Agrosolari predstavljaju inovativno rešenje koje spaja proizvodnju obnovljive energije i poljoprivredu, omogućavajući dvostruku upotrebu zemljišta. U Bosni i Hercegovini, gde postoje značajni neiskorišteni poljoprivredni resursi i veliki solarni potencijal, agrosolarni projekti nude priliku za održiv razvoj ruralnih područja, povećanje energetske nezavisnosti i podršku lokalnim zajednicama. O značaju agrosolarnih projekata i neophodnim merama koje mogu povećati njihovu popularnost u BiH, razgovarali smo sa Miroslavom Nikolićem, rukovodiocem razvoja za obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost u Elektroprivredi Hrvatske zajednice Herceg Bosne.

Koje su glavne prednosti postavljanja solarnih panela iznad obradivih površina?

– Najveća prednost agrosolara je zaštita poljoprivrednih kultura od vremenskih neprilika. Zbog sve izraženijih klimatskih promena i sve češćih ekstremnih vremenskih pojava, agrosolari bi mogli postati budućnost poljoprivrednih zemljišta ugroženih područja, u šta spadaju i naša područja. Stoga bi projekte agrosolara trebalo prvenstveno promatrati kao agrotehničku meru zaštite poljoprivredne proizvodnje.

Različite studije pokazuju da dugotrajne suše i ostali klimatski poremećaji nanose ogromnu štetu i gubitke u poljoprivredi. Takođe, studije ukazuju da dolazi do smanjenja prinosa zbog klimatskih promena. Zato je važno ostvariti sinergiju između poljoprivredne proizvodnje i proizvodnje električne energije.

Kombinacijom solarnih postrojenja sa poljoprivrednom proizvodnjom moguće je zaštititi poljoprivredne useve od prekomernog solarnog zračenja i olujnog nevremena, i to tako što agrosolari stvaraju modifikovanu mikroklimu ispod modula, menjaju temperaturu vazduha i delimičnim zasenjivanjem sprečavaju pregrejavanje ili izgaranje poljoprivrednih kultura. Takođe, ova solarna postrojenja menjaju relativnu vlažnost vazduha i brzinu vetra, smanjuju udare vetra i isušivanje tla, a time i potrebu za navodnjavanjem.

Kada se govori o zaštiti od olujnog vremena, tu se pre svega misli na zaštitu od grada. Vidljivo je da su pojave grada i posledičnih šteta sve češće i veće, pa se istražuju mogućnosti zaštite pomoću agrosolara.

U FOKUSU:

• Kako će primena CBAM-a uticati na privredu Bosne i Hercegovine
• Domaćinstvo novog doba – farma kao energetski proizvođač
• Održivost kao strateški prioritet

Koji su zaključci nedavno održane konferencije posvećene agrosolarima u Mostaru?

– Na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom „Agrosolari – prepreke i mogućnosti realizacije u BiH”, svi učesnici konferencije složili su se kako je neophodno krenuti u konkretnu realizaciju agrosolara u Bosni i Hercegovini. Kroz zaključke konferencije predloženi su i konkretni koraci. Prvo, nužno je uskladiti sve strateške dokumente BiH i entiteta sa pravnom tekovinom Evropske unije i u njih uključiti koncept agrosolara. Nadalje, u saradnji svih relevantnih učesnika, potrebno je definisati odgovarajući pravni i regulatorni okvir koji bi stvorio podsticajno okruženje i omogućio realizaciju projekata agrosolara. Pored toga, potrebno je izraditi studiju/e procene potencijala agrosolara u BiH i pokrenuti odgovarajuće pilot-projekte kroz koje bi se u praksi potvrdili nalazi studija.

Koliki je stvarni potencijal Bosne i Hercegovine za razvoj agrosolarnih sistema?

– Ne postoje pouzdani odgovori na ova pitanja. Upravo bi studije i pilot-projekti koji su spomenuti u prethodnom odgovoru trebalo da ponude pouzdanije informacije o stvarnom potencijalu agrosolara u Bosni i Hercegovini, kao i o područjima gde bi njihova primena bila najpogodnija i poljoprivrednim kulturama koje su najpodesnije za uzgajanje sa agrosolarima.

Po dostupnim informacijama, u regionu su jedino u Republici Hrvatskoj napravljene ozbiljne analize potencijala agrosolara i započeta je izrada podsticajnog pravnog i regulatornog okvira. Tamo se pokazalo da postoje značajni potencijali za primenu agrosolara.

Kako su uslovi za realizaciju agrosolara u zemljama regiona prilično slični (osunčanost, klima, tlo…), može se pretpostaviti da je potencijal za razvoj agrosolara sličan i u BiH, naravno, uzimajući u obzir veličinu raspoloživog poljoprivrednog zemljišta, kao i područja u kojem se to zemljište nalazi.

Treba napomenuti da se agrosolari moraju projektovati na način koji omogućava integraciju poljoprivredne delatnosti i proizvodnje električne energije i povećava ukupan proizvodni potencijal. Južna, toplija i sušnija područja su svakako pogodnija, ali, s druge strane, tamo su maksimalni kapaciteti mreže uglavnom već dostignuti zbog ekspanzije solara.

Kakvo je interesovanje domaćih poljoprivrednika i investitora za učešće u agrosolarnim projektima i šta bi ih, po vašem mišljenju, moglo dodatno motivisati?

– Ne postoje pouzdane informacije niti istraživanje koje bi relevantno odgovorilo na ovo pitanje, ali sudeći po broju osoba koje su došle na spomenutu konferenciju, moglo bi se reći da postoji interes za agrosolarne projekte. Smatram da je koncept agrosolara jako nepoznat u širokoj javnosti, čak i kod poljoprivrednika i u stručnoj javnosti. Stoga bi trebalo izraditi komunikacijsku strategiju kako bi se svim učesnicima, a posebno poljoprivrednicima, pružile objektivne informacije o mogućim prednostima i ograničenjima primene agrosolara.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ČISTA ENERGIJA