U Službenom glasniku („Sl. glasnik RS“, br. 70/2014) objavljena je Uredba o dopuni uredbe o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Dodat je novi član 7a koji dodatno uređuje položaj imaoca privremenog statusa povlašćenog proizvođača. Dodate su određene odredbe u vezi slobodnog kapaciteta.
Uredba će biti u primeni od 17. jula 2014.
Kako je Energetskom portalu zvanično saopšteno od predstavnika Veća za privredu i energetsku efikasnost opštine Kikinda, sve je izvesnija izgradnja vetroparka “Bašaid” u toj opštini. Energetski portal ovom prilikom prenosi pomenuto saopštenje u celosti.
“Kao što je prethodno najavljeno od strane predstavnika francuskog investitora, odnosno privrednog društva IEL OIE BALKAN RENEWABLE ENERGY, direktorke Nataše Lazarević, opština Kikinda će za nekih dve godine imati priliku da se ponosi jednim od prvih vetroparkova u Republici Srbiji.
Uzimajući u obzir značaj ovog projekta za opštinu Kikinda i kompleksnost same procedure u pogledu obezbeđivanja neophodnih dozvola i saglasnosti od organa različitih nivoa vlasti, kako pokrajinskih tako i republičkih, u svakodnevnom smo kontaktu sa predstavnicima investitora kako bismo ispoštovali zadate rokove kao i rokove postavljene propisima Republike Srbije.
U skladu sa predloženim projektom, vetropark će zauzimati površinu od oko 469 ha, nalaziće se na ulazu u Kikindu odnosno između naseljenih mesta Bašaid i Banatska Topola, sadržaće 24 vetrogeneratora, čija će pojedinačna instalisana snaga iznositi oko 2MW, što će činiti celokupnu instalisanu snagu vetroparka od oko 48 MW. Vrednost projekta je oko 70 miliona evra, što će svakako biti jedna od većih investicija gledajući Republiku Srbiju u celini. Vetrogeneratori prema planu će dostizati maksimalnu visinu od 175 metara, odnosno visina stuba će biti 125 metara dok će poluprečnik elise iznositi 50 metara, što će svakako predstavljati impozantnu građevinu po kojoj će opština Kikinda svakako postati prepoznatljiva.
U pogledu procedura koje se sprovode u okviru nadležnih organa i službi opštine Kikinda smatramo da se iste sprovode na zavidnom nivou. Krajem decembra prošle godine odžana je sednica Komisije za planove na kojoj je bila stručna kontrola Koncepta Plana detaljne regulacije vetroparka u k.o. Bašaid. Nakon iznetih primedbi članova Komisije, pristupilo se ispravci Koncepta i izradi Nacrta. Po dostavljenom Nacrtu Plana, održana je sednica Komisije za planove početkom ovog meseca, gde je između ostalog, konstatovano da je neophodno izvršiti određene izmene i dopune katastarsko-topografskog plana za predmetnu lokaciju i overu od strane nadležnih institucija. Nakon dostavljanja ispravljenog Nacrta Plana i stručne provere od strane Komisije za planove i Sekretarijata za stambeno-komunalne poslove, urbanizam i privredu, Nacrt Plana će se uputiti na javni uvid u trajanju od 30 dana. Nakon javnog uvida, zakazuje se sednica Komisije za planove na kojoj će se razmatrati eventualne primedbe dostavljene u toku javnog uvida. Ukoliko u toku javnog uvida ne bude bilo primedbi, Plan će se uputiti u proceduru donošenja, odnosno na sednicu Skupštine opštine Kikinda. Nakon usvajanja Plana, u skladu sa propisima, investitor će podneti Zahtev za izdavanje Lokacijske dozvole. Uzimajući u obzir zakonom predviđene rokove očekujemo da se celokupna navedena procedura završi u narednih nekoliko nedelja.
Efekti ovog projekta će svakako biti primetni na teritoriji opštine Kikinda s obzirom da je investitor u toku pregovora izrazio spremnost i volju da involvira lokalna privredna društva i raspoloživu radnu snagu kako tokom procesa izgradnje samog vetroparka tako i nakon izgradnje istog, u fazi rada i održavanja, što će svakako predstavljati značajan pomak u lokalnoj privredi.
Takođe bismo napomenuli da pored ovog projekta u vezi eksploatacije energije vetra, uporedo intezivno radimo na realizaciji projekata u pogledu iskorišćavanja geotermalnih voda, solarne energije kao i izgradnje postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije na bazi biomase. Nadam se da ćemo uskoro imati priliku da se pohvalimo i realizacijom ovih projekata što će svakako Kikindu svrstati u red retkih opština maksimalno posvećenih iskorišćavanju obnovljivih izvora energije.”
Energetski portal
Ugovor o izgradniji nove poslovne zgrade vredan 14, 5 miliona evra potpisali su danas “IMEL grupa” i “Societe Generale” banka. Projekt i izvođenje radova povereno je “IMEL grupu” .
Objekat površine 10.612 m², projektovan po poslednjim arhitektonskim trendovima koji zadovoljava globalne ekološke standarde. Objekat će biti sagrađena u poslovnom centru Novog Beograda. U sklopu objekta “Pametna zgrada” nalaziće se mini elektrana za proizvodnju električne energije, parking sa solarnim punjačima za vozila na električni pogon. Solarni punjači biće dostupni i građanima koji žive u blizini nove poslovne zgrade.
Kako bi se poboljšali uslovi rada i istovremeno ostvarile značajne uštede potrošnje energije (električne i toplotne) i potrošnje pijaće vode, svi sistemi biće integrisani u BMS (Building Management System). Postojaće i poseban sistem za rekuperaciju kišnice koja će se upotrebljavati u tehničke svrhe.
Planirani rok početka izgradnje je kraj leta, a završetak se očekuje u prvom kvartalu 2016. godine.
D.V
Izvor: ekapija
Centralno evropski forum za razvoj CEDEF je, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije PKS, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i Agencije za zaštitu životne sredine RS organizovao Okrugli sto na temu: “Deponije u Srbiji- uzrok ili rešenje problema.”
Skup je otvorila predsednik UO CEDEF-a gospođa Jovanka Arsić Karišić i tom prilikom izjavila: “Industrija otpada u Evropskoj Uniji ostvaruje 24 milijarde evra godišnje i zapošljava pola miliona ljudi. Moramo početi da shvatamo industrijski i komunalni otpad kao energetski resurs i sirovinu, a ne kao smeće.”
U njenom izlaganju takođe se navodi da postoji 164 identifikovanih opštinskih deponija koje koriste opštinska javno komunalna preduzeća i oko 4500 neuređenih deponija.
Načelnik Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Radmila Šerović kazala je da je EISP projekat preko SIDA-e opredelilo sredstva za reviziju postojeće Strategije upravljanja otpadom, u iznosu od 28.000 – 30.000 evra. U dogovoru sa nadležnim sektorima odeljenje za upravljanje projektima je izradilo listu infrastrukturnih predloga projekata za finansiranje iz IPA perioda 2014-2020. Na listi su: Zrenjanin, Kruševac i Kraljevo kao jedan region, Sombor, Novi Sad, Vranje i Beograd.
Gospodin Branislav Blažić, predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Narodne skupštine Republike Srbije, podsetio je da je jedna od najvećih poteškoća na koju nailazimo na putu ka Evropskoj uniji upravo oblast zaštite životne sredine. On je rekao da je neophodno doneti strateški plan koji će rešiti ove probleme na globalnom nivou i da nam je za to neophodan fond koji za sada ne postoji.
Samostalni savetnik u Agenciji za zaštitu životne sredine, gospođa Ljiljana Đorđević rekla je da je neophodno unaprediti primarnu selekciju i reciklažu, a odlagati samo otpad koji se ne može reciklirati, kompostirati ili iskoristiti kao gorivo. Projekat “Praćenje tokova otpada u Srbiji” je uspostavljen od strane Agencije za zaštitu životne sredine, a u saradnji sa nadležnim ministarstvom i uz podršku Norveške vlade sa ciljem podrške efikasnog sistema praćenja i izveštavanja o upravljanju tokovima otpada u Srbiji, što je u skladu sa ciljevima Evropske unije u ovoj oblasti.
Gospodin Marko Popović prezentovao je geosintetičke proizvode iz kompanije “Naue Opticus” koji su primenjeni u oko 70% deponija u Evropskoj uniji. Posebno je istakao važnost i upotrebu tzv. HDPE geomembrana koje sprečavaju prodiranje štetnih uticaja u zemljište i vodu i na taj način štite životnu sredinu. Ove membrane našle su svoju upotrebu u više objekata i lokacija u Srbiji: EPS – Kostolac, Pirot – Regionalna deponija, deponija opasnog otpada u Kolubari, Fabrika industrijskog etanola u Zrenjaninu i Fiat automobili u Kragujevcu.
Gospodin Lazar Krnjeta, predsednik Izvršnog odbora preduzeća “Komdel”, istakao je činjenicu da Srbija, odnosno prosečna srpska porodica, izdvaja najmanju sumu novca za tretman otpada, 25 evra na godišnjem nivou. U Hrvatskoj je ta cifra nešto veća, 40 evra, dok u Austriji iznosi čak 350 evra.
Gospodin Krnjeta rekao je takođe da Srbija sporo napreduje u regionalnom pristupu u upravljanju otpadom. Izgrađene su samo 3 regionalne deponije – Užice, Pirot i Sremska Mitrovica, dok uskoro treba da počne izgradnja još dve – Ub i Subotica, a jedna treba da postane regionalna – Pančevo. Leskovac, Jagodina, Kikinda i Lapovo su četiri privatne deponije koje pružaju usluge i lokalnim opštinama kao i dve sanitarne deponije, Gornji Milanovac i Vranje koje nisu regionalne. Svi ostali, kako on kaže, smeće odvoze na ekološki nebezbedna lokalna smetlišta i daleko su od konkretnog rešenja.
Gospođa Andrea Kikić, direktor Regionalne deponije Subotica, predstavila je način funkcionisanja regionalne deponije, kao i probleme sa kojima se suočavaju prilikom aktivnosti u vezi sa rešavanjem problema otpada u regionu, poput izrade Regionalnog plana, izbora lokacije regionalne deponije, neophodnih istraživanja i studija, pribavljanja dozvola i sredstava za realizaciju investicije.
Međuopštinki sporazum o saradnji između Subotice, Sente, Kanjiže, Bačke Topole, Malog Iđoša i Čoke, potpisan je 2007 godine a 2012. godine priključila se i Opština Novi Kneževac kada su definisani zajednički ciljevi: prevencija nastajanja otpada, ponovna upotreba, prerada i odlaganje otpada, kao i njegovo korišćenje za dobijanje energije.
Gospodin Nedeljko Milosavljević, direktor JKP Duboko, predložio je rešenje za upravljanje starim i divljim deponijama zatvaranjem i rekultivacijom. JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom “Duboko” je prvi projekat u Srbiji koji se realizuje nakon usvajanja Nacionalne strategije upravljanja komunalnim otpadom u Srbiji.
Gospodin Radomir Stevanović, direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Eko-Tamnava, rekao je da su na području Kolubarskog regiona za upravljanje otpadom evidentirane 2 lokalne deponije, 8 kontrolisanih (opštinskih) smetlišta i oko 208 nekontrolisanih smetlišta sa ukupnom zapreminom od preko 100.000 metara kubnih. On je naveo da, usled posledica elementarnih nepogoda i nemogućnosti opština da izmire troškove projekta, preti opasnost ugrožavanja već opredeljenih sredstava donacije IPA fonda EU od oko 17.000.000,00 € za izgradnju objekata Regionalnog sistema sa deponijom „Kalenić“.
Gospodin Srđan Kličković, direktor JKP Regionalna deponije Srem Mačva, je govorio o regionalnom sistemu za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom u Sremskoj Mitrovici, čija je izgradnja finansirana iz IPA fonda 2012. godine.
Savetnik predsednika Privredne komore Srbije gospodin Siniša Mitrović istakao je da je ovo šesta administracija posle 2000. godine koja traži najbolje rešenje za građane. “Upravljanje otpadom je nova šansa za ekonomski razvoj, zapošljavanje i novi proizvod. CEDEF i Privredna komora Srbije približili su ovu tematiku javnosti i pomogli u rešavanju problema, ali se ne smemo na tome zaustaviti, jer ukoliko ne završimo započete procese do kraja godine, bitku nećemo dobiti,“ rekao je gospodin Mitrović.
Održivo Evropski standardi nalažu da se količina biorazgradivog otpada na deponijama mora smanjiti za četvrtinu do 2016., odnosno da se prepolovi do 2019. godine. Krajnji cilj je u naredenom periodu smanjiti količinu takvog otpada za 65 odsto do 2026.
D.V.
Beograd je dobio 15 reciklažnih ostrva sa 52 nova kontejnera, saopštilo je Javno komunalno preduzeće “Gradska čistoća”. Svako reciklažno ostrvo sadrži tri do četiri tipska kontejnera za različite vrste reciklažnog otpada; plavi za odlaganje papira, žuti za odlaganje plastike, a crni za odlaganje metalne ambalaže. Na nekoliko lokacija postoji i zeleni kontejner namenjen za odlaganje stakla. Ovi kontejneri imaju i otvore sa strane da bi osobe sa invaliditetom mogle bez poteškoća da ih koriste.
Ulice koje su dobile reciklažna ostrva su: Nehruova, Gandijeva, Dr Ivana Ribara, Antifašističke borbe, Vojislava Ilića, Južni Bulevar, Nikolaja Gogolja, Banijska, Džona Kenedija, Ilije Garašanina, Istočna kapija Beograda “Rudo”, Vase Pelagića i Banjički Venac.
Ovaj projekat predstavlja jedan od načina uvođenja evropskih standarda za upravljanje otpadom u Srbiji. Iz “Gradske čistoće” najavljuju da će nastaviti sa nabavkom tipskih kontejnera, i da će u narednom periodu vršiti popravku podzemnih kontejnera koje je već započeto na dve lokacije – na uglu ulica Kneginje Zorke i Makenzijeve i u Višnjićevoj ulici.
“Gradska čistoća” apeluje na sugrađane da čuvaju kontejnere jer oni pripadaju svim Beogradjanima i da treba da se trudimo da ih sačuvamo.
D.V
izvor: Tanjug
Gospođa Ana Brnabić, direktorka “Continental Wind Serbia” na CEDEF-ovoj konferenciji o obnovljivim izvorima energije izjavila je da se izgradnja vetroparka “Čibuk” dovodi u pitanje zbog ukidanja građevinske dozvole. Nedelja CEDEF održana je u junu 2014.godine u Beogradu.
Kako bi pojasnil novonastalu situaciju Energetski portal kontaktirao je pisanim putem kompaniju Continental Wind Serbia.
U celosti vam prenosimo prepisku kompanije CWS i EP-a.
EP: Da li je još uvek neizvesna izgradnja Vetroparka “Čibuk” nakon ukidanja građevinske dozvole?
CWS: U ovom trenutku deluje kao da će se ubrzo naći rešenje za situaciju nastalu poništavanjem građevinske dozvole koju smo regularno dobili prošle godine. Podrška Ministarstva energetike i bezrezervna podrška samog ministra Antića koji je odmah preuzeo inicijativu i organizovao sastanak između Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, EMS-a i nas je nama od ključne važnosti u ovom trenuku. U narednom periodu očekujemo rešenje koje će odgovarati ne samo nama već i svim ostalim investitorima sa ovakvim ili sličnim dozvolama i koje će omogućiti dalju realizaciju našeg projekta i dodatnu sigurnost za ostale investitore.
EP: Da li Investitor planira da se povuče ili će se raditi na pronalaženju nekog rešenja za problem?
CWS: Mi od projekta nećemo odustati i učinićemo sve da ostanemo u Srbiji. Uložili smo mnogo znanja, truda i novca. Dobili smo podršku od nadležnih koji su pokazali iskrenu želju za saradnjom i veoma nam je stalo da zavrtimo prve vetrenjače u Srbiji. Nakon šest godina poslovanja, novca i vremena koje smo uložili, potpuno je jasna i iskrena naša želja da projekat dovedemo do kraja i sprovedemo ga u delo. Osim ulaganja u sam projekat, do sada smo podržavali organizacije i udruženja građana iz opština Kovin, Pančevo i Alibunar u sprovođenju njihovih ideja i inicijativa korisnih lokalnoj zajednici, kroz partnerstvo sa Pexim fondacijom stipendiraćemo studente na master studijama na čuvenom Kembridž univerzitetu, a koliko nam je važan ovaj projekat govori i činjenica da smo 2012. godine centralu kompanije iz Londona preselili u Beograd, odakle se sada vode sve naši evropski projekti.
EP: Da li ste dobili zvanično obrazloženje od resorne državne institucije zašto Vam je poništena građevinska dozvola? Da li postoji mogućnost da nam taj dokument dostavite na uvid?
CWS: Dobili smo rešenje Ministarstva građevine 19. juna da je poništena građevinska dozvola koju smo dobili u maju 2013. godine na osnovu energetske dozvole koju je izdalo Ministarstvo energetike i tehničkih uslova svih institucija. Obrazloženje koje smo dobili je da visokonaponski deo trafostanice, odnosno priključno-razvodno postrojenje, nije moglo biti deo ove građevinske dozvole, jer vlasnik toga mora biti EMS.
EP: Da li je razrešena nejasnoća oko toga da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova?
CWS: Nije bilo nejasnoća u vezi sa pitanjem da li je trafostanica neophodna za rad vetroparkova jer je jasno da jeste. Nedoumica je bila oko toga da li energetska dozvola koja je izdata investitoru uključuje priključno-razvodno postrojenje u okviru trafostanice ili ne i samim tim da li investitor može građevinsku dozvolu za ovaj deo trafostanice da ima na svoje ime ili dozvola za taj deo trafoa mora da ide na ime EMS-a. Dozvole na ime investitora za kompletne trafostanice rutinski su se izdavale i od strane Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i od strane Ministarstva građevine od 2011. godine jer je Zakon o energetici tu dosta nejasan i otvoren za tumačenje. Drago nam je da je Ministarstvo energetike prepoznalo važnost uspostavljanja jasnog i stabilnog Zakona o energetici i što je svesno važnosti njegovog donošenja. Nadamo da će u njemu regulatorni okvir za oblast ulaganja u obnovljive izvore energije biti kompletiran što će nam omogućiti da počnemo sa izgradnjom vetroparka.
EP: Kakva je procedura koju morate proći u ovom trenutku i pod sadašnjim uslovima?
CWS: Trenutno razmatramo o mogućim rešenjima ove situacije i to je u ovom trenutku primarno. U svakodnevnoj smo komunikaciji sa Ministarsvom građevine i sa Pokrajinskim sekretarijatom kako bismo pronašli najoptimalniji način da dođemo do rešenja koje će odgovarati svim zainteresovanim stranama. U svakom slučaju, od ključne važnosti je da naš projekat ponovo ima građevinsku dozvolu u naredne dve nedelje, a nadamo se da će tako i biti.
Energetski portal
Virovitičko – podravska županija predstavlja projekat “Sinerot” – model elektrane koji objedinjuje poljoprivredu i obnovljivu energiju. Ovakav model elektrane imaće solarne panele koji će biti postavljeni na stubove visine 4 metra, a između njih će postojati razmak od oko 8 metara kako bi omogućio funkcionisanje poljoprivrednih mašina, odnosno potpunu iskorišćenost zemljišta na kome se nalazi elektrana.
Navodnjavanje ove parcele od 2,5 hektara obavljaće se pomoću energije proizvedene u elektrani kapaciteta 500kW a mašine za obrađivanje zemlje biće na električni pogon.
Pored obnovljive energije i poljoprivrede, ovaj inovativni projekat objedinjuje i edukaciju jer će se poljoprivredna površina ustupiti srednjoj školi u Slatini za praktičnu nastavu a višak proizvedene energije će koristiti osnovne i srednje škole u županiji.
Za ovaj projekat koji vredi oko milion i po evra, Županija je obezbedila svu neophodnu dokumentaciju. Očekuje se da će biti finansiran iz evropskih fondova ili putem Fonda za zaštitu okoline i energetsku efikasnost.
D.V
izvor: energetika-net
“Čakom”, najuspešnija hrvatska komunalna kompanija koja se bavi selekcijom i reciklažom komunalnog otpada nabavila je dva kamiona na hibridni pogon, podizača kontejnera u vrednosti oko 100 hiljada evra. Fond za zaštitu okoline, preko Ministarstva zaštite okoline, sufinansirao je 40 % troškova ove nabavke. Hibridni kamioni pri malim brzinama i nižim opterećenjima za pogon koriste elektromotor čime se štedi gorivo i smanjuje emisija štetnih gasova.
U ovoj kompaniji, koja već dugi niz godina uspešno upravlja otpadom, kažu da je nabavka ovih kamiona za njih vrlo važna jer time potvrđuju da vode rečuna o zaštiti životne sredine i da će im za mesec dana stići još jedno vozilo, navlakač, koji će dodatno smanjiti operativne troškove.
D.V.
izvor: energetika-net
Kompanija za proizvodnju pića “Coca-Cola” i poznati muzičar Will.i.am razvili su u kompaniji “3D Systems” printer “Ekocycle 3D” koji štampa predmete koristeći niti napravljene od recikliranih plastičnih boca.
U promotivnom videu za ovaj proizvod, Will.i.am, kreativni direktor kompanije, kaže da ljudi godišnje stvaraju stotine miliona tona otpada a puno toga je jeftina PET plastika i da ova mašina štampa pomoću iskorišćene plastike što znači da možete uzeti flašu od vode i odštampati narukvicu, robote ili cipele.
Kompanija “3D Systems” koristi jedinstveni “state-of-the-art” 3DPrint™ softver za funkcionisanje 3D printera, u kome je integrisan poseban softver za ulaz i kontrolu podataka – 3DManage™. Ovi softveri su takođe proizvodi pomenute kompanije.
Jedan kertridž sadrži 25 odsto iskorišćenog recikliranog materijala što je ekvivalentno 3 PET plastičnih flaša od 568 mililitara.
“Ekocycle 3D” poseduje touch-screen interfejs u boji ugrađen u vrhu kućišta.
Iz ove kompanije kažu da veruju de će u budućnosti svako moći lako da štampa u 3D formatu i da će ljudi više biti zainteresovani za štaampanje predmeta nego za njihovu kupovinu.
Do tada “3D Systems” je lansirao prvi 3D stampač za hranu i ručni 3D skener.
D.V.
Drugi po redu Sajam energetike održava se na “Jadranskom sajmu” u Budvi od 24. do 28. septembra 2014.godine.
Akcenat Sajma energetike je na oblasti energetske efikasnosti, alternativnih i obnovljivih izvora energije i na promovisanje naprednih tehnoloških rešenja.
Sajam Energetike okuplja kompanije koje posluju u oblastima:
• obnovljivih izvora energije: biomasa, energija vetra, vode, sunca, aero-, hidro- i geotermalna energija
• konvencionalnih izvora energije: nafta, gas, ugalj
• upravljanja energijom: distribucija i snabdevanje
• efikasnog korišćenja energije: energetski učinkoviti proizvodni procesi i gradnja, rasveta, električna i hibridna vozila
• istraživanja, razvoja, finansiranja, inovacija, usluga itd.
Sajam energetike kreira celovitu platformu za proizvođače, zastupnike, distributere i partnere energetskog sektora.
izvor: ekapija
foto: www.adriafair.co.me
Prema pisanju lista “Novosti“, premijer Srbije gospodin Aleksandar Vučić i premijer Rusije gospodin Dmitrij Medvedev razgovarali su 07. jula u Moskvi o projektu izgradnje gasovoda “Južni tok“ i tom prilikom zaključili da se radi o prioritetnom, strateškom energetskom projektu od kojeg će koristi imati zemlje Južne Evrope i da iz tog razloga pitanje gradnje ne treba politizovati.
Gospodin Vučić je posle sastanka, na konferenciji za novinare, izjavio da su sva pitanja oko “Južnog toka” razrešena, da su ostali samo tehnički detalji kao i da se uskoro može očekivati potpisivanje jednog zvaničnog dokumenta.Gospodin Medvedev je tom prilikom izjavio da će realizacija ovog projekta podići odnose Srbije i Rusije na novi nivo.
Pored premijera Srbije, gospodina Aleksandra Vučića sastanku su prisustvoli gospodin Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike, gospodin Dušan Vujović, ministar privrede i gradonačelnik Beograda, gospodin Siniša Mali.
D.V
foto: novosti.rs
Inspiracija za najznačajnija tehnička otkrića nalazi se u prirodi koja nas okružeje. Posmatrajući i primenjujući zakone prirode dolazilo se i dolazi se do tehničko-tehnnoloških otkrića koja se primenjuju za dobrobit čovečanstva.
Kompanija ”Archimedes“ iz Roterdama 1. juna ove godine ponudila je tržištu mini vetrogenerator “LIAM F1”. Koristeći princip Biomimikrije i proučavajući grčkog matematičara Arhimeda došli su do jedinstvenog rešenja.
Za razliku od standardnih vetrogeneratora koji zahtevaju velike slobodne površine, proizvode veliku buku, čije turbine prave senku i ugrožavaju ptice, “LIAM F1” je mali, tih i priuštiv vetroregenerator. Količina proizvedene energije iznosi od 300 do 2500 kW, što će zavisiti od mesta i visine na kojoj je vetrogenerator postavljen kao i od brzine vetra. Postoji mogućnost postavljanja u kombinaciji sa solarnim panelima, kako bi se obezbedio dodatni izvor energije kada nema dovoljno vetra.
Pored vetrogeneratora “LIAM F1” najavili su i duplo manju verziju, vetrogenerator “LIAM POLE”. Nov proizvod u kombinaciji sa solarnim panelima i LED diodama predstavlja samo-održiv proizvod. Primenu nalazi u urbanoj infrastrukturi (ulična rasveta).
S.J.
izvor: dearchimedes.com
Potpredsednik Vlade Srbije, gospođa Zorana Mihajlović najavila je danas u Skupštini Srbije set reformskih zakona. Reforme treba da omoguće dolazak novih investicija kao i bržu i efikasniju realizaciju projekata.
Zakon o planiranju i izgradnji je jedan od značajnijih zakona koji treba da omogući brzo i regularno dolaženje do dozvola, izjavila je gospođa Zorana Mihajlović u Privrednoj komori Srbije. Ona navodi da je njhova namera da period dobijanja dozvola bude 28 dana. Na listi Svetske banke, po načinu kako se dobijaju dozvole Srbija je na 246. mestu.
Reformom Zakona o planiranju i izgradnji očekuje se rešenje pitanja konverzije zemljišta kao i prava korišćenja. Realizacija ovog zakona sa svim podzakonskim aktima treba da bude do kraja godine.
D.V
foto: merz
Omladinski kamp “Solarna akademija“ održava se u Ekološkom centru Radulovački u Sremskim Karlovcima, u periodu od 25. do 31. avgusta 2014. godine. Cilj omladinskog kampa je sticanje znanja o procesu dobijanja električne energije iz Sunca, sticanju praktičnih veština za primenu stečenog znanja. Uz stručno vođstvo učesnici će moći nakon predavanja da prođu proces sastavljanja mini solarne elektrane.
Učešće na ovom omladinskom kampu predstavlja izuzetnu priliku za širenje svesti o važnosti zdrave životne sredine, sticanje znanja o načinima štednje i proizvodnje električne energije i sticanje praktičnih znanja za izradu i primenu obnovljivih izvora energije.
Energetski portal
Prema pisanju lista “Blic”, Elektroprivreda Srbije uz podršku Ministarstva finansija, nije uputila zvaničan zahtev za poskupljenje električne energije Agenciji za eneregetiku Republike Srbije (AERS). Nema čak ni najave za ovaj postupak.
Prema ranijim navodima ovog lista, Ministarstvo finansija i EPS predložili su Vladi Srbije da struja od jeseni poskupi, najpre 30 odsto, a onda još 20 odsto i da su premijer Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i ministar energetike, gospodin Aleksandar Antić protiv ovakvih mera.
Razlog za sprovođenje ovakvih mera je prospektivni uvoz struje koji mora biti plaćen unapred. Potpredsednik Vlade Srbije, gospođa Zorana Mihajlović za list “Politika” ističe da Elektroprivreda Srbije planira uvoz električne energije u vrednosti od 150 miliona evra ali da se to pitanje neće rešavati povećanjem cena.
Činjenica je da je Elektroprivreda Srbije pretrpela veliku štetu tokom nedavnih poplava, pa će tako u narednoj grejnoj sezoni TE “Nikola Tesla” u Obrenovcu isporučivati 30 odsto manje električne energije nego što je planirano.
Gospođa Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, takođe navodi da cena električne energije nema veze ni sa saniranjem štete od poplava i da se to pitanje postavlja godinama poredeći cenu struje u Srbiji sa cenom u zemljama regiona.
Poslednje poskupljenje struje u Srbiji bilo je 1. avgusta 2013. u proseku 10,9 odsto za domaćinstvo i 12,8 za privredu. Prethodno je bilo 1. aprila 2011. godine u proseku 15 odsto.
D.V.
Erste Banka i kompanija Vetropark Kula potpisale su ugovor o finansiranju vetroparka u okolini Kule u iznosu od 11,7 miliona evra.
Erste Bank a.d. Novi Sad i Vetropark Kula a.d., čiji je osnivač italijansko-srpska kompanija MK Fintel Wind, potpisale su ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka u okolini Kule.
U pitanju je kredit ukupnog iznosa 11,7 miliona EUR, od čega je 9,65 miliona sa rokom otplate 12 godina, a ostatak je namenjen finansiranju PDV-a.
Radovi na izgradnji Vetroparka Kula počeće tokom leta. Instalisana snaga ovog vetroparka biće 9.9 MW, a očekivana godišnja proizvodnja oko 25 GWh (gigavat časova). Park će se sastojati od tri vetrenjače pojedinačne snage od po 3,3 MW. „Realizovanje projekata koji koriste obnovljive izvore energije podrazumeva veoma kompleksne aktivnosti i za nosioca projekta i za finansijera, posebno kada su u pitanju vetroparkovi. Ponosni smo što je prvi kredit za izgradnju vetroparka u Srbiji odobren upravo od strane Erste Banke. Sa kompanijom MK Fintel Wind razmatramo finansiranje izgradnje i dodatnih vetroparkova“, izjavio je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.
Osnovna delatnost kompanije MK Fintel Wind je proizvodnja „zelene“ električne energije, a pored toga, kompanija radi i na povećanju ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju i ima u planu investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu.
Izvor: Erste Banka
Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs
©2024 www.energetskiportal.rs
