj oblasti istakao Singapur, a na evropskom Helsinki, Cirih i Amsterdam.

Pomak Amsterdama, Milošević je obrazložio uključivanjem građana: „Pametni gradovi koriste podatke i vizije lokalnog stanovništva.”

Adaptacijom i prilagođavanjem moramo da se bavimo zato što ćemo u suprotnom istrpeti velike štete u svim sektorima privrede i to će uticati i na životnu sredinu i zdravlje ljudi, zaključak je tribine.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Otvoren novi poziv za startap program Raising Starts

Foto: Promo
Foto: Promo

Naučno-tehnološki park Beograd (NTP Beograd), raspisao je uz podršku Vlade Švajcarske i u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Niš (NTP Niš) i Naučno-tehnološkim parkom Čačak (NTP Čačak), novi poziv za Raising Starts, prvi pre-seed program koji startap timovima i kompanijama u najranijim fazama razvoja donosi stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativne ideje.

Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo i do 15.000 CHF za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.

Na aktuelni Javni poziv mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva.

Prijave su otvorene do 28. decembra, za više informacija pogledajte ovde.

Učešćem u programu startap timovi i kompanije steći će neophodna znanja i veštine kako da premoste prepreke na putu od inovativne ideje do spremnosti za investicije i izlazak na globalno tržište. Cilj je podrška osnivanju i razvoju novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i smanjenju odliva mozgova, omogućivši mladima da u Srbiji, iz svojih gradova, razvijaju inovativne biznise rame uz rame sa svetom. Uz sveobuhvatne obuke, startapi će dobiti i posebnu podršku u oblasti prava intelektualne svojine, a biće im omogućen i pristup savremenim inovacionim laboratorijama, mentorima, investitorima i drugim startap osnivačima u mreži naučno-tehnoloških parkova.

Na prvom javnom pozivu za Raising Starts program krajem 2020. godine od 183 prijavljenih timova, njih 13 je dobilo sveobuhvatnu stručnu i finansijsku podršku za ubrzan razvoj inovativnih ideja. Kroz više javnih poziva, Raising Starts će u naredne tri godine, uz podršku Vlade Švajcarske, podržati osnivanje i razvoj do 100 novih startap kompanija u regionima Beograda, Niša i Čačka.

Izvor: Naučno-tehnološki park Beograd

Ovo su tri najveća solarna parka na svetu

Photo-illustration: Pixabay

U jeku globalne energetske tranzicije niklo je mnogo malih solarnih elektrana čije se snage mere u kilovatima, ali i brojni gigantski solarni parkovi koji mogu da snabdevaju stotine hiljada domaćinstava zelenom električnom energijom. Ovo su tri trenutno najveća solarna parka na svetu, premda je moguće da će se ova lista uskoro promeniti budući da je u toku intenzivno ulaganje u solarne kapacitete širom sveta.

 „Badla“, Indija 

Država Radžastan u Indiji kao da je stvorena za igradnju solarnih elektrana – u obilju suvih i peščanih predela, u kojima temperature često prelaze 48 stepeni celzijusa, gotovo da nema života, ali ono što ne godi živim bićima, godi solarnim elektranama.

Tako je Radžastan, sa 325 sunčanih dana godišnje, postao dom najvećeg solarnog pakra na svetu -„Badla“.

Ovaj gigantski solarni kompleks prostire se na 5.700 hektara, a sastoji se od 10 miliona solarnih panela o kojima brine oko 300 zaposlenih. „Badla“ ima instalisanu snagu od 2.245 MW i proizvodi električnu energiju za oko 800.000 domaćinstava.

Budući da je lociran u pustinji gde su peščane oluje česte, ovaj solarni park opremljen je i sistemom automatkog čišćenja.

 „Huange“, Kina 

Kina ima ubedljivo najviše instalisanog kapaciteta obnovljivih izvora energije – blizu 1.000 GW. Od toga dobar deo čini solarna energija, a drugi najveći solarni park na svetu smešten je u kineskoj provinciji Ćinghaj.

Solarni park „Huange“, instalisane snage 2.200 MW, u vlasništvu je državne komunalne kompanije „Huanghe Hidropower Development“. Nakon samo četiri meseca izgradnje, „Huange“ je pušten u rad 2020. godine, a u planu je i proširenje kapaciteta ovog parka na 16 GW.

Intenzivnim ulaganjem u obnovljive izvore energije Kina nastoji da ostvari svoj cilj od 60 odsto električne energije iz čistih izvora do 2050. godine.

„Pavagada“, Indija

Solarni park „Pavagada“ prostire se na 13.000 hektara u Karnataki, Indija. Pušten je u rad 2019. godine, a od aprila ove godine „Pavagada“ je treći najveći solarni park u svetu. Njegova instalisana snaga je 2.050 MW, a godišnja ušteda ugljen-dioksida iznosi pola miliona tona.

Savezna država Karnataka na jugu Indije ima najviše instalisanog solarnog kapaciteta u ovoj zemlji, a čak 20 odsto dnevnih potreba stanovništva za električnom energijom pokriva solarna energija.

U Indiji 38 odsto od ukupnog instalisanog energetskog kapaciteta čine obnovljivi izvori, čime je ova zemlja treća u svetu po proizvodnji zelene energije, odmah posle Kine i SAD-a.

Milena Maglovski

Stiže vozilo budućnosti – Predstavljen leteći “Reno četiri” (VIDEO)

Foto-ilustracija: Pixabay

U velikom stilu Renault slavi 60. rođendan i posebnim iznenađenjem obradovali su sve ljubitelje ovih četvorotočkaša. Zahvaljujući posebnoj saradnji sa centrom za razvoj ekosistema mobilnosti TheArsenale, predstavili su legendarnu “četvorku” koja može da poleti i ovo je, sigurno, najbolji rođendanski poklon.

“Reno četiri” je jedan od najprodavanijih automobila, za 30 godina prodato je osam miliona primeraka. Ostaje nam da vidimo da li će njegov “leteći” naslednik doživeti istu slavu.

“AIR4” definitvno je vozilo budućnosti, kako se navodi u saopštenju ove kompanije, jer “gleda na vreme kada će putevi biti iznad nas”. Napravljen je od ugljeničnih vlakana i odlikuje ga isti dizajn kao retro Renault 4, samo što, za razliku od starijeg brata, leti. 

Nema točkove, već propelere sa dve elise, po jedan u svakom uglu vozila potiska po 95 kilograma. U njega je ugrađena litijum-polimerska baterija od 90.000 mAh.

Pročitajte još:

Može da dostigne maksimalnu horizontalnu brzinu od 26 metara u sekundi, što je 93 km/h, pri maksimalnom nagibu od 70 stepeni. Može da leti do 700 metara visine.

Ovaj automobil osmišljen je, dizajniran i napravljen u Francuskoj, a srećnici koji posete salon  L’Atelier Renault u Parizu, imaće priliku i uživo da ga vide.

Milica Radičević

Crna Gora – Prostorni plan u skladu sa razvojem obnovljivih izvora energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)
Foto-ilustracija: Pixabay

Prilikom izrade Prostornog plana Crne Gore mora se obezbediti energetska sigurnost i rezervisati prostor za ključnu infrastrukturu, poput dalekovoda, hidroelektrana, solarnih i vetroelektrana. Glavni izazovi na tom putu biće otvoreno tržište energije, kao i puna integracija obnovljivih izvora energije, zaključeno je na drugom konsultativnom sastanku na izradi Koncepta Prostornog plana Crne Gore, koji je održalo Ministarstvo ekologije, prostornog planiranja i urbanizma sa stručnjacima iz oblasti energetike.

Ministar ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ratko Mitrović je kazao da je energetika, poput saobraćaja, pokretač razvoja Crne Gore, ali u isto vreme, energetski razvoj, mora da prati i zaštita životne sredine.

Kako navode u saopštenju Ministarstva, obrađivač Plana u oblasti energetike Zoran Miljanić naveo je da je u periodu trajanja Plana, do 2040. godine neophodno obezbediti sigurnost snabdevanja energijom, razvoj konkurentog tržišta i održivi energetski razvoj.

Prof. Branko Radulović, koji je sastanku pristustvovao kao stručnjak iz oblasti privrednog razvoja, poručio je da se mora imati vizija, da se napravi plan koji će biti održiv, ali i ekonomski isplativ.

Pročitajte još:

“Nadam se da će, na kraju, predlog Plana izglasati 81 poslanik, jer nam je to jedan od najvažnijih strateških dokumenata“, poručio je Radulović.

Kada je u pitanju oblast elektrokomunikacija, glavni zaključak sa sastanka je da infrastruktura mora biti dostupna u celoj Crnoj Gori, jer nam je pandemija COVID-19 pokazala značaj novih trendova u poslovanju i digitalne tranzicije.

Svetlana Jovanović, rukovodilac izrade Prostornog plana CG predstavila je strateške ciljeve za rudarstvo, mineralne sirovine, ugljovodonike, i navela važnost razumne eksploatacije mineralnih sirovina, kako bi se rešio konflikt između eksploatacije i zaštite životne sredine. 

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva kapitalnih investicija, EPCG-a, CEDIS-a, CGES-a, Inženjerske komore, Uprave za ugljovodonike, profesori Elektrotehničkog fakulteta, kao i predstavnici MEPG-a.

Izvor: RTCG

Porez na vozila po godištu – koliko će građani plaćati od 1. januara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Usvojene su nove skale za oporezivanje motornih vozila prilikom registracije, pa će se porez obračunavati po godištu, a ne po kubikaži, piše RTS.

Pojeftinjenje se odnosi samo na vozila stara od pet do 20 godina, sa zapreminom motora preko 2.000 kubika.

O tome u kojoj će meri nove skale za oporezivanje motornih vozila prilikom registracije, koje su usvojene na predlog Ministarstva finansija, značiti vozačima – govori podatak da je prosečna starost vozila u Srbiji oko 17 godina.

Slavica Savičić iz Ministarstva finansija je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla da će, prema nekim analizama, nove skale važiti za oko 60.000 vozila.

“Svi u ovoj grupi će imati korist. Duže vreme imate neku nesrazmeru, oni su u nekoj težoj poziciji, tako da ovim izmenama svi koji su u ovoj grupi, mislim da će biti zadovoljni. Ali najveći iznos propisanog poreza plaćaju vozila preko 3.000 kubika. Suštinski, kada primenite ove procente, čini mi se da će oni imati najveći benefit od ovih izmenama”, rekla je Savičić.

Pročitajte još:

Koliko je umanjenje 

Objašnjava da se do sada porez plaćao prema kubikaži i starosti, a da se ovom korekcijom dolazi do manjih nameta, jer se porez umanjuje za određeni procenat.

Tako će, umesto umanjenja od 40 odsto, koliko je bilo do sada, oni koji imaju automobil star od 10 do 20 godina imati popust od 65 odsto.

Oni koji su vozili automobil star od osam do 10 godina imaće 40 odsto umesto 25 odsto umanjenja, koliko je bilo do sada. Za vozila stara od pet do osam godina predviđen je popust od 25 odsto umesto dosadašnjih 15 odsto. Za vozila starija od 20 godina umanjenje nije menjano, te će i dalje biti 80 odsto.

Foto-ilustracija: Pixabay

“Ovde se išlo na varijantu da vozila starija od 20 godina ostanu na istom nivo i da nemamo nikakvo umanjenje, imajući u vidu i ekološke razloge. S druge strane, ovde se vodilo računa i o bezbednosti na putevima. Pokušali smo i te aspekte da sagledamo, da damo umanjenje ljudima koji su do sada imali velike obaveze po tom osnovu, a da se s druge strane vodi računa i o ekologiji i o bezbednosti”, kaže Savičić.

Dodaje da se zbog toga i ne očekuje veći uvoz starijih automobila iz inostranstva.

Hibridna i električna vozila ne plaćaju porez 

Predstavnica Ministarstva finansija ističe da se sa radom na ovom problemu krenulo još 2019. godine, a da su u prethodnom periodu od ove vrste poreza potpuno oslobođena hibridna i električna vozila.

Poručuje da je ovo ministarstvo uvek spremno da razmotri sve inicijative koje se odnose na poreze, te da će se nastaviti razmatranje različitih opcija, kako bi se pronašla prava mera da svi budu zadovoljni.

Zakon je u petak usvojen u Skupštini Srbije, a primena počinje 1. januara naredne godine.

Izvor: RTS

Dekarbonizacija Srbije na Međunarodnom kongresu i izložbi o KGH 1–3. decembra 2021.

Foto: Promo
Foto: Promo

Ugljen-dioksid je nusprodukt skoro svake čovekove aktivnosti. Njegovo prekomerno ispuštanje u atmosferu dovodi do zagrevanja planete – efekta staklene bašte. Kako postajemo iskreniji prema životnoj sredini, tako otkrivamo, tačnije, priznajemo razne izvore ugljen-dioksida kojima ranije nismo posvećivali pažnju.

Loše projektovana i izvedena zgrada traži mnogo energije da bi stanovi bili topli. U svetu se sve više znanja i novca ulaže u energetski efikasne zgrade, kojima je potrebno vrlo malo energije za rad svih sistema u njima – a tu energiju mogu i same da proizvode, gde god ima dovoljno sunčeve svetlosti. 

Republika Srbija je napravila Akcione planove za zelene gradove i održivu energiju i klimu. Glavna tema tih planova jesu sistemi daljinskog grejanja koji ispuštaju mnogo ugljen-dioksida, ali i mnogo toplote u životnu sredinu. 

To je glavna tema panela „Zeleni gradovi, dekarbonizacija daljinskog grejanja, korišćenje obnovljive i otpadne toplote“ koji se 1. decembra održava u okviru 52. Međunarodnog kongresa i izložbe o KGH, u Beogradskom Belekspocentru. Svoje učešće najavili su prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka Rudarstva i energetike Republike Srbije i prof. dr Zoran Radojičić, Gradonačelnik Beograda – što pokazuje značaj teme jedne od sesija tradicionalnog Međunarodnog kongresa i izložbe o KGH. 

O ozbiljnosti tog panela govore i drugi učesnici: Pol Fos, direktor Euroheat & Power, Belgija i Lars Gulev, Danska – dveju zemalja koje su uspele da reše probleme sa kojima se Srbija sada suočava. Ljubomir Maćić, Ekonomski institut, Beograd, Bojan Bogdanović, EBRD, Beograd, Petar Vasiljević, Clean Energy Solutions, Beograd, Radmilo Savić, Beogradske elektrane, Amer Karabegović, Danfoss, Volfgang Kramer, Gilles i Vladimir Milovanović, Beo čista energija, Beograd.

Pročitajte još:

Druga velika tema Međunarodnog kongresa i izložbe o KGH je isključenje ili smanjenje upotrebe rashladnih sredstava koja oštećuju ozonski omotač UN Environment, Ministarstvo zaštite životne sredine i Društvo za KGH, pri SMEITS-u – organizator Kongresa – brinu o zaštiti ozonskog omotača u Srbiji. Još od 2011. godine prvog četvrtka u decembru vrhunski stručnjaci iz zemlje i sveta govore o tom aspektu zaštite životne sredine. Halvart Kopen, koordinator ESA mreže UNEP OzonAction, Bojana Radeski, rukovodilac Grupe za zaštitu ozonskog omotača u Ministarstvu zaštite životne sredine Republike Srbije i Slobodan Pejković, predsednik Komiteta za rashladnu tehniku, toplotne pumpe i energetsku efikasnost Društva za KGH, u Beograd dovode svoje kolege, razmenjuju iskustva i pripremaju se za nove izazove.

Šta povezuje bezbednost, standardizaciju, reindustrijalizaciju Srbije, njen rurbani (ruralni i urbani) razvoj, zgrade nulte potrošnje energije, poljoprivredu, toplotne pumpe?

Prof. Marija S. Todorović, predsednica Komiteta za obnovljive izvore energije, umetnički povezuje naizgled različite struke i teme, koje zajedno moraju da pomognu Srbiji da svoje resurse čuva i pametno ih troši. Ove godine – dekarbonizacija je osnovna tema sesije koju je pripremila profesorka Todorović.

Generalni pokrovitelj ovogodišnjeg Kongresa je domaće preduzeće Elcom Trade, Beograd, ekskluzivni uvoznik i distributer uređaja Midea i ovlašćeni diler klima-uređaja Daikin.

Susreti kolega, razmena iskustava, zajednički nastup na tržištu, prikazivanje novih tehnologija i rešenja osnovni su elementi izložbe koja se svake godine održava uporedo sa Kongresom. Prva nedelja u decembru je preko pola veka rezervisana za Međunarodni kongres i izložbu o KGH. Broj kompanija koje izlažu stalno je trocifren, a kompanija TROX je učestvuje preko četiri decenije! Baš je direktor te kompanije pre više godina zahvalio prof. Branislavu Todoroviću, predsedniku Društva za KGH, što je na jednom mestu okupio sve postojeće i buduće saradnike, pa on ne mora da obilazi tadašnju Jugoslaviju. Ove godine TROX Austria GmbH Predstavništvo Srbija nosi titulu pokrovitelja izložbe.

Skup je zadržao regionalni karakter i okuplja kolege i kompanije iz svih gradova bivše Jugoslavije, ali i velike multinacionalne kompanije kojima je naš region zanimljivo tržište. 

Više stotina studenata iz zemlje i sveta učestvuje na Kongresu, posećuje izložbu, a domaći studenti učestvuju na Nacionalnom studentskom takmičenju, čiji pobednik predstavlja Republiku Srbiju, Društvo za KGH i svoj fakultet i Društvo na REHVA-inom studentskom takmičenju sledeće godine.

Ovogodišnji učesnik ovog poznatog kongresa je i kompanija MT-KOMEX na čijem štandu posetioci će moći da dobiju sve informacije o izgradnji solarnih elektrana, kao i o uštedi energije i smanjenju emisije štetnih gasova koji se ostvaruju instalacijom solarnih panela za proizvodnju električne energije. Osim toga, predstavnici kompanije pokazaće i konkretne rezultate koje su postigli na uvođenju elektromobilnosti u Srbiji. Kako pronaći punjače za punjenje električnih vozila, koliko ih ima u Srbiji i od čega zavisi dužina punjenja vozila, samo su neka od čestih pitanja na koja će ekipa kompanije MT- KOMEX rado pružiti odgovore. Za lakše snalaženje u svetu elektromobilnosti, tu je i platforma i aplikacija charge&GO koja je već dostupna svim vozačima električnih vozila u Srbiji.

Međunarodni kongres i izložbu o KGH 1–3. decembra 2021. organizuje Društvo za klimatizaciju, grejanje i hlađenje pri Savezu Mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS). Sva dešavanja na Kongresu i izložbi nastavljaju se u tromesečnom časopisu „KGH“, koji je ove godine obeležio pola veka redovnog izlaženja, u mesečnim elektronskim biltenima.

Izvor: SMEITS

Rešavanje problema aerozagađenja u Kosjeriću

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U “Gradskoj toplani“ u Kosjeriću završeni su radovi na rekonstrukciji kotla i izgrađena je nova gasna stanica koja će sledeće nedelje biti priključena na gas. Prelazak na ekološki prihvatljiviji gas u velikoj meri će popraviti kvalitet vazduha u centralnom delu opštine, navodi se u saopštenju Vlade

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović istakla je da je to ministarstvo uložilo značajna sredstva kako bi se u Kosjeriću smanjilo zagađenje u grejnoj sezoni, pri čemu je prvi talas podrške usmerilo na najkritičnije tačke.

Ona je najavila da će u drugoj fazi projekta, u proširenom delu toplane, biti instalirana dva najsavremenija kotla, čime će se stvoriti uslovi da se na daljinsko grejanje priključe još dve škole, dve sportske hale, Dom zdravlja i stambena zgrada sa 48 stanova.

Pročitajte još:

“Očekujem da druga faza bude gotova početkom naredne godine, a kompletnom realizacijom ovog projekta omogućićemo bolji kvalitet života za građane Kosjerića”, rekla je Vujović.

Prema njenim rečima, Ministarstvo je toj lokalnoj samoupravi na javnom konkursu dodelilo sredstva i za sufinansiranje zamene individualnih ložišta.

Ona je ukazala na to da su ugovori o podršci potpisani sa 122 porodice, koje će se od ove sezone grejati na pelet, dodavši da se očekuje da će realizacijom projekata, čiji je cilj prelazak na ekološki prihvatljivije energente, zagađenost vazduha u centru Kosjerića biti smanjena za 70 odsto.

Energetski portal

Protest za bezopasan vazduh – „STOP ekološkom izbeglištvu“

Foto: fejsbuk skrinšot
Foto: Fejsbuk skrinšot

Danas je održan treći po redu protest za bezopasan vazduh u organizaciji neformalne grupe građana „Eko Straža“ kako bi se još jednom skrenula pažnja na najveći ekološki problem u Srbiji – zagađenje vazduha od kojeg godišnje umre 15.000 ljudi.

Gotovo da nema grada u Srbiji u kome koncentracija PM čestica nije premašila dozvoljeni nivo od početka grejne sezone, a Pirot, Leskovac, Niš, Novi Pazar i Beograd ovih dana su u  samom vrhu.

Kolona se uputila ka Institutu za javno zdravlje Srbije gde su se govornici obratili prisutnima kojih je, prema procenama organizatora, bilo preko 10.000.

Doktorka Marijana Matejic Spasic objasnila je građanima na koji način aerozagađenje utiče na naše zdravlje. Ona je upozorila da dugotrajna izloženost PM 2.5 česticama, koje prodiru u krvotok i oštećuju arterije, pravi nepopravljivu štetu ljudskom zdravlju, pa otuda ne čudi što je u Srbiji najveći stepen oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti.

Pročitajte još:

Milica Lukic, naučna saradnica na Geografskom fakultetu, osvrnula se na nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja životne sredine kojima je zagađujućim postrojenjima produžen rok da pribave neophodne dozvole.

To znači da će 181 postrojenje, koliko ih je trenutno bez neophodnih integrisanih dozvola, nesmetano moći da zagađuje životnu sredinu do kraja 2024. godine. Među ovim postrojenjima su i ozloglaženi Ziđin u Boru, Železara u Smeredevu i mnogi drugi, istakla je Lukić.

Bojan Simišić iz „Eko Straže“ pozvao je nadležne da poštuju Ustav jer svaki građanin ima pravo na čist vazduh. On je dodao da su se građani okupili jer ne žele da odu u „ekološko izbeglištvo“, već da ostanu u svojoj zemlji i bore se za svoja osnovna prava. Ukoliko vlasti u roku od mesec dana ne odreaguju na zahteve sa protesta, uslediće novi protesti i blokada saobraćaja, najavila je “Eko Straža”.

Milena Maglovski

Za uspešnu borbu za zdravu životnu sredinu potrebna je hrabrost

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Nacionalna ekološka asocijacija

U aprilu ove godine, stručnjaci i profesori iz oblasti zaštite životne sredine su oformili “Nacionalnu ekološku asocijaciju” (NEA). Ovo možda i ne bi bila vest koja izaziva naročitu pažnju javnosti da nije činjenice da, uprkos aktivnostima brojnih i raznovrsnih institucija i udruženja koja u prvi plan stavljaju borbu za zdravije okruženje, i dalje postoji nedvosmislena potreba za nezavisnom procenom problema u ovoj oblasti.

Osnivači ove asocijacije poručuju da će oni predstavljati tu neophodnu nezavisnu stručnu instituciju koja će realno prikazivati sve ono što bi trebalo uraditi kako bi se prevazišle greške i nedostaci u oblasti zaštite životne sredine. Naši građani su pokazali veliku zainteresovanost za rešavanje problema zagađenja vazduha, vode i zemljišta. Iskazali su spremnost za promene i želju da svojim učešćem doprinesu da do tih promena dođe.

NEA je tu da ih usmeri, posavetuje i pomogne u rešavanju problema, kaže meteorolog Milenko Jovanović, jedan od osnivača asocijacije. Ipak, u čemu se konkretno ogleda pomoć koju NEA nudi?

“Ljudi od iskustva, dovoljnog znanja iz ove oblasti, ali i ličnog integriteta, ne jureći položaje i naklonost nadređenih, odlučili su da se pozicioniraju na stručnom nebu ekologije i daju nesebičan, makar skromni, doprinos u situaciji koju obeležavaju nečinjenje i status quo. Odbijajmo da politizujemo naše buduće delovanje u oblasti koja je zbog, uglavnom pogrešne višedecenijske politike, zapala u ozbiljan ćorsokak kad je reč o ostvarenju zakonskog i ustavnog prava građana na prihvatljiv nivo kvaliteta životne sredine. Drugim rečima, stavili smo stručne razloge na prvo mesto“, objašnjava Milenko Jovanović.

U fokusu:

Budući da izostaju ili kasne reakcije donosilaca odluka na kontinuirano pogoršanje kvaliteta životne sredine, Milenko smatra da u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji i nisu imali mnogo izbora. „Srbija mora biti zdravije i čistije mesto za život njenih građana”, kaže on i ističe da je misija Nacionalne ekološke asocijacije stalna, uporna i zajednička borba, preko institucija, aktivizma i pre svega uz stručnu podršku, za smanjenje zagađenja naše jedine i najlepše zemlje. U prirodi, među životinjskim svetom, nema slučajeva da jedinke ili zajednice svoj životni prostor ugrožavaju kao što to radi ljudska vrsta.

Stoga, ako zagađenje životne sredine posmatramo samo kao ugrožavanje prirodnog staništa ljudske vrste, kaže Milenko, a ne kao kombinovani udar na zdravlje ljudi, to može dati alibi nekompetentnim donosiocioma odluka da se i dalje ne bave ovim problemima na pravi način. NEA okuplja veliki broj odgovornih i stručnih ljudi iz različitih segmenata zaštite životne sredine. Ipak, ključna osobina ovih ljudi je hrabrost, sve ređa osobina, naglašava naš sagovornik.

„Među članovima ima i dosta lekara, profesora koji mogu pomoći u analizi i objašnjenju uticaja prekomernog zagađenja na zdravlje ljudi, naročito osetljivih kategorija, kao što su deca. Ako svake godine u Srbiji od prekomernog zagađenja ambijentalnog vazduha umre oko 7.500 ljudi (prema metodologiji SZO) ne postoji veći prioritet da se taj broj smanji merama koje su poznate, ostvarive i stručno opravdane. Osnivači asocijacije imaju velike planove, a uskoro će potpisati Memorandum o saradnji sa desetak organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Oni žele da ojačaju mrežu razmena informacija i da pomognu udruženjima u stručnoj interpretaciji problema i rešenja.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Za svaki poseban slučaj ugrožavanja životne sredine i zdravlja građana postoji rešenje, često kompleksno, skupo i neplanirano. Ipak, za svaku takvu situaciju zajedničko je inicijalno nepriznavanje tog problema i odsustvo odlučnosti da se nešto preduzme. To je isključivo u domenu institucija, koje kao da nisu spremne da se suoče sa priznavanjem dosadašnjih propusta. A zapravo bi trebalo da hrabro krenu u borbu koja se mora dobiti zbog građana“, kaže Milenko i savetuje da se što pre ugledamo na Sloveniju, Hrvatsku, Rumuniju ili Mađarsku, gde je bavljenje životnom sredinom pitanje demokratskih prava građana.

Kao po pravilu, kod nas tek nakon pritiska građana i udruženja dolazi, premda nevoljno, do reakcije nadležnih institucija. „I dalje ostaje nejasno ko su savetnici koji su predložili određenu meru“, kaže Milenko.

„Želim da naglasim da je nerealno očekivati od političara da budu stručni, kao što je i nedopustivo da oni donose odluke u ime struke.”

Priredila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala VODNI RESURSI.

Akcija “Kabasto u narandžasto” u Užicu

Foto: Grad Užice
Foto: Grad Užice

Užičani imaju priliku da od 26. do 29. novembra odlože svoj kabasti otpad u namenske kontejnere, koji će biti raspoređeni na 20 lokacija na teritoriji svih gradskih mesnih zajednica. To je ujedno i zvaničan početak novog načina upravljanja kabastim otpadom koji je uspostavljen u okviru BWL projekta, navodi se u saopštenju Grada.

Podsetivši da Grad Užice ulaže velike napore kako bi se poboljšao nivo komunalnih usluga, gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević istakla je da će se raditi na nabavci nedostajuće komunalne opreme i vozila, ali i upošljavanju većeg broja radnika. Takođe, kao posebno značajnu navela je podršku resornog Ministarstva zaštite životne sredine ali i međunarodnih fondova. Ona je Užičane pozvala da se uključe u realizaciju ovog projekta i tako daju svoj doprinos.

“Bez učešća svakog pojedinca ovaj projekat sigurno neće biti uspešno realizovan. Zato, sigurna sam da će građani Užica prepoznati značaj pravilnog upravljanja kabastim otpadom, zarad očuvanja životne sredine čistijeg i lepšeg Užica u budućnosti. Pozivam Užičane da kabasti otpad odlažu u kontejnere koji će ovog vikenda biti postavljeni na lokacijama širom grada i da to čine svakog poslednjeg vikenda u mesecu. Slažemo se da nam je zdrava životna sredina na prvom mestu, a ovo je prilika da svi zajedno pokažemo da je zaista tako”, rekla je Raković Radivojević.

Pročitajte još:

Momir Milovanović direktor RCUO Duboko istakao je da su ovo najbolji primeri kako se međusobnom saradnjom dolazi do dobrih rezultata

“Za nas je ovaj projekat veoma važan jer kabasti otpad više neće dolaziti pomešan sa komunalnim otpadom, što će pre svega uticati na manje opterećenje tela deponije. Taj otpad će biti tretiran u drobilici a usitnjeni materijal će se usmeravati u dalje tokove i to: ekonomski isplativi deo otpada će se plasirati na tržište sekundardnih sirovina (metal, drvo, plastika…), onaj deo koji nema tržišnu vrednost, ali ima energetski potencijal (drvo lošeg kvaliteta, tekstil, guma…) biće usmeren ka proizvodnji alternativnih goriva za cementnu industriju, dok će sav ostatak, koji nema ni tržišnu ni energetsku vrednost biti deponovan, pri čemu će zauzimati značajno manji prostor usled smanjene zapremine i gabarita”, istakao je Milovanović.

Stari nameštaj, žičana jezgra/dušeci, pokućstvo, bela tehnika, tepisi zamenjena stolarija, tehnička oprema, auto gume i auto-plastika, gabaritna ambalaža i sve drugo što nije komunalni otpad, a glomazno je svrstava se u kabasti otpad i može se odlagati u narandžaste kontejnere. Ukoliko iz bilo kog razloga,  dinamika postavljanja kontejnera ne odgovara nečijim potrebama, kabasti otpad se može dovesti i lično na lokaciju Reciklažnog dvorišta na deponiji Duboko , bez nadoknade, svakog radnog dana u intervalu od 07:00-14:00. Ko se opredeli za ovu opciju, očekivanje je da svoj otpad sam istovari i razvrsta na lokaciji u, za tu namenu, postavljenim boksevima.

Informacije o terminima odvoza i lokacijama za odlaganje kabastog otpada mogu se dobiti na besplatnom broju JKP “Bioktoš”: 0800-031-030, dok se informacije o dopremi i načinu odlaganja otpada u Reciklažno dvorište, mogu dobiti na besplatnom broju JKP “Duboko”: 0800-031-032.

Energetski portal

Akademija inženjerskih nauka i Ministarstvo partneri u razvoju rudarstva i energetike

Foto-ilustracija: Unsplash (Red Zeppelin)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike i Akademija inženjerskih nauka Srbije potpisali su sporazum o saradnji jer je, kako je tom prilikom navela ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, nemoguće raditi na strateškim dokumentima, razvoju energetike i investicionim poduhvatima bez saradnje sa ljudima koji imaju dovoljno znanja i iskustva.

„Mislim da će sporazum doneti kvalitet na izradi strateških i normativnih dokumenata koje Ministarstvo sprema i da ćemo zajedno raditi na definisanju i realizaciji planova i projekata koji su ključni za razvoj energetike u Srbiji. Pred Srbijom je veliki investicioni poduhvat koji je nemoguće sprovesti bez struke i ljudi koji imaju dovoljno i znanja i iskustva. Verujem da će znanje kojem Akademija raspolaže i koje će ponuditi Vladi, odnosno državi, biti veoma korisno i da će sve što radimo u oblasti rudarstva i energetike biti kvalitetnije”, izjavila je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, Akademija će učestvovati u izradi strateških dokumenata – Strategije razvoja energetike i Nacionalnog integrisanog plana za klimu i energetiku i učestvovati u definisanju svih energetski održivih planova i projekata koje ćemo u narednim decenijama realizovati sa ciljem da ostanemo energetski bezbedni.

Pročitajte još:

Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije prof. dr Branko Kovačević naveo je da je novi sporazum praktično nastavak saradnje sa potpredsednicom Vlade budući da su sličan sporazum imali i dok je vodila Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

“Saradnju u oblasti rudarstva i energetike vidimo kao ključnu kada govorimo o razvoju ovih sektora u Srbiji, jer mislimo da možemo da pomognemo, imajući u vidu da je energija strateški resurs. Želimo da razgovaramo o svim temama i o svim izvorima energije, posebno o OIE i nuklearnoj energiji koja je ponovo aktuelna, kao i o pametnim mrežama za povezivanje potrošača. Imamo sve profile inženjera, i za gas i naftu i za elektroenergetiku. Verujem da će saradnja doprineti i Akademiji i Ministarstvu, i u krajnjem slučaju da će doneti mnogo toga dobrog državi“ , rekao je Kovačević.

Sporazumom je predviđeno da Ministarstvo i Akademija sarađuju u pripremi i sprovođenju strateških dokumenata, planova i projekata od zajedničkog interesa kroz razmenu informacija i podataka, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti rudarstva, transporta i skladištenja energenata, proizvodnje i distribucije električne energije. Takođe, saradnja se odnosi i na borbu sa klimatskim promenama i zaštitu životne sredine, kao i veće korišćenje OIE, te učešće predstavnika Ministarstva u odborima Akademije, i učešće članova AINS u radnim grupama Ministarstva, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

Blokade puteva širom Srbije – protest protiv Zakona o eksproprijaciji

Foto: Fejsbuk/Kreni-promeni

U organizaciji Kreni-promeni i nekoliko ekoloških udruženja danas su u Beogradu i gradovima širom Srbije održani protesti protiv usvojenog Zakona o referendumu i dolaska kompanije Rio Tinto.

Okupljeni građani širom Srbije blokirali su glavne saobraćajnice na sat vremena. Sve vreme prisutne su policijske patrole koje su sprečavale okupljene da mirno izraze svoje nezadovoljstvo.

Nakon blokada velikih saobraćajnica u Beogradu, okupljeni su krenuli ka zgradi Vlade Republike Srbije. Njih je predvodio Aleksandar Jovanović Ćuta, nakon kratkog zadržavanja ispred zgrade Vlade, on se zahvalio okupljenim građanima, naglasivši da je blokadama širom Srbije postignuto mnogo toga, nakon čega su okupljeni počeli da se razilaze.

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, poručila je da su blokade puteva neodgovorni potezi koji nemaju veze sa ekologijom.

Podsetimo, Vlada Republike Srbije usvojila je izmenjeni i dopunjeni Zakon o eksproprijaciji, koji drastično ubrzava proces, a svi postupci dobijaju status „hitnog“ ukoliko Vlada ustanovi da je projekat od javnog interesa.

Pročitajte još:

Kao glavni razlog izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji, aktivisti navode kompaniju Rio Tinto koja je do sada uspela da otkupi manje od trećine predviđenog zemljišta, a ukoliko predlog Zakona bude usvojen, strana kompanija lako će doći do svih neophodnih parcela.

I pored dve peticije sa preko 300.000 potpisa, stavova vodećih pravnika, ogromnog protesta u Beogradu! Vlada je usvojila Zakon o referendumu i inicijativi i Zakon o eksproprijaciji, navodi se u saopštenju Kreni-promeni.

Organizatori najavljuju nove mirne proteste za subotu, 4. decembar.

Milica Radičević

1...499500501...1,670Page 500 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs