U planu izgradnja druge faze regionalne deponije neopasnog otpada Željkovac u Leskovcu

21.02.2022

PWW deponija dva iz Leskovca planira izgradnju druge faze regionalne deponije neopasnog otpada Željkovac na KO Guberevac i Gornji Bunibrod. Tim povodom Ministarstvu zaštite životne sredine podnet je zahtev za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Kompleks deponije Željkovac je započeo probni rad 2010. godine i potom nastavio sa radom. Popunjavanjem I faze ukazala se potreba za otvaranje druge faze izgradnje tela deponije. Njom su određena unapređenja u rešenjima, a u cilju što efektnije zaštite životne sredine, navedeno je u dokumentaciji.

Projektom u II fazi izgradnje predviđena je izgradnja: lagune za procednu vodu, postrojenja za prečišćavanje procednih voda, prostora za tretman otpada, Platoa za degazaciju, kao i izgradnja tela deponije za II fazu eksploatacije. Ukupna površina u okviru granice uže zone deponije iznosi 85.928 m2.

Telo deponije II faze (polje B1) formirano je u vidu dve kaskade sa pristupnom saobraćajnicom između njih. Oko čitavog tela deponije predviđeni su nasipi kako se sadržaj deponije ne bi razlio van predviđenih granica. Obloga tela deponije sidri se u anker kanale koji se nalaze na projektovanim mestima.

Pročitajte još:

Telo deponije od atmosferskih voda zaštićeno je površinskim kanalima. U samom telu deponije predviđene su drenažne cevi za odvod prljave vode. Manipulacija oko tela deponije obavlja se internim saobraćajnicama od kojih su neke asfaltirane, a neke nasute tucanikom.

Na lokaciji II faze izgradnje formira se podloga od glinovitog tla na lokaciji, koja će služiti za odlaganje otpada.

O deponiji Željkovac

Deponija Željkovac je planirana za tretman otpada koji se prikuplja iz šest opština Jablaničkog regiona: Leskovac, Lebane, Bojnik, Medveđa, Crna Trava i Vlasotince. Regionu su se priključile i opštine Prokuplje, Žitorađa i Vladičin Han.

Prema proračunatoj količini otpada, shodno broju stanovnika za ovaj region, kapacitet deponije je projektovan za vremenski period odlaganja od 27,5 godina.

Izvor: eKapija

Naučnici ustanovili – više hemikalija, manje reči

20.02.2022

beba — Foto-ilustracija: Unsplash (Colin Maynard)

Konstatno smo izloženi nizu hemikalija koje u životnu sredinu dospevaju iz industrije, termoeletrana na fosilna goriva i saobraćaja.

U dodir sa opasnim materijama dolazimo kroz vodu, vazduh i hranu, ali su koncentracije tih hemikalija uglavnom zanemarljive da bi predstavljale veliku pretnju po ljudsko zdravlje. Međutim, naučnici upozoravaju da ne treba da govorimo o uticaju pojedinačnih jedinjenja na naš organizam, već pre o mešavini hemikalija koje mogu ostaviti trajne posledice.

Brojna istraživanja ukazuju na to da kontinuirana izloženost pojedinim hemikalijama izaziva poremećaj rada endokrinog sistema, a nedavno im se pridružila i studija koju su sproveli naučnici sa Univerziteta u Upsali.

Švedski stručnjaci utvrdili su vezu između hemikalija pronađenih u krvi i urinu trudnica i kasnog razvoja govora kod dece do 30 meseci starosti. Hemikalije su identifikovane kao ftalati koji se dodaju plastici radi omekšavanja, bisfenol A koji ima svojstvo hormona i druga jedinjenja poreklom iz industrije.

Pročitajte još:

Ove hemikalije ometaju pravilan rad hormona i mogu izazvati intelektualni poremećaj i autizam kod dece, stoju u studiji objavljenoj na sajtu Univerziteta u Upsali.

„Otkrili smo da mešavina remeti regulaciju gena povezanih sa autizmom, ometa diferencijaciju neurona i menja funkciju tiroidnih hormona u nervnom tkivu“, kaže glavni istraživač Đuzepe Testa.

Profesorka fiziologije i endokrinologije u Prirodnjačkom muzeju u Parizu Barbara Demeneik objašnjava da su optimalni nivoi hormona štitne žlezde majke potrebni u ranoj trudnoći za rast i razvoj mozga deteta, te da ne iznenađuje odloženi razvoj govora kao posledica prenatalnog izlaganja hemikalijama.

Naučnici se sada zalažu za drugačiji pristup proceni rizika od hemikalija tokom trudnoće, naglašavajući da nije dovoljno u obzir uzeti podjedinačna jedinjenja, već da se moraju meriti i pratiti mešavine hemikalija koje dokazano utiču na razvoj ploda.

Milena Maglovski

Od nas zavisi

20.02.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Alfonso Navarro)

U sistemu cirkularne ekonomije, reciklaža nije najbolje, već poslednje rešenje. Ono koje dolazi posle ponovne upotrebe proizvoda, popravke, novih poslovnih modela koji će produžiti vek proizvoda.

Reciklaža je lek, a smanjenje otpada je prevencija. A Srbija je, kad je reč i o lečenju i prevenciji, na samom početku. Kada govorimo o recikliranju, uglavnom mislimo na komunalni otpad iako on čini mali udeo u ukupnoj količini otpada. Prednost Srbije je ta što može da uči na primeru zemalja koje su u ovaj proces odavno ušle. A ti primeri pokazuju da uspeh reciklaže leži u tri ključna elementa: izgradnji sistema, poverenja u sistem i dobroj i transparentnoj komunikaciji.

Istraživanje u SAD pokazalo je da su Amerikancima plaćanje poreza i berza jednostavniji za razumevanje od reciklaže. Tabele šta može, a šta ne može da se reciklira, zbunjuju i upućene. Zbunjenosti doprinose velike kompanije koje u svom poslovanju koriste reciklažu kao magičnu reč. Poručuju nam da su njihova pakovanja 100 odsto reciklabilna, zaboravljajući da nam kažu da li se ona zaista i recikliraju. Pozivaju nas da donesemo odeću na reciklažu, ne ističući da je procenat garderobe koji se u realnosti reciklira, veoma nizak.

U fokusu:

Zašto da recikliram kad ionako sve ide u istu kantu?

Da bi reciklaža bila uspešnija, potrebno je što više pojednostaviti ovaj proces, stimulisati ljude da odvajaju otpad i objasniti im da neće sve ići u istu kantu, što je posebno važno u Srbiji gde je, čini se, iako smo tek na početku, poverenje poljuljano.

Potrebno je dizajnirati proizvode koji će biti jednostavni za reciklažu, uspostaviti primarnu selekciju otpada, jačati svest građana. To znači da u reciklaži komunalnog otpada, pre svega, odgovornost imaju svi – od države i lokalne samouprave, preko komunalnih preduzeća, kompanija, do građana.

Uloga medija je u tom procesu neprocenjiva. Mi u Centru za promociju cirkularne ekonomije se trudimo da teme iz ove oblasti približimo građanima. Da u tome i uspevamo, govore nam priznanja poput onog koje nam je nedavno uručio Naled za seriju tekstova o otpadu od hrane. I još više nam govore reakcije naših čitalaca koje pokazuju da neko novo vreme dolazi u kom su ljudi zabrinuti za životnu sredinu i rešeni da žive po formuli: smanji otpad, ponovo upotrebi proizvod, pa tek onda recikliraj.

To je vreme u kom ljudi ne žele da traže izgovore za sopstveno nečinjenje. Možemo da kažemo da smo mi daleko od recikliranja, a još dalje od cirkularne ekonomije. Možemo da bacamo smeće iz automobila jer „to ionako svi rade”. Možemo da odustanemo na samom početku jer „Srbija nikad neće biti Švedska”. A možemo i da u prodavnicu idemo sa cegerom, da ne bacamo hranu, da odeću „kupujemo” u maminom ormaru. Možemo da pozivamo na odgovornost velike kompanije i da tražimo od vlade da donosi i poštuje propise. Da korak po korak menjamo svoje okruženje. Od nas zavisi.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Klimatske promene otežaće kontrolu budućih zaraznih bolesti

20.02.2022

thermometer-temperatura-sunce-leto-vrućina — Foto-ilustracija: Pixabay

Temperaturne turbulencije, kao što su toplotni talasi, mogu imati veoma različite efekte na stope budućih infekcija i ishode bolesti u zavisnosti od prosečne pozadinske temperature, stoji u izveštaju objavljenom u eLife-u.

Ovaj neprofitni naučni časopis otvorenog pristupa za biomedicinu i nauke o životu u studiji sugeriše da će biti sve teže predvideti posledice klimatskih promena na interakcije domaćin-patogen kako globalne temperature rastu i ekstremni vremenski događaji postaju sve češći.

Zarazne bolesti imaju duboke efekte na ljude, domaće i divlje životinje. Dobro je poznato da su interakcije između patogena i njihovih domaćina osetljive na promene temperature. Ali ono što je manje dobro shvaćeno je kako iznenadne i ekstremne varijacije temperature utiču na ovaj odnos i kako to utiče na ukupne stope infekcije i ishode bolesti.

Naučnici su u studiji ispitali efekte različitih temperatura na različite osobine organizma malog raka “Daphnia magna” i njegovog poznatog parazita u crievima “Odospora colligata”. Prenos parazita je reprezentativan za klasični prenos iz životne sredine, sličan onom kod bolesti kao što su SARS-CoV-2 i kolera.

Pročitajte još:

Tim je posmatrao kako su organizmi reagovali na tri različita temperaturna režima: konstantnu temperaturu i dva varijabilna režima, sa dnevnim fluktuacijama od +/- tri stepena i trodnevnim toplotnim talasima od šest stepeni iznad temperature okoline. Zatim su izmerili životni vek rakova, plodnost, status infekcije i broj spora parazita u njihovim crevima. Na kraju su obrađivali podatke u statističkom modelu kako bi uporedili uticaj tri različita temperaturna režima.

„Naši nalazi pokazuju da varijacije temperature menjaju ishod interakcija domaćin-patogen na složene načine. Ne samo da varijacije temperature utiču na različite osobine domaćina i patogena na poseban način, već su bitni i tip varijacije i prosečna temperatura na koju se primenjuje“, pojašnjava se u studiji, uz komentar da promenjivi obrasci klimatskih varijacija, koji se naslanjaju na promene srednjih temperatura zbog globalnog zagrevanja, mogu imati duboke i neočekivane efekte na dinamiku bolesti. Stoga će, kako se zaključuje, biti znatno teže predvideti i kontrolisati buduća zarazna oboljenja.

Izvor: RTCG

WWF pokrenula regionalnu kampanju „Love It or Lose It“

20.02.2022

pčela_cvet — Foto-ilustracija: Unsplash (Kris Mikael Krister)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF je na Dan zaljubljenih pokrenula regionalnu kampanju „Love It or Lose It“ („Voli ili izgubi“), proglašavajući tako 2022. ključnom godinom u kojoj svojim delima treba da pokažemo ljubav prema prirodi, od koje zavisi celo čovečanstvo.

U skladu sa svojom misijom zaštite divljih životinja i izgradnje budućnosti u kojoj ljudi žive u skladu sa prirodom, WWF kampanja predstavlja područja našeg regiona bez kojih bi on bio u potpunosti drugačiji: Jadransko more, netaknute šume, čiste reke, zaštićena područja koja nam osiguravaju stabilnu klimu, te dinarski krš. Mnoga od tih mesta će nestati ukoliko nastavimo sa štetnim delovanjem – od nekontrolisane seče šuma, regulacije reka, prekomernog izlova do zagađenja vazduha.

„Naša priroda nikada nije bila pod većim pritiskom, a već smo izgubili veliki broj vrsta i staništa. Vreme je da prirodi pokažemo ljubav“, ističe Petra Boić Petrač, direktorka komunikacija u WWF Adriji. „Ljubav je najdragoceniji resurs koji imamo i bez nje ne možemo da napredujemo. Kada nešto volimo, želimo to i da zaštitimo. Ono što volimo poštujemo i čuvamo. Pokazujući ljubav prema prirodi, možemo da pomognemo u osiguravanju njenog opstanka, a to nam je neophodno i za naš opstanak“.

Pročitajte još:

WWF će tokom cele godine kroz ovu kampanju da predstavlja specifična mesta našeg regiona bez kojih on ne bi bio tako poseban. Od neverovatnih šumskih područja nacionalnih parkova Tara ili Sutjeska, slatkovodnih ekosistema poput Skadarskog jezera i Evropskog Amazona koji je UNESCO prošle godine proglasio petodržavnim rezervatom biosfere, pećina poput Grabovače, Vjetrenice ili Postojnske jame, nacionalnih parkova Triglav, Krka ili Prokletije, do prekrasnih morskih parkova kao što su Lastovo ili Telašćica.

WWF u kampanji, koja je objavljena na stranici wwfadria.org, koristi novu verziju pesme Elvisa Prislija „Love Me Tender“ koju je otpevao američki kantautor K.S. Rouds. Uz dva videa, kampanju će pratiti niz objava na društvenim mrežama sa kojima će WWF podizati svest o neophodnoj zaštiti naše jedinstvene prirode. Kampanja prikazuje odnos koji imamo sa prirodom i šta bismo mogli da izgubimo ako je ne volimo dovoljno da je očuvamo. Zavirite u prirodu koju ne smemo da izgubimo!

Izvor: WWF Adria

Stiže Renault na vodonik

19.02.2022

car-automobil-Reno — Foto-ilustracija: Pixabay

Renault je jedan od vodećih brendova kada je reč o električnim automobilima u Evropi. I tokom pandemija prodaja vozila na e-pogon ovog proizvođača značajno je porasla, što im dodatno daje vetar u leđa da nastave ka tome da u svom asortimanu imaju samo vozila koja ne emituju štetne gasove.

Alert, teaser! Make way for #Renault new concept car embodying the commitments of its #sustainable development strategy:
✔environment
✔safety
✔inclusion
Discover more here: https://t.co/V4SNo2SxUu pic.twitter.com/A5pL1ExmtI

— Renault Group (@renaultgroup) February 18, 2022

Da u Renaultu vredno rade na razvoju novih tehnologija pokazuje zatamljena tizer slika koja najavljuje novi koncept automobila.

Automobili sa “motorima na vodonik” savršeno se uklapaju u strategiju “održivog razvoja” kompanije.

Pod rukovodstvom Žila Vidala, direktora dizajna Renaulta, ovaj koncept automobila je deo nedavno objavljenog cilja kompanije da postigne 100 odsto mešavinu električne energije do 2030. godine.

Pročitajte još:

Ovaj novi koncept automobila javnosti će biti prezentovan u maju 2022. godine.

Prema do sada viđenom, novi automobil nema električne motore, već motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji radi na vodonik. Kako navode iz kompanije “auto bez presedana” donosi novitete i kada je reč o cirkularnoj ekonomiji, reciklaži i drugo.

Kakve sve novitete Renault priprema videćemo za nekoliko meseci.

Milica Radičević

Kako do manjih računa za struju

19.02.2022

solar-system-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Dolazak jeseni i hladni dani mnogima zadaju glavobolje. Osim priprema za polazak u školu i stavljanja zimnice, treba se spremiti i za grejnu sezonu koja je pred vratima. Vrtoglave sume na računima za struju tokom zimskih meseci, a sve češće i letnjih, postaju prava noćna mora.

Ako ste se već zapitali kako zadržati toplotu zimi, a hladnoću leti, ili kako da učinite vaš dom energetski nezavisnim i efikasnim, verovatno ste saznali da možete da preduzmete različite mere kao što su zamena dotrajale stolarije, postavljanje izolacije, ugradnja novih individulnih ložišta na biomasu i gas, ili toplotne pumpe, kao i nabavka nove bele tehnike. Primenom ovih mera smanjuje se potrošnja električne energije. Ipak, kako još smanjiti konačni iznos na računu za struju? Odgovor je sasvim sigurno u sopstvenoj proizvodnji, a ona je moguća postavljanjem solarnih panela na krov kuće.

Usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) i Zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, Vlada Republike Srbije omogućila je kako nove investicije tako i povećanje učešća OIE u ukupnoj proizvedenoj energiji.

Novi zakoni donose brojne značajne promene koje smo dugo očekivali. Među novinama se nalaze i subvencije za podsticanje energetske efikasnosti, kao i za ugradnju solarnih panela na krovove kuća. Država i lokalne samouprave obezbeđuju 50 odsto sredstava, dok građani moraju izdvojiti ostatak.

U fokusu:

Budući je za ovakve radove neophodno izdvojiti pozamašna sredstva, mnogi građani suočeni su da činjenicom da im za to treba finansijska pomoć. U moru ponuda treba izabrati banku koja pruža kompletnu uslugu najvišeg kvaliteta kako stanovništvu tako i malim i srednjim preduzećima.

Dobar glas i dugogodišnje iskustvo često je presudno kada treba izabrati partnera za neki posao. ProCredit banka se već godinama bavi promocijom i ulaganjima u obnovljive izvore energije. Poseban značaj pridaju odgovornom bankarstvu, promovisanju ulaganja u projekte iz oblasti energetske efikasnosti i razvijanju kulture štednje među svojim klijentima. Zaštita životne sredine spada u glavne prioritete ove banke, a sve češće i njenih klijenata.

ProCredit banka je potpuno digitalizovana, što omogućava lakše, brže, jednostavnije, i potpuno sigurno korišćenje svih bankarskih usluga.

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Kako neodgovorno planirati upravljanje opasnim otpadom?

19.02.2022

opasni otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

U Srbiji od 2019. godine ne postoji strateški dokument koji uređuje oblast upravljanja otpadom. Još 2020. je Ministarstvo zaštite životne sredine, u okviru projekta realizovanog sa Evropskom unijom, izradilo Nacrt nacionalne strategije upravljanja otpadom koji nikad nije usvojen, a koji je trebalo da reguliše ovu oblast nakon prestanka važenja Strategije upravljanja otpadom za period 2010–2019. godine.

Početkom ove godine donet je Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine, koji će, kako je Ministarstvo namerilo, služiti umesto nove Strategije, iako je užeg obuhvata i njime se, po pravilu, razrađuje neki od posebnih ciljeva strategije. Neodgovorno je donositi ga pre postavljanja odgovarajućih zakonskih okvira za uređenje ove oblasti, tj. usvajanja izmena Zakona o upravljanju otpadom, koji je trenutno u procesu izrade.

Međutim, suštinska izmena Zakona o upravljanju otpadom nije preimenovanje strategije, već skraćivanje perioda za koji se ona donosi na svega tri godine. Naime, Strategije su se do sada revidirale na tri godine, a sada se planira donošenje celog strateškog dokumenta na period od tri godine, što ne predstavlja dovoljan period za implementaciju dugoročnih strateških ciljeva, a u praksi se može dogoditi i da izrada programa traje duže nego period u kojem se on primenjuje. Zakon o planskom sistemu predviđa da se osnovni strateški dokument, što program svakako jeste bez obzira na ime, usvaja za period od pet do sedam godina.

Poštovanje propisa i procedura nije prioritet Ministarstvu zaštite životne sredine, što je i pokazalo kada je RERI-ju na nedvosmislen način uskratilo pravo na efikasno učešće u postupku izrade ovog programa. Zbog toga smo od nadležnih zahtevali izricanje disciplinskih sankcija protiv odgovornih lica.

“Izveštaj o javnoj raspravi za izmene Zakona o upravljanju otpadom još uvek nije objavljen. Sa druge strane, Program upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period od 2022-2031. godine usvojen je početkom ove godine”, podseća Hristina Vojvodić, pravna savetnica u RERI-ju. “Međutim, ne samo da Ministarstvo nije pružilo konkretno obrazloženje razloga za usvajanje ili neusvajanje naših primedbi, ono ih uopšte nije ni unelo u evidenciju u izveštaju o javnom uvidu”.

Novim nacrtom zakona se uvodi i poseban način sticanja dozvole za skladištenje, tretman odnosno ponovno iskorišćenje opasnog otpada. Planirano je da postrojenja u Beogradu namenjena za tu delatnost potražuju dozvolu za izgradnju od organa grada Beograda, umesto od Ministarstva zaštite živone sredine. To dovodi do dvojakog uređenja sticanja ove dozvole na teritoriji grada Beograda i ostatka teritorije Republike Srbije i uvodi pravnu neizvesnost u oblast upravljanja opasnim otpadom.

Pročitajte još:

Prema programu, celokupna industrija Republike Srbije treba da radi u pravcu pronalaženja načina za upotrebu opasnog otpada u industrijskim procesima uz dobijanje energije, a da za spaljivanje opasnog otpada treba razmatrati postrojenja poput cementara i termoelektrana.

“Kako bi se ovakva delatnost sprovodila na način koji će omogućiti što manji uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, neophodno je prethodno podzakonskim aktima definisati dozvoljene granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh i vode prilikom spaljivanja otpada”, ukazuje Vojvodić.

Jedini akt koji određuje granične vrednosti zagađujućih materija nastalih radom postrojenja za termički tretman otpada je Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkim i tehnološkim uslovima za projektovanje, izgradnju, opremanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja iz 2012. godine. Iz nacrta izmena Zakona o upravljanju otpadom nije jasno na osnovu kojih uredbi će se određivati granične vrednosti za termički tretman otpada do trenutka donošenja podzakonskih akata, te se jedino može zaključiti da će se primenjivati ova uredba, što je apsolutno neprimereno, imajući u vidu njenu zastarelost. Dodatno, potrebno je obezbediti i adekvatan monitoring emisija koje nastaju spaljivanjem otpada, pre svega dioksina, koji je vrlo kancerogen.

Bez načina da nadležni prate nivo zagađenja proizvedenog spaljivanjem ovakvog otpada, neprihvatljivo je uopšte razmatrati termički tretman otpada na način na koji se to čini ovim aktima.

Izvor: RERI

U Irskoj grade mostove od starih vetroturbina

18.02.2022

Installed+Jan+26+2022 — Foto: Re-Wind Network

Životni vek vetrogeneratora u proseku je 20 godina, što implicira da ćemo u bliskoj budućnosti imati deponije pretrpane dotrajalim vetroturbinama ukoliko na vreme ne pronađemo način kako da ih recikliramo ili ponovo upotrebimo.

Nažalost, reciklaža nije optimalno rešenje jer, uprkos činjenici da se 85 odsto komponenti turbina, uključujući čelik, bakarnu žicu, elektroniku i zupčanike, može reciklirati, proces otežava stakloplastika (fiberglas) koja se koristi za izradu turbina, a koja je gotovo nereciklabilna, piše Bloomberg.

I dok pojedine kompanije nastoje da pronađu alternativu za stakloplastiku i tako učine vetrogeneratore 100 odsto reciklabilnim, drugi su se okrenuli rešenju koje je trenutno jedino na raspolaganju – ponovnoj upotrebi lopatica vetroturbina.

Pročitajte još:

Tim stručnjaka, okupljenih oko projekta „Re-Wind Network“ koji za cilj ima korišćenje vetroturbina za infrastrukturne projekte, uspešno je kompletirao most od lopatica vetrogeneratora u Kaunti Korku u Irskoj, piše Wonderful Engineering.

Ovaj nesvakidašnji most jednako je čvrst i izdržljiv kao tradicionalni mostovi, s tim što korišćenje lopatica vetroturbina čuva prirodne resurse koji bi inače bili upotrebljeni za proizvodnju novih konstrukcijskih materijala. Koristeći zastarele lopatice sa vetroparka u Belfastu, tim je uštedeo preko 800 kg emisija ugljenika.

Ovo je drugi most ovog tipa u Evropi– prvi je izgradila kompanija za reciklažu metala Amnet u Poljskoj. Čitav poduhvat trajao je tri godine jer su zastarele lopatice najpre morale da prođu niz tehničkih ispitivanja, a zatim su korišćene za formiranje glavnih potpornih delova za pešački most.

Milena Maglovski

Dubrovnik – u planu izgradnja sedam solarnih elektrana na javnim objektima

18.02.2022

solarni-paneli-kuća-elektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Science In Hd)

Gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković održao je konferenciju za medije gde je izložio sve aktivnosti i projekte koje Grad sprovodi kako bi umanjio negativne efekte koje će povećanje cene energenta i sirovina imati na trošak osnovnih škola, ustanova u kulturi i sistema javne rasvete.

U cilju značajnijeg smanjenja opterećenja koje porast cena nosi za proračun Grada, izrađen je idejni i glavni projekt solarnih elektrana sa troškovnikom građevinskih radova za sedam javnih objekata među kojima su sportska dvorana, dva zabavišta i četiri osnovne škole, stoji u saopštenju Grada.

Instalacijom sedam solarnih elektrana povećala bi se proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora na području grada Dubrovnika za 574,82 MWh godišnje i smanjila emisija CO2 za 91,16 tona godišnje.

Pročitajte još:

Osim što će doprineti ublažavanju klimatskih promena, izgradna solarnih elektrana omogućiće održivost i gotovo potpunu energetsku nezavisnost javnih objekata.

Energetski portal

Da sve radi kao švajcarski sat

18.02.2022

Na krovovima u Srbiji tek se ponegde mogu videti solarni paneli. Kompanije su zakoračile u fotonaponski svet ali to i dalje nije dovoljno. Ipak, skroman udeo solarne energije u energetskoj slici Srbije uskoro će se promentit jer su svi – od Vlade i Ministarstava do kompanija i građana, prepoznali ovaj potencijal u sprovođenju energetske tranzicije i postizanju energetske stabilnosti.

I dok su novi Zakoni o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti usvojeni da vam olakšaju put do solarne elektrane jer su uklonili suvišne korake i moguće prepreke, licencirane kompanije sa dugogodišnjim iskustvom stoje vam na raspolaganju da sve vaše ideje sprovedu u delo.

Kompanija MT-KOMEX zasluženo je stekla kredibilitet u oblasti solarnih tehnologija budući da je, na zadovoljstvo mnogobrojnih klijenata, do sada izgradila solarne elektrane čija je ukupna snaga 10 MW. I baš oni mogu biti i vaša „ulaznica“ u svet obnovljivih izvora energije jer znaju da naprave korak ka zelenim i besplatnim kilovatima.

Od vizije do realnosti

Jedan od mnogobrojnih uspešnih projekata koji svedoči o renomeu kompanije MT-KOMEX je i solarna elektrana kompanije UNIOR Components.

Nakon što su odlučili da se nađu među pionirima obnovljivih izvora energije i svoj krov opreme solarnim panelima, čelnici Uniora posao su poverili uigranom timu MT-KOMEX-a koji je ovu solarnu elektranu realizovao u rekordno kratkom roku.

Ipak, brzina izrade nije umanjila njen kvalitet i izlaznu snagu već su se, nasuprot tome, obučeni radnici MT-KOMEX-a postarali da i elektrana kompanije Unior bude besprekorno realizovana baš kao i svi ostali projekti.

Jednako distribuirani invertori po celom krovu i pedantno provučeni kablovi po blokovima dovoljno govore o načinu na koji MT-KOMEX pristupa izgradnji svake elektrane. Ova preciznost u radu dostojna je izradi švajcarskog sata.

U fokusu:

Izbor opreme izuzetno je važan prilikom izgradnje pouzdane i efikasne solarne elekrane. Za ovu priliku korišćena je konstrukcija Multirail za kosi krov proizvođača K2 Systems, čak 928 modula CS3L-370MS čiji je proizvođač Canadian Solar, kao i 15 invertora snage 20 kW, Symo 20.0-3-M, poznatog austrijskog brenda Fronius.

Kompanija UNIOR Components alati sada može da se pohvali solarnom elektranom koja se prostire na 1.716 m2 i ima instalisanu snagu 343,36 kWp, dok izlazna snaga iznosi 300 kWp.

Da je odluka o ulaganju u solarnu elektranu bila pun pogodak svedoči i podatak da će kompanija UNIOR Components godišnje proizvoditi 425.910 kWh električne energije iz potpuno obnovljivog izvora, a korist ovog projekta odraziće i na okruženje budući da će ušteda ugljen-dioksida iznositi 340.608 kg godišnje.

Osim što su stekli status društveno odgovorne kompanije jer su izgradnjom solarne elektrane uzeli učešće u borbi protiv klimatskih promena, kompanija UNIOR Components će, zahvaljujući sticanju energetske nezavisnosti, ostvariti i značajne finansijske uštede.

Sa druge strane, MT-KOMEX iz projekta u projekat dokazuje svoju stručnost i posvećenost radu, a samo ove godine njihov tim realizovao je više od 4 MW solarnih elekrana. Kako svetska i domaća energetska politika stvaraju povoljnu klimu za razvoj primene obnovljivih izvora, MT-KOMEX je više nego spreman da vizije drugih kompanija, koje su spremne da zakorače u svet čiste energije, sprovedu u delo.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala RECIKLAŽA.

Vazduh u Srbiji prekomerno zagađen – precizni podaci uskoro na lokalu

18.02.2022

monolithic-part-of-the-waters-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay

Merenja pokazuju da je vazduh, prema godišnjim izveštajima, u svim gradovima u Srbiji prekomerno zagađen, a zagađene su i reke i zemljište, piše RTS.

Petnaest gradova do kraja marta imaće lokalne digitalne registre izvora zagađivanja zahvaljujući projektu koji, uz podršku Velike Britanije, sprovodi Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Programom Ujedinjenih nacija za razvoj.

Precizne podatke o izvorima zagađenja imaće Valjevo, Osečina, Novi Sad, Kragujevac, Subotica, Vrbas, Nova Varoš, Prijepolje, Kladovo, Bor, Vranje, Leskovac, Pirot, Niš, i Čačak.

Nadležne lokalne institucije moći će da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje životne sredine.

“Moći ćemo da pratimo emisije u vazduh, emisije u vode, emisije u tlo, generisanje otpada, i što je jako važno da imamo evidenciju svih zagađivača”, ističe dr Tamara Perunović Đulić, pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine.

Prema njenim rečima, ta obaveza postoji deset godina, ali je “mali broj lokalnih samouprava uspostavio neku formu lokalnog registra izvora zagađivanja”.

Pročitajte još:

Podaci o lokalnim izvorima zagađivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

“Bez podataka ne možemo da donosimo odluke. Ako ne znamo kakvo je stanje: koliko su nam zagađene reke, kakvo nam je zemljište, vazduh, onda ne možemo ni da odlučujemo koje su dalje mere koje će biti primenjene”, ukazuje Sanja Arizonović iz UNDP-a.

Do kraja godine svi gradovi u Srbiji trebalo bi da imaju registre zagađivača.

“Monitoring se vrši da bi obezbedio donosiocima odluka mogućnost da provere koliko njihove odluke i zakonodavstvo koje se donosi poboljšava život građana, smanjuje ugrožavanje njihovog zdravlja”, ističe Dejan Lekić, Nacionalna ekološka asocijacija.

Agencija za zaštitu životne sredine vodi registar gde su već popisani najveći zagađivači. 227 velikih industrijskih postrojenja u obavezi su da sami mere emisije zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište, kao i da dostavljaju podatke Nacionalnom registru jednom godišnje.

Za sada su izuzetno retki primeri da je neko kažnjen zbog ispuštanja otrovnih materija u životnu sredinu.

Izvor: RTS

Ministarstvo – Rapisan Javni konkurs za prevenciju nelegalnog odlaganja otpada

18.02.2022

scrapyard-smeće-deponija-otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministarstvo zaštite životne sredine raspisalo je Javni konkurs za projekte prevencije nelegalnog odlaganja i uklanjanja otpada. Ministarka Irena Vujović pozvala je gradove i opštine da kandiduju projekte i da uz podršku države rešavaju problem divljih deponija na svojoj teritoriji.

“Nastavljamo da sufinansiramo projekte uklanjanja divljih deponija, u te svrhe odvojili smo još veća sredstva nego u prethodnoj godini. U 2021. godini je, uz podršku Ministarstva, ali i zahvaljujući dobroj saradnji sa lokalnim samoupravama, uklonjeno 500 od ukupno 3.500 smetlišta u Srbiji. U 2022. nastavljamo da čistimo istim tempom širom naše zemlje. Pojačaćemo i kontrole kako jednom očišćene lokacije, ne bi ponovo postajale deponije”, objašnjava ona, navodi se u saopštenju.

Kako je istakla, 100 miliona dinara izdvojeno je za uklanjanje deponija i postavljanje video nadzora. Očišćene lokacije, na kojima je prošle godine postavljen video nadzor, povezane su sa nedavno formiranim Ekološkim informacionim centrom, gde administratori Ministarstva prate stanje na terenu.

Pročitajte još:

“Ekološki centar je dobar mehanizam koji će doprineti da sačuvamo očišćene lokacije. Značajan je i zato što omogućava da se građani uključe i da na jednostavan način prijave ekološke probleme na koje nailaze u svojim sredinama. Do sada se pokazalo da su najviše prijavljivali upravo divlje deponije. Na osnovu prijava koje pristižu centru planiraćemo i budžetska sredstva, kako bismo uklanjali prvo ona smetlišta koja najviše smetaju građanima”, rekla je Vujović.

Javni konkurs je otvoren do 4. marta 2022. godine.

Za više informacija pogledajte ovde.

Energetski portal

Uskoro počinje izgradnja toplane na biomasu u Novom Pazaru

18.02.2022

biomasa_olive_bone — Foto-ilustracija: Pixabay

U Novom Pazaru uskoro će početi izgradnja nove toplane na biomasu koja će zameniti staru na mazut, što će doprineti tome da se smanji veliko zagađenje u centru grada.

“Uskoro krećemo sa izgradnjom nove toplane na biomasu u Novom Pazaru u vrednosti od 6,5 miliona evra i pripremamo potpisivanje ugovora za novu toplanu u Majdanpeku. Ljudi već prepoznaju prednosti daljinskog sistema grejanja i sami se javljaju da pređu na taj sistem gašenjem svojih individualnih kotlarnica. Trenutno se u sistemu nalazi oko 650.000 korisnika i taj broj će se povećavati izgradnjom novih toplana i rekonstrukcijom postojećih. U partnerstvu sa KfW bankom i 22 javno-komunalna preduzeća sanirali smo 19 toplana, a sada radimo rehabilitaciju i modernizaciju šest, u vrednosti od 17,6 miliona evra, čime ćemo ostvariti godišnje uštede u iznosu od 1,6 miliona evra. Procene su da na godišnjem nivou bacamo proizvodnju jedne termoelektrane i ovim projektima smanjićemo gubitke na toplovodnim mrežama i u domaćinstvima“, Milan Macura, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, navodi se u saopštenju.

Kako je rekao država, Ministarstvo i građani su na istom zadatku, a to je ušteda, smanjenja štetnih emisija i osiguravanja stabilnog grejanja. Podsetio je da Srbija godišnje troši 40 odsto više energije od zemalja u regionu i da se ona baca kroz dotrajalu stolariju i neizolovane kuće, zbog čega država pruža finansijsku pomoć građanima kako bi smanjili nepotrebne troškove.

“Zbog tih troškova prošle godine smo započeli pilot-projekat unapređenja energetske efikasnosti, u kome je učestvovalo 67 lokalnih samouprava i oko 5.000 domaćinstava koja su dobila subvencije za zamenu stolarije i kotlova. Tim projektom uštedeli smo 47 megavat-časova godišnje, što je jednako prosečnoj potrošnji tri toplane u Srbiji. U novembru smo krenuli i sa projektom subvencionisanja ugradnje solarnih panela, u kome učestvuje 37 lokalnih samouprava, i do kraja meseca imaćemo prve javne pozive za građane. Ministarstvo i lokalne samouprave učestvuju sa 50 odsto, dok drugu polovinu sredstava obezbeđuju građani“, rekao je pomoćnik ministarke.

Pročitajte još:

Kako je podsetio u toku novi javni poziv za jedinice lokalnih samouprava za zamenu stolarije i kotlova u ovoj godini.

„Javni poziv se uskoro završava. Pozivam sve gradove i opštine da se prijave. Ministarstvo je već održalo sastanke sa svim zainteresovanim lokalnim samoupravama i sledeće nedelje očekujemo konačan spisak učesnika. Verujem da će se ovog puta sve lokalne samouprave u Srbiji prijaviti“, zaključio je Macura.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Gondolà là– tihi junak održivog transporta

17.02.2022

žičara — Foto-ilustracija: Unsplash (Sead Džambegović)

Urbanistički planeri dugo su bili u potrazi za rešenjem koje će brdovita predgrađa Pariza bolje povezati sa centrom grada. U igri je bila izgradnja novog mosta, oni manje kreativni predlagali su uvođenje većeg broja autobusa, a nekolicina vizionara zalagala se za podizanje gondole.

?Découvrez les 1ères images du projet Câble 1.

Ce nouveau moyen de transports permettra aux futurs usagers de se déplacer beaucoup plus facilement entre @Villeneuve94190 et @VilleCreteil.

Prochaine étape ➡ le passage au Conseil d’Administration pour approuver l’avant-projet. pic.twitter.com/Y4CL8xb1BL

— IDF Mobilités (@IDFmobilites) February 2, 2022

Srećom po Parižane, koji će put do posla uskoro moći da prekrate uživanjem u spektakularnom pogledu, opcija broj tri odnela je ubedljivu pobedu. Ispostavilo se da je investicija od 132 miliona evra najekonomičnije i najefikasnije rešenje koje će u velikoj meri poboljšati ekološku sliku grada.

Pariz je već spreman da razvuče žice do predgrađa Kretej i Vilnu-San-Žorž i tako uvrsti gondolu u počasni krug održivog javnog transporta. Umesto sadašnjih pola sata, Parižani će do centra prestonice moći da stignu za upola manje vremena. Izgradnja će početi ove godine, a prvi putnici vinuće se iznad grada već 2025.

Zanimljivo je da tek nekolicina gradova u svetu koristi gondole kao sredstvo javnog prevoza iako su one idealni kandidati za zeleni transport budućnosti.

Pored toga što ne zahtevaju upotrebu fosilnih goriva jer sva energija za pokretanje žičare može dolaziti iz obnovljivih izvora energije, gondole smanjuju zagađenje bukom, a nekoliko decibela manje uvek je dobrodošlo u urbanim sredinama.

Budući da su gotovo nečujne, gondole mogu prolaziti kroz šume i planine, a da ne narušavaju prirodne ekosisteme. Isto važi i za žičare iznad reka i jezera koje svojim radom neće ometati bogatu faunu, ali će zato svojim putnicima omogućiti bliži pogled na divlje vrste.

Milena Maglovski

1...474475476...1,670 Page 475 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM