Home Blog Page 1630

Trgovina emisijom štetnih gasova finansira “zelene” projekte

evrvopska komisijaFinansiranje 19 projekata u 12 zemalja koji će povećati proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, Evropska unija će obezbediti prodajom kredita za emisiju ugljenika. Za ove projekte izdvojiće se milijarda evra uz privatne investicije koje će ovi projekti doneti od 900 miliona.

Sistem trgovine emisijom (ETS) Evropske unije utvrđuje se maksimum za ukupnu količinu gasova sa efektima staklene bašte koje mogu da emituju 12.000 fabrika, elektrana i drugih pogona u Evropskoj uniji. ETS Evropske unije je najveće svetsko tržište ugljenika sa prometom od oko 90 milijardi evra godišnje.

U cilju ohrabrenja kompanija da ulažu u čiste tehnologije ETS im dodeljuje ili prodaje dozvole koje pokrivaju njihovu godišnju emisiju CO2. Kompanije mogu da prodaju neiskorišćene dozvole ili ih čuvaju.

Komisija ističe da će “zagađivači postati motor razvoja novih inicijativa za smanjenje emisije CO2”.

Projekti su prošli strogu selekciju i nakon toga su poslati Evropskoj investicionoj banci na tehničku i finansijsku analizu. Pre odobrenja Komisije projekti su dobili i “zeleno svetlo” komiteta za klimatske promene.

Od ovih projekata očekuje se povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u Evropskoj uniji za oko osam teravat sati (Twh).
Projekti solarne energije, geotermalne energije kao i energije vetra i okeana izabrani su na Kipru, u Hrvatskoj, Francuskoj, Danskoj, Estoniji, Irskoj, Italiji, Letoniji, Portugaliji, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji.

Evropska inicijativu za prodaju emisija i uvođenje tržišta ugljenika planiraju Australija, Tajland, Vijetnam, Kina, Meksiko i Tajvan.

D.V
Izvor: EurActiv

Projekat „Solarni katuni“ u Crnoj Gori

solarni katuniU prethodne dve godine Ministarstvo ekonomije i Ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja Crne Gore realizuju projekat „Solarni katuni“ koji je nastavljen i u 2014.godini.

Projekat „Solarni katuni“ pokrenut je kako bi se što vecem broju ljudi koji provode vreme na katunima poboljšali uslovi života i rada. Bolji uslovi za cilj imaju da privuku što veći broj stočara.
Cilj projekta „Solarni katuni“ je rešavanje problema elektrifikacije nepristupačnih planinskih predela. Energija dobijena na ovaj način besplatna je za korisnike katuna. Jedan od uslova za dobijanje solarnih panela je i broj grla stoke.

Do sada je u okviru projekta ugrađeno 189 fotonaponskih sistema na crnogorskim katunima.

Izvor/foto: energetska-efikasnost

Zašto u Srbiji nema biodizela?

biodizel2Treći međunarodni Tesla reli na kom se voze automobili na alternativni pogon za Svetski šampionat (FIA) startovao je u Republici Srpskoj u Andrićgradu. Prolazivši kroz Srbiju, automobili koji su za pogon koristili biodizel uspeli su da ga pronađu samo na jednoj benzinskoj stanici.

Evropska unija je propisala da mora da postoji zakonska odredba o obaveznoj prodaji čistog biodizela i da u svakom litru dizela mora da bude 20 odsto biodizela.

Kako napominje gospodin Bora Tatić, zamenik predsednika Udruženja benzinskih stanica Srbije, mi tu zakonsku odredbu još uvek nemamo ali i da u ovom trenutku u profaja biodizela nije isplativa.

Prema pisanju lista “Novosti”, gospodin Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije rekao je da je proizvođačka cena biodizela dosta veća od proizvođačke cene evrodizela i kako se u Srbiji plaća akciza na biodizel kao i na evrodizel od 46 dinara po litru ne može nikako biti konkurentan na benzinskim stanicama.

Država je akcize na biodizel uvela u maju 2013. godine.

D.V
izvor: ekapija

Raspisani javni konkursi za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje projekata OIE

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovinePokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodina, raspisao je u ponedeljak 14. jula tri Javna konkursa za dodelu bespovratnih podsticajnih sredstava za sufinansiranje realizacije sledećih projekata:

  • Projekat korišćenja solarne energije za pripremu tople potrošne vode u objektima javne namene
  • Projekat korišćenja biomase za proizvodnju toplotne energije u javnim ustanovama
  • Projekat štedljive javne rasvete

Pravilnik o dodeli bespovratnih podsticajnih sredstava kao i neophodni obrazci dostupni su na sajtu Pokrajinskog sekretarijata.

Rok za podnošenje prijava je 29. jul 2014. godine.

D.V

Izvor: psemr.vojvodina.gov

Plutajuće solarne elektrane u Indiji

Plutajuće solarne elektrane u IndijiIndijska Nacionalna hidro korporacija (NHPC) u saradnji sa koledžom za obnovljivu energiju (REC) iz Kolkate,Indija uradila je pilot projekat za najveću plutajuću solarnu elektranu na svetu, kapaciteta 50MW. Projekat je podržan i od strane Ministarstva za novu i obnovljivu energiju (Ministry of New and Renewable Energy).Lokacija za pilot projekat ove solarne elektrane je južna država Kerala u Indiji.

Ideja projekta proizašla je iz sve veće cene iznajmljivanja zemljišta za postavljanje solarnih panela.Povećanje cene iznajmljivanja zemljišta uticalo je i na cenu solarne energije. Kako vodene površine unutar kopna nemaju mnogo načina za korišćenje, samim tim je i cena njihovog iznajmljivaja niža. NHPC je odlučio da uradi projekat za plutajuću elektranu.

Tehnologija je jednostavna, kako kažu naučnici sa koledža. Paneli se postavljaju na plutajuću platformu koja je usidrena kako se ne bi ljuljala. Problem na kojem se još uvek radi je zaštita platforme u slučaju jakih vetrova. Prednost u odnosu na postavljanje panela na kopnu je i zagrevanje zemlje što ovde neće biti slučaj. Pozitivna stvar je što će isparavanje održavati nivo vodenih površina tokom leta.

Projektom se najavljuje sve veća iskorišćenost vodenih površina na kopnu.

Pitanje koje se nameće je uticaj na floru i faunu vodenih površina. Petpostavka je da će uticaj biti neznatan.
Vrednost investicije je između 64-72 miliona dolara. Elektrana će zvanično biti puštena u rad oktobra meseca 2014.godine.

izvor: the economic time, inhabitat
foto: offshorewind

Centar za ekologiju i održivi razvoj tražio od EBRD da otpiše dug Srbije za otplatu potopljene mehanizacije u “Kolubari”

indexNa pitanja novinara “Kurira“ zbog čega “Centar za ekologiju i održivi razvoj” (CEKOR) pokušava da ubedi EBRD da Srbiji ne odobri pomoć za saniranje štete od poplava u energetici kako bi se što pre obnovila proizvodnja uglja i struje i smanjila šteta po EPS i državu zbog uvoza struje; koji su motivi CEKOR-a da otovoreno radi protiv interesa države i da li iza zahteva EBRD da ne investira u proizvodnju struje iz uglja u Srbiji stoji konkurencija EPS-a, odnosno trgovci strujom i proizvođači struje iz obnovljivih izvora energije, CEKOR je svoje odgovore objavio na svom zvaničnom sajtu. Energetski portal ih u celosti prenosi.

“CEKOR pokušava da ubedi i EBRD i ostale donatore da Srbiji obezbede što je moguće veću i delotvorniju pomoć kako bi se zemlja osposobila da proizvodi dovoljno struje i grejanja a da pri tome ne utiče štetno na zdravlje i život građana Srbije.

Tražili smo od EBRD da otpiše dug Srbije vezan za EBRD kredit kojim se otplaćuje mehanizacija za kopanje uglja koja je potopljena i koja je neupotrebljiva. Želimo da se EBRD usmeri na sanaciju energetskog sektora.

Vlada Srbije nastoji da ostvaruje obaveze koje je Srbija prihvatila u procesu pristupanja EU i CEKOR  nastoji da pomogne taj napor. Isto kao i Vlada Srbije, mi smatramo da je poboljašanje zdravlja stanovništva najznačajniji nacionalni cilj a da se može ostvariti domaćim reformama i uz međunarodnu pomoć. Vladi je poznato da su troškovi zdravlja usled spaljivanja lignita veći od vrednosti tako proizvedene energije a da Srbija raspolaže obnovljim resursima energije koji su značajni u Evropskim razmerama. Korisćenje tih resursa i poboljašanje energetske efikasnosti omogućavaju i rast zaposlenosti što je takođe cilj Vlade.
Nadam se da je iz navedenog jasno da ne radimo protiv interesa građana i cele SRBIJE nego u njihovom interesu isključivo!”

Energetski portal

izvor/foto:cekor

“Greenpeace” promoviše obnovljive izvore na hrvatskoj obali

greenpeace brod rainbow wariorU sklopu svoje turneje za promociju obnovljivih izvora energije “Greenpeace” jedrenjak “Rainbow Warrior” ovih dana je u poseti hrvatskoj obali. Za osam dana koliko je predviđeno za ovu posetu obići će Split, Zadar, Rijeku i Pulu.
Cilj turneje poznatog jedrenjaka je ukazivanje na važnost korišćenja obnovljivih izvora. Korišćenje obnovljivih izvora energije pomaže sprečavanju klimatskih promena, zaštiti životne sredine kao i povećavanju energetske nezavisnosti jedne zemlje i rešavanju problema nezaposlenosti.

Iz Grinpisa u Hrvatskoj kažu da Hrvatska kao jedna od najsunčanijih zemalja u regionu ne iskorišćava dovoljno svoj potencijal u solarnoj i energiji vetra i da danas koristi samo 27 MW iz Sunca. Oni napominju da investitori žele jasna pravila i uklanjanje administrativnih barijera u ovom sektoru i da Vladi treba da bude prioritet uvođenje olakšica jer će to doneti nova radna mesta. Instalacija 1000 MW fotonaponskih ćelija godišnje zapošljava 1500 ljudi direktno i 4500 indirektno dok instalacija 1200 MW vetroelektrana do 2020. godišnje otvara 1200 radnih mesta.

“Rainbow Warrior” ima najmanji ekološki uticaj na životnu sredinu. Poseduje A-oblik jarbola i jedra, optimiziran je za dobro jedrenje, ima električni pogonski sistem i obojen je ekološkim bojama. Njegova maksimalna brzina je 13 čvorova.

Za vreme boravka jedrenjaka biće organizovani susreti između investitora, vlasti, eksperata i zainteresovanih građana kako bi se razgovaralo o barijerama pri investiranju u obnovljive izvore energije. Za građane će biti omogućeno pored posete brodu da potpišu peticiju kojom se od Vlade traži da umanji barijere na putu ka investicijama. Posetioci će imati priliku da posete foto izložbu hrvatskih solarnih i vetroelektrana tokom ovog jedninstvenog događaja.

D.V
izvor: energetika-net

foto: zadarskilist

Pirot dobija postrojenje za sekundarnu separaciju otpada

reciklazna indstrijaSanitarna regionalna deponija iz Pirota ovog vikenda potpisala je sa firmom “Bankpro” iz Beograda ugovor o izgradnji postrojenja za sekundarnu selekciju otpada.

Prema rečima gospodina Zorana Stankovića, direktora “Deponije ”firma “Bankpro” je i isporučilac i montažer opreme. Ukupna vrednost radova iznosi oko 20 miliona dinara što je za milion ipo dinara manje od predračunske vrednosti.
Javna nabavka sprovedena je u zakonskom roku. Uslov za učestvovanje i odabir firme je njeno angažovanje u poslednje tri godine na izvođenju radova u oblasti zaštite životne sredine i da je vrednost radova bila minimum 50 procenata veća od vrednosti u tenderu.

S.J.

Akcija “Vaša ambalaža u reciklažu”

upravljanje otpadom

U cilju edukacije i uključivanja građana u procese reciklaže, operater za upravljanje ambalažnim otpadom “Sekopak” u saradnji sa komunalnim preduzećem “A.S.A.” na teritoriji Kikinde i Lapova pokrenuli su akciju razdvajanja otpada u domaćinstvima.

Akcijom je predviđeno razdvajanje biološkog otpada, crne plastične kante i reciklabilni otpad za koji su predviđene žute plastične kante od 120 litara. Dobiće uputstva i brošure o tome šta se odlaže u kante.

Planirano je da se akcija proširi na što veći broj domaćinstava uz podršku “Sekopaka”, a “A.S.A” će jednom nedeljno prazniti kante i odvoziti otpad.

S.J.

izvor: Sekopak

Auto-moto savez Srbije: Prvi srpski ekološki automobil

AMSS U petak, 18.jula Auto moto savez Srbije (AMSS) najavljuje revoluciju u proizvodnji automobila. Prezentacija prototipa električnog automobila domaće proizvodnje u koga je uloženo 20.000 evra, biće održana na konferenciji za medije na kojoj će posetiocima biti omogućeno da automobil testiraju na poligonu.

Iz Centra za motorna voziila (CMV) gde je iz entuzijazma tima inženjera nastao ovaj automobil kažu da ovaj ekološki proizvod ne zahteva skupe popravke, jednostavan je, ekonomičan i lak za održavanje.

Električni automobil je za sada sertifikovan, može se još ispitati, legalizovati i za njega dobiti dozvola od Agencije za bezbednost saobraćaja. Nakon dobijanja dozvole moći će da se registruje i pusti u javni saobraćaj. Domet električnog automobila je 150 km.

D.V

izvor:tanjug.rs

foto: AMSS

Uredba o dopuni uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije

srbija-grb

U Službenom glasniku („Sl. glasnik RS“, br. 70/2014)  objavljena je Uredba o dopuni uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Dodat je novi član 7a koji dodatno uređuje položaj imaoca privremenog statusa povlašćenog proizvođača. Dodate su određene odredbe u vezi slobodnog kapaciteta.

Uredba će biti u primeni od 17. jula 2014.

Kikinda dobija vetropark “Bašaid”

DSC08936Kako je Energetskom portalu zvanično saopšteno od predstavnika Veća za privredu i energetsku efikasnost opštine Kikinda, sve je izvesnija izgradnja vetroparka “Bašaid” u toj opštini. Energetski portal ovom prilikom prenosi pomenuto saopštenje u celosti.

“Kao što je prethodno najavljeno od strane predstavnika francuskog investitora, odnosno privrednog društva IEL OIE BALKAN RENEWABLE ENERGY, direktorke Nataše Lazarević, opština Kikinda će za nekih dve godine imati priliku da se ponosi jednim od prvih vetroparkova u Republici Srbiji.
Uzimajući u obzir značaj ovog projekta za opštinu Kikinda i kompleksnost same procedure u pogledu obezbeđivanja neophodnih dozvola i saglasnosti od organa različitih nivoa vlasti, kako pokrajinskih tako i republičkih, u svakodnevnom smo kontaktu sa predstavnicima investitora kako bismo ispoštovali zadate rokove kao i rokove postavljene propisima Republike Srbije.

U skladu sa predloženim projektom, vetropark će zauzimati površinu od oko 469 ha, nalaziće se na ulazu u Kikindu odnosno između naseljenih mesta Bašaid i Banatska Topola, sadržaće 24 vetrogeneratora, čija će pojedinačna instalisana snaga iznositi oko 2MW, što će činiti celokupnu instalisanu snagu vetroparka od oko 48 MW. Vrednost projekta je oko 70 miliona evra, što će svakako biti jedna od većih investicija gledajući Republiku Srbiju u celini. Vetrogeneratori prema planu će dostizati maksimalnu visinu od 175 metara, odnosno visina stuba će biti 125 metara dok će poluprečnik elise iznositi 50 metara, što će svakako predstavljati impozantnu građevinu po kojoj će opština Kikinda svakako postati prepoznatljiva.

U pogledu procedura koje se sprovode u okviru nadležnih organa i službi opštine Kikinda smatramo da se iste sprovode na zavidnom nivou. Krajem decembra prošle godine odžana je sednica Komisije za planove na kojoj je bila stručna kontrola Koncepta Plana detaljne regulacije vetroparka u k.o. Bašaid. Nakon iznetih primedbi članova Komisije, pristupilo se ispravci Koncepta i izradi Nacrta. Po dostavljenom Nacrtu Plana, održana je sednica Komisije za planove početkom ovog meseca, gde je između ostalog, konstatovano da je neophodno izvršiti određene izmene i dopune katastarsko-topografskog plana za predmetnu lokaciju i overu od strane nadležnih institucija. Nakon dostavljanja ispravljenog Nacrta Plana i stručne provere od strane Komisije za planove i Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu, Nacrt Plana će se uputiti na javni uvid u trajanju od 30 dana. Nakon javnog uvida, zakazuje se sednica Komisije za planove na kojoj će se razmatrati eventualne primedbe dostavljene u toku javnog uvida. Ukoliko u toku javnog uvida ne bude bilo primedbi, Plan će se uputiti u proceduru donošenja, odnosno na sednicu Skupštine opštine Kikinda. Nakon usvajanja Plana, u skladu sa propisima, investitor će podneti Zahtev za izdavanje Lokacijske dozvole. Uzimajući u obzir zakonom predviđene rokove očekujemo da se celokupna navedena procedura završi u narednih nekoliko nedelja.

Efekti ovog projekta će svakako biti primetni na teritoriji opštine Kikinda s obzirom da je investitor u toku pregovora izrazio spremnost i volju da involvira lokalna privredna društva i raspoloživu radnu snagu kako tokom procesa izgradnje samog vetroparka tako i nakon izgradnje istog, u fazi rada i održavanja, što će svakako predstavljati značajan pomak u lokalnoj privredi.
Takođe bismo napomenuli da pored ovog projekta u vezi eksploatacije energije vetra, uporedo intezivno radimo na realizaciji projekata u pogledu iskorišćavanja geotermalnih voda, solarne energije kao i izgradnje postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi biomase. Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da se pohvalimo i realizacijom ovih projekata što će svakako Kikindu svrstati u red retkih opština maksimalno posvećenih iskorišćavanju obnovljivih izvora energije.”

Energetski portal

“Societe Generale” gradi “pametnu zgradu”

44031115Ugovor o izgradniji nove poslovne zgrade vredan 14, 5 miliona evra potpisali su danas “IMEL grupa” i “Societe Generale” banka. Projekt i izvođenje radova povereno je “IMEL grupu” .

Objekat površine 10.612 m², projektovan po poslednjim arhitektonskim trendovima koji zadovoljava globalne ekološke standarde. Objekat će biti sagrađena u poslovnom centru Novog Beograda. U sklopu objekta “Pametna zgrada” nalaziće se mini elektrana za proizvodnju električne energije, parking sa solarnim punjačima za vozila na električni pogon. Solarni punjači biće dostupni i građanima koji žive u blizini nove poslovne zgrade.

Kako bi se poboljšali uslovi rada i istovremeno ostvarile značajne uštede potrošnje energije (električne i toplotne) i potrošnje pijaće vode, svi sistemi biće integrisani u BMS (Building Management System). Postojaće i poseban sistem za rekuperaciju kišnice koja će se upotrebljavati u tehničke svrhe.
Planirani rok početka izgradnje je kraj leta, a završetak se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine.

D.V
Izvor: ekapija

PREDSTAVLJAMO Izveštaj sa događaja „Deponije u Srbiji“: Komunalni otpad kao energetski resurs

DEPONIJE U SRBIJI - uzrok ili resenje problemaCentralno evropski forum za razvoj CEDEF je, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Agencije za zaštitu životne sredine RS organizovao Okrugli sto na temu: “Deponije u Srbiji- uzrok ili rešenje problema.”

Skup je otvorila predsednik UO CEDEF-a gospođa Jovanka Arsić Karišić i tom prilikom izjavila: “Industrija otpada u Evropskoj Uniji ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi. Moramo početi da shvatamo industrijski i komunalni otpad kao energetski resurs i sirovinu, a ne kao smeće.”

U njenom izlaganju takođe se navodi da postoji 164 identifikovanih opštinskih deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća i oko 4500 neuređenih deponija.

Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Radmila Šerović kazala je da je EISP projekat preko SIDA-e opredelilo sredstva za reviziju postojeće Strategije upravljanja otpadom, u iznosu od 28.000 – 30.000 evra. U dogovoru sa nadležnim sektorima odeljenje za upravljanje projektima je izradilo listu infrastrukturnih predloga projekata za finansiranje iz IPA perioda 2014-2020. Na listi su: Zrenjanin, Kruševac i Kraljevo kao jedan region, Sombor, Novi Sad, Vranje i Beograd.

Gospodin Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, podsetio je da je jedna od najvećih poteškoća na koju nailazimo na putu ka Evropskoj uniji upravo oblast zaštite životne sredine. On je rekao da je neophodno doneti strateški plan koji će rešiti ove probleme na globalnom nivou i da nam je za to neophodan fond koji za sada ne postoji.

deponije - cedefSamostalni savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, gospođa Ljiljana Đorđević rekla je da je neophodno unaprediti primarnu selekciju i reciklažu, a odlagati samo otpad koji se ne može reciklirati, kompostirati ili iskoristiti kao gorivo. Projekat “Praćenje tokova otpada u Srbiji” je uspostavljen od strane Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa nadležnim ministarstvom i uz podršku Norveške vlade sa ciljem podrške efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je u skladu sa ciljevima Evropske unije u ovoj oblasti.

Gospodin Marko Popović prezentovao je geosintetičke proizvode iz kompanije “Naue Opticus” koji su primenjeni u oko 70% deponija u Evropskoj uniji. Posebno je istakao važnost i upotrebu tzv. HDPE geomembrana koje sprečavaju prodiranje štetnih uticaja u zemljište i vodu i na taj način štite životnu sredinu. Ove membrane našle su svoju upotrebu u više objekata i lokacija u Srbiji: EPS – Kostolac, Pirot – Regionalna deponija, deponija opasnog otpada u Kolubari, Fabrika industrijskog etanola u Zrenjaninu i Fiat automobili u Kragujevcu.

Gospodin Lazar Krnjeta, predsednik Izvršnog odbora preduzeća “Komdel”, istakao je činjenicu da Srbija, odnosno prosečna srpska porodica, izdvaja najmanju sumu novca za tretman otpada, 25 evra na godišnjem nivou. U Hrvatskoj je ta cifra nešto veća, 40 evra, dok u Austriji iznosi čak 350 evra.
Gospodin Krnjeta rekao je takođe da Srbija sporo napreduje u regionalnom pristupu u upravljanju otpadom. Izgrađene su samo 3 regionalne deponije – Užice, Pirot i Sremska Mitrovica, dok uskoro treba da počne izgradnja još dve – Ub i Subotica, a jedna treba da postane regionalna – Pančevo. Leskovac, Jagodina, Kikinda i Lapovo su četiri privatne deponije koje pružaju usluge i lokalnim opštinama kao i dve sanitarne deponije, Gornji Milanovac i Vranje koje nisu regionalne. Svi ostali, kako on kaže, smeće odvoze na ekološki nebezbedna lokalna smetlišta i daleko su od konkretnog rešenja.

Gospođa Andrea Kikić, direktor Regionalne deponije Subotica, predstavila je način funkcionisanja regionalne deponije, kao i probleme sa kojima se suočavaju prilikom aktivnosti u vezi sa rešavanjem problema otpada u regionu, poput izrade Regionalnog plana, izbora lokacije regionalne deponije, neophodnih istraživanja i studija, pribavljanja dozvola i sredstava za realizaciju investicije.
Međuopštinki sporazum o saradnji između Subotice, Sente, Kanjiže, Bačke Topole, Malog Iđoša i Čoke, potpisan je 2007 godine a 2012. godine priključila se i Opština Novi Kneževac kada su definisani zajednički ciljevi: prevencija nastajanja otpada, ponovna upotreba, prerada i odlaganje otpada, kao i njegovo korišćenje za dobijanje energije.

deponije - cedef 2Gospodin Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Duboko, predložio je rešenje za upravljanje starim i divljim deponijama zatvaranjem i rekultivacijom. JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom “Duboko” je prvi projekat u Srbiji koji se realizuje nakon usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji.

Gospodin Radomir Stevanović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko-Tamnava, rekao je da su na području Kolubarskog regiona za upravljanje otpadom evidentirane 2 lokalne deponije, 8 kontrolisanih (opštinskih) smetlišta i oko 208 nekontrolisanih smetlišta sa ukupnom zapreminom od preko 100.000 metara kubnih. On je naveo da, usled posledica elementarnih nepogoda i nemogućnosti opština da izmire troškove projekta, preti opasnost ugrožavanja već opredeljenih sredstava donacije IPA fonda EU od oko 17.000.000,00 € za izgradnju objekata Regionalnog sistema sa deponijom „Kalenić“.

Gospodin Srđan Kličković, direktor JKP Regionalna deponije Srem Mačva, je govorio o regionalnom sistemu za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Sremskoj Mitrovici, čija je izgradnja finansirana iz IPA fonda 2012. godine.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije gospodin Siniša Mitrović istakao je da je ovo šesta administracija posle 2000. godine koja traži najbolje rešenje za građane. “Upravljanje otpadom je nova šansa za ekonomski razvoj, zapošljavanje i novi proizvod. CEDEF i Privredna komora Srbije približili su ovu tematiku javnosti i pomogli u rešavanju problema, ali se ne smemo na tome zaustaviti, jer ukoliko ne završimo započete procese do kraja godine, bitku nećemo dobiti,“ rekao je gospodin Mitrović.

Održivo Evropski standardi nalažu da se količina biorazgradivog otpada na deponijama mora smanjiti za četvrtinu do 2016., odnosno da se prepolovi do 2019. godine. Krajnji cilj je u naredenom periodu smanjiti količinu takvog otpada za 65 odsto do 2026.

D.V.

Reciklažna ostrva u Beogradu

Kontejneri-za-reciklazu Beograd je dobio 15 reciklažnih ostrva sa 52 nova kontejnera, saopštilo je Javno komunalno preduzeće “Gradska čistoća”. Svako reciklažno ostrvo sadrži tri do četiri tipska kontejnera za različite vrste reciklažnog otpada; plavi za odlaganje papira, žuti za odlaganje plastike, a crni za odlaganje metalne ambalaže. Na nekoliko lokacija postoji i zeleni kontejner namenjen za odlaganje stakla. Ovi kontejneri imaju i otvore sa strane da bi osobe sa invaliditetom mogle bez poteškoća da ih koriste.

Ulice koje su dobile reciklažna ostrva su: Nehruova, Gandijeva, Dr Ivana Ribara, Antifašističke borbe, Vojislava Ilića, Južni Bulevar, Nikolaja Gogolja, Banijska, Džona Kenedija, Ilije Garašanina, Istočna kapija Beograda “Rudo”, Vase Pelagića i Banjički Venac.

Ovaj projekat predstavlja jedan od načina uvođenja evropskih standarda za upravljanje otpadom u Srbiji. Iz “Gradske čistoće” najavljuju da će nastaviti sa nabavkom tipskih kontejnera, i da će u narednom periodu vršiti popravku podzemnih kontejnera koje je već započeto na dve lokacije – na uglu ulica Kneginje Zorke i Makenzijeve i u Višnjićevoj ulici.

“Gradska čistoća” apeluje na sugrađane da čuvaju kontejnere jer oni pripadaju svim Beogradjanima i da treba da se trudimo da ih sačuvamo.

D.V

izvor: Tanjug

CWS: “Od projekta nećemo odustati”

Foto-ilustracija: EP

vetroparkGospođa Ana Brnabić, direktorka “Continental Wind Serbia” na CEDEF-ovoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije izjavila je da se izgradnja vetroparka “Čibuk” dovodi u pitanje zbog ukidanja građevinske dozvole. Nedelja CEDEF održana je u junu 2014.godine u Beogradu.

Kako bi pojasnil novonastalu situaciju Energetski portal kontaktirao je pisanim putem kompaniju Continental Wind Serbia.

U celosti vam prenosimo prepisku kompanije CWS i EP-a.

EP: Da li je još uvek neizvesna izgradnja Vetroparka “Čibuk” nakon ukidanja građevinske dozvole?

CWS: U ovom trenutku deluje kao da će se ubrzo naći rešenje za situaciju nastalu poništavanjem građevinske dozvole koju smo regularno dobili prošle godine. Podrška Ministarstva energetike i bezrezervna podrška samog ministra Antića koji je odmah preuzeo inicijativu i organizovao sastanak između Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, EMS-a i nas je nama od ključne važnosti u ovom trenuku. U narednom periodu očekujemo rešenje koje će odgovarati ne samo nama već i svim ostalim investitorima sa ovakvim ili sličnim dozvolama i koje će omogućiti dalju realizaciju našeg projekta i dodatnu sigurnost za ostale investitore.

EP: Da li Investitor planira da se povuče ili će se raditi na pronalaženju nekog rešenja za problem?

CWS: Mi od projekta nećemo odustati i učinićemo sve da ostanemo u Srbiji. Uložili smo mnogo znanja, truda i novca. Dobili smo podršku od nadležnih koji su pokazali iskrenu želju za saradnjom i veoma nam je stalo da zavrtimo prve vetrenjače u Srbiji. Nakon šest godina poslovanja, novca i vremena koje smo uložili, potpuno je jasna i iskrena naša želja da projekat dovedemo do kraja i sprovedemo ga u delo. Osim ulaganja u sam projekat, do sada smo podržavali organizacije i udruženja građana iz opština Kovin, Pančevo i Alibunar u sprovođenju njihovih ideja i inicijativa korisnih lokalnoj zajednici, kroz partnerstvo sa Pexim fondacijom stipendiraćemo studente na master studijama na čuvenom Kembridž univerzitetu, a koliko nam je važan ovaj projekat govori i činjenica da smo 2012. godine centralu kompanije iz Londona preselili u Beograd, odakle se sada vode sve naši evropski projekti.

EP: Da li ste dobili zvanično obrazloženje od resorne državne institucije zašto Vam je poništena građevinska dozvola? Da li postoji mogućnost da nam taj dokument dostavite na uvid?

CWS: Dobili smo rešenje Ministarstva građevine 19. juna da je poništena građevinska dozvola koju smo dobili u maju 2013. godine na osnovu energetske dozvole koju je izdalo Ministarstvo energetike i tehničkih uslova svih institucija. Obrazloženje koje smo dobili je da visokonaponski deo trafostanice, odnosno priključno-razvodno postrojenje, nije moglo biti deo ove građevinske dozvole, jer vlasnik toga mora biti EMS.

EP: Da li je razrešena nejasnoća oko toga da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova?

CWS: Nije bilo nejasnoća u vezi sa pitanjem da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova jer je jasno da jeste. Nedoumica je bila oko toga da li energetska dozvola koja je izdata investitoru uključuje priključno-razvodno postrojenje u okviru trafostanice ili ne i samim tim da li investitor može građevinsku dozvolu za ovaj deo trafostanice da ima na svoje ime ili dozvola za taj deo trafoa mora da ide na ime EMS-a. Dozvole na ime investitora za kompletne trafostanice rutinski su se izdavale i od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i od strane Ministarstva građevine od 2011. godine jer je Zakon o energetici tu dosta nejasan i otvoren za tumačenje. Drago nam je da je Ministarstvo energetike prepoznalo važnost uspostavljanja jasnog i stabilnog Zakona o energetici i što je svesno važnosti njegovog donošenja. Nadamo da će u njemu regulatorni okvir za oblast ulaganja u obnovljive izvore energije biti kompletiran što će nam omogućiti da počnemo sa izgradnjom vetroparka.

EP: Kakva je procedura koju morate proći u ovom trenutku i pod sadašnjim uslovima?

CWS: Trenutno razmatramo o mogućim rešenjima ove situacije i to je u ovom trenutku primarno. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa Ministarsvom građevine i sa Pokrajinskim sekretarijatom kako bismo pronašli najoptimalniji način da dođemo do rešenja koje će odgovarati svim zainteresovanim stranama. U svakom slučaju, od ključne važnosti je da naš projekat ponovo ima građevinsku dozvolu u naredne dve nedelje, a nadamo se da će tako i biti.

Energetski portal

1...1,6291,6301,631...1,673Page 1,630 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs