Srpske kompanije i ove godine na Gulfood-u

14.02.2022

berries_bobičasto_voće — Photo-illustration: Pixabay

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije peti put zaredom organizuju učešće i predstavljanje srpskih kompanija na najvećoj i najznačajnijoj specijalizovanoj izložbi prehrambene industrije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i regionu Golfskog zaliva „GULFOOD“ (www.gulfood.com), koja će se održati u Dubaiju od 13. do 17. februara.

Posetioci sajma „Gulfood“, potencijalni poslovni partneri, uvoznici i distributeri, moći će da se upoznaju sa širokim asortimanom najkvalitetnijih srpskih proizvoda od svežeg i prerađenog, smrznutog, pasterizovanog i konzerviranog voća i povrća, mlečnih proizvoda, smrznute i dimljene ribe i morskih plodova, proizvoda na bazi tartufa, ajvara, meda, supa, začina, čajeva, voćnih sokova i kašastih voćnih nektara, kvalitetnih voćnih džemova i marmelada.

„GULFOOD“ se održava na 100.000m², a godišnje ga poseti preko 70.000 posetilaca iz oko 100 zemalja.

U okviru prezentacija poslovnih programa planirani su susreti proizvođača, izvoznika i distributera i predstavnika vodećih maloprodajnih trgovinskih lanaca.

Pročitajte još:

Posetioci sajma uglavnom su predstavnici maloprodajnih lanaca i uvoznici, više od polovine ih je sa Srednjeg istoka, oko 20 procenata iz Azije, 10-tak iz iz Afrike, dok je nešto manji procenat posetilaca iz Evrope i Amerike.

Srpske kompanije prehrambenog sektora promovisaće proizvodne programe i izvozne potencijale u jednoj od glavnih hala Trade Centre Arena rezervisanoj za nacionalne paviljone. Ove godine registrovano je 4.000 izlagača iz 120 zemalja sveta, a pored Srbije u okviru nacionalnih paviljona predstaviće se kompanije iz Italije, Francuske, Belgije, Nemačke, Rusije, Austrije, Španije, Holandije, Kipra, Grčke, Bugarske, Rumunije, Turske, Tunisa, Saudijske Arabije, SAD, Kanade, Brazila, Perua, Meksika, Indije, Egipta i Japana.

Izvor: Privredna komora Srbije

Vlasnici slovačkih nuklearnih elektrana strahuju od bankrota zbog najavljenog poreza

14.02.2022

nuclear_power_nuklearna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

“Prekomerni profiti” nuklearnih elektrana treba da budu oporezovani, čime će se napraviti prostor da se milionima ljudi nadoknade rastuće cene energije, smatraju u slovačkom ministarstvu ekonomije. U privatnoj kompaniji koja je vlasnik obe slovačke nuklearne elektrane tvrde da bi ih to oteralo u bankrotstvo.

Vlada je već spremila predlog i poslala ga u parlament na usvajanje po skraćenoj proceduri.

“Predlogom se uvodi porez na prekomernu dobit iz trgovine strujom proizvedenom u nuklearnim kapacitetima. Poreski period biće kalendarski mesec”, navelo je ministarstvo u obrazloženju, preneo je EURACTIV.sk.

Prema predlogu, prekomerni profit predstavlja razliku između cene struje na tržištu i troškova njene proizvodnje u nuklearnoj elektrani. Ako parlament usvoji predlog, država će dobiti polovini te razlike, što bi ove godine bilo oko 50 miliona evra.

Kompanija Slovačke elektrane (Slovenské elektrárne a.s) tvrdi da je to mnogo više od njenog pretpostavjenog profita.

Pročitajte još:

Prema kompaniji, usvajanje takvog zakona bez analize uticaja dovešće Slovačke elektrane do bankrota i zaustaviti radove na završetku trećeg i četvrtog bloka nuklearne elektrane Mohovce.

“Ukupna investicija od šest milijardi evra biće protraćena”, istakla je kompanija u saopštenju.

Slovačke elektrane su u vlasništvu EPH češkog milijardera Danijela Kretinskog i italijanskog energetskog džina Enela. Oni zajedno poseduju dve trećine akcija a vlasnik preostalog dela je slovačko ministarstvo ekonomije.

Izvor: Beta/ Euractiv

Od medicinskih maski prave efikasne baterije

13.02.2022

battery-baterije — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Brian Yurasits)

Neverovatnih 130 milijardi maski biva bačeno svakog meseca širom sveta od početka pandemije, čime nastaju tone medicinskog otpada koji, ukoliko se zapali, emitije toksične gasove.

Jasno je da je ovaj ekološki probem hitno zahteva rešenje, a istraživači sa Nacionalnog Univerziteta za nauku i tehnologiju u Rusiji pronašli su način kako da od bačenih maski pravi visokoefikasne baterije.

Maske se najpre dezinfikuju pomoću ultrazvuka, a potom se natapaju „mastilom“ od grafena. Materijal se dalje kompresuje i greje do 140 stepeni celzijusa, a istraživači od ovako dobijenog materijala prave elektrode baterije. Čak je i zaštitna folija napravljena od medicinskog otpada, tačnije od pakovanja za lekove.

Pročitajte još:

U poređenju sa tradicionalnim baterijama, nove baterije imaju visoku gustinu uskladištene energije i električni kapacitet. Njihova superiornost ogleda se i u tome što su tanke, fleksibilne i jeftine u poređenju sa baterijama presvučenim metalima, objašnjeno je na sajtu Univerziteta.

Baterije od maski mogu da se koriste u malim kućnim aparatima kao što su satovi i lampe, a naučni tim namerava da u budućnosti primeni novu tehnologiju za proizvodnju baterija za električne automobile, solarne elektrane i u druge svrhe.

Milena Maglovski

Aerozagađenje i COVID‐19 na Zapadnom Balkanu

13.02.2022

5901612430158 — Foto: Ujedinjeni Balkan za čist vazduh

Istraživanja sprovedena od početka pandemije pokazuju da stanovništvo izloženo zagađenom vazduhu ima manju otpornost na COVID‐19, a aerozagađenje može dovesti i do pogoršanja simptoma bolesti, saopštio je Evropski fond za Balkan koji sa partnerima iz regiona sprovodi kampanju „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Ova etapa kampanje posvećena je informisanju građana o povezanosti posledica zagađenja vazduha i pandemije COVID‐19 na Zapadnom Balkanu.

Jedan od najvećih ekoloških problema sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju je veoma loš kvalitet vazduha. Zagađenje vazduha i pandemija COVID‐19 doprineli su uvećanju smrtnosti na ovom području. Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” poziva nadležne institucije i građane u zemljama Zapadnog Balkana da zajedničkim snagama utičeu na unapređenje kvaliteta vazduha i smanjenje smrtnosti usled pandemije COVID‐19.

Dosadašnja istraživanja pokazuju da aerozagađenje globalno povećava smrtnost od COVID‐19 za 15 odsto, a u Evropi za 19 odsto. Utvrđeno je i da porast koncentracije PM čestica od jednog mikrograma po kubnom metru povećava smrtnost od COVID‐19 za 11 odsto.

Pročitajte još:

Broj dokaza i naučnih studija o povezanosti zagađenja vazduha i COVID‐19 raste, međutim treba uzeti u obzir i njihova ograničenja, a pogotovo činjenicu da nije urađena relevantna studija koja se odnosi na Zapadni Balkan. Potrebna su nam ekološko‐epidemioška ispitivanja povezanosti aerozagađenja i pandemije COVID‐19 za ovaj region. Ona moraju biti precizno planirana i izvedena da bi se mogli doneti adekvatni zaključci i predlozi mera.

Kampanja „Ujedinjeni Balkan za čist vazduh” zahteva od donosilaca odluka da povećaju učešće predstavnika zdravstvenog sektora u procesima odlučivanja, kako bi se osigurala pravovremena integracija zdravstvenih mera u politike usmerene ka zaštiti životne sredine. Takođe, potrebno je unaprediti efikasnost u sprovođenju zakona i odluka u oblasti zaštite životne sredine radi ostvarivanja veće zdravstvene i ekonomske koristi za sve građane.

Potrebno je i uvrstiti mere za unapređenje kvaliteta vazduha u javne politike i planove oporavka od pandemije COVID‐19 u skladu s obavezama iz Zelene agende za Zapadni Balkan koje su sve države prihvatile.

Izvor: Beogradska otvorena škola

Odbegli lav u Budvi ukazuje na problem krijumčarenja životinja

13.02.2022

lav_lion — Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)

Foto-ilustracija: Unsplash ( Jeff Rodgers)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF zabrinuta je zbog vesti o odbeglom mladuncu lava koji poslednjih nekoliko dana luta šumama Crne Gore.

Lav je navodno u privatnom vlasništvu stranog državljanina smeštenog u Budvi, ali ne postoje podaci o njegovom uvozu, što ukazuje na to da je u zemlju najverovatnije ušao nezakonitim putem. Agencija za zaštitu životne sredine Crne Gore objavila je javni poziv za volontere koji će danas učestvovati u potrazi za mladim lavom.

U WWF-u ističu da lavovi nisu kućni ljubimci, a pri zatočeništvu lavova u opravdanim i zakonitim slučajevima potrebno je zadovoljiti brojne uslove za njihovo držanje u prostoru što sličnijem njihovom prirodnom staništu. Osim etičkih dilema, mnogo rasprostranjeniji problem je nezakonita trgovina divljim životinjama, jedna od najunosnijih kriminalnih aktivnosti koja, prema podacima Europola, godišnje generiše preko 4,4 milijarde evra na svetskom nivou. Krijumčarenje divljih vrsta ima katastrofalne posledice po biološku raznovrsnost i mnoge vrste dovodi do ivice izumiranja.

„Iako postoje brojni zakoni kojima se kažnjiva dela protiv divljih vrsta regulišu, često u praksi ovakvi slučajevi prođu ispod radara zbog manjka kapaciteta i nedovoljne saradnje institucija. Važno je uspostaviti efikasnu i trajnu saradnju između nadležnih institucija, povećati broj stručnjaka koji će se baviti isključivo ovom vrstom kažnjivih dela, ali i edukovati javnost o njihovoj ozbiljnosti i štetnosti. Dužnost svih nas je da prijavljujemo kažnjiva dela protiv životne sredine, uključujući krijumčarenje, krivolov i trovanje životinja, koji su često međusobno povezani”, kaže Snježana Malić-Limari iz WWF Adrije.

Pročitajte još:

Evropske zemlje su često ciljna tržišta i područja tranzita velikih mačaka poput lava i tigra. Osim što se uvoze mladunci ili mrtvi lavovi kao trofeji, evropske zemlje su tranzitni putevi za prenos lavljih kostiju, zuba ili kandži iz Afrike u Aziju, gde se koriste u alternativnoj medicini i kao nakit. Iako ne dođu uvek pred oči javnosti, takvi slučajevi nisu retki, a nezakonita trgovina najčešće uključuje i slonovaču, rogove nosoroga, vodozemce poput kornjača i ptice.

Shvatajući raširenost ovakvih zločina u Evropi, WWF Adria u regionu sprovodi projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), kojim nastoji da obeshrabri zločine protiv zaštićenih divljih životinja i smanji nezakonite radnje kroz uspostavljanje uspešne saradnje između relevantih institucija i podizanje svesti javnosti o važnosti i raširenosti problema zločina protiv divljih vrsta.

Slučajevi poput ovog jasno potvrđuju da su zločini protiv divljih vrsta ozbiljan problem i u našoj regiji. Rad WWF-a usmeren je na očuvanje prirode i divljih vrsta, ali je neophodno uključiti i javnost i institucije da bismo ugroženim životinjama poput ove velike mačke osigurali budućnost. Ovaj lavić nas sve upozorava da moramo hitno da delamo jer su sistemska rešenja dugotrajan proces, a ugrožene vrste nemaju mnogo vremena.

Izvor: WWF Adria

Srbija na sajmu Prodekspo: Rusi traže našu rakiju, zimnicu, sireve…

13.02.2022

cheese_sir — Photo-illustration: Pixabay

Na međunarodnom sajmu prehrambene industrije „Prodekspo 2022“ u Moskvi, 13 domaćih kompanija predstavilo je široku lepezu najkvalitetnije hrane i pića iz Srbije, dok će brojni zahtevi za saradnju potencijalnih poslovnih partnera iz Ruske Federacije i Zajednice nezavisnih država (ZND) doneti u narednom periodu nove izvozne poslove domaćoj privredi.

„Prodekspo je važno mesto za susret domaćih kompanija koje već posluju na ruskom tržištu sa starim distributerima, novim dobavljačima i potencijalnim partnerima u cilju širenja izvoza na rusko tržište“, ističe Dejan Delić, direktor Predstavništva Privredne komore Srbije u Ruskoj Federaciji.

Kompanija „Simex Original“ iz Subotice posluje na ruskom tržištu od 2016. godine. „Top Pelinkovac kompanije Simeks original nagrađen je na sajmu Prodekspo zlatnom medaljom za kvalitet u kategoriji biljnih biter likera, a Vučije rakije od dunje i šljive dobile su bronzane medalje“, kaže Goran Drača, potpredsednik „Simeksa“.

Pročitajte još:

Nikola Petrović, direktor nabavke u Fabrici dečje hrane iz Dobanovaca, navodi da je ta kompanija četvrtu godinu prisutna na tržištu Rusije sa brendom „Baby“. „Blisko sarađujemo sa ruskim i ostalim tržištima i nadamo se da će sajam u Moskvi doprineti proširenju saradnje“, kaže Petrović.

Da je i srpsko slatko popularno u Rusiji, ali i domaća zimnica i prirodni sokovi, potvrđuju u kompaniji Budimka. Prema rečima Jelene Kalinić, rukovodioca Sektora za međunarodnu trogvinu Budimke, osim potencijalnih partnera iz Ruske Federacije Budimka ima i upite za saradnju iz bivših SSSR republika. Krekeri sa semenkama i pirinčane galete, ruskim kupcima ponudilo je domaće preduzeća NN-Tel koje posluje i na tržištu Litvanije, Letonije, Belorusije, Poljske, a spremni su da izvoz iz Srbije prošire i na Rusiju.

Domaće kompanije izlažu na sajmu do 11. februara u organizaciji Privredne komore Srbije i Razvojne agencije Srbije. Na „Prodekspo-u“ u okviru nacionalnog paviljona Srbije površine 156m2, izvozne kapacitete predstavljaju Mlekara Šabac, Mlekara Ub, Industrija mesa Topola, Fabrika dečje hrane Dobanovci, Vinarija Čoka PLUS, Masli, Zlatiborac, ITN Grup, Budimka, Mambikom agrar, BMN Malinas, NN-Tel, Simeks Original.

Svake godine sajam „Prodekspo“ poseti više od 70.000 posetilaca iz 110 zemalja, a ove godine učestvuje više od 2600 izlagača.

Izvor: Privredna komora Srbije

Bečki naučnici na polju održive hemije

12.02.2022

vakcina_laboratorija_eksperiment — Foto Ilustracija: Pixabay

Hemija danas sve više traži načine za proizvodnju molekularnih jedinjenja na ekološki prihvatljiv i održiv način. Tim hemičara na čelu sa Nunom Maulideom sa Bečkog univerziteta je predstavio novu metodu pomoću koje takozvani amini mogu da se dobijaju na ekološki način. Rad je objavljen u stručnom žurnalu „Angewandte Chemie“.

Prema rečima prvog autora studije Karlosa Gonkalvesa amini se nalaze u skoro 50 odsto svih farmaceutskih proizovda. Oni se koriste i kao boje i aditivi za hranu. Predstavljena metoda dozvoljava da se amini koji sadrže barem jedan atom azota sintetišu iz jednostavnih alkena.

Alkeni su jedinjenja sa dvostrukom vezom dva atoma ugljenika i nalaze se u izobilju u prirodi. Njihova hemijska transformacija potencijalno otvara mogućnost održive proizvodnje hemijskih elemenata što bi bilo značajno u oblasti razvoja lekova.

„Alkeni su privilegovana klasa jedinjenja, a njihova hemija će nastaviti da omogućava razvoj novina u sintezi vrednih materijala“, objašnjava Maulide.

Metoda koju je razvila grupa naučnika ne zahteva korišćenje metalnih katalizatora i toksičnih reagensa.

Pročitajte još:

„Dugoročno gledano mogućnosti sa ovom hemijom izgledaju gotovo beskrajno. Već smo uspostavili saradnju sa vodećim međunarodnim proizvođačima amina i iščekujemo priliku da isprobamo naš proces u većoj razmeri, u kilogramima i tonama“, izjavio je Maulide.

„Održivost je danas važnija nego ikada, a zadatak hemije sinteze jeste da tu preuzme vodeću ulogu“, dodaje Maulide. Put ka idealu „zelene hemije“ gradi se na sposobnosti hemičara da jednostavne i održive materijale brzo i bez upotrebe toksičnih, skupih i nepotrebnih reagensa prevedu u vredna hemijska jedinjenja.

Izvor: EurocommPR

Proširuje se zona zaštite Parka prirode „Begečka jama“

12.02.2022

Na sednici Skupštine grada Novog Sada “Begečka jama” je proglašena za zaštićeno područje od lokalnog značaja III kategorije.

Park prirode „Begečka jama” će imati šire granice zaštite u cilju očuvanja plavnih staništa. Reč je o reviziji postojeće zaštite prirodnog područja treće kategorije i izmenama granice zaštite na osnovu studije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Revizijom se površina zaštićenog područja povećava sa 379,4 hektara na 489,5 hektara, a određuje se zaštitna zona od 387,75 hektara, što iznosi 22,5 odsto. “Begečka jama” će imati režime zaštite drugog i trećeg stepena u svojim pojedinim područjima, a u skladu s tim se definišu i mere zaštite, zabrane i ograničenja. Režim zaštite drugog stepena obuhvata 130,14 hektara, a pod trećim stepenom zaštite će biti 359,37 hektara.

Ovom odlukom obezbeđuje se zaštita divlјih vrsta karakterističnih za ta staništa, od kojih su mnoge strogo zaštićene vrste, kao i očuvanje geomorfoloških oblika karakterističnih za velike ravničarske reke. Zaštitom je obuhvaćeno celo plavno područje unutar koga se nalaze šumske kulture na kojima je uspostavlјen režim zaštite III stepena radi usmerenog i ograničenog održivog razvoja, odnosno gazdovanja do prevođenja u sastojine autohtonih vrsta. Donošenjem ove odluke o zaštiti, kao i planovima i aktivnostima na upravljanju, doprineće se smanjenju negativnih antropogenih uticaja i usporavanju prirodnih procesa koji dovode do prirodnih sukcesija i gubitka prirodnih vrednosti područja.

Pročitajte još:

Kako je definisano predlogom odluke, na području Begečke jame zabranjuje se neplanska seča i oštećivanje šumskog drveća, zamena autohtonih vrsta, čista seča šuma u pojasu od 20 metara oko Begečke jame, bare Provalije, bare Jajare, kao i oko mrtvaja, depresija, vikend-naselja i auto-kampa.

Osnovne prirodne vrednosti Parka prirode “Begečka jama” ogledaju se u prisustvu 125 taksona viših bilјaka (122 vrste i tri podvrste), oko 150 vrsta ptica, 14 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, šest vrsta gmizavaca i 18 vrsta insekata od nacionalnog i međunarodnog značaja.

Izvor: Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Srbija – Obezbeđeno stabilno snabdevanje energentima

12.02.2022

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Radna grupa za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, Ministarstva rudarstva i energetike, saopštila je planove za naredni period i analizu proizvodnje i distribucije električne energije.

Kako je rečeno iz „Elektroprivrede Srbije“, trenutni nivo dovoza uglja ne omogućava angažovanje svih termoblokova, a očekuje se da će i u narednom periodu biti potrebno obezbediti dodatne količine električne energije iz uvoza, navodi se u saopštenju.

Na sednici je razgovarano i o zalihama i transportu dodatnih količina mazuta, kao i o projekcijama za mart, kada je reč o dovozu uglja i proizvodnji električne energije u termoelektranama, te potrebi za detaljnijom analizom scenarija za drugi kvartal ove godine, za kada se očekuju redovni remonti u ugljarskom sektoru.

Kako je rečeno iz EDS-a, distributivni sistem je stabilan, a manji prekidi nastaju usled planiranih radova.

Prenosni sistem takođe funkcioniše bez većih problema. Razgovarano je i o stanju u gasnom sektoru u Srbiji i konstatovano da je tržište stabilno, jer se snabdeva iz dva pravca.

Pročitajte još:

Na sastanku Posebne radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima, pored predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, učestvovali su i predstavnici Javnog preduzeća „Srbijagas”, „Elektroprivrede Srbije”, AD „Elektromreže Srbije”, „Elektrodistribucije“, „Naftne industrije Srbije” a. d.

Takođe, učestvovali su i članovi Poslovnog udruženja „Toplane Srbije”, Javnog komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane“, Grada Beograda, članovi Saveta AERS-a, Direkcije za robne rezerve, RHMZ, RB „Kolubara“, „Transportgasa“, „Srbija kargo“ a. d.

Energetski portal

Šatori ispred Predsedništva – Aktivisti traže trajnu zabranu kopanja litijuma

11.02.2022

protest — Foto: Fejsbuk skrinšot ( Anica Saleh)

Iako je Vlada Republike Srbije nedavno ukinula prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, ekološki aktivisti i meštani okoline Loznice tvrde da kompanija Rio Tinto nastavlja sa svim dosadašnjim aktivnostima koje uključuju seču šuma, otkup zemljišta od lokalnog stanovništva i pripremu terena za otvaranje rudika.

Nezadovoljni izjavom premijerke Ane Brnabić da je „na projekat Jadar stavljena tačka“ jer, kako kažu, posle tačke uvek može doći nova rečenica, udrženja iz Saveza Ekoloških Organizacija Srbije – Znamo da ne damo (SEOS) traže od Vlade da hitno usvoji zakon o zabrani kopanja litijuma, bora i svih pratećih asocijacija.

Aktivisti će kampovati ispred Predsedništva naredinh pet dana, a svakog dana u 17 časova biće održan protest i protestna šetnja gde će se okupljenima obratiti neko iz ekoloških udruženja. Prema rečima Dragana Simovića iz udruženja „Zaštitimo Dobrinju i okolinu“, aktivisti su napravili etno štand gde su izložili raznovrsne prehrambene proizvode svoga kraja uz snažnu poruku da sa dolaskom Rio Tinta niko od njih više neće moći da se bavi poljoprivredom.

Pročitajte još:

„Pozivamo sve ljude da nas podrže, jer podržavajući nas, podržavaju sami sebe. Nama je potrebna masovnost, da zajedno isteramo Rio Tinto iz Srbije“, kaže Simović za Energetski portal.

On dodaje da je noć ispred Predsedništva protekla mirno, a da ih je na lokaciji trenutno blizu 15. Zadovoljan je velikim odzivom građana na jučerašnjem protestu i nada se da će tako biti i danas.

Simović kaže da članovi udruženja dele mišljenje stručnjaka iz Srpske akademije nauka i umetnosti koji tvrde da bi kopanje litijuma značilo ekološku katastrofu za svakog građanina Srbije.

„U veku u kome živimo traži se zdrava hrana, zdrav vazduh i zdrava voda. Srbija ima puno potencijala, ali oni hoće da nam ugroze tak potencijal. Litijuma ima na drugim mestima u Evropi u mnogo većim količinama pa neka idu tamo da ga kopaju“, izričit je Simović.

Milena Maglovski

Kako do energetske bezbednosti Srbije

11.02.2022

solar-solarna-elektrana — Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Foto-ilustracija: Unsplash (Karsten Würth)

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je dokument u kom navode da je primarni zadatak energetskog sistema Republike Srbije da obezbedi energetsku bezbednost po održivim cenama, uvažavajući sve principe zaštite životne sredine.

Ubrzan razvoj našeg društva zasniva se na sve većoj potrebi za energijom, koju smo dobijali iz sopstvenih resursa i uvoza. Oko 75 odsto energije u Srbiji dobija se iz fosilnih goriva. Upotreba fosilnih goriva, kao i njihovo vađenje iz zemlje, doprinose zagađenju vazduha i mogu naneti ozbiljnu štetu našem zdravlju i životnoj sredini.

“Naša želja i opredeljenje je da idemo putem zelene tranzicije i stvaranja održivog i zelenog energetskog sektora. Kao država i Vlada, potpisali smo Pariski sporazum o klimatskim promenama (2017) i Sofijsku deklaraciju o zelenoj agendi za zemlje zapadnog Balkana (2020), sa vizijom da poboljšamo i ostavimo što zdraviju životnu sredinu generacijama koje dolaze posle nas”, navodi se u dokumentu.

Energetska kriza, u kojoj se svet trenutno nalazi, izazvala je niz poremećaja na tržištu električne energije, nafte i gasa i zahteva efikasniji operativni pristup u odgovoru na istu, kao i odgovore na slične pojave u budućnosti.

Kako se dalje navodi, trenutna proizvodnja električne energije nije dovoljna da zadovolji potrebe. Problem je u tome što više od tri decenije nije izgrađeno ni jedno novo postrojenje za proizvodnju električne energije, a postojeći kapaciteti su stari i u lošem stanju. Dodatne probleme stvara i upotreba nekvalitetnog uglja koji se koristi u termo blokovima.

Infrastruktura distributivnog sistema je zastarela i nedovoljno ili uopšte nije održavana, zbog čega građani, privreda, u određenim delovima Srbije trpe česta isključenja u napajanju električnom energijom.

“Gubici u distributivnoj mreži su neprihvatljivo visoki – preko 13 odsto, odnosno oko 3,5 TWh u mreži čija vrednost značajno prelazi 300.000.000 evra godišnje, čime je distributivni sektor za samo nekoliko godina „izgubio“ novac koji bi bio potreban za izgradnju jedne elektrane ili za modernizaciju upravo distributivne mreže”, piše u dokumentu Ministarstva.

Pročitajte još:

U cilju razvoja ponude električne energije, Srbija intenzivno radi na razvoju unutrašnjeg, ali i na povezivanju sa okolnim tržištima električne energije.

Dva osnovna cilja su:

1. Uspostavljanje nacionalnog tržišta električne energije na principima konkurencije, javnosti i transparentnosti, što će omogućiti slobodu izbora potrošača u pogledu snabdevanja električnom energijom, pri čemu cena treba da zavisi od ponude i potražnje;

2. Uspostavljanje regionalnog tržišta električne energije i njegova integracija u energetsko tržište Evropske unije, što će omogućiti značajno investiranje i dati doprinos ekonomskom razvoju i stabilnosti privrede zemlje i regiona.

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Zakonom je omogućeno da svi krajnji kupci u Srbiji mogu da kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu i da samo domaćinstva i mali kupci mogu koristiti pravo na garantovano snabdevanje, odnosno snabdevanje po regulisanim cenama.

U dokumentu se dalje navodi kakva je trenutna situaciju kada je u pitanju gas koji se mahom uvozi iz Rusije, kao i da treba nastaviti na razvoju distributivne mreže što će nam u budućnosti obezbediti sigurno snabdevanje.

Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije

Kritična tačka energetske bezbednosti Srbije jeste niska energetska efikasnost. Oko 40 odsto finalne energije potroši se u sektoru domaćinstava.

Procenjuje se da je prosečna potrošnja toplotne energije po metru kvadratnom u domaćinstvima u Srbiji 2,5 puta viša od prosečne potrošnje u EU, a postoje i domaćinstva sa daleko većom potrošnjom od proseka.

Oko 38 odsto od ukupne potrošnje energije u domaćinstvima utroši se u obliku električne energije, dok je ovaj procenat u EU ispod 25 odsto.

Kada je reč o obnovljivim izvorima anergije (OIE) Srbija raspolaže sa 336 elektrana OIE ukupne snage oko 2,91 GW. Procena je da će do 2050. godine biti potrebno izgraditi ukupno oko 21 GW kapaciteta OIE elektrana – hidro, vetar i solar.

Direktivama Energetske zajednice, kao i Ministarskog saveta još 2012. godine je određen obavezujući cilj za RS koji iznosi 27 odsto obnovljivih izvora energije u njenoj bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, a Srbija je dostigla 26,3 odsto u 2020. godini

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

“Energetska tranzicija koja će omogućiti povećanje udela obnovljivih izvora u energetskom miksu koji će garantovati i energetsku bezbednost i zaštitu životne sredine i povećanje proizvodnje biogoriva zahteva ogromna finansijska sredstva”, objašnjavaju iz Ministarstva.

Kada je reč o rudarstvu, za proizvodnju električne energije ugalj se koristi 68,5 odsto. Proizvodnja uglja i preko 30 miliona tona u toku godine zbog smanjenog kvaliteta uglja i povećanja specifične potrošnje uglja u termoelektranama nije dovoljna za bilansom planiranu proizvodnju električne energije zbog smanjene toplotne moći uglja.

Velika specifična potrošnja uglja utiče na povećanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu, što u narednom periodu može biti posebno otežavajuća činjenica.

Novi Zakoni

Izmenama Zakona o energetici i donošenjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, prvog takvog zakona u Srbiji, koji je usklađen sa poslednjim direktivama EU, unapređen je pravni osnov za energetsku tranziciju – proces koji će Srbiji omogućiti da bude deo globalnog procesa dekarbonizacije i osigurati energetsku samodovoljnost i nezavisnost u oblasti elektroenergetike.

Republika Srbija je pristupila izradi nacionalnog plana za energetiku i klimu, kojim će se definisati mere za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i postaviti ciljevi u pogledu povećanja udela OIE, kao i povećanje energetske efikasnosti za 2030. godinu sa projekcijama do 2050. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike jasno je definisalo strateške pravce razvoja koje treba realizovati, oni su: energetska bezbednost, energetska sigurnost, energetska efikasnost objekata, pravedna energetska tranzicija i dekarbonizacija.

Dokument u celosti možete pogledati ovde.

Milica Radičević

Nuklearna energija i Evropa – ko je protiv zelene etikete

11.02.2022

nuclear_power_plant_nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Evropska komisija dala je zeleno svetlo za ulaganja u nuklearnu energiju, ali oko ovog pitanja i dalje postoje velike podele u EU.

Da li je rešenje za energetsku krizu i klimatske promene – nukelarna energija? U nekim evropskim zemljama misle da jeste, u drugim su oštro protiv. Evropska komisija dala je zeleno svetlo za ulaganja u nuklearnu energiju, ali oko ovog pitanja i dalje postoje velike podele u EU.

Posle meseci oklevanja, odluka je pala: određene investicije u projekte nuklearne energije i gasa dobiće zelenu etiketu, uz stroge uslove i kao prelazna mera – za koju u EK kažu da je neophodna da bi se postigla klimatska neutralnost do 2020.

“Danas smo odlučili da gas i nuklearna energija mogu da daju doprinos u teškoj tranziciji ka klimatskoj neutralnosti. Postavili smo stroge uslove za uključivanje ovih izvora u taksonomiju, sa jasnim ograničenjima i rokovima za zatvaranje. Sistem stimuliše naprednu tehnologiju i bezbednost nuklearne tehnologije, a kad je reč o gasu, ograničava emisije u atmosferu”, kaže Meriad Mekginis, evropska komesarka za finansijsku stabilnost i finansijske usluge.

Cilj taksonomije je da usmeri i do 340 milijardi evra privatnih investicija u zelene i održive izvore energije. Nove gasne elektrane biće smatrane takvim do 2035. godine, pod uslovom da zamene elektrane na ugalj. Nova nuklearna postrojenja moguće su do 2045, uz pojačanu bezbednost odlaganja otpada.

Pročitajte još:

Ali Austrija, Luksemburg i druge zemlje žestoko se protive zelenoj etiketi za nuklearnu energiju i najavljuju tužbu Evropskom sudu pravde, ako mera stupi na snagu.

S druge strane, francuski predsednik Makron objavio je planove za izgradnju novih nuklearnih elektrana, kako bi se postigao cilj o klimatskoj neutralnosti do 2050. godine – 56 aktivnih nuklearnih reaktora trenutno obezbeđuje dve trećine električne energije u Francuskoj.

Izvor: RTS

Zeleno svetlo za brže odobravanje biopesticida

11.02.2022

bubamara ladybug — Foto-ilustracija: Unsplash (Vincent Van Zalinge)

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Oslic)

Članice EU usvojile su 10. februara nova pravila radi bržeg odobravanja bioloških sredstava za zaštitu bilja koja sadrže mikroorganizme a sa ciljem da se smanji upotreba hemijskih pesticida.

Očekuje se da četiri usvojena pravna akta stupe na snagu u novembru i obezbede da biološka rešenja mogu da zamene hemikalije koje “znatno brže” izlaze na tržište, saopštila je Evropska komisija.

Komisija se nada da će na taj način opremiti poljoprivrednike novim alatima kako bi zamenili hemijska sredstva za zaštitu bilja.

Nova pravila su u sklopu napora EU da uobliči politiku u sektoru hrane kroz strategiju “Od farme do viljuške” koja predviđa smanjenje upotrebe i rizika od hemijskih pesticida za polovinu do 2030. godine, podsticanje organskog sektora i korišećenje integrisanog upravljanja štetočinama.

Evropski parlament i Savet će sada ispitati propise i, ako ne bude primedbi, počeće da važe u poslednjem kvartalu godine.

Biološki pesticidi predstavljaju vid biokontrole zasnovan na živim organizmima kao aktivnim sastojcima, poput bakterija, gljiva i virusa. Ti živi organizmi su prirodno patogeni za štetočine.

Iako se neki oblici biokotrole već dugo koriste u sektoru hrane, u poslednje vreme su privukli veću pažnju kao održiva i prihvatljiva ekološki “prijateljska” alternativa hemijskim pesticidima. Za sada je za upotrebu u EU odobreno 60 mikroorganizama.

Pročitajte još:

Zainteresovani su prethodno ukazali na činjenicu da upotrebu biopesticida sputava neprilagođena regulativa, odnosno uglavnom isti regulatorni put kao da je reč o hemikalijama.

Nedostatak posebne regulative znači da biokontrola još nije u stanju da ostvari puni potencijal, pošto su za izlazak na tržište nekada potrebne decenije.

U saopštenju Komisije ističe se da su novi propisi zasnovani na “najsavremenijoj nauci”, kao i da su fokusirani samo na relevantne podatke, što znači manje testiranja na životinjama, što je takođe jedan od ciljeva EK.

Predstavljajući nove propise, evropska komesarka za bezbednost hrane Stela Kirijakides rekla je da je to “dobra vest za evropske poljoprivrednike kojima će biti olakšan prelazak sa hemijskih pesticida na biološke”.

“EU ima neke od najviših ekoloških zahteva i vodeću ulogu kada je reč o održivosti njenog sistema ishrane – današnja vest je još jedan opipljiv i konkretan dokaz za to”, istakla je evrokomesarka.

Istovremeno je predstavnik udruženja za zaštitu kultura Kroplajf Evropa rekao za EURACTIV da pozdravljaju predloženo dodajući da je to “definitivno korak u dobrom smeru kako bi na tržištu bilo više inovativnih biopesticida”.

Međutim, u Međunarodnom udruženju industrije biokontrole, koje inače pozdravlja odluku Komisije, kažu da je reč samo o “maloj fundamentalnoj promeni” postojećih zahteva za mikrobiološke podatake.

Izvor: EURACTIV.rs

15 gradova i opština uvodi lokalne registre izvora zagađenja

11.02.2022

otpadna_voda_reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcin Jozwiak)

Agencija za zaštitu životne sredine održala je onlajn radionicu o uspostavljanju i vođenju lokalnih registara izvora zagađenja kako bi nadležne institucije mogle da ostvare bolji uvid u izvore zagađenja na svojoj teritoriji. Ovo će omogućiti lokalnim institucijama da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje i očuvali prirodni resursi, stoji u saopštenju Agencije za zaštitu životne sredine.

Predstavnici relevatnih institucija iz više od 100 lokalnih samouprava širom Srbije aktivno su učestvovali u radionici, a do kraja marta će prvih 15 opština i gradova imati potpuno uspostavljene svoje lokalne registre.

“Želja nam je da do kraja ove godine taj posao bude završen u svim gradovima i opštinama Srbije”, rekla pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine, dr Tamara Perunović Ćulić.

Na kraju projekta, podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja, u digitalnom i mašinski čitljivom formatu. To će omogućiti privatnom, civilnom i akademskom sektoru, ali i medijima i građanima da se na jednostavan način informišu i da kreiraju proizvode zasnovane na otvorenim podacima.

Pročitajte još:

Uključivanje podataka lokalnih samouprava o izvorima zagađivanja u Nacionalni registar Agencije omogućiće bolje sagledavanje zagađenja u Srbiji u celini, kao i jednostavnije analize podataka kako bi se kreirale efikasne javne politike za zaštitu životne sredine na nacionalnom i na lokalnom nivou.

Radionicu je vodio Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije, a prezentacije o vođenju lokalnih registara zagađenja i izveštavanja održali su mr Nebojša Redžić, Lidija Mihailović i Ljiljana Đorđević iz Odeljenja za Nacionalni registar izvora zagađivanja, indikatore i informacioni sistem Agencije za zaštitu životne sredine.

Uspostavljanje digitalnih registara lokalnih izvora zagađivanja je deo aktivnosti Agencije za zaštitu životne sredine u okviru projekta “Otvoreni podaci za održivi razvoj”. Ovaj projekat sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva.

Energetski portal

Vlada ograničila maksimalnu visinu cena goriva

11.02.2022

gorivo_benzin_stanica — Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata kako bi se sprečio veći poremećaj i očuvao životni standard stanovništva, s obzirom na to da je u prethodnom periodu zabeležen rast cena ovih derivata, a što je direktno uticalo na povećanje cena svih drugih roba i usluga.

Vlada je propisala da maksimalna maloprodajna cena naftnih derivata Evro dizel i Evro premijum BMB 95 iznosi 179, odnosno 171 dinar po litru.

Na istoj sednici je usvojen Zaključak o saglasnosti da Ministarstvo zdravlja zaposli 1.000 diplomaca medicinskih fakulteta, kao i da će biti isplaćena dodatna novčana pomoć mladima između navršenih 16 i 29 godina starosti, a koji će u junu dobiti po dodatnih 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Na sednici je usvojen Program digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za period 2022–2026. godine kako bi se dobilo povezano, efikasno zdravstvo i unapredio kvalitet zdravstvene zaštite međusobnim povezivanjem zdravstvenih ustanova modernim softverskim rešenjima.

Pročitajte još:

Gorivo sve skuplje, vozači poručuju da jedino država može da smanji pritisak na novčanike

Takođe, usvojena je i Uredba o održavanju i unapređenju Državnog centra za upravljanje i čuvanje podataka, kojom se uspostavlja zakonodavni okvir za korišćenje Data centra od strane državne uprave i lokalne samouprave, ali i komercijalnih korisnika, dok je deo resursa dostupan naučno-tehnološkim parkovima i startapovima.

Vlada je donela odluke o sticanju statusa instituta od nacionalnog značaja za tri beogradska instituta, i to Instituta za fiziku, Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju i Instituta društvenih nauka.

Energetski portal

Volite prirodu i izazove? Probajte “30 days wild” čelendž

10.02.2022

priroda - nature - šuma - forest -green - zelenilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Rich Morgan)

Foto-ilustracija: Unsplash (Harald Arlander)

Dok sam ja naivno nosila pižamu sa logoom „Tik Toka“ misleći da je reč o uistinu neobičnoj, ali ipak simpatičnoj, mužičkoj noti, omladina je uveliko snimala kratke videe i kačila na pomenutu društvenu mrežu.

Neki su u međuvremenu zgrnuli milione, a neki su zbog neslavnih, ali veoma popularnih izazova nažalost izgubili živote. Oba ishoda podjednako su neverovatna, pa ponekad zaista ne razumem svet u kome živimo.

Ipak, u moru opasnih, ili barem besmislenih „čelendža“ (izazov „onesvesti se“ vam dovoljno govori), ima i onih od kojih nećete samo vi imati koristi, već i životna sredina.

Izazov „30 dana divljine“ je godišnji događaj koji organizuje Društvo za zaštitu prirode Velike Britanije kako bi podstakli ljude da više vremena provode u prirodi i bolje se povežu sa njom.

U 2020. godini je preko 650.000 ljudi uzelo učešće u „30 dana divljine“, a ovaj prirodnjački izazov je iz godine u godinu sve popularniji. Ideja je da od 1. do 30. juna što više vremena provedete u prirodi i svakog dana praktikujete novu aktivnost bilo da je to posmatranje insekata, vežbanje u prirodi, hodanje po travi bosih nogu, crtanje pejzaža ili slušanje ptičije pesme.

Organizatori „čelendža“ svake godine unose neke novine, pa su tako lane od učesnika očekivali da naprave doručak u prirodi i popišu sve divlje životinje koje su uspeli da vide za samo 30 minuta.

Svako ko se prijavi za učešće dobija vodič za prepoznavanje divljih životinja i biljaka, savete za aktivnosti u prirodi, ideje za obroke i još mnogo toga.

Najbolje u vezi ovog izazova je to što je namenjen svim generacijama, nema nuspojava, a više ljudi u prirodi donosi veću ekološku svest, pa samim tim i zdraviju životnu sredinu. Jedan od ciljeva “čelendža” je da kod učesnika probudi potrebu za prirodom, kako bi više ljudi kasnije ozelenjavalo svoje kvartove i dvorišta, staralo se o biodiverzitetu i vodilo računa o javnim zelenim površinama.

Iako “30 dana divljine” nije na ovaj način organizovano u našoj zemlji, to vas ne sprečava da sami odredite koliko ćete dana provesti u prirodi i pustite mašti na volju kada je reč o aktivnostima. Što se mene tiče, ovo je jedan od retkih izazova koji bih vrlo rado probala, samo, daleko od Tik Toka.

Milena Maglovski

1...476477478...1,670 Page 477 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM