Home Blog Page 153

Srbija na putu ka inovativnoj i održivoj energetskoj budućnosti

20.10.2023

solar , paneli , OIE , vetar — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Energetska vizija Srbije bila je deo diskusija tokom konferencije „Budućnost biotehnologije“ 2023. Održan je jedan sastanak kao prilika za razmenu misli i strategija u oblasti energetske inovacije i održivosti, čiji su učesnici bili ministarka rudarstva i energetike Srbije i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Mirek Dušek .

Da podsetimo, Beograd je bio domaćin prestižne međunarodne konferencije „Budućnost Biotehnologije“, koja je, u organizaciji Vlade Srbije, Svetskog ekonomskog foruma i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), okupila preko 600 učesnika iz približno 30 zemalja. Konferencija je posvećena, pre svega, promovisanju diskusija i saradnje na polju biotehnologije, bioinformatike, bioinženjeringa i biomedicine.

Međutim, Srbija je prepoznata kao jedno od 16 globalnih tehnoloških centara od strane Svetskog ekonomskog foruma, stacionirajući se čvrsto na mapi četvrte industrijske revolucije, kako je to objasnila ministarka. Ona je takođe istakla značaj brzih tehnoloških promena i adaptacije na promene, sa posebnim fokusom na održive prakse koje podržavaju dekarbonizaciju energetskog sektora, saopšteno je na sajtu resornog ministarstva.

PROČITAJTE JOŠ:

Strateško planiranje Srbije u oblasti energetike usmereno je ka integraciji inovativnih i održivih rešenja, sa planovima ulaganja od 15 milijardi evra u narednoj deceniji. U svom ambicioznom planu, Srbija cilja na 45 odsto proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, uz dodatne inicijative kao što su automatizacija sistema, elektrifikacija saobraćaja i unapređenje energetske efikasnosti.

Dušek je pozdravio i podržao napore Srbije, istakavši opredeljenje Svetskog ekonomskog foruma za podršku globalnim inicijativama usmerenim ka postizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine. Ovaj sastanak odražava snažnu posvećenost i saradnju u kreiranju energetski održive budućnosti, unapređenju tehnoloških inovacija i borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

BRT sistem javnog prevoza kao rešenje za održiv transport velikih gradova

19.10.2023

prevoz_autobus — Foto-ilustracija: Unsplash (Gerrie van der Walt)

U eri obojenoj klimatskim promenama, sektor transporta se pojavljuje kao jedan od značajnih inicijatora emisija gasova staklene bašte, čineći znatnih 20 odsto ukupnih emisija. Emisije ovog sektora su rasle prosečnom godišnjom stopom od 1,7 odsto u poslednje tri decenije, nadmašujući sve sektore, osim industrije, navodi Svetska banka.

Suočeni sa neophodnim ciljem usklađivanja sa neto nultim ciljevima, javlja se zahtevan imperativ: emisije iz transporta moraju pasti za preko tri odsto godišnje do 2030. godine, prema uvidima Međunarodne agencije za energiju (IEA).

Brzi autobuski prevoz (BRT-Bus rapid transit), može biti deo taktike održive gradske mobilnosti, jer ima određene karakteristike metroa, ali ne zahteva ni budžet ni vreme gradnje, koje zahteva gradnja metroa.

Pročitajte još:

Ovaj sistem podrazumeva da autobusi često koriste trake koje su izolovane od ostalog saobraćaja. Stanice BRT sistema su slične metro stanicama. One su često veće od običnih autobuskih stanica i omogućavaju lakši ulazak i izlazak putnika. Stanice su obično dizajnirane tako da omogućavaju pristup u nivou, što znači da nema stepenica pri ulasku ili izlasku iz autobusa. Karte se kupuju pre ulaska, a autobusi su uglavnom dosta većih kapaciteta, a trebalo bi da stižu redovno i često. U gradovima poput Istanbula i Meksiko Sitija, prevoze se i po milion putnika dnevno, a u Bogoti i preko dva miliona, u ovim autobisima. Grad koji je prvi uveo i primenio ovakav sistem 70 ih godina, jeste Kuritiba u Brazilu, nagrađen za svoju inovaciju od strane UN-a.

U odsustvu odlučujućeg zaokreta ka alternativama transporta sa manje ugljenika u svetskim gradovima koji se brzo razvijaju, nazire se eskalacija emisija. Prognoze otkrivaju zabrinjavajuću putanju: potencijalni porast potražnje za putničkim prevozom mogao bi biti do 75 odsto do 2050. godine, u odnosu na 2019. Takva putanja najavljuje katastrofalne posledice po našu planetu, navodi se na sajtu Svetske banke.

U potrazi za revolucionarnim putevima koji pomračuju tradicionalne tranzitne paradigme, BRT sistemi se razvijaju kao kamen temeljac za održivu urbanu mobilnost, naročito u velikim gradovima, sa velikim brojem stanovnika, ali i gradovima koji možda nemaju metro, ili budžet za metro, s obzirom da je ovo najsličnija alternativa.

Energetski portal

Budućnost biotehnologije u Srbiji

19.10.2023

mikroskopi_nauka_laboratorija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ousa Chea)

Beograd je bio domaćin prestižne međunarodne konferencije „Budućnost Biotehnologije“, koja je, u organizaciji Vlade Srbije, Svetskog ekonomskog foruma i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), okupila preko 600 učesnika iz približno 30 zemalja. Konferencija, koja se održava u Palati Srbija, posvećena je promovisanju diskusija i saradnje na polju biotehnologije, bioinformatike, bioinženjeringa i biomedicine.

Premijerka Srbije otvorila je konferenciju naglašavajući ulogu biotehnologije u budućem razvoju zemlje. Istakla je napredak koji je Srbija postigla u razvoju ekosistema biotehnologije, uključujući otvaranje naučno-tehnoloških parkova i ulaganja u moderne infrastrukture kao što je Data centar u Kragujevcu.

Konferencija je bila platforma za predstavljanje planova za BIO4 kampus, novi projekat koji će služiti kao hab za biotehnološki razvoj, promovisanje transfera tehnologije iz nauke u industriju i povezivanje istraživača i industrije. Kampus će, prema premijerkinim rečima, biti dom za više od 1.000 doktoranada i obuhvataće devet naučnih instituta i sedam fakulteta usredsređenih na biologiju i farmaciju.

Pročitajte još:

Biotehnologija se pozicionira kao ključni faktor u razvoju sektora kao što su medicina, poljoprivreda i proizvodnja hrane. S ciljem promovisanja inovacija i održivosti, konferencija takođe sadrži program posvećen zelenoj biotehnologiji, nudeći diskusije o održivim rešenjima i ekološkoj budućnosti.

Izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, Mirek Dušek, pohvalio je Srbiju kao lidera u biomedicini i biotehnologiji u regionu, izražavajući podršku i entuzijazam za buduća tehnološka dostignuća i saradnju. Takođe, naglasio je da u svetu postoji 18 centara, od toga je jedan izgrađen u Beogradu pre dve godine.

Energetski portal

Larve velikog brašnara – održiva hrana za životinje i organsko đubrivo

19.10.2023

životinje , farma , poljoprivreda — Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)

Larve velikog brašnara imaju značaj u očuvanju životne sredine od zagađenja plastikom, o čemu sam pisala u prethodnom blogu. Ono što sam vam ostala dužna, jeste nastavak priče o drugim korisnim potencijalima ovog insekta. Pored plastike, zagađivač planete jeste i poljoprivreda, koja upotrebljava važne resurse čija je održivost dovedena u pitanje, a koristi i opasne materije koje se nalaze u pesticidima i drugim sredstvima.

Proizvodnja hrane za životinje zahteva velike površine zemljišta, ali i značajne količine energije i vode, čime doprinosi emisijama sa efektom staklene bašte. Potencijal ovih larvi leži u podacima da su bogate proteinima (45-60 odsto suve mase), mastima (30-45 odsto suve mase), zatim vitaminima, omega 3, 6 i 9 masnim kiselinama, kao i vlaknima i mineralima. Kao takve, odličan su izvor proteina za proizvodnju hrane za životinje, štaviše nutritivan sastav je bolji nego kod ostalih komponenti životnjske hrane.

Da bi ovakva ideja zaživela, potrebne su zakonske regulative koje se odnose na upotrebu insekata u ishrani životinja, a koje u Srbiji i dalje ne postoje, objasnio je Boris Vasiljev iz preduzeća Belinda animals. Trenutno, larve velikog brašnara mogu da se koriste isključivo na individualnim gazdinstvima, ali ohrabrujuće je da se očekuje da će uskoro doći do usklađivanja sa uredbama Evropske unije.

Foto-ilustracija: Unsplash (
Rasa Kasparaviciene)

Osim što su korisne za fabrike hrane za životinje, individualne poljoprivrednike, uzgajivače živine, svinja i ribe, korst mogu da imaju i povrtari i voćari. Naime, izlučevine ovih insekata mogu da postanu i vrlo kvalitetno organsko đubrivo.

Prema rečima Vasiljeva, kao i svaka nova i neuobičajena ideja, i ova će na početku naići na otpor, ali veruje da će očite prednosti koje donosi upotreba ovih larvi, privući dovoljan broj farmera za uspostavljanje inicijalne mreže farmi ove vrste insekata.

Govoreći o životnoj sredini, procene su da ukoliko bi se ovakva inicijativa sprovela samo na jedan odsto poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji, kroz 20 godina emisije gasova sa efektom staklene bašte bile bi smanjene za 348.430 tona.

Zaključak Vasiljeva jeste da ako se u obzir uzeme prosečna apsorcija CO2 po stablu, za toliku količinu bi bilo potrebno više od 15 miliona stabala, što dodatno prikazuje značaj korišćenja larvi velikog brašnara.

Katarina Vuinac

Dvadeset godina lizinga u Srbiji – od automobila i kamiona do solarnih panela i svetle budućnosti

19.10.2023

novac-banka-pare-zelena-ekonomija — Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Aleksandr Popov)

Prošlo je 20 godina od kada se lizing pojavio u Srbiji. U tom periodu, u privredu je putem lizinga investirano više od osam milijardi evra. Prema podacima za 2022. godinu, svako treće novoprodato vozilo je finansirano putem lizinga. Boris Stević iz Asocijacije lizing kompanija Srbije kaže da je za 20 godina potpisano oko 250.00 ugovora i da su u najvećem broju finansirana putnička vozila, ali i da su dolaskom zelene agende lizing kompanije počele da finansiraju solarne panele.

Boris Stević iz Asocijacije lizing kompanija Srbije kaže za RTS da se lizing uglavnom vezuje za finansiranje putničkih vozila.

,,Međutim, imamo i komercijalna vozila u velikom procentu – oko 35 odsto učešća u ukupnoj produkciji su komercijalna vozila. Finansirana su razna dostavna vozila, kamioni, gradski i turistički autobusi“, navodi Stević.

Ističe da je prošle godine velika nabavka autobusa za Grad Beograd finansirana putem lizinga, a da se ove godine očekuju i električni autobusi, koji će se pojaviti na ulicama Beograda i koji su takođe finansirani putem lizinga.

Pročitajte još:

,,Pored toga, lizing je finansirao i mašine i opremu – od građevinske mehanizacije, poljoprivredne mehanizacije i raznorazne procesne opreme“, navodi Stević.

Napominje da su dolaskom zelene agende i zelene energije lizing kompanije počele da rade i finansiranje solarnih panela, u čemu Srbija prati svetske i evropske trendove.

,,Osnivači većine lizing kompanija koje posluju u Srbiji su iz Evropske unije, tako da je nama implementacija tih politika imperativ i obavezali smo se da imamo određeni deo zelenog portfolija, tako da mislim da će lizing kompanije ove godine već finansirati 20 miliona evra električnih automobila, autobusa i lakih komercijalnih vozila“, navodi Stević.

Lizing pogodan za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća

Na pitanje koliko je lizing danas značajan za privredu i državu, Stević kaže da je lizing proizvod putem kojeg se finansiraju osnovna sredstva i da se najčešće finansiraju mala i srednja preduzeća.

,,Ako uzmete da dolaze nove tehnologije koje se moraju zanavljati da bi privreda bila u trendovima, da bi prevoznici zanavljali vozne parkove, neko to treba da isfinansira. Lizing kompanije su upravo tu da isfinansiraju mala i srednja preduzeća“, ističe Stević.

Objašnjava da lizing kompanije ne zahtevaju dodatne kolaterale i da su vlasnici predmeta koji se finansira sve do isplate poslednje rate.

,,Lizing je prepoznat kao proizvod koji je veoma pogodan za finansiranje rasta malih i srednjih preduzeća“, naglašava Stević.

Svetla budućnost lizinga

Stević kaže da su projekcije za budućnost da se sledeće godine dostigne milijarda u finansijskom lizingu.

,,Očekujemo da ove godine završimo na oko 800 miliona evra i ako se nastavi ovaj trend rasta, koji je bio 19 procenata u odnosu na prošlu godinu, mi ćemo dostići tu milijardu u novoj produkciji“, najavljuje Stević.

Što se tiče digitalizacije, kaže da su projekcije da će u naredne dve do tri godine imati dve trećine digitalno potpisanih ugovora.

,,Vidim svetlu budućnost za lizing. Lizing je u Srbiji još uvek na dosta nižem nivou u poređenju sa drugim evropskim zemljama i zemljama u regionu, tako da postoji prostor za rast“, naglašava Stević.

Ističe da, pre svega, treba da se radi na digitalizaciji.

Izvor: RTS

Regionalna konferencija posvećena ubrzanju prelaska na cirkularnu ekonomiju

19.10.2023

održivi razvoj , eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Dvodnevna regionalna konferencija ,,Ubrzanje tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji’’, otvorena je u Beogradu, a tom prilikom istaknut je značaj cirkularne ekonomije za zelenu tranziciju Srbije, ali i održivom razvoju društva kao celine.

Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić naglasila je otvarajući skup, da iako je zelena tranzicija sveobuhvatan proces, u fokusu konferencije biće onaj aspekt cirkularne ekonomije koji se odnosi na upravljanje otpadom od hrane.

,,Podaci pokazuju jednu nelogičnost, a to je da se jedna trećina hrane u svetu baci, dok je istovremeno u pojedinim delovima sveta nema dovoljno. Ovaj problem je prepoznat i u globalnim dogovorima – Agenda 2030 i Pariskom sporazumu, dokumentima čiji je Srbija potpisnik i čijim ciljevima smo posvećeni. U Srbiji smo već napravili značajne korake kako bismo uticali na smanjenje ove pojave, radeći paralelno na usvajanju neophodne regulative i izgradnji zelene infrastrukture“, rekla je državna sekretarka.

Pročitajte još:

Kada je reč o regultivi, ona je naglasila da je Srbija, po ugledu na uspešne zemlje na ovom planu, prva na Zapadnom Balkanu pripremila Mapu puta za cirkularnu ekonomiju, a usvojen je i Program razvoja cirkularne ekonomije, kao i niz drugih strateških dokumenata.

Govoreći o infrastrukturi, istakla je da Ministarstvo realizuje kapitalne projekte izgradnje regionalnih i reciklažnih centara, gde će se otpad tretirati na najsavremeniji način, poštujući principe cirkularne ekonomije. Ona je dodala da je u Srbiji, kroz IPA projekat, uvedena primarna separacija otpada u 17 lokalnih samouprava.

Prema njenim rečima, podstiču se i inovacije u ovom procesu, pa je kroz projekat “Smanjenje ugljeničnog otiska lokalnih zajednica primenom principa cirkularne ekonomije u republici Srbiji“, koji sprovodi sa UNDP, u protekle dve godine pristiglo 25 inovativnih ideja od naučno-istraživačkih organizacija.

„Ovaj skup je važan, jer će inicijative koje će biti predstavljene u naredna dva dana doprineti bržoj i inovativnijoj implementaciji kružne ekonomije, a time i održivom korišćenju ograničenih resursa, što nam je cilj“, rekla je državna sekratarka Dokić.

Konferenciju su organizovali Ministarstvo zaštite životne sredine u saradnji sa Ekonomskom komisijom Ujedinjenih nacija za Evropu – UNECE. Okupila je brojne učesnike, među kojima su predstavnici javnog i privatnog sektora, finansijskih institucija i naučno istraživačkog i civilnog miljea iz zemalja UNECE regiona.

Energetski portal

Igradnja RHE „Bistrica“ ključna za sigurno snabdevanje energijom

19.10.2023

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Jacopo Cavalca)

O izgradnji reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“ i novim projektnima u oblasti energetike razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i predstavnici Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA).

Poseta ove misije, koju je predvodila direktorka JICA za Evropu Eri Nakamura, rezultat je intenziviranja rada JICA na sagledavanju projekta RHE „Bistrica“.

Ministarka je rekla da je Vlada Srbije prepoznala izgradnju RHE „Bistrica“ kao jedan od prioriteta u čitavom energetskom sektoru, koji je ključan za ostvarivanje strateških ciljeva koji se tiču tranzicije ka čistim izvorima energije.

“Izgradnja reverzibilne hidroelektrane ključna je za povećanje naših kapaciteta za skladištenje energije, čime se omogućava lakša integracija velikih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije i očuvanje stabilnosti snabdevanja”, dodaje ona.

Prema njenim rečima do kraja godine biće završena Studija opravdanosti za RHE „Bistrica“, kojom će se utvrditi troškovi projekta.

Pročitajte još:

Ministarka kaža da će to omogućiti dalje korake u realizaciji projekta, a cilj nam je da budemo što efikasniji, kako u pripremi tehničke dokumentacije, tako i u obezbeđivanju finansiranja.

Na sastanku sa misijom JICA bilo je reči i izgradnji postrojenja za odsumporavanje u TE „Nikola Tesla A“ na kojem su radovi nastavljeni, pošto je u septembru uspešno postignut dogovor o završetku projekta.

Radovi su sada u završnoj fazi, a u pitanju je projekat koji će značajno doprineti smanjenju emisija sumpor-dioksida i praškastih materija u jednoj od najvećih termoelektrana u Srbiji.

Energetski portal

Nedostatak investicija u električne mreže ugrožava borbu protiv klimatskih promena

18.10.2023

Globalni napori za suzbijanje klimatskih promena suočavaju se s ozbiljnom preprekom, upozorava specijalni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA). Ključne električne mreže širom sveta, koje su osnovni stub distribucije električne energije već preko sto godina, nisu u korak s brzim razvojem tehnologija čiste energije, kao što su solar i vetar.

Izveštaj naglašava hitnu potrebu za poboljšanjem i proširenjem globalnih električnih mreža kako bi se omogućio kontinuirani razvoj i implementacija projekata obnovljive energije. Trenutna infrastruktura mreže pokazuje znakove da ne može podržati brzorastuće tehnologije, uključujući solarnu energiju, vetroenergiju, električne automobile i toplotne pumpe.

Ako se ne postupi brzo i odlučno, postoji rizik da neće biti moguće ostvariti globalni cilj ograničenja porasta temperature za 1,5 °C, što je ključno za sprečavanje najgoreg scenarija klimatskih promena. Izveštaj poziva na hitne akcije i investicije u električnu infrastrukturu, sa posebnim fokusom na unapređenje i proširenje mreža, kao i na poboljšanje regulative.

PROČITAJTE JOŠ:

Za postizanje globalnih klimatskih ciljeva biće potrebno dodati ili zameniti 80 miliona kilometara električnih vodova do 2040. godine, predviđa IEA. Godišnje investicije treba povećati na preko 600 milijardi dolara – dvostruko više nego sad, do 2030. godine, kako bi se postiglo usklađivanje sa brzim rastom sektora obnovljivih izvora energije.

Ovaj apel dolazi u trenutku kada mnogi projekti obnovljivih izvora energije čekaju odobrenje za povezivanje sa mrežom, pri čemu se ističe potreba za jačanjem i modernizacijom postojećih sistema.

Energetski portal

WWF: Godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema iznosi 58 milijardi američkih dolara

18.10.2023

reka , voda , hidro — Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas Cetti)

Voda, najdragoceniji, a nedovoljno cenjen resurs na svetu, leži u srcu rastuće globalne krize koja preti ljudima i svim bićima na Zemlji, upozorava novi izveštaj svetske organizacije za zašitu prirode WWF.

Objavljen na Svetski dan hrane, izveštaj „Visoka cena jeftine vode“ otkriva surovu stvarnost: godišnja ekonomska vrednost vode i slatkovodnih ekosistema procenjuje se na 58 milijardi američkih dolara, što je ekvivalent 60 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, svetski slatkovodni ekosistemi na silaznoj su putanji, predstavljajući sve veći rizik za te vrednosti.

Od 1970. godine, svet je izgubio trećinu močvarnih područja, dok su populacije slatkovodnih životinja u proseku smanjene za čak 83 odsto. Ovaj poražavajući trend doprineo je povećanju broja ljudi koji se suočavaju s nedostatkom vode i nesigurnošću u pogledu hrane. Brojna jezera i reke su presušile, zagađenje se povećalo, a izvori hrane su sve manji. Izveštaj naglašava i potrebu za boljim prilagođavanjem na sve lošije uticaje klimatskih promena – od razornih suša i ekstremnih poplava do rasta nivoa mora.

Pročitajte još:

„Voda i slatkovodni ekosistemi nisu samo temelj naše ekonomije, već i izvor života na našoj planeti i budućnosti. Zdrave reke, jezera i močvare ključne su za sigurnost vode i hrane, prilagođavanje klimatskim promenama i očuvanje biološke raznovrsnosti, ali takođe, pružaju neprocenjive kulturne i duhovne vrednosti koje su izuzetno važne za dobrobit ljudi širom sveta. Poslednji je trenutak da vlade, korporacije i finansijske institucije ulože sredstva u zaštitu i obnovu naših slatkovodnih ekosistema kako bismo osigurali budućnost u kojoj voda u izobilju teče za sve“, ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.

Izveštaj utvrđuje da direktne ekonomske koristi, poput potrošnje vode za kućne potrebe ili navodnjavanja poljoprivrede i industrije, iznose minimalno 7,5 milijardi američkih dolara godišnje. Takođe, procenjuje da su nevidljive koristi poput pročišćavanja vode, poboljšanja zdravlja tla, skladištenja ugljenika i zaštite zajednica od ekstremnih poplava i suša, i do sedam puta veće, oko 50 milijardi dolara.

Međutim, degradacija reka, jezera, močvara i podzemnih voda takođe preti tim vrednostima. Ispumpavanje neodrživih količina vode, štetne subvencije, promene tokova reka, zagađenja i uticaji povezani s klimatskim promenama ugrožavaju slatkovodne ekosisteme. Više od dve trećine najvećih svetskih reka više nemaju slobodan tok, dok močvare i dalje gubimo tri puta brže od šuma.

Uz loše upravljanje vodama, uništavanje slatkovodnih ekosistema ostavlja milijarde ljudi širom sveta bez pristupa čistoj vodi i sanitarnim uslovima, dok rizici povezani s vodom za poslovanje i ekonomiju rastu. Do 2050. godine, oko 46 odsto globalnog BDP-a moglo bi da dolazi iz područja koja se suočavaju s krizom vode, što bi bio porast u odnosu na današnjih 10 odsto.

WWF takođe upozorava da zastarelo razmišljanje koje se fokusira isključivo na izgradnju infrastrukture zanemaruje izvor problema: degradirane reke, jezera, močvare i podzemne vode neće rešiti krizu vode, posebno ne u vreme klimatske krize.

Ključ rešenja leži u zaustavljanju neprestanog gubitka slatkovodnih ekosistema. Vlade bi trebalo da se pridruže „Izazovu za očuvanje slatkovodnih ekosistema’’, inicijativi čiji je cilj da obnovi 300.000 km degradiranih reka i 350 miliona hektara degradiranih močvara širom sveta do 2030. I korporacije moraju da promene svoj pristup vodi i da povećaju zajedničke napore da bismo je sačuvali.

Ivana Laginja, rukovodioc WWF-ovog projekta „Obnova Evropskog Amazona’’ ističe da je upravo taj projekat sjajan primer obnove područja na rekama Mura, Drava i Dunav.

„Kroz neposredne aktivnosti na obnovi ekosistema doprinećemo dugoročnom cilju obnove ekosistema i biološke raznovrsnosti na području UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav uz podršku i uključivanje lokalnog stanovništva’’.

Izvor: WWF Adria

Saradnja inženjera kompanije CEEFOR i nemačkih stručnjaka u oblasti OIE

18.10.2023

Inženjeri kompanije Ceefor, u saradnji sa kompanijom GOPA – International Energy Consultants (intec), učestvovali su u organizaciji studijskog putovanja u Nemačku u okviru projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji realizuje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Vlade Republike Srbije, a u sklopu programa Nemačke razvojne saradnje u Srbiji.

Projekat ima za cilj da podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, koji predstavljaju njen veliki potencijal za proizvodnju električne i toplotne energije i doprinose zelenoj energetskoj tranziciji. Pažnja je prvenstveno usmerena na kupce-proizvođače, odnosno solarne elektrane u domaćinstvima, stambenim zajednicama, kao i javnim i privatnim zgradama za snabdevanje sopstvene potrošnje koji viškove predaju nazad u mrežu. Saradnjom sa relevantnim institucijama i organizacijama realizacija projekta sprovodi se kroz podizanje svesti o prednostima solarne energije, zatim kroz unapređenje pravnog i tehničkog okvira za korišćenje OIE, kao i jačanje kapaciteta relevantnih ciljnih grupa u koje spadaju predstavnici institucija u oblasti energetske politike, stručnjaka iz elektroprivrednog sistema, energetskih menadžera, obrazovnog sistema, nastavnika i profesora, kao i civilnog sektora i medija.

U FOKUSU:

Učesnici studijske posete bili su predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku Republike Srbije, Elektrodistribucije, Elektroprivrede Srbije, energetske zadruge Elektropionir, kao i energetski menadžeri iz pet lokalnih samouprava i uvaženi predstavnici srednjih tehničkih škola i univerziteta.

Inženjeri kompanije Ceefor su imali priliku da učestvuju na predavanjima i razmene iskustva sa kolegama iz Srbije i Nemačke, kao suorganizatori studijskog putovanja. Oni imaju dugogodišnje iskustvo u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, a za njih je ovo bila prilika da znanje dodatno upotpune.

Prvog dana su kroz prezentaciju predstavili mogućnost sticanja statusa kupaca-proizvođača i njihov položaj u Srbiji, govoreći o regulatornom okviru i procedurama, vrstama ugovora i pojašnjenjima računa, zatim o povraćaju investicija i profitabilnosti za različite tipove kupaca-proizvođača. Razgovarali su i o kupcima-proizvođačima u zemljama Evropske unije i primenjivosti primera dobre prakse u Srbiji. Prvi dan zaključen je razgovorom o procedurama priključenja na mrežu i dobijanja statusa kupca – proizvođača u Srbiji, kao i o mogućnosti za pojednostavljenje procedure na osnovu poređenja sa praksom u zemljama Evropske unije.

Drugog dana naši inženjeri imali su priliku da slušaju predavanja nemačkih stručnjaka iz oblasti OIE, koji su govorili o posebnim uslovima za obnovljive izvore energije, zatim procesu usklađenosti i sertifikacije. Razgovaralo se i o inovacijama na polju provere procesa priključenja na mrežu, automatizacije obrade zahteva, budućeg upravljanja i praćenja mreže.

Treći dan bio je rezervisan za posetu proizvodnim pogodnima SMA kompanije, gde im je predstavljen ceo portfolio, od prvog invertora do današnjih rešenja koja sadrže sve elemente za izgradnju savremenih solarnih elektrana, odnosno i off-grid i on-grid rešenja. Takođe, imali su priliku da prisustvuju i vide kako izgleda proces sklapanja svih elemenata invertora snage od 3 kW do 160 kW.

Priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Strategija za stabilnost i održivost: Ključne tačke sastanka NIS-a i Ministarstva

18.10.2023

oil_barrels_nafta_burad — Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Održan je važan sastanak između rukovodstva Naftne industrije Srbije (NIS) i Ministarstva rudarstva i energetike, na kojem je diskutovano o ključnim strategijama za osiguravanje stabilnog snabdevanja naftom i naftnim derivatima na srpskom tržištu. Takođe, bilo je reči o planovima za smanjenje emisija štetnih gasova i transformaciju naftnog sektora u skladu sa ekološkim standardima i direktivama EU.

Na sastanku je istaknuta posvećenost obe strane kontinuiranom monitoringu tržišnih trendova i reagovanju u skladu sa globalnim promenama, kako bi se osigurala konzistentnost cena i sprečili inflacioni pritisci. Poseban fokus bio je na održavanju stabilnih rezervi i garanciji pouzdanog snabdevanja tržišta, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.

PROČITAJTE JOŠ:

Diskutovano je i o budućim inicijativama koje se tiču zaštite životne sredine. Naglašena je potreba za ulaganjem u održive projekte i primenom inovacija koje će voditi ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u naftnom sektoru.

Planirani remont rafinerije u Pančevu, zakazan za početak naredne godine, identifikovan je kao ključna inicijativa koja će dalje osigurati stabilnost u proizvodnji i snabdevanju naftnim derivatima. Ovaj korak se vidi kao vitalni deo strategije za unapređenje efikasnosti i sigurnosti operacija u naftnom sektoru Srbije.

Energetski portal

U Kini potpisana tri ugovora za 300 kilometara novih puteva

17.10.2023

pruga - šine — Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)

Tri komercijalna ugovora koji se odnose na izgradnju infrastrukture u Srbiji, čija je vrednost skoro četiri milijarde evra za oko 300 kilometara novih puteva, potpisana su u Pekingu sa kineskim kompanijama.

Prvi ugovor odnosi se na brzu saobraćajnicu ‘Osmeh Vojvodine’, čiji će početak izgradnje biti u narednih mesec dana, a koja počinje na Bačkom Bregu i ide preko Sombora, Kule, Vrbasa, Bečeja i Novog Bečeja, Kikinde i na kraju do Srpske Crnje.

Kako se navodi na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, dužina tog puta biće 186 kilometara, uz dodatak do Srpske Crnje, tako da će kada radovi budu završeni iznositi skoro 200 kilometara.

Pročitajte još:

Drugi ugovor potpisan je za izgradnju auto-puta između Beograda, Zrenjanina i Novog Sada, koji će biti dug 105 kilometara i kojim će se Novi Sad povezati na treći auto-put, a početak radova očekuje se sledeće godine.

Poslednji ugovor koji je potpisan odnosi se na kupovinu pet kineskih brzih vozova, koji će saobraćati na pruzi Beograd – Budimpešta, kada Srbija završi deo pruge do Subotice, a Mađarska svoj do Budimpešte. Vozovi poseduju sve evropske standarde.

Energetski portal

1...152153154...1.568 Page 153 of 1.568

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM