Home Blog Page 1560

U planu izgradnja MHE „Medoš“ u Republici Srpskoj

Foto-ilustracija: energetskiportal.rs

problemi-i-prepreke-izgradnja-male-hidroelektrane

Kompanija „Mineco Ltd.“ iz Velike Britanije saopštila je da će realizovati projekat male hidroelektrane „Medoš“ u Republici Srpskoj.

MHE „Medoš“ će se nalaziti na reci Drinjači u opštini Zvornik. MHE bi trebalo da ima snagu od 3,97MW, a procenjuje se da će godišnje proizvoditi oko 13,5GWh električne energije. Vrednost elektrane je oko 7,5 miliona evra.

Direktor kompanije „Medoš“, koju je kao koncesiono preduzeće osnovala kompanija „Mineco Ltd.“, gospodin Žarko Potkonjak izjavio je da će se ovaj projekat sprovoditi u dve faze. Prva faza će obuhvatati projektovanje i izgradnju MHE „Medoš“, a druga period korišćenja elektrane do 50 godina, istakao je gospodin Potkonjak. Prema njegovim rečima, na realizaciji projekta biće angažovane domaće kompanije.

Sandra Jovićević

foto: energetskiportal.rs

Potrebno naći način za priključenje na što veći broj gasnih projekata kako bi se obezbedila energetska stabilnost zemlje

Foto-ilustracija: Unsplash (WeSideTrip)

 

U intervjuu za list „Danas“ potpredsednik Vlade Republike Srbije gospođa Zorana Mihajlović izjavila je da je potrebno naći način za sve mogućnosti dobijanja gasa. Ona je istakla da bi izgradnja gasovoda Niš-Dimitrovgrad bila dobar potez jer već postoji projektna dokumentacija za projekat, a njegova izgradnja bi trajala najviše dve godine. Takođe je dodala da u obzir dolaze i sve druge varijante koje bi Republici Srbiji obezbedile energetsku nezavisnost.

Kada je reč o gasovodu Niš-Dimitrovgrad, on bi trebalo da bude dvosmeran, a njegova dužina iznosi oko 180 kilometara. Iz Bugarske bi u Srbiju ulazio kod Dimitrovgrada, išao do Pirota, Bele Palanke i Niša, a zatim bi se račvao ka Zaječaru i Prahovu. Od Niša do Sofije bi pratio Koridor 10. Sredstva za njegovu izgradnju u Srbiji bila bi obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj, dok je Bugarska sredstva za izgradnju obezbedila iz evropskih fondova. Gospođa Mihajlović je krajem prošle godine izjavila da bi izgradnjom ovog gasovoda Republika Srbija dobila šansu da se priključi Trans-jadranskom gasovodu.

Što se tiče gasovoda Turski tok, početna tačka gasovoda trebalo bi da bude Krasnojarsk u Rusiji. Gasovod će preći Crno more i ići sve do Lilburgaza u Turskoj, a zatim će preći tursko-grčku granicu kod Ipsala. Ovo će biti prvi krak gasovoda čiji će kapacitet biti skoro 16 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Sva četiri kraka gasovoda „Turski tok“ imaće ukupan kapacitet od 63 milijarde kubnih metara gasa gosišnje.

Nedavno je započeta i izgradnja Transanadolijskog gasovoda (TANAP) u Turskoj. Dužina ovog gasovoda iznosiće 1850 kilometara, a omogućiće transport gasa sa nalazišta Šah-Deniz u Azerbejdžanu, preko Gruzije i Turske do granice sa Grčkom i Bugarskom. Vrednost projekta iznosi preko 10 milijardi dolara, a realizovaće ga kompanije „Botas“, „Britiš petroleum“ i Državna naftna kompanija Azerbejdžana. U planu je da gasovod počne sa radom 2018. godine, a isporuka gasa bi trebalo da bude 16 milijardi kubnih metara godišnje. Međutim, 2026. godine očekuje se da ova isporuka poraste na 31 milijardu kubnih metara gasa godišnje.

Sandra Jovićević

Sredinom maja počinju radovi na zameni azbestno-cementnog cevovoda u Požarevcu i Kostolcu

Foto-ilustracija: Unsplash (kevin-andre)

 

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Požarevca gospodin Saša Valjarević i direktor JP „Direkcija za izgradnju“ gospodin Slavko Živković potpisali su ugovor o izvođenju radova na zameni azbestno-cementnog cevovoda na teritoriji grada Požarevca i gradske opštine Kostolac.

Gospodin Valjarević je istakao da su sredstva u iznosu od 73 miliona dinara za ovaj projekat obezbeđena preko Fonda za zaštitu životne sredine. Prema njegovim rečima, u Požarevcu će radovi biti izvedeni u dužini od preko tri kilometra, dok će u Kostolcu obuhvatiti zamenu cevovoda dužine od oko dva kilometra.

Gospodin Živković je dodao da će početak radova zavisiti od javne nabavke koja je raspisana za dobavljače materijala, a koja traje do 7. maja 2015. godine. On je istakao da bi početak radova trebalo da počne nakon završetka tendera, odnosno sredinom maja ove godine.

Sandra Jovićević

Izgradnja magistralnog vodovoda u Subotici biće završena 2017. godine

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Rukovodilac Radne jedinice za realizaciju projekta izgradnje magistralnog vodovoda u Subotici gospodin Goran Mijatović u intervjuu za Tanjug istakao je da su otpočeli radovi na ovom projektu.

Prema njegovim rečima, kompletna dužina magistralnog vodovoda iznosi tri kilometra, a biće izgrađeno dve deonice. On je istakao da je ovaj projekat veoma značajan jer će poboljšati uslove u distributivnom sistemu vodovodne mreže Subotice.

Kako je naveo, prva sekcija obuhvata izgradnju Kolektora 2, Kolektora 7 i Centralnog magistralnog vodovoda; druga izgradnju vodovoda u Lošinjskoj ulici i povezanog kraka, a treća izgradnju fabrike vode „Vodozahvat 2“. On je dodao da bi krajem 2017. godine trebalo da budu završeni svi projekti koji se tiču magistralnog vodovoda u Subotici.

Vrednost ovog projekta iznosi oko 25 miliona evra, a najvećim delom se finansira uz pomoć Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Sandra Jovićević

 

Prva stanica za punjenje električnih automobila u Zadru

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

 

Strukovna škola „Vice Vlatković“ iz Zadra u Hrvatskoj prošle nedelje otvorila je prvu stanicu za punjenje električnih automobila.

Ova stanica za punjenje električnih automobila koristi električnu energiju koju proizvode solarni paneli, a kako je najavljeno biće besplatna za sve vlasnike hibridnih vozila. U njenoj izradi učestvovalo je oko 200 učenika, a napravljena je za oko tri meseca.

Škola „Vice Vlatković“ osim stanice za punjenje električnih automobila poseduje i solarnu elektranu, vetrogeneratore, kao i solarnu rasvetu. Učenici ove škole konstruisali su i solarni bicikl, kao i automobil na električni pogon.

Sandra Jovićević

Izvesna izgradnja BE-TO na biomasu u Osijeku

Foto-ilustracija: Freepik (Racool_studio)

 

U petak 10. aprila 2015. godine potpisan je ugovor između predstavnika Hrvatske elektroprivrede i kompanije Đuro Đaković o izgradnji BE-TO na biomasu u Osijeku.

Kompanija Đuro Đaković izabrana je na međunarodnom tenderu raspisanom krajem januara 2014. godine, a koji se sprovodio prema postupku Nemačke banke za obnovu i razvoj (KfW). Tenderom je predviđeno da se izgradnja ovog postrojenja izvrši po principu EPC, odnosno ključ u ruke.

BE-TO Osijek će biti izgrađena u Osijeku uz postojeću TE-TO Osijek. Snaga ovog postrojenja će biti 2MW električne energije i 10MW toplotne energije. Procenjuje se da će postrojenje godišnje proizvoditi oko 16500MWh električne energije, 53200MWh toplotne energije i 32400t tehnološke pare. U BE-TO Osijek biće uloženo preko 35 miliona evra.

Ovo kogeneracijsko postrojenje će kao sirovinu koristiti drvnu biomasu, a njegova izgradnja bi trebalo da počne krajem 2015. godine. Očekuje se da će postrojenje sa radom početi 2017. godine, a biće prvo kogeneracijsko postrojenje u okviru HEP grupe koje će imati status povlašćenog proizvođača energije iz obnovljivih izvora. Osnovna namena kogeneracijskog postrojenja BE-TO Osijek je isporuka tehnološke pare industrijskim potrošačima.

Sandra Jovićević

Sastanak Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije

sednica vodovoda pks.rs

Krajem prošle nedelje u prostorijama Privredne komore Srbije održana je sednica Upravnog odbora Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije – Sekcije Grupacije vodovoda i kanalizacije.

Kako je navedeno, u okviru sednice prisutni su upoznati sa tehničkim pravilima za snabdevanje vodom za piće i prečišćavanje otpadnih voda. Posebno su predstavljena Tehnička pravila – Zahtevi u pogledu kvalifikovanosti i organizacije preduzeća vodovoda, kao i Vodič za izradu radnog priručnika za preduzeća vodovoda.

Tehnička pravila prevelo je i pripremilo Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, a predstavljaju čvrstu i pouzdanu osnovu za dosledno uvođenje procedura, kao i stvaranje uslova za bezbedno snabdevanje vodom za piće i odvođenje i preradu urbanih otpadnih voda.

Sandra Jovićević

foto: pks.rs

Kampanja za odgovorno korišćenje pesticida

Foto-Ilustracija: Pixabay (maxmann)

 

Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) pokrenuo je kampanju čiji je cilj odgovorno korišćenje pesticida. Kampanja nosi naziv „Čujte i ne trujte! Orao pao!“, a realizuje se uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine.

Navedeno je da je ova kampanja pokrenuta zbog sve učestalijih trovanja zaštićenih životinja pesticidima, pogotovo orla belorepana čiji je godišnji priraštaj samo 50 ptica.

Na kampanji će sarađivati i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i JP „Vojvodinašume“.

Sandra Jovićević

Poslanički forumi o zaštiti životne sredine

Foto: Wikipedia (Dalibor Ballian)

 

U sredu 8. aprila 2015. godine u Skupštini Srbije održan je poslanički forum posvećen rešavanju problema sa napuštenim životinjama.

Predsednik udruženja „Link plus“ gospođa Nataša Vukmirović u izjavi za „Betu“ istakla je da je problem napuštenih životinja potrebno rešiti na ekonomskom, društvenom i ekološkom nivou. Prema njenim rečima, samo 17 odsto lokalnih prihvatilišta u Srbiji su registrovana, a i u njima postoje brojni problemi.

Poslanik stranke „Zeleni“ gospodin Ivan Karić izjavio je da je cilj ovog foruma da se iznesu problemi u ovoj oblast i ukaže na moguća rešenja. On je dodao da najveći problem predstavljaju neodgovorni ljudi, a istakao je i da je potrebno rešiti ove probleme pre ulaska u Evropsku uniju.

Osim ovog foruma, održani su i forumi o zelenoj gradnji, energetskoj efikasnosti i zdravoj ishrani.

Sandra Jovićević

PREDSTALJAMO BREEAM sertifikaciju

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)

 

BREEAM (Building Research Establishment Environmental Assessment Methodology) je jedan od najvažnijih sistema rangiranja za zelene zgrade koji je uspostavljen još 1990. godine uVelikoj Britaniji. Međutim, BREEAM standard je tokom godina proširen tako da se primenjuje u Severnoj i Južnoj Americi, Aziji, Evropi, Australiji i delom u Africi.

BREEAM sistem rangiranja koristi priznata i utvrđena merila za procenu tehničkih karakteristika, dizajna, izgradnje i upotrebe građevine. Merila uključuju aspekte u vezi energije, korišćenja voda, unutrašnje sredine, zagađenja, transporta, materijala, otpada, ekologije i procesa upravljanja.

Svi objekti koji konkurišu za BREEAM sertifikat moraju biti ocenjeni za energiju (potrošnju energije i emisiju ugljen dioksida), upravljanje (politiku kompanije, upravljanje gradilištem), zdravlje i unutrašnjost (buka, svetlost, unutrašnji parametri koji utiču na kvalitet života), transport (emisija ugljen dioksida), voda (njena potrošnja i efikasnost), materijali (uticaj građevinskih materijala na okolinu, emisija ugljen dioksida, njihov vek trajanja), otpad (minimalizacija otpada, efikasnost u korišćenju resursa tokom gradnje), namena zemljišta, zagađenje (uticaj na okolinu), ekologija (unapređenje lokacije, ekološka vrednost).

Nakon ocenjivanja u ovim kategorijama, objekat se ocenjuje ocenama prelazno, dobro, vrlo dobro ili odlično, izvanredno. Osim toga, postoji i rangiranje zvezdicama, od 1 do 5.

Sertifikaciju zgrada po BREEAM standardima vrše posebno obučene osobe koje su završile kurseve koje organizuje BRE Global. Stručnjaci su nezavisni, a formiran je i poseban Odbor za održivost koji nadgleda proces sertifikacije, izdavanje publikacija, standard i slično.

Razvijeni su različiti modeli ovog standarda, pa tako postoji BREEAM sertifikacija za ekološke domove, za nove građevine, industrijske pogone, kancelarije, super markete, zajednice itd.

Postoji i odeljak GreenBook Live gde su navedeni svi objekti koji poseduju BREEAM sertifikat. Pored naziva objekata, naveden je status sertifikacije, imena članova projektnog tima, da li je sertifikacija konačna ili privremena, dizajn i šema objekta.

U svetu postoji preko 425 hiljada zgrada koje su licencirane BREEAM standardom, a prva zgrada u Republici Srbiji koja je dobila BREEAM standard je „Blue Centar“ na Novom Beogradu. Objekat je dobio BREEAM sertifikat u martu 2013. godine.

Sandra Jovićević

Skoro 700 miliona dinara za oblast vodosnabdevanja i zaštite voda u Vojvodini

Foto-ilustracija: Unsplash (Manki Kim)

 

Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine obezbedila je preko 697 miliona dinara za projekte vodosnabdevanja i zaštite voda.

Sredstva u iznosu od 150 miliona dinara za vodosnabdevanje dodeljena su opštinama Bački Petrovac, Kanjiža, Inđija, Senta, Bečej, Novi Kneževac, Sombor, Subotica, Bačka Topola, Sremski Karlovci i Bačka Palanka. Za oblast zaštite voda dodeljeno je preko 547 miliona dinara opštinama Subotica, Žabalj i Novi Kneževac.

Kako je navedeno, dodelom bespovratnih finansijskih sredstava Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine daje podršku jedinicama lokalne samouprave u realizaciji projekata koji doprinose zaštiti životne sredine i unapređenju sistema integralnog upravljanja vodama.

Sandra Jovićević

„Bosch“ će proizvoditi jeftinije i jače baterije za električna vozila

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

 

Predsednik kompanije „Bosch“ gospodin Volmar Denner izjavio je da će ova kompanija uskoro na tržište izbaciti jače baterije za električne automobiile. On je istakao da će ove baterije biti jeftinije oko 25 odsto, kao i da će povećati domet vozila na oko 300 do 350 kilometara.

Prema njegovim rečima, za deset godina će oko 15 odsto svih automobila biti na električni pogon, kao i da će do 2020. godine broj ovakvih vozila biti oko 13 miliona.

Predsednik nemačkog Udruženja automobilske industrije gospodin Matthias Wissmann uputio je predlog Vladi Nemačke da vozačima koji koriste električne automobile pruži finansijske podsticaje, kao i da da poreske olakšice za kompanije koje koriste ekološke automobile kako bi njihovo korišćenje poraslo.

Sandra Jovićević

Pregovara se o manjem poskupljenju cene električne energije

Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

 

Ministar rudarstva i energetike gospodin Aleksandar Antić izjavio je da Vlada Republike Srbije pregovara sa MMF-om, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj o poskupljenju cene električne energije. Kako je istakao, u planu je da se poskupljenje električne energije svede na manje od 15 odsto, kao i da se pre toga sprovede niz mera za povećanje efikasnosti rada JP „Elektroprivrede Srbije“ kako bi se osiguralo manje poskupljenje električne energije.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji gospodin Kim Deheng naveo je da je za MMF od veće važnosti restruktuiranje EPS-a nego poskupljenje električne energije. On je dodao da će se pregovarati i o akcizama na električnu energiju sa Vladom Srbije.

Istaknuto je i da će u prvoj polovini maja biti izvršena prva revizija aranžmana sa MMF-om.

Sandra Jovićević

Objavljeni predlozi projekta iz oblasti OIE na konkurs za saradnju sa Masdar institutom

solarne energije 2025
Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

 

Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije objavilo je spisak pristiglih projekata za Javni poziv naučnoistraživačkim organizacijama za dostavljanje predloga projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju saradnje sa Masdar institutom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Na javni poziv prijavilo se 12 zainteresovanih institucija i pojedinaca za 20 naučnoistraživačkih projekata. Sve prijave će biti prosleđene Institutu Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koji će izvršiti selekciju i odabir projekata. Očekuje se da će početkom maja 2015. godine biti upriličeni susreti predlagača pojedinih projekata sa predstavnicima Masdar Instituta. Do 1. juna 2015. godine biće potpisani ugovori za realizaciju saradnje.

Podsetimo, Ministarstvo rudarstva i energetike je 3. marta 2015. godine raspisalo Javni poziv naučnoistraživačkim organizacijama za dostavljanje predloga projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u cilju saradnje sa Masdar Institutom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Svi zainteresovani mogli su se prijaviti do 27. marta 2015. godine sa projektima koji se tiču zajedničkih radova na naučnoistraživačkim projektima na Masdar ili institutima u Republici Srbiji ili tematskim predavanjima srpskih stručnjaka na Masdar institutu, kao i tematskim predavanjima stručnjaka iz Masdar instituta u Republici Srbiji.

Sandra Jovićević

Deklaracijom 26 evropskih gradova obezbeđeno 10 milijardi EUR za “zelene” proizvode i usluge iz javnih nabavki

Foto-ilustracija: Freepik (freepik - AI)

 

U četvrtak 26. marta, čelnici i predstavnici 30 evropskih gradova učestvovali su na skupu održanom u Parizu, kako bi naglasili ulogu velikih urbanih centara u borbi protiv klimatskih promena, kao i svoju posvećenost ekološkim politikama i sve to formalizovali u vidu deklaracije. Deklaraciju je potpisalo 26 gradonačelnika, potvrdivši time svoju rešenost da se klimatskim promenama bave kako na globalnom, tako i na regionalnom i lokalnom nivou.

Na nivou gradova, gradonačelnici su se saglasili da će se baviti rešavanjem „najvećih izvora emisije gasova staklene bašte: zagađujućim saobraćajem, starim ili loše termаlno izolovanim zgradama i snabdevanjem energijom”.

Na evropskom nivou, pak, gradonačelnici su se obavezali da će udružiti napore i da će pojačati razmenu iskustava i dobrih praksi među gradovima. Možda i najznačajnija obaveza koju su deklaracijom preuzeli na sebe jeste odluka da se 10 milijardi EUR, koliko iznosi njihov zajednički budžet za nabavke, opredeli za investicije u „zelene” proizvode i usluge. Time su gradovi prepoznali sopstveni potencijal da fokusiraju investicije javnog sektora na zelenu privredu i niskokarbonske proizvode i usluge, što će imati uticaja i na privatni sektor koji „često usaglašava sopstvene zahteve u odnosu na javni sektor”, navodi se u deklaraciji.

Gradonačelnici su se obavezali da će u cilju donošenja globalnog sporazuma biti aktivniji i na globalnom nivou, tako što će graditi „mrežu gradova i lokalnih uprava koje će biti uključene u klimatsku akciju”. Kao što je gradonačelnica Pariza, An Idalgo navela u svom pozdravnom govoru, ovo je utoliko važnije s obzirom na prognoze da će do 2050-te polovina svetske populacije živeti u gradovima, čije će učešće u ukupnoj emisiji biti neverovatnih 70%.

Ovaj skup je održan osam meseci uoči Konferencije Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama, poznatije kao COP21, čiji će domaćin takođe biti grad Pariz. Jedan od ciljeva COP21 je upravo donošenje prvog pravnoobavezujućeg, univerzalnog i međunarodnog sporazuma o klimi koji će biti vrhunac dvadesetogodišnjih pregovora o klimi u okviru UN.

Domaćini događaja su bili An Idalgo (Anne Hidalgo), gradonačelnica Pariza, i Ignjacio Marino, gradonačenik Rima. Delegati su na konferenciju stizali električnim automobilima „Autoliba“, gradskog servisa za deljenje prevoza električnim automobilima, koji su nosili boje država iz kojih delegati dolaze. Ovakav potez za grad Pariz je imao i širi značaj, s obzirom da je samo nekoliko dana pre održanog skupa, i sam bio proglašen za najzagađeniji na planeti.

JMP

Inicijativa za korišćenje letećeg pepela u građevinskoj industriji

Foto-ilustracija: Unsplash (volodymyr-hryshchenko)

 

Direktor Sektora za strategiju, projektovanje i razvoj JP „Putevi Srbije“ gospođa Biljana Vuksanović izjavila je za „Auto Bild“ da je ovo preduzeće pokrenulo inicijativu za korišćenje letećeg pepela u građevinskoj industriji. Kako je istakla, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ima pozitivan stav prema ovoj inicijativi, kao i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Ona je dodala da je potrebno da sve bude u zakonskim okvirima.

Inače, u Republici Srbiji se tzv. leteći pepeo, nastao sagorevanjem lignita u termoelektranama, odlaže na deponije koje zauzimaju oko 1500 hektara. Istraživanja su pokazala da ovaj pepeo negativno utiče na životnu sredinu, ali da može sa uspehom da se koristi u građevinskoj industriji i izgradnji puteva.

U avgustu prošle godine na konferenciji „Korišćenje pepela iz termoelektrana na ugalj u građevinske svrhe“ zaključeno je da bi u Republici Srbiji trebalo da se koristi veći procenat pepela u građevinarstvu. Kako je istaknuto, korišćenjem pepela država bi imala višestruke koristi, pre svega smanjenje troškova izgradnje puteva i drugih objekata. Osim toga, sakupljanje i iskorišćenje pepela doprinelo bi i smanjenju zagađenja životne sredine, a samim tim i povećanju kvaliteta života.

Kada je reč o korišćenju ovakvog pepela u građevinskoj industriji u drugim zemljama, to je već postalo opšteprihvaćeno. Tako se od letećeg pepela proizvode cigle koje su čak 50 odsto jeftinije od običnih cigli, trajnije, a njihova proizvodnja emituje manju količinu ugljen dioksida u odnosu na proizvodnju običnih cigli. Osim toga, leteći pepeo može zameniti cement što doprinosi velikim uštedama u građevinskoj industriji. Beton koji sadrži ovakav pepeo ima bolje performance nego beton u čijem se sastavu nalazi cement. Takav beton je veće snage, njegova propustljivost je smanjena, trajnost mu je povećana, smanjen je termički raspad, toplota hidratacije i cvetanje. Takođe ima povećanu obradivost, smanjena mu je poroznost, poboljšana kohezivnost, a rad sa njim je olakšan.

Sandra Jovićević

1...1,5591,5601,561...1,673Page 1,560 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs