Kratak pregled stanja cena na tržištu

13.10.2023

field-g3e6705a9c_1920 — Photo-Ilustration: Pixabay (fietzfotos)

Najnoviji podaci ukazuju na povećanje potrošačkih cena u septembru 2023. godine za 0,3 odsto u poređenju sa avgustom iste godine, dok su, s druge strane, cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda u avgustu opale za 20,4 odsto u poređenju sa istim mesecom 2022. godine.

Potrošačke cene u septembru 2023. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, porasle su za 10,2 odsto, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Ovakav kontrast u ekonomskim tendencijima postavlja pitanje – zašto pad cena na proizvođačkom nivou nije proporcionalno reflektovan na nivou potrošačkih cena? Iako su određene grupe poljoprivrednih proizvoda, kao što su žita, beležile ogromne padove cena od čak -41,3 odsto, a industrijsko bilje -31,1 odsto, cene na potrošačkom nivou u sektorima kao što su transport, restorani i hoteli zabeležile su rast od 1,8 odsto, odnosno 0,9 odsto.

PROČITAJTE JOŠ:

Analizom specifičnih sektora primećuje se da cene u sektorima vezanim za osnovne životne potrebe, poput hrane i bezalkoholnih pića, i stanovanja i povezanih troškova (voda, električna energija, gas) beleže blagi rast, dok sektori kao što su rekreacija i kultura doživljavaju pad cena od -2,9 odsto. Određene kategorije kao što su stočni proizvodi beleže značajan porast cena (41,8 odsto), navodi RZS.

Povećanja cena lične potrošnje u poređenju sa prethodnim mesecom i godinom nisu u skladu sa promenama na tržištu poljoprivrednih proizvoda, što ukazuje na postojanje različitih pritisaka i disbalansa u lancu vrednosti od proizvođača do potrošača.

Ključno pitanje koje se postavlja je kako se divergentni trendovi cena odražavaju na domaću proizvodnju i životni standard građana Srbije. Dok proizvođači poljoprivrednih proizvoda mogu doživeti pritisak usled smanjenih prihoda, povećane potrošačke cene dodatno opterećuju kućne budžete, naročito u svetlu globalnih ekonomskih izazova i oporavka od pandemijske krize.

Energetski portal

Srbija je spremna za grejnu sezonu

12.10.2023

elektricna-energija — Photo-illustration: Pixabay

U fokusu predstojeće grejne sezone nalazi se inicijativa Ministarstva rudarstva i energetike koja podstiče građane na smanjenje potrošnje električne energije, sa obećanjem znatnih ušteda na mesečnim računima. Ministarka rudarstva i energetike istakla je kako racionalizacija potrošnje može rezultirati značajnim finansijskim olakšicama za građane.

Naime, postoji mogućnost da se računi za električnu energiju prepolove ukoliko se sprovode mere štednje. Konkretno, ukoliko domaćinstva uspeju da redukuju svoju potrošnju za barem 5 odsto u poređenju sa istim mesecom u prethodne dve godine, mogu očekivati smanjenje svojih računa za struju između 20 i 40 odsto u narednih šest meseci, objasnila je ministarka. Dodatne pogodnosti u vidu 5 odsto popusta mogu ostvariti oni koji povećaju učešće niže tarife u mesečnom obračunu za minimum 5 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Ministarka je izrazila uverenje da su svi neophodni sistemi i infrastrukture pripremljeni i spremni za predstojeću grejnu sezonu, ukazujući na obavljene pripreme i remonte distributivnih mreža, kao i obezbeđivanje adekvatnih zaliha energenata. Dodatno, izražen je entuzijazam u vezi sa projektima koji uključuju korišćenje biomase u sistemima daljinskog grejanja u određenim opštinama, kao i uvođenjem novih tehnologija koje minimiziraju zavisnost od mazuta.

Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

Istaknuto je i koliko je stabilnost u proizvodnji uglja važna, i podsetila na značajnu ulogu energetskog sektora u ekonomskom rastu, s obzirom na to da su u trećem kvartalu ove godine rudarstvo i proizvodnja električne energije doprineli rastu BDP-a za 17 odsto.

Unapređeni su kriterijumi za status energetski ugroženog kupca, čime je omogućeno većem broju domaćinstava da ostvare pravo na smanjenje računa do 50 odsto za električnu energiju, gas, ili daljinsko grejanje, uz pojednostavljenje postupka prijave.

Inicijative ministarstva pružaju priliku građanima da aktivno učestvuju u smanjenju sopstvenih troškova, ali i ukazuju na značaj održivog pristupa potrošnji energije u celoj zemlji.

Energetski portal

Larve velikog brašnara – čuvaju planetu hraneći se plastikom

12.10.2023

plastika stiropor hrana zagađenje — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Neupitno, plastika predstavlja jedno od najvećih izazova, kada je reč o zagađenju životne sredine i ugrožavanju njenih stanovnika. Ovakav otpad, bilo da je reč o većim delovima ili mikroplastici, nalazi se svuda oko nas, među različitim ekosistemima. Još više zabrinjava činjenica da je životinje unose u svoj organizam u vidu sitnih delova, prilikom ishrane, a mikroplastika pronađena je i u ljudskom organizmu.

Bez detaljnijeg upuštanja u tematiku problema, već su ova navođenja alarm hitnosti njegovog rešavanja, zbog čega mi je pažnju za današnji blog privukla ideja za biorazgradnju plastike pomoću larve velikog brašnara (lat. Tenebrio molitor). Iako ovo nije prvi glas o sposobnosti insekata da razgrađuju plastiku, razlog odluke da pišem baš o ovim – nalazi se u podatku da larve velikog brašnara mogu da razgrade više vrsta plastike, kao što su stiropor, polietilen, polivinil hlorid, poliuretan, zbog čega, između ostalog, predstavljaju i jedno od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji’’.

Nadovezujući se na prethodnu rečenicu, želela bih ponosno da istaknem da se ova ideja razvila u našoj zemlji, saradnjom preduzeća Belinda animals i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković’’ iz Beograda.

Prema rečima Borisa Vasiljeva iz ovog preduzeća, zahvaljujući višedecenijskom gajenju larve velikog brašnara u laboratorijskim uslovima u okviru ovog Instituta i stečenim iskustvom i znanjem kolega sa Instituta, došli su na ideju da kroz saradnju započnu formiranje inkubator centra.

Ovi insekti gaje se na malom prostoru, na lako dostupnoj hrani poput pšenične mekinje, ljuspice žitarica, organskog otpada i to bez upotrebe aditiva, pestidica, antibiotika, nezahtevajući veliku potrošnju vode i energije, što ceo proces čini pogodnim za životnu sredinu. Možda biste mislili da je previše ako bih rekla da se na ovaj način smanjuju i emisije gasova sa efektom staklene bašte, ali objašnjenje je jednostavno. Primera radi, prilikom spaljivanja jednog kilograma stiropora, u atmosferu se oslobađa oko 3,96 kg CO2, ali ukoliko posao pustimo da urade ovi insekti, neće doći do stvaranje emisije. Naime, kada pojedu plastiku, uz pomoć mikroorganizama koji se nalaze u njihovim organima za varenje, oni je u potpunosti svare i koriste za svoj rast i razvoj.

Kako bi održivost procesa bila zaokružena, dalja istraživanja su pokazala da i nakon hranjenja, u larvama ne ostaju štetne materije i ostaci plastike. Štaviše, ni u njihovim izlučevinama nema takvih ostataka, zbog čega mogu da se koriste i kao organsko đubrivo. Ovaj podatak uvod je u priču o raznovrsnim dodatnim koristima larvi velikog brašnara, o kojima ćete imati priliku da pročitate u narednom blogu.

Pre nego što stavim tačku da današnju temu biorazgradnje plastike, želela bih da sa vama podelim još lepih vesti – do kraja godina u planu je intenzivno razmnožavanje legla velikog brašnara, a nabavljene su i klima komore za uzgoj larvi. Takođe, ono na čemu se još radi jeste prilagođavanje sastava supstrata i sadržaj plastike kako bi se dobilo brzo razmnožavanje larvi, zdrava populacija i što veća razgradnja, odnosno mogućnost da larve pojedu veće količine plastike. Uz to, radi se na prilagođavaju skromnijim ambijentalnim uslovima za uzgoj u okviru poljoprivrednih gazdinstava.

Katarina Vuinac

Početak izgradnje vangradskog toplodalekovoda u Beogradu

12.10.2023

cevi — Foto-ilustracija: Unsplash (the-blowup)

Foto-ilustracija: Unsplash (samuel-sianipa)

Beograd je zakoračio ka energetskoj nezavisnosti i stabilnosti nakon što je postignut dogovor o ključnom projektu izgradnje vangradskog toplovoda Obrenovac – Novi Beograd., Gradonačelnik Beograda, vršilac dužnosti direktora JKP „Beogradske elektrane” i predstavnik kompanije „Power Construction Corporation of China”, potpisali su Aneks ugovora.

Iako su prethodne prepreke koje su ometale razvoj toplodalekovoda sada manje relevantne, postoji snažno uverenje da su se pojavili povoljni uslovi za ostvarivanje ovog projekta. Beograd je na pragu dobijanja nečeg što je bio predmet iščekivanja više od 30 godina i veruje se da će, u roku od sledeće dve godine, grad postati autonoman u pribavljanju toplotne energije. Direktna povezanost sa elektranom u Obrenovcu, omogući će grejanje za preko pola Novog Beograda, navodi se na sajtu Grada Beograda.

Pročitajte još:

U januaru su započeti radovi na EPS postrojenjima, sa naglaskom na pripremi instalacija za ovaj ambiciozni projekat. Građevinska dozvola je dobijena, a u pripremi je gradnja cevi preko Obrenovačkog mosta. Ugovorom je obuhvaćena i konstrukcija trase duge 30 kilometara, što ukupno iznosi 60 kilometara cevovoda. Planiranih 600 megavata toplotne energije predstavlja više od polovine ukupno instalirane snage najveće toplane u sistemu „Beogradskih elektrana“, locirane na Novom Beogradu.

Projekat se očekuje da bude završen u roku od dve godine, obezbeđujući Beogradu i njegovim stanovnicima dugoročne benefite u pogledu energetske stabilnosti i samostalnosti.

Energetski portal

PROmeni na ZELENO

12.10.2023

PROmeni na ZELENO – naziv je prve regionalne konferencije u organizaciji ProCredit Banke Srbija koja duže od jedne decenije sistematski i posvećeno transformiše svoje poslovanje u smislu održivosti, ali utiče i na zelenu transformaciju svojih klijenata.

ProCredit Bank – pionir zelene transformacije

ProCredit Banka je duže od jedne decenije na ESG putu. Prvi koraci načinjeni su 2012. godine kada je banka definisala procedure koje se tiču zaštite životne sredine u njihovoj delatnosti. I na internom i na eksternom nivou banka kontinuirano prati uticaje na životnu sredinu.

Od tada je mnogo toga urađeno: prve potpuno automatizovane 24/7 Zone zamenile su bankarske šaltere, 100 odsto transakcija se obavlja u elektronskom obliku, račune za fizička lica otvaraju bez odlaska u banku, imaju potpuno eko friendly flotu službenih automobila, mrežu punjača po celoj zemlji koja je svim građanima dostupna besplatno, na svojoj zgradi u Beogradu imaju solarnu elektranu, prva su banka koja struju kupuje isključivo iz obnovljivih izvora energije.

Pre ostalih prepoznali su snagu održivih projekata te su tako finansirali prvu solarnu elektranu u Srbiji, ali i onu najveću bifacijalnu koja je počela sa radom 2023. godine, kao i niz drugih održivih projekata.

Šta ih je motivisalo da organizuju Konferenciju

Zadovoljni su postignutim rezultatima u ESG domenu, ali su svesni činjenice da je potrebno da mnogo više biznis aktera bude na “zelenom putu”, kako bi “naša vizija zdravog i bezbednog okruženja postala realnost”. To je bio glavni motiv da i na ovaj način, kroz direktan susret i razgovore sa akterima zelene tranzicije, ubrzaju i olakšaju dolazak na cilj.

Pročitajte još:

PRVA REGIONALNA KONFERENCIJA PROCREDIT BANKE POSVEĆENA ZELENOJ TRANZICIJI I ODRŽIVOM POSLOVANJU

Otvaranje Konferencije

Na Konferenciji “Promeni na zeleno” učestvovalo je 20 panelista, iz domena biznisa, finansija, ESG konsultanata i eksperata, a prisustvovalo 250 gostiju iz regiona, iz sveta biznisa, predstavnici konsultantskih kuća, ali i diplomatski kor i Ministarstvo rudarstva i energetike.

Na otvaranju je predsednik izvršnog odbora banke, Igor Anić, istakao motive za organizovanje ovakve konferencije i značaj uključivanja svih privrednih aktera u zelenu transformaciju. Nakon njega, podršku konferenciji, u ime Ministarstva rudarstva i energetike, pružila je Savetnica Maja Vukadinović, koja je govorila o planovima za dalji razvoj državne energetske strategije.

Konferenciju je zvanično otvorila nj.e. Anke Konrad, ambasadorka Republike Nemačke u Srbiji.

Teme diskusija i panelisti

Kao uvodničar publici se obratio Sasja Beslik iz Švedske, međunarodno priznat i globalno poznat finansijski ekspert u oblasti finansijske održivosti, koji je na početku rada predstavio globalnu sliku ekonomskih kretanja, rizika i stremljenja, istakavši koliko je za zelenu tranziciju važno da svaki čovek u sebi i svom mikro okruženju prepozna motivaciju da „promeni na zeleno“ i razmišljanja i delovanje.

Nakon toga usledile su četiri panel diskusije: Zelena tranzicija – sad i svi, Karbon taksa, Zeleni „transformersi“ su među nama i Finansiranje – ključ za vrata zelene budućnosti.

Teme diskusija su koncipirane tako da pruže praktične savete, prenesu iskustva, znanja, motivacije i ideje preduzeća i kompanija koje su već dugo na putu transformacije, kako bi svima ostalima olakšali da započnu “PROmene na ZELENO”.

Među panelistima su bili renomirani stručnjaci iz međunarodnih i domaćih kompanija i institucija: EBRD, Evropska investiciona banka, ProCredit Holding iz Nemačke, Finance in motion, AHK Nemačko-srpska privredna komora, Deloitte Srbija, Svetska zdravstvena organizacija, Schneider Electric, EY, CMS, Unimet, Enel PS, Natura Trade, MT-KOMEX.

ProCredit Banka Srbija će nastojati da ovakav vid diskusija i susreta, u cilju osnaživanja preduzeća za uspostavljanje zelene agende, postane tradicionalan model podrške privrednicima i društvenoj zajednici.

Izvor: ProCredit Banka

Raspisan Javni poziv za zelene stanice sa elektropunjačima na auto-putevima

12.10.2023

električni auto — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture raspisalo je Javni poziv za izbor partnera koji će finasirati postavljanje šesnaest ”zelenih stanica” na postojećim auto-putevima u našoj zemlji, a na kojima će biti moguće da se postavi najmanje 80, a najviše do 320 punjača za električne automobile, sa najmanje dva prikljčka za punjenje na svakom punjaču i sa minimalnom snagom 150kW po punjaču.

Prema rečima ministra Gorana Vesića, na ovaj način reaguje se na potrebu da se na državnim putevima postavi veći broj elektro-punjača za punjenje električnih automobila kao i na zahteve da se postojeća odmarališta bolje urede, budu čistija i onima koji se zaustave pruže više sadržaja.

Kako je istakao, u ovom trenutku ima oko stotinu punjača za električne automobile na putevima što je 64 puta manje nego Nemačka. U julu ove godine u Srbiji je registrovano za 20 odsto više električnih automobila nego u istom mesecu prošle godine. U Nemačkoj u ovom trenutku ima oko 1.1 milion električnih vozila, odnosno 0,013 vozila po glavi stanovnika, dok Srbija ima 1.700 registrovanih električnih vozila ili 0,00025 vozila po stanovniku.

Pročitajte još:

,,Najčešće pominjani razlog zašto u Srbiji nema više električnih vozila je nedostatak infrastrukture i punjača i zato smo, kao Ministarstvo, odlučili na ubrazano postavljanje ove infrastrukture”, rekao je ministar i dodao da je to neophodno da budemo konkurentni jer će u Nemačkoj do 2030. godine biti 15 miliona električnih vozila ili 0,2 vozila po stanovniku.

Ministar je rekao da sličan trend postoji i u drugim zemljama, te da premašena broja od pola – Velikoj Britaniji (640.000), Francuskoj (605.000) i Norveškoj (603.000), dok je u Evropskoj uniji u 2021. godini 8.3 odsto novoregistrovanih automobila bilo električno, a u 2022. godini se ovaj udeo popeo na 12.1 odsto. U 2022. godini, Norveška je bila lider jer su četiri od pet novoregistrovanih automobila bili električni. U svetu je 2022. godine prodato više od deset miliona električnih automobila, a očekuje se da u ovoj godini bude prodato 14 miliona.

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Srbija mora da drži korak sa Evropom i da postane lider na Balkanu kada je u pitanju e-mobilnost i zato je ovaj tender raspisan, rekao je ministar i podsetio da je u EU postignut dogovor da do 2026. godine na svakih 60 kilometara na auto-putevima budu postavljeni punjači za električne automobile.

,,Zato smo izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji dali obavezu da se na postojećim pumpama na auto-putevima postave na određenom broju mesta za punjenje goriva punjači za električna vozila, o čemu će Ministarstvo u narednom periodu u saradnji sa Agencijom za energetiku doneti Pravilnik kao i obavezu da se prilikom izgradnje stambenih i poslovnih objekata postavljaju punjači za električna vozila u garažama’’, rekao je on.

U narednom periodu biće predloženo posebno obeležavanje električnih vozila, kako bi mogla da ostvaruju pogodnosti kao što su niža cena putarine i javnih parkinga i druge pogodnosti prilikom registracije.

Prema rečima ministra Vesića, JP Putevi Srbije neće uložiti ni dinar u postavljanje zelenih stanica već će zarađivati od zakupa, a procenjena vrednost investicije kompanije koja pobedi na tenderu oko 768.000.000,00 dinara. Rok za predaju ponuda je 21. novembar.

Ministar Vesić je pozvao sve domaće i strane kompanije koje se bave postavljanje punjača za električna vozila da se prijave na tender i daju ponudu. Naglasio je da Putevi Srbije traže finansijera koji će uložiti u opremu koja će biti vlasništo puteva, a finansije će moći da koristi određeni broj godina uz plaćanje godišnje nadoknade Putevima. Po isteku tog roka Putevi Srbije nastavljaju da upravljaju izgrađenom infrastruktorom.

Energetski portal

Kakav nam je vazduh ako Srbija ima oko 3. 000 divljih deponija koje začas planu

12.10.2023

deponija , požar , vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)

Nekvalitetno upravljanje komunalnim otpadom i požari na deponijama su među najznačajnijim uzrocima zagađenja i dovode do ozbiljnih posledica po zdravlje ljudi u Srbiji. To pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Izgubljeni vazduh“ koje je sproveo Program UN za životnu sredinu.

Kada je u pitanju zagađenje vazduha od saobraćaja, ložišta i industrije, zna se koje materije sagorevaju. Na deponijama gori svašta, pa i razne vrste opasnog otpada. Otpad od hrane pretvara se u metan, koji je lako zapaljiv, i lako izazove požare pri kojima se emituju otrovne čestice i gasovi.

„Sve ove supstance koje se oslobađaju tokom požara odlaze primarno u vazduh, ali od onoga što se nalazi u tom otpadu na deponiji zavisi kakva će biti emisija i drugih veoma toksičnih supstanci koje neće uvek ići u vazduh, već će ići u zemljište, u podzemne ili u površinske vode, ili će se preko vazduha taložiti na zemljištu i završiti u lancu ishrane“, rekla je Jasminka Ranđelović iz „Alternative za bezbedne hemikalije“.

Pročitajte još:

Istraživanja pokazuju da se otrovne supstance, poput dioksina i furana, u organizam najviše unose hranom. Uticaj na zdravlje zavisi od blizine deponija i dužine izlaganja otrovnim materijama.

„Za lokacije gde znamo da stalno dolazi do zapaljivanja deponija, a to je nekih pet-šest lokacija, u skladu sa onim što postoji u međunarodnoj literaturi, evidentirali smo incidence karcinoma, recimo pankreasa, pluća, poremećaje štitne žlezde. Imamo negativne reproduktivne efekte kod žena u reproduktivnom periodu, uticaj na tok trudnoće, jer je prepoznato da takva vrsta toksičnih materija može dovesti i do kognitivnih poremećaja tek rođene dece“, rekla je dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene.

Izveštaj sadrži i preporuke, a najvažnija je da se mora sprečiti izbijanje požara na deponijama.

„U samom sistemu upravljanja otpadom nije moguće to napraviti bez mogućnosti da se izvuče energija iz otpada. Dve trećine svakog insineratora, spalionice, predstavljaju mehanizmi za sprečavanje nastanka zagađenja vazduha koji upravo ništa od ovih divljih deponija nema. To su otvoreni požari i zato moramo da vidimo kako sistem da unapredimo“, istakao je Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine.

U Srbiji je oko tri hiljade divljih deponija, a požara više neće biti kada otpad, kao što se to radi u većini evropskih zemalja, budemo odvojeno sakupljali, reciklirali i koristili za dobijanje energije kao, na primer, u novoj spalionici u Vinči.

Izvor: RTS

Suše kao nova ekološka normalnost u Evropi?

11.10.2023

drought_suša — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt-Palmer)

U susret nepredvidivim vremenima i klimi, Evropa se odupire budućim izazovima koje sa sobom nosi „nova normalnost“ u pogledu suša i nestašica vode. Pojava koja će, prema projekcijama, biti sve češći fenomen, forsira naučnike i stručnjake da razvijaju alate i strategije koje će minimizirati štetu, i pomoći kontinentu da se prilagodi. Sa naglaskom na Mediteran i Istočnu Evropu kao žarišta ove ekološke krize, potrebno je sveobuhvatno sagledati i analizirati kako će suše oblikovati socijalne i ekonomske aspekte evropskog društva.

Alati za Predviđanje suša

Evropski stručnjaci su ujedinili snage, rezultirajući razvojem Evropske baze podataka o uticajima suše i Evropskog atlasa rizika od suše. Ova dva ključna alata, koja su kumulacija podataka od 1977. do 2022. godine i primena mašinskog učenja za simulaciju ishoda povećanja temperature od +1,5, 2 i 3 stepena Celzijusa, pomažu u mapiranju potencijalno najugroženijih regiona i sektora, ukazujući na to gde će prilagođavanje biti od esencijalnog značaja, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Poljoprivreda u senci klimatskih promena

Posebna pažnja posvećuje se poljoprivredi, vitalnom sektoru južne Evrope, gde projekcije ukazuju na dramatične padove prinosa useva zbog smanjenih padavina i povećanih perioda suše. Nasuprot tome, severnije teritorije mogu predstavljati bedem održivosti, čuvajući poljoprivrednu produkciju usred sušnih perioda i otvarajući mogućnost za prilagođavanje i diversifikaciju proizvodnje.

I dok nordijske nacije, poput Švedske i Finske, tradicionalno uživaju u obilju vodenih resursa, one takođe nisu imune na buduće poremećaje, posebno u oblasti javnog snabdevanja i distribucije pitke vode, ističući univerzalnost izazova sa kojima se suočava ceo kontinent.

Pročitajte još:

Energetika

Ne smemo zanemariti ni energetski sektor, posebno u zemljama kao što je Francuska, gde nizak nivo vode u rekama može komplikovati hlađenje nuklearnih elektrana, te tako indirektno uticati na energetsku stabilnost. Slično tome, suše mogu ometati unutrašnju plovidbu, posebno u Nemačkoj i duž dunavskog regiona, praveći logističke prepreke koje će biti potrebno prevazići.

Na drugom kraju sveta, odigrao se upravo ovaj scenario – usled uticaja klime i jedne od najsušnijih godina do sada, vrlo važna pomorska arterija sveta – Panamski kanal, takođe je doživeo pad u transportu i broju brodova koji ga koriste, zbog izrazito niskog vodostaja.

Globalna kriza: Vodeni Stres i Ekstremni Rizici

Dok Evropa gradi svoje strategije, svetska vodena kriza ne pokazuje znakove opadanja. Jedna četvrtina svetske populacije svake godine suočava sa izuzetno visokim nivoom nedostatka vode, često koristeći skoro svu dostupnu vodu. Najmanje polovina ljudi na svetu, što je skoro četiri milijarde ljudi, živi na mestima sa vrlo malo vode najmanje mesec dana svake godine, podaci su koje donosi Svetski institut za resurse.

Najugroženije zemlje na popisu, njih 25 koje su se našle u prvoj kategoriji ekstremnog rizika i opterećenja su: Bahrein, Kipar, Kuvajt, Liban, Oman, Katar, UAE, SA, Izrael, Egipat, Libija, Jemen, Bocvana, Iran, Jordan, Čile, San Marino i druge.

Kroz zajedničke napore, možemo stvoriti održivu budućnost koja se odupire izazovima koje klimatske promene postavljaju pred nas.

Energetski portal

Obuke za domaću industriju o Mehanizmu prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM)

11.10.2023

vazduh — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Privredna komora Srbije, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine i uz podršku Programa za jačanje kapaciteta za trgovinske politike (C4TP) Vlade Švajcarske, započela je seriju sektorskih obuka za izvozno orijentisanu industriju čiji proizvodi podležu novoj Uredbi EU o Mehanizmu prekograničnog usklađivanja ugljenika (CBAM).

Prva u nizu obuka, namenjena industriji veštačkih đubriva održana je u Privrednoj komori Srbije.

„Usvajanjem nove Uredbe o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja (cene) ugljenika – popularno CBAM Uredbe, imamo možda i po prvi put situaciju da se jedan tek donet propis EU direktno primenjuje i na Srbiju, iako Srbija nije još uvek članica EU, niti postoji odgovarajući nacionalni propis koji transponuje ovu EU regulativu“, ističe Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost.

Pročitajte još:

U uvodnim izlaganjima, Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju i Radman Šelmić, savetnik predsednika PKS, predstavili su širi kontekst ove uredbe sa osvrtom na Pariski sporazum, Evropski zeleni dogovor, Zelenu agendu za Zapadni Balkan, kao i na ESG koncept, uticaj na konkuretnost i potencijalne rizike sa kojima se kompanije suočavaju.

Branko Gabrić iz Advokatske kancelarije Gecić prezentovao je šta predviđa nova Uredba, šta je tranzicioni period, koji su rokovi i ko su obveznici izveštavanja.

Drugi deo specijalističke obuke koju je sproveo Danko Kalkan, senior menadžer iz revizorske kuće Ernst & Jang sa kolegom Bogdanom Skokovićem, fokus je bio na primeni CBAM Uredbe u sektoru đubriva, sa posebnim osvrtom na direktne i indirektne emisije, utvrđivanje granica sistema, proizvodnih ruta, proizvodnih procesa. Poseban deo obuke bio je posvećen uspostavljanju sistema praćenja i izveštavanja i obračunu specifičnih ugrađenih emisija.

Ovaj i naredni sastanci sa privredom poslužiće da se identifikuju najvažnija pitanja i dileme u vezi sa CBAM Uredbom, kako bi se u saradnji sa nadležnim državnim organima i svim ostalim zainteresovanim stranama došlo do optimalnog modela naplate ugljenika za Srbiju i kako bi se našoj privredi omogućila lakša zelena i energetska tranzicija i očuvali biznis i konkurentnost.

Naredne sektorske obuke odvijaće se prema rasporedu u nastavku.

Za cementnu industriju:

18.10. PKS, Terazije 23, sala na 8. spratu

Za industrije aluminijuma, gvožđa/čelika:

17.10. RPK Novi Sad
19.10. RPK Sremska Mitrovica
26.10. RPK Niš
02.11. RPK Kragujevac

Prijave se vrše na adresu akademija@pks.rs

Šta je CBAM?

CBAM podrazumeva sistem naplaćivanja taksi u zavisnosti od sadržaja ugljenika u određenim proizvodima koji se uvoze u EU iz zemalja u kojima su klimatske politike manje ambiciozne od evropskih i u početku će se primenjivati samo na odabrani broj proizvoda: gvožđe i čelik, cement, đubrivo, aluminijum i električna energija.

Izvor: PKS

Prva regionalna konferencija ProCredit Banke posvećena zelenoj tranziciji i održivom poslovanju

11.10.2023

ProCredit Banka se ističe svojim vizionarskim pristupom i podstiče i podržava zelene inicijative i održivo poslovanje u Srbiji. U periodima kada je koncept zelenog poslovanja bio u začetku i manje popularan među domaćim preduzetnicima, ova banka nije samo prepoznala, već je i hrabro podržala pionirske projekte poput izgradnje solarne elektrane. Takav angažman ne samo da odražava društveno odgovorno poslovanje, već i stvara put za održiv razvoj, inspirišući druge da prate ovakav model podrške inovativnim i ekološkim projektima. Nešto više o tome, govorilo se na Prvoj regionalnoj konferenciji ProCredit Banke – PROmeni na zeleno, koja je bila posvećena zelenoj tranziciji, održivom poslovanju, finansiranju zelenih projekata.

Na panelu “Zeleni transformersi su među nama” – učesnici su primerom predstavili kako se ostvaruje zeleno poslovanje i dekarbonizacija.

Jedan od dugogodišnjih partnera ProCredit Banke i učesnik panela bio je Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX. On je govorio o svojim počecima i tome kako je prvu solarnu elektranu izgradio pre jedne decenije i to uz pomoć ProCredit Banke koja je prepoznala njegovu ideju, šta je potrebno za sprovođenje i razumela zakonsku proceduru. Kako je istakao, tu se nije zaustavio i odlučio je da MT-KOMEX usmeri prema održivim projektima. Stručni tim kompanije do sada je projektovao više od 300 megavata solarnih elektrana, jedan vetropark, i izgradio više od 80 megavata solarnih elektrana.

Kostić je govorio o tome kako je zakonom iz 2021. godine država omogućila svim privrednicima koji žele da proizvode elektricnu energiju, da to čine. MT-KOMEX se opredelio da bude domaći trgovac električne energije. Tako su početkom aprila u rad pustili drugu solarnu elektranu- DeLAsol, koja je do sada već uštedela 9.000 tona CO2.

Jedan od panelista bio je i Zoran Drakulić koji je predstavljao Point Group – kompaniju koja se bavi testiranjem biomase i koja je stvorila jedno inovativno postrojenje koje iskorišćava toplotnu energiju dobijenu u procesu testiranja biomase. Osvrnuo se na period kada je započinjao i kada su njegov biznis i ideja bili potpuno nepoznati domaćem društvu. Zadatak nije bio jednostavan, međutim, ProCredit Banka je prepoznala ovu ideju i pomogla realizaciju.

Ivan Smiljković iz ProCredit Banke, između ostalog, govorio je o startapovima.

,,Potrebno je definisati koji su to startapovi koje finansiraju, a koji ne. Oni koji direktno imaju pozitivan uticaj na životnu sredinu aktivno su finansirani u prethodnih 15 godina. Ušteda energije i energetska efikasnost ubrajaju se u delatnosti koje su takođe podržavane – nismo finansirali samo one koji proizvode energiju, već i one koji rade na njenoj uštedi. O svim idejama koje nam dođu na sto aktivno razmišljamo i donosimo odluku. Ono što je sigurno jeste da ne finansiramo kompanije koje imaju negativan uticaj na životno okruženje“, istakao je Smiljković.

Panelista Filip Mitrović je odgovarao na pitanje kako da dekarbonizujemo transport a da sačuvamo životnu sredinu – postoje li alternative, i kakva je situacija sa baterijama? Tehnologije napreduju, to je evidentno, pa tako i baterije i njihova proizvodnja. Problem jeste da koliko god tehnologije napredovale, pitanje baterija ostaje političko pitanje, jer se radi o vađenju osetljivih i skupih sirovina, i kompanije su morale da prave strategije čak 10-15 godina unapred, i stoga se neke drastične promene ne očekuju narednih godina. Istakao je da se veće promene mogu očekivati nakon 2030. godine.

Na ovu temu nadovezao se i Miloš Kostić koji je rekao da mobilnost treba da se temelji na korišćenju OIE. On je govorio o pokretanju startapa Charge&GO koji je danas kompanija koja trenutno ima najveći broj ultrabrzih punjača u Srbiji. Razvili su mrežu punjača koja pokriva većinu gradova i glavnih koridora, kako bi svi koji su se opredelili za elektromobilnost, mogli i u našoj zemlji da napune svoja vozila. Sada već šire mrežu u regionu – Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, a cilj za 2025. godinu je oko 220 punjača koji bi pokrivali ovaj deo Zapadnog Balkana.

Na još jedno značajno pitanje, panelisti su davali odgovor, a to je tema otpada, i šta će u budućnosti biti sa baterijama i panelima?

Baterijski sistem, sastavljen je od ćelija koje se mogu reciklirati. Prvi životni vek baterije može se meriti garancijom koja je često u trajanju od osam godina, i više ponekad, drugi životni ciklus će se videti nakon toga, a onda se može govoriti o reciklaži. To vreme dakle tek treba da dođe.

Prvoj regionalna konferencija ProCredit Banke održana je u Crowne Plaza hotelu u Beogradu.

Energetski portal

Počinje izgradnja regionalne sanitarne deponije „Kalenić”

11.10.2023

Вујовић Уб 6 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Regionalna sanitarna deponija „Kalenić”, koja će biti završena za 18 meseci, generisaće više od 260.000 tona otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave. Ovo će biti najveći regionalni centar za upravljanje otpadom u Srbiji i promeniće ekološki izgled zemlje nabolje. U okviru ovog projekta biće izgrađeno i postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada, kao i transfer-stanice po jedinicama lokalne samouprave.

Predsednica Vlade Ana Brnabić kaže da je izgradnja te sanitarne deponije jedan od velikih i kompleksnih projekata u oblasti zaštite zemljišta.

Veoma je važno da upravljanje regionalnim centrom bude takvo da se više od 80 odsto otpada iskoristi na dobar način, podvukla je ona i podsetila na to da Srbija ne vodi po prvi put računa o sakupljanju otpada, već da sada ide i prema cirkularnoj ekonomiji.

Prema njenim rečima, ovo je jedan od šest takvih centara, ali do 2030. godine imamo definisane projekte vredne milijardu i 200 miliona evra, samo u oblasti upravljanja čvrstim otpadom, navodi se na sajtu Vlade.

„Zahvaljujući tome što država želi da ulaže u zelenu infrastruktru, uz pomoć naših stranih partnera – Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije, ovo će biti jedan od šest regionalnih centara koji će biti izgrađeni u Srbiji”, najavila je Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, do kraja godine počinje izbor izvođača za proširenje i rekonstrukciju „Srem–Mačva” deponije, kao i rekonstrukcija regionalnih centara u Pirotu i Užicu, pri čemu će ovi centri biti građeni po najsavremenijim ekološkim standardima.

Vujović je ocenila da postoje problemi sa nesanitarnim deponijama koji građani koriste više desetina godina, i najavila zatvaranje nesanitarnih deponija u svih 15 opština koje će ovaj regionalni centar obuhvatati kad se izgradi.

Direktor Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji Mateo Kolanđeli rekao je da će ovaj regionalni centar za upravljanje otpadom, koji je ispunio sve evropske standarde, unaprediti životnu sredinu i kvalitet života građana.

On je izrazio očekivanje da će cirkularna ekonomija, koja će početi da se razvija kao industrija u Srbiji, prepoznati da je otpad resurs, a korist od toga imaće ne samo životna sredina, već i ekonomija i privreda.

Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar ocenio je da ovaj događaj jasno ilustruje dinamiku saradnje Srbije i Francuske i u skladu sa tim poručio da se Francuska obavezuje da će podržati Srbiju u unapređenju zaštite životne sredine.

Energetski portal

Povećanje naftnih rezervi i izgradnja infrastrukture u Srbiji

11.10.2023

naftovod nafta — Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

U sklopu nastojanja da poboljša energetsku sigurnost i stabilnost, Srbija je rešena da poveća obavezne rezerve nafte i naftnih derivata, te da diversifikuje izvore snabdevanja sirovom naftom, saopšteno je na 15. naftnom forumu Energetske zajednice, koji se održava u Beogradu. Povećanje rezervi nafte identifikovano je kao ključna mera u smanjenju zavisnosti zemlje od inostranih dobavljača i zaštite domaćeg tržišta od globalnih energetskih kriza.

Naglašavajući važnost energetske stabilnosti u svetlu aktuelnih globalnih izazova, uključujući rat u Ukrajini i sukobe u Izraelu, predstavnici Vlade Srbije istakli su da će sve dodatne količine nafte i njenih derivata koje budu uspele da obezbede i skladište dodatno pojačati energetsku sigurnost privrede i građana. Ovo takođe ima važnost u kontekstu ispunjavanja obaveza u pristupnim pregovorima sa EU, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Pročitajte još:

Polazne osnove plana razvoja energetske infrastrukture i mera energetske efikasnosti do 2028. godine, sa projekcijama do 2030. godine, predviđaju izgradnju naftovoda Srbija-Mađarska, kako bi se omogućila diversifikacija snabdevanja sirovom naftom. Ova infrastrukturna investicija ima za cilj da pruži dodatnu sigurnost snabdevanja domaćih rafinerija, zbog još jednog pravca snabdevanja naftom.

Prošlogodišnje povećanje obaveznih rezervi naftnih derivata za 54 odsto u odnosu na 2021. godinu predstavlja značajan korak napred, a dalje proširenje kapaciteta se nastavlja kroz aktuelne projekte. U Smederevu se, na primer, grade šest novih rezervoara za skladištenje naftnih derivata, sa ukupnim kapacitetom od skoro 120.000 kubnih metara energenata, od kojih se za 80.000 očekuje da budu u funkciji u prvoj polovini naredne godine.

Ministarka rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, naglasila je značaj očuvanja predvidivih cena naftnih derivata kako bi se smanjili inflacioni pritisci na građane i privredu i očuvala konkurentnost ekonomije. U tom smislu, država planira da sarađuje sa NIS-om i drugim naftnim kompanijama da bi se ostvario ovaj cilj.

Energetski portal

Usponi i padovi – Budućnost globalne potražnje za gasom

10.10.2023

gas — Foto-ilustracija: Pixabay (piviso)

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Adams)

Najnoviji podaci predviđaju smanjenje globalne potražnje za gasom nakon perioda ogromne ekspanzije od 2011. do 2021, tvrdeći da će doći do sporijeg rasta, zbog smanjene potrošnje u velikim i zrelim privredama, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA).

Istorijski gledano, tržišta gasa su imala snažnu stopu rasta od 2,5 odsto godišnje od 2017. do 2021. godine, ali se očekuje da će ovaj trend usporiti i dospeti na 1,6 odsto od 2022. do 2026. Naročito na zrelim tržištima Azijsko-pacifičkog regiona, Evrope i severa Amerika, koja zajedno čine skoro polovinu globalne potrošnje gasa, predviđa se pad od 1 odsto godišnje do 2026. godine. Pad se pripisuje kombinaciji ubrzanog prelaska na obnovljivu energiju, poboljšane energetske efikasnosti i, posebno u Evropi, tranzicije vođene potragom za alternativnim izvorima energije nakon prestanka dovoda gasa iz Rusije.

PROČITAJTE JOŠ:

Očekuje se da će Kina postati dominantan igrač, čineći skoro polovinu ukupnog povećanja globalne potražnje za gasom od 2022. do 2026. godine, koristeći resurse za pogon svojih industrijskih sektora, proizvodnju električne energije i urbanu ekspanziju.

Foto-ilustracija: Unsplash (Carl Nenzen Loven)

Svet će takođe biti svedok proširenja globalnog LNG (tečnog prirodnog gasa) kapaciteta od 25 odsto u istom periodu, što će podstaći Sjedinjene Države da učvrste svoj stav kao najvećeg izvoznika LNG-a kroz razvoj novih postrojenja, navodi se takođe u izveštaju IEA.

Međutim, izgledi za cene gasa i dalje su obavijeni neizvesnostima i rizicima, posebno zbog približavanja zime na severnoj hemisferi. Uprkos padu cena gasa u prva tri kvartala 2023. i evropskim skladištima gasa koja su skoro puna, potencijalne fluktuacije cena, posebno ukoliko zima bude hladna, ostaju ozbiljna zabrinutost. Nedavno je objavljeno da je Evropa dostigla svoj cilj od 90 odsto snabdevenosti 18. avgusta, što je daleko ispred ciljanog datuma 1. novembra.

Dalje, izveštaj baca svetlo na rastuću ulogu gasova sa niskim emisijama, predviđajući da će se njihovo snabdevanje više nego udvostručiti do 2026. godine, prvenstveno zahvaljujući Evropi i Severnoj Americi, doprinoseći skoro 70 odsto ukupnog rasta. Međutim, izveštaj ukazuje da će biti potrebno više napora da bi se ispunili ambiciozni ciljevi postavljeni za biometan i vodonik sa niskom emisijom.

Energetski portal

Bugarska, Grčka i Rumunija oživljavaju naftovod Burgas-Aleksandropolis

10.10.2023

gas-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Projekat naftovoda od grčke luke Aleksandropolis do bugarske luke Burgas nalazi se na dnevnom redu Bugarske, Grčke i Rumunije u kontekstu veće energetske, transportne i digitalne povezanosti u jugoistočnoj Evropi.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis saopštio je vesti nakon trilateralnog sastanka između Bugarske, Grčke i Rumunije blizu bugarskog grada Varna.

Bugarski premijer Nikolaj Denkov bio je domaćin sastanka sa Micotakisom, njegovim rumunskim kolegom Marcelom Čiolakuom i ministrom energetike Moldavije Viktorom Parlicovom. Učestvovali su i potpredsednik Evropske komisije (EK), Margaritis Sinas, i evropska komesarka za transport Adina Valean.

Nakon razgovora, Micotakis je istakao veliki značaj ovog projekta i značajnu ulogu Grčke, koja „garantuje energetsku bezbednost cele jugoistočne Evrope“.

Naftovod, koji se razmatra od 1994. godine, „otključan“ je od strane privremenih vlada bugarskog predsednika Rumena Radeva. Bugarska i Grčka čak su formirale radne grupe i potpisale memorandum o projektu, koje rade od početka ove godine.

„Izvoz prirodnog gasa našim severnim susedima povećao se četiri puta; krećemo se ka Moldaviji“, rekao je Micotakis, kako bi pokazao važnost energetske povezanosti Balkana u kontekstu rata Rusije i Ukrajine.

Grčki premijer čak je predložio da se sledeći trilateralni sastanak održi u „lepom i gostoljubivom Aleksandropolisu, simbolizujući važnost koju pridajemo ovoj novoj povezanosti između tri zemlje“.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Orkhan Farmanli)

Za sada, izgradnja naftovoda čini se strateškim interesom Bugarske zbog očekivanog odbijanja korišćenja ruske nafte, koja se trenutno dostavlja tankerima preko Crnog mora direktno do rafinerije u Burgasu. Korišćenje druge vrste nafte dodatno će opteretiti već gust saobraćaj kroz Bosfor, što može dovesti do nesigurnosti u snabdevanju i povećanja naknada za prenos sirove nafte.

Početak projekta moraće se glasati u parlamentu. Izgradnja naftovoda u grčkom gradu značiće da će sirova nafta biti transportovana cevima između Egejskog i Crnog mora, što je od interesa za sve zemlje u regionu koje zavise od snabdevanja ruskom naftom.

Ali istovremeno, naftovod je od interesa i za rusku kompaniju Lukoil, koja upravlja rafinerijom u Burgasu. Ruska kompanija strahuje od nestašice sirovina nakon isteka derogacije za rad rafinerije, koja preradi 7-10 miliona tona nafte godišnje. Ruska kompanija je najavila da se priprema za prelazak na preradu neraske nafte od kraja 2024. godine.

Izgradnja naftovoda omogućiće Lukoilu lakše izvoženje svoje proizvodnje i smanjiti zavisnost Rusije od Turske.

U Grčkoj je projekat naftovoda pokrenula konzervativna vlada Nove demokratije kojom je predsedavao Kostas Karamanlis (2004-2009). Sada je Nova demokratija ponovo na vlasti s premijerom Kirijakosom Micotakisom.

Prvi put je ideja o naftovodu koji povezuje Crno i Egejsko more raspravljana krajem 1997. godine, kada je, na predlog Grčke, formirano telo koje je proučavalo mogućnosti. Međutim, Rusija tada nije pokazala interesovanje.

Kasnije je cev (dužine 285 km) postala deo takozvanog Grand Slam-a – tri ključna energetska projekta dogovorena između predsednika Rusije i Bugarske, Vladimira Putina i Georgija Parvanova, u januaru 2008. godine s procenjenim kapacitetom od 35 miliona tona sirove nafte godišnje, koji može biti povećan na 50 miliona tona.

Izgradnja naftovoda tada je procenjena na 1,3 do 1,9 milijardi dolara. Planirano je i povećanje kapaciteta terminala u dve luke, uključujući rezervoare za naftu od preko 600 hiljada tona u Burgasu i 1,2 miliona tona u Aleksandropolisu.

Ekološke organizacije, turistički sektor, opštine Burgas i Pomorie, kao i GERB i urbano pravo, suprotstavljali su se projektu tvrdeći da su koristi od cevi za Rusiju i Grčku, a rizici za Bugarsku. Međutim, sada se mora promeniti smer cevi – iz Grčke u Bugarsku.

Odbijanje Bugarske od naftovoda najavio je 2010. godine tadašnji premijer Bojko Borisov (GERB), ali trostruki sporazum o izgradnji i eksploataciji između Rusije, Grčke i Bugarske odbačen je od strane parlamenta.

Bugarska i Grčka poseduju po 24,5 odsto, a Rusija – 51 odsto međunarodne projektno-operativne kompanije Trans-Balkan Pipeline BV, registrovane u Holandiji. Bugarski udeo drži Projektna kompanija Burgas-Aleksandropolis EAD. Kompanija još uvek nije likvidirana, a čak i za 2019. godinu prijavila je promet od 46 hiljada bugarskih leva.

Premijer Rumunije istakao je važnost Južnog transportnog koridora, koji će podržati oporavak Ukrajine, i najavio nameru za novim mostom između Giurgiu i Ruse, novim graničnim prelazom između Bugarske i Rumunije, kao i povećanje kapaciteta za plovidbu na Dunavu, odnosno „Brzi Dunav“ projekat.

Među budućim projektima u kontekstu razvoja vertikalnih transportnih koridora, raspravljao se i o novom železničkom koridoru koji bi povezao Baltik sa Egejskim i Crnim morem.

„Nije više moguće da Evropa bude neusklađena, da nema puteva koji povezuju susedne zemlje, da nema energetske povezanosti i da tako bude zavisna od spoljnih faktora“, naglasio je Nikolaj Denkov.

Izvor: EURACTIV

1...155156157...1.569 Page 156 of 1.569

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM