Home Blog Page 476

Hrvatska – 637,5 miliona evra za ublažavanje rasta cena energenata

Foto ilustracija: Pexels
Foto-ilustracija: Pexels

Paket mera za ublažavanje rasta cene energenata vredan 637,5 miliona evra (4,8 milijardi kuna) predstavio je Andrej Plenković, premijer Hrvatske. Rast cene struje biće ograničen na 9,6 odsto, gasa maksimalno 20 odsto, a biće i smanjen PDV na hranu, spremaju se subvencije cene gasa za domaćinstva, promene sistema davanja za socijalno ugrožene, kao i jednokratna pomoć za penzionere.

“Globalni rast cena energenata izazvao je talas poskupljenja u Evropi“, rekao je premijer Plenković, navodi se u saopštenju Vlade.

Kako je precizirao da nije usvojen paket mera, računi za struju bi od 1. aprila porasli za 23, a gas za 79 odsto. Kao i da je paket rađen sistematski u saradnji sa svim resornim ministarstvima, te da je blagovremen, kvalitetan i sveobuhvatan.

“Ovaj paket mera odnosi se na domaćinstva, kompanije i poljoprivrednike. Univerzalni je jer je usmeren na sve korisnike. Ublažavamo rast cene struje. Hrvatska elektroprivreda će snositi deo tereta ovog paketa”, rekao je on.

Kada je reč o domaćinstvima, paket mera se odnosi na subvencije za troškove gasa, poreske olakšice, socijalna davanja za građane u riziku od energetskog siromaštva i pomoć za penzionere

Što se preduzeća tiče, to su subvencije za troškove gasa, za poljoprivrednike su to subvencije male vrednosti za kupovinu đubriva i posebna šema pomoći za ribarstvo i akvakulturu.

Pročitajte još:

Izmenama Zakona trajno će biti smanjen PDV na gas i toplotnu energiju, sa 25 na 13 odsto.

“U ovim izuzetnim okolnostima izazvanim ovakvom globalnom krizom rasta cena energenata, snižavamo PDV na gas sa 25 na pet odsto od 1. aprila 2022. do 31. marta 2023. godine“, naglasio je on.

PDV na pelet, brikete, ogrevno drvo je smanjen sa 25 na 13 odsto. Kada je reč o hrani za bebe, svežem mesu, ribi, jajima, voću, povrću, kao i o sadnicama, đubrivu i pesticidima, stopa sa 13 ide na pet odsto. 

Istovremeno, stopa PDV-a na higijenske uloške i tampone biće smanjena sa 25 na 13 odsto. Dok za ulaznice na sportske, kulturne i druge manifestacije sa 25 i 13 ide na pet odsto.

Socijlano ugroženi dobiće vaučere za troškove električne energije, dok će penzioneri dobiti energetski dodatak.

Za poljoprivrednike je pripremljena pomoć za kupovinu đubriva, dok je jedan deo sredstava izdvojen za ribare i uzgajivače ribe.

Energetski portal

Grčka štiti potrošače – dve milijarde evra subvencija za električnu energiju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Višemesečna energetska kriza značajno utiče na cenu električne energije koja u nekim evropskim zemljama obara sve rekorde. Mnoge države merama pokušavaju da “obuzdaju” rast cena, do sada su se izdvojila tri modela: države dele troškove sa svojim građanima, smanjuju poreze ili zamrzavaju cene.

Norveška, recimo deli cene sa svojim građanima, dok su Bugarska i Srbija, zamrzle cene, a zemlje poput Austrije, Francuske, Češke, Danske, građane oslobađaju plaćanja poreza na gas, struju ili su spremile pakete pomoći.

Grčka se odlučila na to da subvencioniše plaćanje računa za električnu energiju. Ovu pomoć dobijaju domaćinstva i kompanije, a prema pisanju stranih medija do sada je za ovu namenu izdvojeno preko dve milijarde evra.

Ova zemlja je sredinom septembra 2021. godine donela odluku da će do kraja godine subvencionisati račune za struju, međutim, kako se globalna situacija ni malo nije popravila, Vlada je donela odluku da produži ovu pomoć.

Pročitajte još:

U septembu su subvencije iznosile od devet evra meseno za utrošenih prvih 300 kWh u mesecu, u oktobru 18 evra, novembru 39, dok je u decembru pomoć bila 50 evra.

Premi rečima Kostasa Skrekasa, ministra životne sredine i energetike, vlada na ovaj način štititi svoje građane. Od sempembra 2021. do januara 2022. godine izdvojeno je 1,7 milijardi evra za subvencije, dok će za februar biti potrebno 350 miliona evra, što premašuje dve milijarde evra pomoći.

Ministar je objasnio da sredstva za subvencije dolaze iz prihoda koji su ostvareni od trgovine dozvolama za emisiju ugljen-dioksida, a ukoliko bude potrebno mogu se koristiti i budžetska sredstva u nepovoljnim uslovima. 

Milica Radičević

Guske u magli krivolova

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Labudovo okno, oaza prirode na Dunavu, privlači na desetine hiljada gusaka i drugih plovuša. Iako se jednim svojim delom nalazi u Specijalnom rezervatu prirode „Deliblatska peščara“ i ima statuse Međunarodno značajno područje za ptice (IBA) i Ramsarsko područje, na tom prostoru se odvija teror krivolovaca nad divljim guskama.

Procenjuje se da godišnje u Srbiji nezakonito strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, a značajan deo ove alarmantne brojke čine upravo guske.

Krivolov gusaka, koje se u velikom broju sreću na teritoriji Srbije tokom seobe i zimovanja, zastupljen je pre svega u nizijskim krajevima, uz velike reke i na ribnjacima. Budući da su guske izuzetno oprezne i društvene ptice, krivolovci ih love pri lošim vremenskim uslovima (jak vetar, magla, snežna vejavica) kada ptice preleću nisko. Takođe, krivolovci koriste nedozvoljena sredstva, kao što su elektronske vabilice, poluautomatske puške (petometke) i lov iz plovila u pokretu.

Pročitajte još:

Divlja (Anser anser) i lisasta guska (Anser albifrons) najčešće su guske koje se tokom lovne sezone, koja traje od 1. oktobra do 1. marta, sreću u Srbiji. Lisasta guska je lovna vrsta koja se ne gnezdi u Srbiji, a divlja guska strogo zaštićena i nacionalno retka gnezdarica. Obe vrste obitavaju na vodenim staništima i otvorenim poljima gde se hrane, dok se tokom zime na pojedinim lokacijama okupljaju u jatima koja broje više hiljada jedinki.

Zbog tradicionalno lošeg raspoznavanja ptica i pucanja pri smanjenoj vidljivosti, u krivolovu stradaju i druge ugrožene i strogo zaštićene vrste gusaka, poput male lisaste guske (Anser erythropus), guske crvenovoljke (Branta ruficollis) i belolike guske (Branta leucopsis).

Prijavite krivolov divljih gusaka i drugih plovuša policiji ili za savet pozovite Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj telefona 021/302-33-61 ili slučaj prijavite putem portala POSLEDNJI LET.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Beograd – Otpad postaje novi resurs

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)
Foto: Grad Beograd

Izgradnjom fabrike za preradu otpadnih voda će doći do znatne zaštite reka u prestonici, dok se u Vinči završava energana za otpad koja će do kraja godine početi sa radom. Prema rečima Ivane Vilotijević, gradske sekretarke za zaštitu životne sredine, prošle godine je u Vinči završena sanitarna deponija, a otvorena je nova za građevinski otpad

“Energana bi trebalo krajem godine da uđe u sistem. Od svog otpada koji se nalazi na teritoriji grada Beograda, a to je negde oko 540 hiljada tona godišnje, 340 do 370 hiljada će biti iskorišćeno za pravljenje toplotne odnosno električne energije. To znači da će grad Beograd od otpada koji je prethodnih četrdeset godina završavao na nesanitarnoj deponiji dobijati pet odsto električne i osam odsto toplotne energije. Na taj način smo napravili jedan krug gde otpad na kraju postaje resurs”,  istakla je ona, navodi se u saopštenju na sajtu grada.

Vilotijević je najavila da se radi na izgradnji reciklažnih centara te da se planira postavljanje podzemnih kontejnera za primarnu selekciju.

“Nadam se da ćemo napraviti i aplikaciju putem koje će građani moći da znaju gde se nalazi mesto gde mogu da odlože otpad koji je za recikliranje. Očekujem da će se za nekoliko meseci pokrenuti javna nabavka mobilnih reciklažnih centara koji će se nalaziti u blizini zone gde se kreće najviše sugrađana, a to su u ovom momentu pijace. Kada krenete na pijacu možete da ponesete i baterije i sijalice i sve što želite da se reciklira, a ovakvi centri će se pomerati sa opštine na opštinu”, objašnjava ona.

Pročitajte još:

Govoreći o divljim deponijama ona je iznela podatak da je Grad u poslednjih devet godina samo za njihovo uklanjanje sa javnih površina potrošio 130 miliona dinara što, kako je rekla, ukazuje na veliku bahatost pojedinaca.

Kada je reč o buci Ivana Vilotijević je podsetila da je Skretarijat za zaštitu životne sredine završio akustičko zoniranje što je bila osnova da bi mogle da se sprovode određene odluke.

Ona je zaključila da je i u narednom periodu prioritet da se uspostavi sistem kako bi građanima bilo bolje, a ni Republika ni Grad ni Sekretarijat ne može da učini bilo šta što je dobro za životnu sredinu ukoliko nema individualne odgovornosti.

Energetski portal

Na stotine hemikalija pronađeno u višekratnim plastičnim flašama

Foto-ilustracija: Unsplash (Andy Hall)
Foto-ilustracija: Unsplash (Andy Hall)

Ukoliko ste ikada osetili neobičan ukus vode koja je neko vreme stajala u plastičnoj flaši za višekratnu upotrebu, za to postoji veoma zabrinjavajuće objašnjenje.

Hemičari sa Univerziteta u Kopenhagenu istraživali su koje hemikalije plastika ispušta u vodu i došli do saznanja da je reč o stotinama supstanci koje su se u vodi našle nakon samo 24 časa u plastičnoj boci.

Neke od pronađenih hemikalija potencijalno su opasne po ljudsko zdravlje, a ima i onih koje nikada ranije nisu detektovane u plastici pa je njihovu toksičnost tek potrebno utvrditi, navodi se u saopštenju pomenutog univerziteta.

Pročitajte još:

Kancerogene materije i insekticidi

Od svih toksičnih jedinjenja pronađenih u plastici višekratnih flaša, istraživače najviše brinu fotoinicijatori koji mogu da ometaju pravilan rad hormona, a uz to su i kancerogeni.

Hemičari su takođe pronašli razne plastične omekšivače i drige supstance koje se koriste u proizvodnji plastike, a ono što je sve iznenadilo je prisustvo dietiltoluamidа (DEET), opšte poznatоg kao aktivna supstanca u spreju protiv komaraca.

Šokantno je i to što pranje plastičnih flaša u mašini za sudove dodaje još nekoliko hiljada toksičnih materija koje potiču iz praška, a koje se kasnije takođe mogu naći u vodi koju pijemo.

„Kada sipamo vodu u posudu za piće, mi neminovno dodajemo stotine ili hiljade supstanci u vodu. Iako još ne možemo da kažemo da li supstance u bocama za višekratnu upotrebu utiču na naše zdravlje, ja ću u budućnosti koristiti staklenu ili kvalitetnu bocu od nerđajućeg čelika“, rekao je jedan od hemičara, Jan Kristensen.

Milena Maglovski

Blokada na putu plastike

Foto: Evervejv
Foto: Evervejv

Gde je voda, tu je život. Raznoliki organizmi, bujna vegetacija… Ah, da. Ne zaboravimo i plastiku koja je danas gotovo neizostavni deo vodnog inventara. Na flaše, kese i ostale nepoželjne, plutajuće goste odavno smo navikli, pa nam je praktično nezamislivo da prošetamo obalom reke ili mora, a da nas ne dočekaju dostojni predstavnici velike plastične porodice.

Od trenutka kada plastika uđe u cirkulatorni sistem zemlje, ona putuje kao maligna ćelija i traži svoj put do okeana gde će ostati stotinama godina. Malo ko zna da plastika u okeanu i plastika u reci ne predstavljaju problem iste težine. Iako su obe nemerljivo štetne za vodni ekosistem, plastika u slatkim vodama može se lakše ukloniti nego kada se dokopa nepreglednih površina okeana.

Na sreću, postoji neko ko je, kao pravi stražar na kapiji okeana, odlučio da presretne plastiku i blokira njeno maliciozno putovanje svetskim rekama.

U fokusu:

David protiv Golijata

Nemačka startap kompanija Evervejv ne preza možda od najvećeg izazova sa kojim se čovečanstvo suočava. Ona se odlučno prihvatila sprovođenja misije da očisti svetske reke od plastike. Imajući spram sebe golemog neprijatelja, mlada kompanija morala je da uloži znatnu taktiku, znanje i nepokolebljivu volju.

Baš kao što se David nadjačao Golijata naizgled slabim oružjem, tako i Evervejv na bojno polje izlazi naoružan – brodom. Kako objašnjava Klemens Figel, jedan od osnivača kompanije, dva glavna oruđa za prikupljanje rečnog otpada su upravo brodovi CollectiX i HiveX.

Foto-ilustracija: Pixabay

Za razliku od brodova koji za sobom ostavljaju naftne mrlje, iza ovih plovila ostaju čiste i blistave vode Prvim brodom upravlja veštačka inteligencija i on može sakupiti 20 tona otpada dnevno, dok HiveX predstavlja pasivnu platformu koja koristi protok vode da odvoji plastiku i skladišti je.

Klemens objašnjava da se čitav proces odvija po principima cirkularne ekonomije jer se izdvojena plastika, u saradnji sa društveno odgovornim kompanijama širom sveta, reciklira i vraća u upotrebu u vidu različitih proizvoda. Kako bi se što više ljudi uključilo u akcije čišćenja, kompanija ulaže mnogo napora u edukaciju i marketing kampanju, pa ime Evervejv (Ever – uvek, wave – talas) ima dvojako značenje – osim što aludira na talase reka i okeana, ono upućuje i na talas promene koju ova kompanija nastoji da uvede u društvo.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

15 miliona dinara za zaštitu prirodnih bogatstava Kosmaja

Foto-ilustracija: Unsplash (Simon Wilkes)
Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Beograd izdvojio je blizu 15 miliona dinara za projekat identifikovanja, praćenja i konzervacije retkih, ugroženih i endemičnih drvenastih vrsta na području Kosmaja, navodi se u saopšenju Grada.

Kako objašnjava gradonačelnik Beograda Zoran Radojčić, ova sredstva će se izdvajati iz budžeta Grada Beograda tokom ove i naredne godine.

“Kosmaj i njegova šira okolina predstavljaju područje od posebnog kulturno-istorijskog značaja za Beograd, sa većim brojem zaštićenih kulturnih dobara i spomenika i zato mi je posebno drago što ćemo i ovim projektom doprineti tome da zaštitimo ovaj prirodni, ali i kulturno-istorijski dragulj Beograda”, rekao je Radojčić.

Pročitajte još:

On je dodao da je Kosmaj predeo izuzetnih odlika i da se od 2004. godine nalazi pod zaštitom u cilju očuvanja šume, te retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

Gradonačelnik je podsetio da je više od 70 odsto površine planine Kosmaj pod šumskom vegetacijom gde dominiraju bukova i hrastova šuma, uz manji broj četinara, te da se na Kosmaju nalazi preko 550 različitih vrsta biljaka.

Energetski portal

Italija ulaže 508 miliona evra u projekte cirkularne ekonomije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Nakon usvajanja novog zakona o zaštiti životne sredine, Italija je odlučila da uloži 508 miliona evra u projekte iz oblasti cirkularne ekonomije. Od privatnih kompanija, vlada je dobila 222 predloga projekata za cirkularnu ekonomiju.

Vrednost projekata je 508 miliona evra i cilj im je zaštita životne sredine, saopštilo je italijansko Ministarstvo za ekološku tranziciju. Sredstva su obezbeđena iz plana za Nacionalni oporavak i otpornost.

Nedavno je parlament usvojio novi zakon koji zahteva od države da štiti životnu sredinu, ekosisteme i biodiverzitet u interesu budućih generacija. Zakon predviđa da životna sredina mora biti uzeta u obzir tokom bilo koje privatne ili javne inicijative.

Pročitajte još:

Ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani nazvao je zakon neophodnim korakom u povećanju investicija u sektore i tehnologije sa smanjenim uticajem na životnu sredinu, kao i u razvoju cirkularne ekonomije.

Izvor: eKapija

Održan ekološki protest ispred Palate Srbije 

Foto: Printscreen/Fejsbuk

Ekološki aktivisti i građani danas su ispred Palate Srbije, gde su dodeljena odlikovanja povod Dana državnosti, održali protest. Njihov zahtev je da se zakonom zabrani iskopavanje litijuma i bora. Okupljeni građani su u 12 časova počeli sa blokadom Bulevara Nikole Tesle i Bulevarom Mihajla Pupina na Novom Beogradu. Njihov plan je bio da priđu Palati Srbije, međutim u tome ih je sprečavao kordon policije.

Nažalost ovaj protest nije prošao bez incidenata, zabelećeno je nekoliko, dok je najtraumatičniji bio na raskrsnici Ulice antifašističke borbe i Bulevar Mihajla Pupina, jedan automobil je probio blokadu i udario jednog demonstranta i nekoliko metara ga nosio na haubi. 

Okupljenima se obratio Savo Manojlović, iz “Kreni-promeni” koji je rekao da neće sukope sa sopstvenim građanima, kao ni sa policijom, ali da hoće podelu na građane i one koji krše Ustav.

Pročitajte još:

“Ako se raspuštanje Skupštine Srbije ne odloži i ne zabrani rudarenje litijuma i bora, imamo naredne korake koje ćemo objaviti. Na novembarskoj i decembarskoj blokadi, naučili smo jedno – uspećemo kada budemo imali jasan cilj i kada budemo zajedno izlazili”, poručio je Manojlović, dok se mase čulo “Ne damo Srbiju”.

Kako je istakao, jedini zadovoljavajući odgovor države na njihove zahteve je da predsednik Vučić predloži Vladi da usvoji zakon.

Među okupljenim građanima bili su Branislav Grubački Guta iz Novog optimizma, predsenički kandidat Srđan Škoro, Rade Panić (Skupština Slobodne Srbije), predsednik Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović, Petar Đurić iz pokreta „Ćale, ovo je za tebe“, glumica Bojana Novaković.

Protest je trajao dva sata, okupljenima se kraju obratio Manojlović koji je rekao “hvala svima što ste došli, vi ste budućnost Srbije“.

Kako je najavio u toku dana će objaviti naredne korake.

Milica Radičević

Kuda idu električni automobili?

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)
Foto-ilustracija: Pixabay

Sumorna 2020. godina, koja nam je zadala toliko nedaća da smo nestrpljivo čekali da joj „vidimo leđa”, imala je, suprotno svim očekivanjima, i jednu svetlu tačku. Kada je pandemija KOVID-19, dostigavši svoj vrhunac, uzdrmala svetsku ekonomiju i većini kompanija učinila neizvesnim dalji opstanak, ispostavilo se da tržište električnih automobila krije nekakvu tajnu.

Iako kupovina električnih vozila nije delovala kao prioritet u trenutku kada je ekonomska kriza drastično smanjivala kupovnu moć građana, statistika pokazuje da je prodaja automobila na baterije u 2020. godini skočila za čak 41 odsto u odnosu na daleko stabilniju 2019. godinu. Prema izveštaju Međunarodne agencije za energiju (IEA), u svetu je tokom 2020. godine prodato oko 3 miliona električnih vozila, a Evropa je po prvi put pretekla Kinu koja je do tada imala ubedljivu prevlast kao najveće tržište automobila na baterije u svetu.

Godina koju ćemo pamtiti po pandemiji bila je iznenađujuće povoljna i za prodaju električnih dvotočkaša, pa je broj električnih bicikala u SAD bio dvostruko veći 2020. godine u odnosu na prethodnu, dok su električni skuteri bili nešto popularniji u Evropi. Ohrabruje podatak da je iz godine u godinu sve više automobila na baterije, a čak ni globalna ekonomska kriza nije uspela da pokoleba nezaustavljivu elektrifikaciju mobilnosti.

Zbog čega popularnost električnih vozila raste?

Za uspešno plasiranje električnih četvorotočkaša na tržište velikim delom su zaslužne subvencije. Vlade širom sveta potrošile su 14 milijardi dolara na podršku prodaji električnih automobila, što je 25 odsto više u odnosu na 2019. godinu, navodi se u izveštaju IEA.

U fokusu:

Evropske vlade nudile su niz stimulativnih mera koje su dale željene rezultate pa je tako Evropa u 2020. godini ostvarila najveću prodaju električnih automobila – čak 1,4 miliona vozila, dok je u Kini taj broj iznosio 1,2 miliona, a u SAD 295.000.

Ispostavilo se da u Evropi najviše ljubitelja četvorotočkaša na baterije živi u skandinavskim zemljama. Norveška je neprikosnoveni lider jer je 75 odsto od ukupnog broja automobila na ulicama električno, premda ne zaostaju ni Island sa 50 odsto i Švedska sa 30 odsto.

Iako Srbija i dalje ne može da se pohvali značajnim udelom električnih automobila, vlada naše zemlje odlučna je da pomogne razvoju elektromobilnosti dajući subvencije za kupovinu ekoloških vozila. Ove godine, građani su mogli da se prijave za pomoć od 250 evra za mopede i lake tricikle, 2.500 evra za hibridne automobile, 3.500 evra za plug-in hibride i 5.000 evra za električna vozila. Očekuje se da će sledeće, i svake naredne godine, Vlada nuditi nove subvencije te da će i broj vozila na baterije postepeno uvećavati.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Cena sirove nafte raste, kako ograničenje cena goriva u Srbiji utiče na tržište

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

U trenutku kada cene sirove nafte u svetu rastu i kada nije izvesno koje su granice poskupljenja, Vlada Srbije propisala je da maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata evrodizel i evropremijum BMB 95 bude 179, odnosno 171 dinar po litru – što je nekoliko dinara manje od aktuelnih cena na pumpama. Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije objasnio je da bi, u slučaju da cene budu zamrznute duže od 30 dana, moglo da dođe do velikih problema u funkcionisanju.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da će, uvođenjem maksimalne cene naftnih derivata na 30 dana, sve promene na globalnom tržištu istrpeti maloprodaja derivata nafte.

“Samo je kraj zamrznut. Samim tim, svaki poremećaj, eventualni skok cena nafte će ići na teret naftnog sektora. To, u principu, može da se izdrži i to je nešto što je prihvatljivo. Nije u skladu sa tržišnim zakonima, ali je u skladu sa Zakonom o trgovini. Zato je važno da u ovih 30 dana dobro posmatramo šta se dešava i da takva mera ipak ne traje duže”, kazao je Mićović.

Istakao je da je cena nafte u danu kada je Vlada donela uredbu o zamrzavanju bila 91 dolar po barelu, a sledećeg dana je iznosila 93 dolara. 

“Naravno da se taj skok cene nafte ne odražava odmah na derivate nafte, potrebno je neko vreme. Bitno je da li će taj trend da se održi. Inače, mi nismo jedina zemlja koja primenjuje ovu meru. U Hrvatskoj je već treći mesec aktuelna”, naveo je Tomislav Mićović.

Cene su zamrznute i u Mađarskoj i Poljskoj, a kako je Mićović istakao, Poljska trenutno ima najpovoljnije cene goriva u Evropi, pošto je PDV na promet goriva smanjen sa 20 na osam procenata, dok je cena goriva u Srbiji niža nego u najrazvijenijim državama Evrope.

Naglasio je da cene ne smeju da budu zamrznute duže od 30 dana.

Pročitajte još:

Ograničenje cena ne odnosi se na goriva sa aditivima 

Mićović je objasnio da se uredba Vlade odnosi samo na bazna goriva evrodizel i evropremijum BMB 95, dok se goriva sa aditivima mogu prodavati po dosadašnjim cenama.

“Postoje kupci koji isključivo koriste takva goriva pa im to ne bi trebalo uskratiti. Da je država ograničila cenu tih goriva, ne bi više niko mogao da ih prodaje jer je njihova distribucija skuplja”, kazao je Mićović.

Mićović je kazao da je cena sirove nafte u petak iznosila 94,44 dolara, a jutros 96 dolara za barel.

Istakao je da bi eventualne sankcije Evrope i Amerike Rusiji koja je veliki izvoznik nafte, mogle da poremete snabdevenost i cene tog derivata.

Mićović je kazao da analitičari procenjuju da bi već tokom proleća cena sirove nafte mogla da dostigne i 100 dolara po barelu.

Izvor: RTS

Temerin – Pošumljavanjem do zaštite životne sredine 

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Spomeniku prirode “Stari park” u Temerinu posađeno je 70 novi sadnica. Povećanje procenta pošumljenosti Srbije je jedan od strateških ciljeva, koji doprinosi unapređenju kvaliteta života građana, a prepoznat je i u Zelenoj agendi.

“U „Starom parku“ koji je izuzetno značajan pre svega zbog svoje istorije, ali i zaštite pod kojom je, sadimo visoka stabala, stara oko deset godina. Hvala rukovodstvu opštine Temerin što je prepoznalo značaj ovog parka i što su kandidovali projekat sadnje na konkursu Ministarstva. Pošumljavanje je samo prva faza, jer je u planu rekonstrukcija „Starog parka“ za koju će biti odvojena značajna sredstva”, rekla je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Prema njenim rečima, kada je reč o pošumljavanju, u prethodnoj godini su u fokusu bile opštine i gradovi sa teritorije Vojvodine. Od ukupno 38 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva od ministarstva, 40 odsto je u Vojvodini. Plan ministarstva je da nastavi ulaganja u ove projekte i u narednom periodu, jer je pošumljavanje izuzetno važna mera za poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da Temerin očekuju i drugi značajni projekti, a najvažnija je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda sa pratećom kanalizacionom mrežom.

“Trenutno se intenzivno radi na projektovanju, kako bi mogli da krenemo u izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja. Razgovarala sam sa predsednikom opštine Mladenom Zecom i o drugim ekološkim problemima u Temerinu, a to su divlje deponije. Ministarstvo će uskoro raspisati konkurs za dodelu sredstava za uklanjanje smetlišta, i to je dobra prilika da se kandiduju projekti i problem reši uz podršku države. Izuzetno je važno da jednom očišćene lokacije zajedno čuvamo kako bi ostale čiste. Ako zajedno negujemo prirodu, možemo i da je sačuvamo za buduće generacije”, istakla je Vujović.

Energetski portal

Ada Huja i Veliko ratno ostrvo proglašeni za parkove

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ada Huja, Veliko ratno ostrvo i međublokovske površine na Novom Beogradu proglašene su za parkove, dok je “Šećerana” proglašena prostorom za kulturu, odlučeno je na sednici Skupštine Beograda.

Odbornici su na sednici usvojili Predlog izmena i dopuna Plana generalne regulacije građevinskog područja sedišta jedinice lokalne samouprave – Grad Beograd (Celina I-XIX) – (I Faza – 2. etapa), navodi se u saopštenju.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić istakao je da reč o planu iz 2016. godine, koji je zaslužan za buđenje građevinske industrije u prestonici.

“Ova tačka dnevnog reda je možda i najznačajnija tačka jer se odnosi na ažuriranje svega što smo radili prethodnih šest godina. Takođe će biti usvojene neke mere restriktivnog tipa koje će pooštriti kriterijume gradnje, posebno na opštinama Novi Beograd i Vračar”, naveo je Stojčić.

Na dnevnom redu je bilo i odlaganje Plana regulacije područja centra Banovog brda.

“Razlog je jednostavan, naime postoje pojedine nejasnoće određenog broja građana, te primedbe na ovaj plan zbog čega smo odlučili da povučemo plan kako bi svi bili zadovoljni. Takođe je pred odbornicima i Predlog odluke o stavljanju van snage Odluke o izradi plana detaljne regulacije područja između ulica Stjepana Filipovića, Dragana Mancea i glavne železničke stanice Beograd centar. Dogovoreno je sa stanovnicima naselja Stjepan Filipović da se od tog projekta koji obuhvata zelenu kosinu iznad stanice Prokop i ispod pomenutog naselja odustane i prilagodi stanovnicima tog naselja”, objasnio je Stojčić.

Pročitajte još:

Takođe je usvojen i Plan detaljne regulacije bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina, gradske opštine Savski venac i Vračar.

Stojčić je podsetio da je raspisivanjem javnog konkursa definisano nekoliko rešenja za uređenje tog dela grada.

“Plan treba da reguliše tretman Slavije, koji nije završen, kao i tretman objekata koji imaju status kulturnog nasleđa, tačnije koji se nalaze prekoputa parka Manjež i koji će apsolutno biti sačuvani”, najavio je gradski urbanista.

Usvojena je Odluka o izradi plana detaljne regulacije za deo bloka između ulica Užičke, Krajiške, Kačaničke, Iličićeve, Gradska opština Savski venac, kao i Odluka o izradi izmena i dopuna Plana detaljne regulacije naselja Altina 2 u Zemunu, za Bblok 30.

Usvojena je i Odluka o stavljanju van snage Odluke o izradi plana detaljne regulacije područja železničke stanice Makiš, kao i Odluke o izmeni i dopuni Odluke o planu detaljne regulacije područja železničke stanice Makiš.

Energetski portal

Akcija “Užice čistiji grad” i ove godine, priključak na gas 540 evra

Foto-ilustracija: Science in HD
Foto-ilustracija: Pixabay

Priključak na gasovod do kraja ove godine vlasnici individulanih stambenih objekata plaćaće 540 evra sa uračunatim PDV-om u okviru akcije “Užice čistiji grad”. Odlukom preduzeća “Užice gas” i Grada Užica oni koji su zainteresovani već sada mogu da se prijave za priključenje na gasovodnu mrežu.

Prema podacima “Užice gasa”, tokom akcije realizovane prošle godine urađen je 531 priključak. Kako naglašavaju u tom preduzeću, važno je da građani koji su zainteresovani već narednih dana u upravi preduzeća u Sevojnu podnesu zahteve, a cenu od 540 evra sa uračunatim PDV-om moći će da plate na 24 mesečne rate.

Dodatna pogodnost je i mogućnost nabavke kotlova na gas uz subvencije Grada i resornih ministarstava koje je prethodne godine ostvarilo 384 vlasnika individualnih porodičnih objekata i 50 vlasnika stanova u stambenim zgradama.

Pročitajte još:

U Odeljenju za zaštitu životne sredine nadaju se da će ove godine ranije biti objavljen i konkurs za mere energetske efikasnosti, kako bi svi koji su zainteresovani i ispunjavaju uslove na vreme nabavili kotlove i odradili ostale neophodne procedure. Za tu ali i ostale mere energetske efikasnosti budžetom Grada opredeljena su sredstva u iznosu od blizu 80 miliona dinara.

Izvor: Grad Užice

Održan ekološki protest u Beogradu – Najavljen miting na Sretenje

Foto: Fejsbuk/Kreni-promeni

Ekološki aktivisti i građani juče su ispred Predsedništva Srbije, u 14 časova započeli još jedan protest protiv rudarenja litijuma i bora. Predvođeni udruženim organizacijama Savez Ekoloških Organizacija Srbije – Znamo da ne damo (SEOS) i “Kreni-promeni”, traže donošenje Zakona o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora.

Protest je protekao bez incidenata, a završen je šetnjom centralnim gradskim ulicama.

Okupljeni građani su nosili transparente “Srbija nije na prodaju”. 

Savo Manojlović, iz “Kreni-promeni” pozvao je sve građane na veliki narodni miting.

“15. februara jasno ćemo im ponovo staviti do znanja da je ovo Srbija domaćina iz ugroženih krajeva. Zviždaćemo onima koji su plaćeni našim novcem a okupirali su ovu zemlju”, poručuje Manojlović.

Pročitajte još:

Kako je rekao neće izvući iz blata “Rio Tinta” dok ga ne oteraju iz Srbije.

Podsetimo, ekološki aktivisti iz krajeva širom Srbije u četvrtak uveče su napravili kamp u Pionirskom parku ispred zgrade Predsedništva. Njihov zahtev je da pre raspuštanja Narodne skupštine bude zabranjeno istraživanje i iskopavanje litijuma i bora na teritoriji Srbije.

Kako je najavljeno “Sretenjski ustanak” biće održan 15. februara ispred zgrade na Andrićevom vencu, kada predsednik Republike deli Sretenjska odlikovanja.

Milica Radičević

Bogate četvrti zelene, siromašne sive

Foto: Wikipedia/Струјајое
Foto-ilustracija: Pixabay

Studija „Ko ima koristi od prirode u gradovima”, koju je nedavno objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine (EEA) pokazuje da se pristup javnim zelenim i plavim površinama bitno razlikuje u gradovima širom Evrope, uz zaključak da gradovi na severu i zapadu Evrope imaju više zelenih površina nego gradovi u južnoj i istočnoj Evropi.

Zelena infrastruktura, koja uključuje zelene i plave površine kao što su parcele, privatne bašte, parkove, ulično drveće, vode i močvare, činila je u proseku 42 odsto gradske površine u zemljama Evropske unije i zemljama kandidatima za članstvo. Grad sa najvećim udelom ukupne zelene površine od 96 odsto je Kaseres u Španiji, gde gradsko administrativno područje obuhvata prirodne i polu-prirodne oblasti oko gradskog jezgra. Grad sa najmanjom ukupnom zelenom površinom od samo sedam odsto je Trnava u Slovačkoj.

Javno dostupne zelene površine čine relativno nizak udeo u ukupnoj zelenoj površini, procenjen na samo tri odsto ukupnog prostora grada. Ipak, ovo varira između gradova, te imamo i primere Ženeve, Haga i Pamplone, gde pristupačne zelene površine čine više od 15 odsto gradske teritorije.

Pročitajte još:

Najnoviji podaci EEA pokazuju da prosečna pokrivenost drvećem u gradovima iz 38 zemalja članica EEA i zemalja saradnica iznosi 30 odsto, pri čemu gradovi u Finskoj i Norveškoj imaju najveći udro drveća, dok gradovi na Kipru, Islandu i Malti ubedljivo najnižu.

Među gradovima koji su posmatrani nalazi se i Podgorica, koja je najbolje plasirana u kategoriji “urbane zelene površine”, u kojoj zauzima peto mesto, iza Stokholma, Dablina, Atine i Brisela.

Najbolje plasirani gradovi na osnovu zbirnih podataka su Oslo, Ljubljana, Hensinki, Zagreb, Viljnus i Berlin.

Ceo tekst pročitajte OVDE.

Izvor: RTCG

1...475476477...1,670Page 476 of 1,670

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs