Home Blog Page 155

Višestruka korist od ulaganja u energetsku efikasnost

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Pixabay

Promovisanje i podsticanje realizacije mera energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima predstavlja prioritet države, imajući u vidu da se u Srbiji troši četiri puta više energije od evropskog proseka da bi se proizvela ista jedinica BDP-a, kao i dvostruko više toplotne energije, rekla je pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene Maja Vukadinović.

Kako je podsetila, od 2021. godine Ministarstvo, u saradnji sa lokalnim samoupravama, obezbedilo je 2,66 milijardi dinara za subvencije za različite mere energetske efikasnosti, koje je do sada iskoristilo približno 20.000 domaćinstava.

,,U ovoj godini subvencije su dostupne u 131 lokalnoj samoupravi, a novina je da se one kreću od 50 do 65 odsto vrednosti investicije’’, predočila je pomoćnica ministarke.

Pročitajte još:

Pomoćnica ministarke navela je da su u više od 40 odsto gradova i opština raspisani javni pozivi za građane koji pokazuju najveće interesovanje za zamenu stolarije, izolacije i kotlova.

Prema njenim rečima, ovaj projekat, koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, trajaće narednih pet godina i planirano je da se obezbede subvencije za energetsku sanaciju 50.000 domaćinstava.

Ona je ukazala na to da raste interesovanje za ugradnju solarnih kolektora za zagrevanje vode i za postavljanje solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, čime se stiče status kupca-proizvođača.

,,Do sada je 1.600 domaćinstava priključeno na distributivnu mrežu postavljanjem solarnih panela, koji značajno doprinose smanjenju troškova za električnu energiju, ali i promovišu upotrebu čistih izvora energije, što se pozitivno odražava na životnu sredinu’’, istakla je pomoćnica ministarke.

Velika pažnja posvećuje energetskoj sanaciji javnih objekata, rekla je ona i dodala da je od 2014. godine realizovano 145 takvih projekata.

Podsetila je i na to da je Ministarstvo pre deset dana u Vrnjačkoj Banji potpisalo sa 21 jedinicom lokalne samouprave ugovore, koji se odnose na energetsku sanaciju škola, vrtića, upravnih zgrada, sportskih centara, domova sindikata i kulture, kao i ugradnju solarnih panela i poboljšanje javne rasvete, a čija vrednost iznosi 65 miliona dinara.

Ona je ukazala na to da je Vlada nedavno usvojila nove mere kojima se promoviše racionalna upotreba električne energije u grejnoj sezoni, čime se mogu prepoloviti računi za struju.

Poljoprivreda u unakrsnoj vatri – ratovi podižu cenu hrane, a obaraju otkup

Foto-ilustracija: Unsplash (Guillaume de Germain)
Foto-ilustracija: Pixabay

Još jedno bojno polje na mapi sveta moglo bi dodatno da zakomplikuje situaciju na međunarodnom tržištu hrane. Iako krize podižu cene na rafovima, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda sve više padaju. Srpskim ratarima se za kukuruz nudi upola manje od proizvođačke cene koja iznosi 30 dinara. Dodatni problem je što nemaju gde da ga čuvaju jer je u skladištima i dalje neprodata pšenica.

U evropskom žitnom crnomorskom čvorištu, skladišta žitarica su prepunjena. Brzi izvozni putevi blokirani su ratom, a zaraćene strane kao oružje koriste i hranu. Rekordni prinosi u Rusiji, ali i nelojalni izvoz ukrajinske robe oborili su cenu žita, kukuruza, krompira, soje…

„Soja koja je krenula sa 53 eto je na 41 dinar. Biće izuzetno teška godina, treba ljudi da se razduže, cene merkantile u padu, prinos ovde još i pomozi bože, ali imamo delove gde ljudi imaju 2 i po do 3 tone kukuruza po jutru, na ovu cenu znači farmera nema“, kaže Slavko Malacko iz Ruskog Krstura.

Svetislav Živanović iz Tabanovića kod Šapca napominje da su ulaganja velika, počev od semena i repromaterijala, a šta će požnjeti – videće.

PROČITAJTE JOŠ:

Srbija na lageru trenutno ima oko četiri miliona tona pšenice i oko 6 miliona tona kukuruza, što starog, što novog roda. Kada se oduzmu domaće potrebe, procene su da će nam ostati po 2 i po miliona tona viška. To će, uz dalji pad cena, sa njiva oterati male proizvođače, procenjuju stručnjaci.

„Kad vidite koliko se u seoskim sredinama pojavljuje višak zemlje, onda vam je jasno da situacija nije nimalo ružičasta. Naime, kad pričate o kukuruzu, mnogi seljaci su prodali po 14 dinara. U istočnoj Srbiji već su se pojavili trgovci koji nude 12, a kukuruz čiji kvalitet nije standardan sa 16 procenata vlage, cena je bila 10 dinara“, kaže prof. dr Zoran Rajić, direktor Instituta za agroekonomiju PFZ.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije ukazuje i na pad stočnog fonda, manju domaću potrošnju.

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

„Manje stanovnika, dodatno manja potrošnja, s druge strane ostaje veća količina za izvoz, to su sve neki faktori koji utiču“, rekao je Bogunović.

U Privrednoj komori poručuju: poljoprivrednici koji mogu da priušte čekanje, neka sačuvaju svoju robu. Procenjuju da će rat u Izraelu podići cene poljoprivrednih proizvoda, jer preko tog regiona prolazi trećina svetske nafte.

„Zbog nove situacije koju imamo u Zalivu, verovatno možemo da očekujemo novi rast cene energenata. Ako rastu cene energenata, rastu cene logistike i transporta, kada govorimo o žitaricama to može uticati i na rast cena“, kaže Bogunović.

Cene žitarica u prvom tromesečju 2023. pale su za više od 20 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Cena uljarica je prepolovljena.

Šta će se dalje dešavati, poljoprivrednici i potrošači mogu samo da nagađaju. Isto, čini se, ostaje i agroekonomistima, budući da su zakoni ekonomije davno prestali da važe. Zakon razuma, ipak, nalaže da se od proizvodnje hrane ne sme odustajati, ma koliko bila nerentabilna.

Izvor: RTS

Konferencija “Održivi razvoj biogas sektora u Srbiji – od biogasa do biometana”

Foto-ilustracija: Pixabay

Udruženje Biogas Srbija, u partnerstvu sa Nemačkom Biogas Asocijacijom (Fachverband Biogas e.V), organizuje 19. oktobra veliku godišnju konferenciju: “Održivi razvoj biogas sektora u Srbiji – od biogasa do biometana” u hotelu Metropol Palace Belgrade.

Eminentni stručnjaci iz Srbije i Nemačke, eksperti resornih ministarstava i institucija, kroz prezentacije i panel diskusiju, razmotriće ekološke aspekte proizvodnje biogasa, mogućnosti uvođenja biometana na tržište Srbije i definisati pravce daljeg razvoja sektora biogasa u našoj zemlji. Smernice za unapređenje trasiraće i iskustva iz Nemačke, evropskog lidera u proizvodnji biogasa, kao i primeri dobre prakse iz Srbije.

Fokus konferencije će biti na unapređenju svesti o potencijalu biometana, u skladu sa strateškim ciljem dekarbonizacije i smanjenjem upotrebe fosilnih goriva. Prednosti biometana, pored smanjenja efekta staklene bašte, predstavljaju i niski energetski gubici, visoka upotrebljivost produkata, kao i “zrele” tehnologije sa velikim potencijalom i ekonomskom opravdanošću, pre svega kroz mogućnost skladištenja energije i njene distribucije.

Učesnici konferencije, predstavnici nadležnih institucija, investitora, akademske zajednice, operatera biogas postrojenja, proizvođača opreme, isporučilaca tehnologije, finansijskih institucija i krajnjih korisnika, imaće priliku da, pored razmene naučnih saznanja i praktičnih iskustava, uspostave direktne kontakte i saradnju.

Zainteresovani za učešće na konferenciji mogu da se prijave ovde

Agenda konferencija dostupna je ovde

Izvor: Udruženje Biogas Srbija

Grupa naučnika iz Novog Sada meri zagađenost Dunava uz pomoć – dronova i veštačke inteligencije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (alex-meta)

Kao najveća reka koja protiče kroz Srbiju, Dunav u svom toku prolazi kroz, i susreće neke od naših najvećih gradova: Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo… Ali pored Dunava, svi ovi gradovi dele još jednu osobinu: nijedan od njih nema sistem za prečišćivanje komunalnih i otpadnih voda, piše za Klima101, Dr Dejan Vukobratović sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Nažalost, Beograd se tu posebno izdvaja kao jedina evropska prestonica koja svoj otpad ispušta direktno u rečni tok. Kanali Dunava kojima je ispresecana Vojvodina već decenijama su mesta zagađenja industrijskim otpadom, zbog kojih su dobijali oznake „crnih ekoloških tačaka”.

Međutim, Dunav je i velika i moćna reka, i on može da akumulira daleko više zagađenja nego što bismo možda pretpostavili. Samim tim, i pored raširenog i nekontrolisanog zagađenja, on je i dalje svakog leta jedno veliko kupalište za hiljade građana Srbije, a njegove vode koriste se za najrazličitije namene, uključujući i u poljoprivredi.

Ali s obzirom na ove raznolike činjenice, ostaje pitanje – koliko zapravo znamo o kvalitetu dunavske vode?

Pročitajte još:

Jedini pravi odgovor je: nedovoljno. O zagađenosti Dunava možemo se informisati pre svega preko Agencije za zaštitu životne sredine, koja upravlja sa ukupno 10 stacionarnih mernih stanica od Bezdana do Radujevca, kao i preko sezonskih merenja zdravstvenih institucija koja izdaju preporuke (i neretko zabrane) kupanja pri dunavskim plažama.

Naučni projekat REWARDING, koji sprovodimo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u saradnji sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju Srbije, a koji podržava Fond za nauku Republike Srbije, ima za cilj da temeljno unapredi naše znanje o zagađenosti Dunava, pa i drugih rečnih tokova u Srbiji, i to uz pomoć savremenih tehnologija: dronova, informacione i komunikacione mreže i mašinskog učenja (veštačke inteligencije).

Okosnicu merenja čine dronovi i mobilne senzorske platforme na plutajućim bovama

Postojeći sistemi za praćenje kvaliteta površinskih voda u Srbiji trenutno ne pružaju potpunu sliku o zagađujućim materijama i zagađivačima na celokupnom toku reka, a to se posebno odnosi na ekološke „crne tačke”.

Foto-ilustracija: Unsplash (calin-stan)

U okviru projekta REWARDING, plan je da se merenje kvaliteta vode u potpunosti promeni – da se omogući praćenje ključnih indikatora kvaliteta vode u realnom vremenu, sa bilo koje lokacije na rečnom toku i bilo kada.

Projektni tim trenutno radi na dizajnu, postavci, implementaciji i demonstraciji pilot sistema na toku Dunava između Novog Sada i Zemuna, a čiju okosnicu čine dva naizgled jednostavna alata.

Jedno su mobilne senzorske platforme postavljene na pametne plutajuće bove, koje same uzimaju uzorke vode, iz njih prikupljaju podatke i prenose ih sa bova direktno putem mobilne mreže ka udaljenim serverima; drugi alat su dronovi koji pored prikupljanja uzoraka služe i kao podrška komunikaciji između bova i mreže (posebno važno za lokacije sa lošom pokrivenošću).

Ali naš projekat ne čine samo bove i dronovi. U domenu analitike podataka, projekat podrazumeva i moderne tehnike bazirane na algoritmima iz domena mašinskog učenja i veštačke inteligencije, a koje bi se koristile za detekciju promena kvaliteta vode, analizu, praćenje pa i predviđanje budućih vrednosti zagađenja.

Ukratko, ključni parametri za evaluaciju kvaliteta vode prikupljaju se na mobilnim senzorskim platformama, po potrebi se lokalno obrađuju, a zatim prenose, ili direktno ili posredstvom dronova, preko mobilne mreže do centralne lokacije za obradu podataka. Tamo se ti podaci skladište i koriste kao ulazni podaci za treniranje modela baziranih na algoritmima mašinskog učenja i veštačke inteligencije.

Konačni proizvod celog ovog postupka je aplikacija – vizuelni interfejs okrenut krajnjem korisniku koji prikazuje podatke, trendove, predviđanja, potencijalna prekoračenja graničnih vrednosti i alarme…

Naš cilj je da na ovaj način ponudimo pravovremene i relevantne informacije ne samo građanima, već i nadležnim službama i institucijama (Ministarstvu i Agenciji za zaštitu životne sredine), lokalnim vlastima, nevladinom sektoru, privredi, sektoru turizma, kao i međunarodnoj i domaćoj naučnoj zajednici.

Kada su u pitanju donosioci odluka, a posebno lokalne vlasti, ovakav pristup bi doprineo unapređenju kvaliteta odluka, tj. boljem upravljanju rečnim tokovima, planiranju, obaveštavanju – jer je u pitanju drastično poboljšanje, kako u količini dostupnih podataka tako i u kapacitetima za njihovo tumačenje (mašinsko učenje).

Ceo tekst možete da pročitate ovde

Izvor: Klima101

Efikasnost panela nemačkog proizvođača Luxor Solar

Foto-ilustracija: Pixabay ( StockSnap)
Foto: ljubaznošću Nina Sijerića

Luxor Solar je proizvođač fotonaponskih modula od 2007. godine sa sedištem u Štutgartu u Nemačkoj. Tamo se nalazi i njihov centar za razvoj i dizajn u koji ulažu dva-tri miliona evra godišnje kako bi klijentima i njihovim korisnicima pružili najbolju tehnologiju za sunčane elektrane bilo koje veličine, nevezano od toga da li su rezidencijalni ili veliki solarni parkovi.

„U poslednje četiri godine su iz tehnologije polikristalnih ćelija došli do P TYPE (PERC) tehnologije, koja se koristi uspešno do danas. U Premium segmentu našeg portfolija imamo i module sa N TYPE i HJT tehnologijom“, rekao je Nino Sijerić, menadžer za razvoj poslovanja Luxor Solara, s kojim smo razgovarali o efikasnosti i prednostima solarnih panela ove kompanije, kao i zbog čega je pri izboru brenda panela važna prisutnost na lokalnom tržištu.

Koje su prednosti solarnih panela vaše kompanije?

Luxor moduli su proizvedeni sa najsavremenijim mašinama i sadrže najsavremeniju i najefikasniju tehnologiju ćelija. HJT je zasad na komercijalnom tržištu najefikasnija tehnologija ćelija koja daje najbolje rezultate i efikasnost modula više od 23 odsto.

Kao nemačka kompanija omogućavamo našim korisnicima garantne uslove koji važe u Nemačkoj, tako da naš klijent ili korisnik Luxor modula ima veću pravnu sigurnost. Ukoliko se ispostavi nepravilnost modula u proizvodnji, korisnicima je lakše doći do njihovog pravnog učinka. Naše garancije u Premium segmentu naših modula su 30 godina na proizvod i 30  godina na proizvodnju. U zavisnosti od tehnologije, to znači da se garantuje, na primer, za HJT module 93  odsto nominalne snage modula nakon 30 godina, što nećete naći ni kod jednog našeg konkurenta, nezavisno da li su iz Evrope ili iz Azije.

U FOKUSU:

Od čega zavisi efikasnost solarnih panela?

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Ćelije su srce svakog modula ili panela, te u tom smislu vrsta ćelija koju koristite u proizvodnji modula definiše i efikasnost modula. Mi nudimo našim korisnicima P TYPE module (PERC) ili P tip, a što se ispostavilo do danas kao najekonomičnija varijanta, no trenutno se nalazimo u tranziciji i nadmeće se nova generacija ćelija, takozvane N TYPE ćelije (ili N tip), koje nude veću efikasnost i bolje temperaturno ponašanje, kao i manju degradaciju u garantnom roku. Međutim HJT je za sada, na komercijalnom tržištu najefikasnija tehnologija ćelija koja daje, za sada najbolje rezultate i efikasnost modula preko 23 odsto.

Zašto je pri izboru brenda solarnih modula važna prisutnost proizvođača na lokalnom nivou?

Naši klijenti ili korisnici gledaju solarnu elektranu kao investiciju za budućnost. Svaka investicija, pa tako i solarna elektrana, traži određene sigurnosti. Naravno da klijenti i korisnici gledaju reference i elektrane u pogonu, raspituju se, informišu kako bi pronašli najbolje rešenje i najkvalitetnije fotonaponske module. Luxor moduli su već od 2011. instalirani u Srbiji i regiji – prisutni smo više od 12 godina. Tako da i finansijske institucije u lokalu i regionu već imaju iskustva sa Luxor modulima, pa tako im je i lakše odobriti kredite u nekim slučajevima za projekte sa Luxor modulima. Logično je da će se klijent ili korisnik radije odlučiti za brend koji je lokalno prisutniji. Već dve godine za redom smo TOP BREND PV u kategoriji modula u Srbiji i još 10 zemalja regije https://www.luxor.solar/en/ news-details/11-joint-for – ces-for-solar-global-seals-2023. html.

Jeftiniji moduli će se naći, ali je veliko pitanje da li će se naći bolji od Luxor modula u smislu efikasnosti, garancije, proizvodnje električne energije i po referencama na Balkanu za solarnu elektranu koja proizvodi po garantnom veku 25 godina električnu energiju. Ko se odlučuje za sigurnost i kvalitet, taj se odlučuje za Luxor panele.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

EU istraga razmatra kineske subvencije za električna vozila – šta će biti sa tržištem?

Foto-ilustracija: Unsplash (roberto-h)
Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Evropska unija (EU) pokrenula je zvaničnu istragu o subvencijama koje je Kina davala svojim proizvođačima električnih vozila (EV), potez koji bi kasnije mogao dovesti do uvođenja kaznenih dažbina na uvoz kineskih električnih vozila.

Predsednica Evropske komisije -Ursula fon der Lajen, izrazila je prošlog meseca zabrinutost zbog taktike Pekinga da osvaja svetsko tržište električnim vozilima po jeftinoj ceni. Priuštivost ovih vozila, tvrdi ona, održava se kroz značajne državne subvencije, čime se narušava dinamika tržišta unutar EU. Baš povodom takvog subvencionisanja, EU želi da vrši istragu.

Istraga se smatra odgovorom na razlike u cenama između kineskih električnih vozila i onih proizvedenih u EU. Prema Evropskoj komisiji, cene kineskih električnih automobila su generalno oko 20 odsto niže od onih koji se proizvode u EU. Štaviše, projekcije pokazuju da bi do 2025. Kina mogla imati 15 odsto udela u prodaji električnih vozila unutar EU, navodi DPA.

Pročitajte još:

Potencijalni ishod istrage, koji bi mogao uključivati uvođenje kaznenih dažbina na kineski uvoz električnih vozila, imaće verovatno više posledica.

Dok EU ima za cilj da zaštiti svoje tržište od potencijalnih distorzija zbog subvencionisanih kineskih električnih vozila, efekti talasa istrage mogli bi da odjekuju kroz zamršenu mrežu međunarodne trgovine. S obzirom da je nemačka automobilska industrija značajno isprepletena sa kineskim tržištem, EU će možda morati pažljivo da korača kako bi se snašla kroz potencijalne trgovinske prepreke koje bi se mogle pojaviti.

Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)

Primera radi, nemački proizvođači automobila prodali su 30-40 odsto svojih automobila na kineskom tržištu, rekao je direktor Centra za automobilska istraživanja Ferdinand Dudenhöffer, navodi DPA. Automobilski sektor je u evropskoj industriji vrlo važan, jer zapošljava oko šest odsto svih zaposlenih u EU.

Početak istrage zvanično je najavljen u Službenom listu EU. Istraga će biti okončana u roku od najviše 13 meseci od pokretanja, a na osnovu pokazatelja istrage, Komisija će utvrditi da li je u interesu EU da otkloni efekte kineskog tržišta električnih automobila, navodi se na sajtu Evropske komisije.

U svetu u kome klimatski problemi guraju nacije ka usvajanju električnih vozila, ishod istrage i sve politike koje proizlaze biće pažljivo praćene od strane zainteresovanih strana širom sveta. On naglašava delikatnu ravnotežu između promovisanja ekološki prihvatljivih tehnologija i obezbeđivanja stabilnih trgovinskih praksi u globalnoj ekonomiji koja je sve više međusobno povezana.

Milica Vučković

ECO FAIR i ENERGETIKA – Beogradski sajam od 28. do 30. novembara

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

XIX Međunarodni sajam ekologije, zaštite životne sredine i prirodnih resursa ECOFAIR i XVIII Međunarodni sajam energetike ENERGETIKA održavaće se od 28. do 30. novembar 2023. godine na Beogradskom sajmu (hala 1).

EcoFair je privredno-edukativna manifestacija, posvećena sistemima i mehanizmima zaštite životne sredine. Ove godine u fokusu manifestacije biće „zelena ekonomija“, industrija reciklaže i upravljanje otpadom.

Izlagačkim i stručnim programom obuhvaćeni su svi segmenti zaštite životne sredine: zemljište, vazduh, voda, prirodni resursi, kao i reciklaža, komunalna oprema, razne vrste ekoloških usluga, primeri dobre prakse lokalnih samouprava, nevladinog sektora u oblasti zaštite životne sredine.

Više informacija možete pronaći ovde 

Energetika je regionalni skup kompanija, korporacija, preduzeća, institucija i profesionalaca u sektorima koji se bave električnom energijom, ugljem, naftom i gasom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosnošću i rudarstvom. Izlagački i konferencijski program Sajma energetike obuhvataju sve nivoe ovih oblasti – od naučno-istraživačkog rada, preko proizvodnje i eksploatacije, do obogaćivanja, distribucije, transporta, skladištenja ili neposrednog korišćenja prirodnih resursa.

Više informacija možete pronaći ovde

U izlagačkom delu programa i ove godine učestvovaće Privredna komora Srbije, a učestvovaće i u organizaciji dela stručnog programa:

  • Utorak, 28. novembar 2023 – Poslovni forum Srbija-Mađarska
  • Sreda, 29. novembar 2023 – Konferencija na temu cirkularne ekonomije
  • Četvrtak, 30. novembar 2023 – Prezentacije akademskih programa u oblasti zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije

Izvor: PKS

ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Tradicionalno međunarodno Savetovanje pod nazivom „ENERGETIKA 2023 – ENERGETSKA NEZAVISNOST REGIONA U SVETLU GLOBALNIH POREMEĆAJA – Nova realnost“ okupilo je više od 300 učesnika, kako domaćih tako i međunarodnih stručnjaka, od 12. do 15. septembra u hotelu MONA na Zlatiboru.

Savetovanje je organizovano kroz četiri panela sa aktuelnim temama i prezentacijom više od 80 naučnih i stručnih radova. Ovo prestižno okupljanje energetskih eksperata pružilo je platformu za interdisciplinarnu diskusiju i razmenu iskustava između nauke i industrije.

Tokom skupa, pažnja je bila usmerena na duboko razmatranje primenjenih i budućih tehnologija, regulatornog okvira i ekonomsko-finansijskog ambijenta u energetici. Takođe, istaknuta je potreba za sagledavanjem globalnih izazova u oblasti energetike i klime.

Pročitajte još:

Savez energetičara naglašava da održiva strategija rasta ne može biti povezana sa eksploatacijom istrošivih resursa, a ovaj koncept je od suštinskog značaja kako za Srbiju, tako i za ceo region. Dodaje se i da postizanje održivosti u energetskom sektoru ostaje trajni cilj, zajedno sa poznatim konceptima sigurnosti isporuke i razvoja konkurentnosti u energetskom sektoru.

Sekretar Saveza energetičara dr Ilija Batas-Bjelić osvrnuo se na vidljive znake klimatskih promena i nemogućnost nastavljanja energetskih politika zasnovanih na lignitu i naveo da u teoriji postoji gotovo beskonačan skup različitih struktura energetskog sistema koji zadovoljava ograničenja održivosti.

“Međutim, u praksi potrebno je odrediti optimalnu trajektoriju prelaska iz stanja neodrživosti u stanje održivosti, a tu su nam od značaja sagledavanja pozitivnih iskustava iz drugih zemalja poput Grčke ili Severne Makedonije za kojima zaostajemo.”, rekao je Batas Bjelić.

Savez energetičara je u toku Savetovanja insistirao na integralističkom pristupu energetici i nastoji da takav racionalan koncept postane osnova i srpskog i regionalnog energetskog sektora i to će nastaviti i u budućnosti.

Četiri panela Savetovanja istražila su novu energetsku realnost Republike Srbije:

Foto: Promo

„Razvoj moderne energetske infrastrukture u kontekstu potreba za skladištenjem energije“ – Ovaj panel istraživao je dugoročne ciljeve nacionalne energetske tranzicije i dekarbonizaciju energetskog sektora. Poseban fokus stavljen je na varijabilne obnovljive izvore energije, skladišta energije i pametnu energetsku infrastrukturu.

„Sprezanje ključnih energetskih sektora – uočeni problemi i nova rešenja za energetsku tranziciju“ – Ova tema se pozabavila klimatskim promenama i potrebom za promenom energetskih politika, istražujući iskustva drugih zemalja u efikasnoj energetskoj tranziciji.

„Značaj i uloga vodonika u energetskoj tranziciji Srbije“ – Panel se fokusirao na ulogu vodonika u energetskoj tranziciji i potrebu za transformacijom elektroenergetske industrije.

„Energetika i industrija u regionu u svetlu uvođenja cene emisije ugljen-dioksida“ – Panel je analizirao različite državne strategije za ublažavanje klimatskih promena i mehanizam prekograničnog oporezivanja ugljenika (CBAM) koji se uvodi od 2026. godine. Ovaj mehanizam podrazumeva uvođenje poreza na ugljenik na uvoz određenih proizvoda proizvedenih u Srbiji, kao što su električna energija, gvožđe i čelik, cement, đubriva, aluminijum i vodonik.

Na samom kraju Savetovanja, istaknuto je da zemlje Zapadnog Balkana nisu iskazale dovoljno zainteresovanosti za reforme u energetskom sektoru. Ovo je dovelo u pitanje proces dekarbonizacije regiona. Da bi se uspešno ubrzala dekarbonizacija, neophodno je obezbediti formalizovanu, institucionalnu i finansijsku podršku unutar reformisane EU administracije. Ovaj korak je ključan za ostvarivanje održive budućnosti energetskog sektora u regionu.

Izvor: Savez energetičara

Majdanpek dobija novu toplanu na biomasu, pouzdanije grejanje i zdraviju životnu sredinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Alain Duchateau)
Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

U Majdanpeku su u toku radovi na izgradnji toplane na biomasu, a to je četvrta u Srbiji koja će biti izgrađena u saradnji sa nemačkom razvojnom bankom KfW.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da će ukupna vrednost investicije iznositi 5,5 miliona evra, a da će njenom izgradnjom Majdanpek dobiti sigurno i kvalitetno grejanje, ali i čistiji vazduh i zdraviju životnu sredinu, jer će se u potpunosti izbaciti mazut iz upotrebe u sistemu daljinskog grejanja. Na ovaj način, emisije sumpor-dioksida biće u potpunosti eliminisane, a emisije ugljen-dioksida biće smanjene 93 odsto.

,,Očekujemo da prve količine toplotne energije iz ove toplane budu isporučene već do kraja ove grejne sezone, jer je plan da toplana bude završena u februaru“, rekla je ministarka nakon obilaska gradilišta zajedno sa ambasadorkom SR Nemačke Anke Konrad, ambasadorom Švajcarske Konfederacije Ursom Šmidom i predsednikom opštine Majdanpek Draganom Popovićem.

Pročitajte još:

Ona je zahvalila nemačkoj Vladi i nemačkoj razvojnoj banci KfW na podršci Ministarstvu na projektu „Podsticanje razvoja obnovljive energije – razvoj tržišta biomase u Srbiji’’ ukupne vrednosti 26,75 miliona evra, kao i Švajcarskoj Konfederaciji koja je kao donator podržala projekte izgradnje toplana na biomasu.

„Dogovorili smo se da nastavimo sa gradnjom toplana na biomasu kroz novi program vredan 32 miliona evra. Do sada su tri toplane potvrdile zainteresovanost – Prijepolje, Novi Pazar, Niš – a očekujemo da još nekoliko gradova bude obuhvaćeno ovim programom“, navela je ministarka i dodala da je KfW banka partner Ministarstva i na drugim važnim projektima u energetskom sektoru.

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Kako je naglasila, pored investicija u gradnju novih toplana i energetsku sanaciju javnih objekata, država je obezbedila subvencije i za građane koji žele da unaprede energetsku efikasnost u svojim u domovima, koje mogu pokriti i do 65 odsto troškova ulaganja.

„Više od 200 domaćinstava u Majdanpeku je do sada dobilo subvencije za energetsku sanaciju, a u toku je javni poziv na koji građani mogu da se prijave za subvencije za mere energetske efikasnosti. Za tu namenu su Ministarstvo i opština obezbedili 20 miliona dinara, što je dvostruko više novca nego na prethodnom javnom pozivu. Sve te veće i manje pojedinačne investicije približiće nas i kao državu ostvarivanju naših ciljeva – da budemo energetski nezavisni i da uspešno sprovedeno sprovedemo tranziciju ka čistim izvorima energije“, navela je ministarka.

Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad istakla je da je od 2001. godine Nemačka obezbedila skoro 1,5 milijardi evra za razvoj energetskog sektora u Srbiji.

,,Nastavićemo da podržavamo Srbiju u transformaciji energetskog sektora, a naročito pri prelasku sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, uz jačanje energetske nezavisnosti i otpornosti“, rekla je Konrad.

Ona je dodala da je u programima koji se odnose na modernizaciju sistema daljinskog grejanja koje podržava Nemačka do sada učestvovalo više od 20 opština u Srbiji, sa oko 250.000 stanovnika.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Urs Šmid rekao je da je u dekarbonizaciju sektora daljinskog grejanja ta država uložila pet miliona evra u okviru projekata u kojima su zamenjeni kotlovi na fosilna goriva kotlovima na biomasu.

,,Drago nam je što možemo da kažemo da su radovi u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru već uspešno završeni, a projekat u Majdanpeku podržali smo sa više od 900.000 evra donacije. Ovaj projekat će omogućiti građanima Majdanpeka da imaju koristi od održivog, efikasnog i pouzdanog snabdevanja energentima i obezbediti ekonomski stabilan rad sistema daljinskog grejanja“, rekao je Šmid.

Izgradnja nove toplane izuzetno je značajna za građane Majdanpeka jer će novih 300 domaćinstava dobiti pristup daljinskom grejanju, rekao je predsednik opštine Majdanpek Dragan Popović. On je dodao radovi teku željenom dinamikom i da će izgradnjom ove toplane biti rešen problem grejanja u ovoj opštini.

Energetski portal

Gde su nestali beogradski vrapci

Foto-ilustracija: Unsplash (Guido Jansen)
Foto: EP

Bili su simpatičan simbol Beograda. U takmičenju za najautentičniji suvenir grada jedno vreme su vodili. A onda su utihnuli, nestali sa naših prozora, iz ulica. Gde su nestali beogradski vrapci?

Nekada su predstavljali simbol Beograda, danas, vrabaca gotovo i nema. Stručnjaci tvrde, oterali smo ih mi – ljudi.

„To vreme i taj Beograd u kojem je vrabac bio simbol Beograda je nestalo, i taj Beograd polako nestaje i menja se. Ono što mi znamo, a što potvrđuju studije i kod nas i u Evropi, pre svega, govori o negativnom uticaju ljudi. Mi sada parkove prilagođavamo sebi, ako i pošumljavamo parkove to je uglavnom nekakvo drveće, a za vrapce je neophodno da postoji različito žbunje, gde se oni zapravo sklanjaju, okupljaju“, objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica i dodaje da su u pitanju ptice koje funkcionišu u jatu.

PROČITAJTE JOŠ:

Prema rečima dr Saše Marinkovića, iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica, činjenica je da ih poslednjih godina ima manje, a razloga za to je više:

„Jedan od razloga je što ima manje rasutog đubreta po gradu, jer se on hranio tim, onim starim hlebom kod kioska sa viršlama, tako da je bio prisutniji. S druge strane, ove nove zgrade su staklene i fasade su praktično zatvorene, tako da za vrapca nema mesta. On se obično krio u krovovima kuća, u terasama gnezdio. Sad je to dosta skučeno tako da ima manje prostora za gnežđenje.“

Foto-ilustracija: Pixabay (gabicuz)

Cvrkut vrabaca je dobar znak

Smeta im i buka, zagađen vazduh, nedostaje im žbunje… Trenutno ih je najviše u Hajd parku, Zvezdarskoj i Bajfordovoj šumi, pored reka. Ako cvrkut čujete ranom zorom, budite srećni, jer to znači da im se vaša terasa dopada.

„Ukoliko želite vrapce u svojoj okolini postavite soliter za vrapce. To je jedna kućica za vrapce za tri porodice, ali svako ima ulaz sa svoje strane. Posadite neko žbunasto bilje, recimo orlove nokte, to jako lepo miriše, a pravi žbunje koje oni obožavaju. Posadite živu ogradu, forziciju. To je grm koji prvo cveta žutom bojom u proleće, a kasnije olista tako da biće bolje i vama i vrapcima“, predlaže Uroš Stojiljković.

Uroš dodaje da im hleb baš ne prija. Ponudite im zrnevlje. Ove ptice vole proso, suncokret i žitarice. Biće vam zahvalne, a možda vas i pozdrave svojom pesmom. Pa, možda opet jednom postanu simbol Beograda.

Izvor: RTS

Šesti E-Mobiliti Forum: Elektromobilnost – srpska razvojna šansa

Foto: Proglas
Foto: Proglas

Na koji način Srbija može da napravi korak napred u tehnološkom smislu i uđe u društvo onih zemalja koje daju svoj doprinos razvoju elektromobilnosti i koji su to energetski, tehnološki i ekološki izazovi korišćenja električnih vozila, bile su samo neke od tema Šestog E-Mobility foruma, koji je 11. i 12. oktobra održan na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Forum su organizovali Nacionalna Asocijacija Autonomnih i Električnih Vozila (NAAEV) u saradnji s Mašinskim, Elektrotehničkim i Saobraćajnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije i Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Tokom dvodnevnog skupa više od dvadeset eminentnih stručnjaka iz Srbije, Evrope, Amerike i Kine na odvojenim sesijama diskutovalo je na teme: „Buduća mobilnost“, „Mobilnost i energija“ i „Održiva logistika“.  Predstavljena su i najnovija tehnološka rešenja iz domena pametnih gradova i autonomne mobilnosti, s fokusom na transportne sisteme, elektro sisteme i sisteme zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Pozdravljajući prisutne, dekan Mašinskog fakuleta, prof. dr Vladimir Popović je podsetio da je Mašinski fakultet drugu godinu za redom domaćin E-Mobiliti foruma.

„Za nas je veoma važno da se jedan ovakav događaj koji povezuje nauku, obrazovanje, privredu i industriju održava baš na našem fakultetu“, istakao je prof. Popović i dodao da je u prethodnih godinu dana mnogo toga urađeno u saradnji s NAEV-om, koji je integrator svih zainteresovanih činilaca u oblasti elektromobilnosti.

Kako je naveo, tema elektromobilnosti je postala aktuelnija s dešavanjima u Ukrajini i na Bliskom Istoku, kao i pratećom energetskom krizom.

„Svi znamo da e-mobiliti podrazumeva proizvodnju energije, koja je u ovom trenutku apsolutno top tema na koju niko ne zna da nam da pravi odgovor. Zato je ovaj forum prilika da diskutujemo i pokušamo da damo odgovore i na neke teme koje su šire od samog transporta, a koje pored infrastrukture i punjača obuhvataju i termine kao što su „pametni gradovi“, održiva logistika i razvoj održive logistike i koje će sigurno biti pred nama u budućnosti“, rekao je prof. Popović.

Foto: Proglas

Učesnike je putem video poruke pozdravila i ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Republike Srbije, dr Jelena Begović. Kako je navela, nove tehnologije u oblasti elektromobilnosti, osim što za cilj imaju smanjenje emisije štetnih gasova, one omogućavaju stvaranje nove ekonomske vrednosti, ubrzani naučni razvoj i nova radna mesta, odnosno školovanje kadrova za poslove budućnosti. S druge strane, domaćoj privredi se otvara mogućost da se uključi u globalni proizvodni lanac – od proizvodnje baterija, do proizvodnje različitih elektro komponenti, koje su izuzetno bitne za ovu industriju.

„Vlada Republike Srbije se trudi da napravi jedan vrlo primamljiv ekosistem za kompanije i za privatni sektor da posluju u Srbiji. Kroz različite programe podrške, povoljno biznis okruženje i menjanje regulatornog okvira trudimo se da privučemo kompanije da otvore svoje istraživačko-razvojne centre u našoj zemlji. Formirali smo Savet za saradnju sa Evropskom unijom u industriji elektro automobila, subvencijama podržavamo kupovinu električnih automobila, a Srbija je nedavno postala jedna od malobrojnih zemalja koja je izdala dozvolu za vozilo bez vozača. Uverena sam da u ovoj trci imamo šansu da budemo među liderima u oblasti elektromobilosti“, zaključila je minstarka Begović.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije Goran Vesić rekao je da Vlada Republike Srbije kroz zakonska rešenja i različite podsticajne mere nastoji da pruži dodatni doprinos razvoju e-mobilnosti u Srbiji.

„Vlada Republike Srbije već godinama daje subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila, a izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji uvedena je obaveza za sve koji grade zgrade da na parkinzima poslovnih ili stambenih objekata moraju da postave određeni broj elektropunjača. Ovim izmenama zakona uvedena je i obaveza da pumpe na auto-putevima moraju da uvedu punjače“, istakao je Vesić.

Dodao je da je Javno preduzeće „Putevi Srbije“ raspisalo tender za izgradnju 16 „zelenih oaza“ na postojećim auto putevima na kojima će biti postavljeno između pet i 20 punjača za električne automobile od kojih će svaki imati dva mesta za punjenje i koji će biti mesto za odmor onih koji voze električne automobile.

„Realizacijom inovativnih i konceptualnih rešenja u oblasti elektromobilnosti Srbija omogućava svojim naučnicima i svojim kompanijama da uđu u društvo onih zemalja i onih kompanija koje daju svoj doprinos u ovom visokotehnološkom segmentu autoindustrije, a posebni potencijal ima projekat izgradnje 5G razvojno-istraživačkog i test centra za autonomna vozila i dronove“, naveo je ministar Vesić, koji se skupu takođe obratio video porukom.

Učesnicima foruma obratili su se i Ivan Vulović, predsednik Upravnog odbora Nacionalne asocijacije autonomnih i električnih vozila, vodeće organizacije u Srbiji u oblasti inovacija u segmentu e-mobilnosti, koja  integriše 11 najvećih tehničkih fakulteta u Srbiji i 14 visoko tehnoloških kompanija, dekan Saobraćajnog fakulteta, prof. dr Nebojša Bojović, dekan Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Dejan Gvozdić i gospodin Bence Huba, menadžer regionalne inovacione šeme EIT-a za urbanu mobilnost.

Student Innovative Mobility Challenge

Poseban deo drugog dana foruma bio je posvećen studentskom takmičenju ,,Student Innovative Mobility Challenge”, a šest studentskih timova čiji su projekti ušli u uži izbor takmičenja imalo je priliku da žiriju i publici predstavi svoja inovativna rešenja u različitim oblastima urbane mobilnosti.

Foto: Proglas

Pobednik takmičenja je studentski tim „New Group“, koje čine studenti Elektrotehničkog i Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a njihovo rešenje sistema za unapređenje mobilnosti slepih i slabovidih proglašeno je za najinovativnije rešenje. Drugo mesto osvojio tim studenata Mašinskog fakulteta u Beogradu „Eco Flay“ za projekat autonomne bespilotne letelice „Kondor“ VTOL konfiguracije, čija je osnovna namena dostava paketa u urbanoj sredini. Treće mesto pripalo je timu „Par Co“ za rešenje  aplikacije koja će omogućiti lakše parkiranje u gusto naseljenim gradovima.

Takmičenje je organizovano uz podršku EIT UM-a (European Institute of Innovation and Technology – Urban Mobility) i ima za cilj da razvije ideje/rešenja koja se odnose na jednu od devet oblasti urbane mobilnosti: Aktivna mobilnost / Buduća mobilnost / Infrastruktura mobilnosti / Mobilnost za sve / Održiva gradska logistika / Stvaranje javnog prostora / Intermodalnost / Mobilnost i energija / Smanjenje zagađenja.

Svi nagrađeni timovi biće podržani od strane NAAEV-a u procesu kreiranja startapa i biće im omogućeno da učestvuju u programima EIT Urban Mobility, a dobitnik 1. nagrade imaće priliku da se pridruži NAAEV timu na ,,Tomorrow Mobility World Congress“, u Barseloni od 7. do 9. novembra 2023. godine.

Kao prateći sadržaj ovogodišnjeg E-mobiliti foruma, na platou ispred Mašinskog fakulteta organizovana je i mini izložba električnih automobila najpoznatijih brendova koji proizvode elektrovozila, dok su u holu fakulteta posetioci mogli da vide električnu formulu studentskog tima „Drumska strela“, projekte bespilotnih letelica i raketa studentskog tima „Beoavia“, kao i komponente za električna i hibridna vozila, punjače i električne bicikle koji se proizvode u kompanijama ZF Srbija, Brose i ABB.

Zeleni E-kutak na parkingu ispred zgrade Mašinskog fakulteta, gde je tokom prošlogodišenjg foruma instaliran punjač za elektrovozila, donacija kompanije ABB, sada je proširen sa pet punjača za električne bicikle.

Izvor: Mašinski fakultet

U centru Stokholma od 2025. zabranjeni automobili na benzin i dizel

Foto-ilustracija: Pixabay (jaygeorge)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na ulicama centra Stokholma od početka 2025. godine, automobili na benzin i dizel više neće smeti da se voze, sa ciljem smanjenja vazdušnog zagađenja i buke, prenose švedski mediji.

U delu grada u kojem će nastupiti zabrana, biće ustanovljena takozvana ekološka zona klase tri, a već se govori i o njenom proširenju na dalji deo grada.

Odluka o uvođenju ekoloških zona, doneta je još pre nekoliko godina i od tada opštine mogu da se opredele za uvođenje različitih ekoloških zona na svojim teritorijama. Do sada je bila reč o zoni jedan i dva, a od 31. decembra 2024. godine, prvi put će biti uvedena i zona tri.

Ekološka zona klase tri ima najviše zahteve, a kada je reč o vrsti vozila koja mogu da se kreću po njoj, to su električna, vozila na gas i vozila na gorivne ćelije.

Pročitajte još:

Prelazak na održivija prevozna sredstva nešto je na čemu države širom sveta sve više rade. Prisećanja radi, na nivou Evropske unije početkom ove godine doneta je i odluka o zabrani prodaje vozila na benzin i dizel od 2035. godine.

I u našoj zemlji se sve više ulaže u infrastrukturu koja podržava ovakva vozila, što potvrđuje i raspisan Javni poziv za zelene stanice sa elektropunjačima na auto-putevima.

Energetski portal

SCHNEIDER ELECTRIC ZAPOŠLJAVA 150 LJUDI U SLEDEĆOJ GODINI

Foto: Schneider Electric
Foto: Schneider Electric

Kompanija Schneider Electric danas je najavila da zapošljava novih 150 ljudi, mahom inženjerske struke i to u u razvojnom centru u Novom Sadu i kancelariji u Beogradu. Ovaj rast predstavlja uvećanje broja zaposlenih za gotovo 15 odsto, a očekivanja su da se taj pozitivan trend nastavi i u narednim godinama. 

Rast zaposlenih omogućen je zahvaljujući novim biznisima koje Schneider Electric u Srbiji preuzima sa globala. Uvećavanje portfolija kompanije u Srbiji predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada i izuzetnog uspeha domaćih stručnjaka zaposlenih u Schneider Electric-u koji su prepoznati kao kadrovi sa izuzetnim potencijalom.  

„Mi smo već započeli sa svim organizacionim i kadrovskim pripremama, kako bismo omogućili brz i funkcionalan prijem novih kadrova koji je planiran za 2024. godinu. Raduje me što u godini kada smo ušli u novi radni prostor na koji smo izuzetno ponosni, najavljujemo i prijem novih ljudi. U ovom trenutku, deo zaposlenih su 322 osobe ženskog pola (više od 30 odsto) što nas stavlja u zlatni standard IT industrije. Stabilan rast zaposlenih, kao i priliv novih biznisa predstavlja izuzetan uspeh za domaću IT industriju“, izjavio je Dragoljub Damljanović, direktor Schneider Electric Razvojnog Centra u Novom Sadu

PROČITAJTE JOŠ

Foto-ilustracija: Pixabay (Fotorech)

Kompanija Schneider Electric je ove godine sa Elektrodistribucijom Srbije potpisala ugovor o modernizaciji i automatizaciji elektrodistributivne mreže u Srbiji. „Naredne četiri godine radićemo na projektu koji će značajno povećati pouzdanost isporuke električne energije krajnjim kupcima, efikasnost upravljanja isporukom električne energije, ali će smanjiti prekide napajanja kod krajnjih kupaca. Automatizacija srednje naponske distributivne mreže obezbediće smanjenje gubitaka na mreži, bolju pouzdanost mreže, smanjenje prekida i dužinu trajanja kvarova. A sve to zahvaljujuči najboljem softveru na svetu, koji je proizveden u Srbiji i koristi se na svim kontinentima, izjavila je Ksenija Karić, direktorka Schneider Electric za Srbiju i Crnu Goru. 

U junu ove godine, više od 900 zaposlenih Schneider Electric Hub-a preseljeno je u moderan poslovni prostor, koji omogućava najbolje uslove za rad, zdravije i opuštenije okruženje. Sve širi portfolio rešenja koja se proizvode u Novom Sadu zahteva i više stručnih zaposlenih za koje je obezbeđeno 14500 m2. Zgrada će imati LEED GOLD sertifikat do kraja godine i smatra se karbonski neutralnom imajući u vidu da za potrebe grejanja, hlađenja i ventilacije koristi električnu energiju isključivo iz obnovljivih izvora. Objekat se snabdeva zelenom energijom iz sopstvene proizvodnje solarne energane postavljene na krovu objekta, a ostatak energije sa zelenim sertifikatom se nadoknađuje kupovinom iz mreže. Veliki poslovni prostor, kao i dalje ulaganje u zaposlene potvrđuje planove kompanije da u narednim godinama dodatno učvrsti poslovanje u Srbiji i nastavi da širi tim.

Izvor: Schneider Electric

Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Svet je postao bojište gde se vodi stalna borba između ljudske civilizacije i snage prirode. Dok obeležavamo Međunarodni dan smanjenja rizika od katastrofa, koji je uspostavila Generalna skupština UN-a 1989. godine, pažnja je usmerena na urgentnu potrebu za globalnim delovanjem i solidarnošću u eri nesigurnosti uzrokovane sve većim i intenzivnijim prirodnim katastrofama i klimatskim promenama.

Borba protiv nejednakosti za otpornu budućnost – glavna je tema ove godine.

Aktuelna 2023. godina nastupila je sa nizom alarmantnih rekorda i tragova devastacije koji su obeležili živote mnogih zajednica širom sveta. Snažni šumski požari u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama, razorni požari u Grčkoj, poplave i oluje na Balkanu, samo su neki od dramatičnih događaja koji su u velikoj meri odredili ton ove godine. Alarmantna je bila objava švajcarske meteorološke službe – morala je dosegnuti do 5.298 metara nadmorske visine u Alpama da bi izmerila temperaturu od 0°C u avgustu.  Prva nedelja jula zabeležena je kao najtoplija ikada – sa prosečnom temperaturom od 17,18°C, što bi vremenom moglo značajno da utiče na mnoge procese na planeti, pa tako i na podizanje nivoa mora.  Kroz ovaj niz događaja, nema sumnje da nas priroda poziva na odgovornost i traži hitno delovanje.

PROČITAJTE JOŠ:

U kontekstu globalnog uticaja, United Nations Office for Disaster Risk Reduction (UNDRR) iznosi zabrinjavajuće projekcije, upozoravajući da bi do 2030. svet mogao iskusiti oko 560 prirodnih katastrofa godišnje. Klimatske promene mogu gurnuti dodatnih 100,7 miliona ljudi u siromaštvo, čime se naglašava ozbiljnost situacije i imperativ koordinisane globalne akcije.

Photo-illustration: Pixabay

Dok zemlje sveta nastavljaju svoju borbu sa direktnim posledicama ovih nepogoda, fokus mora ostati i na smanjenju rizika od katastrofa i pojačavanju otpornosti zajednica. Ovo uključuje proaktivne mere koje se odnose na gradnju infrastrukture koja može da izdrži ekstremne vremenske uslove, implementaciju naučno-utemeljenih politika i praksi, kao i obezbeđivanje sredstava za obnovu i oporavak pogođenih zajednica.

U svetlu ovog globalnog izazova, od suštinskog značaja je i promovisanje obrazovanja i svesti o klimatskim promenama i upravljanju rizicima od katastrofa. Edukacija i obuka mogu osnažiti lokalne zajednice, omogućavajući im da budu bolje pripremljene i otpornije na buduće katastrofe.

Energetski portal

Objavljene nove cene goriva

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Lily Banse)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 13. oktobra 2023. godine do 20. oktobra 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 214,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 184,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva turizma i omladine.

U cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, Vlada je usvojila Uredbu o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte koja će važiti do 31. jula 2023. godine.

Energetski portal

Srbija preuzela trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom

Foto-ilustracija: Unsplash (Oleksii Berdnikov)
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Srbija je simboličnim preuzimanjem pastirskog štapa, preuzela trogodišnje predsedavanje Karpatskom konvencijom, u okviru Sedmog zasedanja Konferencije potpisnica konvencije COP7, koje je održano u Beogradu.

Glavni grad naše zemlje, bio je domaćin ujedno i obeležavanju dvadesetogodišnjice od potpisivanja konvencije sedam država karpatskog regiona – Češka, Slovačka, Poljska, Rumunija, Mađarska, Ukrajina i Srbija. Karpatsku konvenciju je 2003. godine ustanovilo sedam zemalja u regionu kako bi zaštitile prirodno i kulturno nasleđe ovog područja uz promovisanje održivog razvoja u Karpatima.

Na otvaranju drugog dana Konferencije učestovala je i zamenica ambasadora Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema, šef Sekretarijata Karpatske konvencije Harald Egerer, kao i ministri za životnu sredinu sedam zemalja, prenosi EU INFO MREŽA.

Pročitajte još:

Tema načina zaštite životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih pojava jedno je od gorućih pitanja kojima se EU bavi godinama unazad.

„Predlozi EU, kao što je nedavno usvojeni zakon o lancima snabdevanja bez krčenja šuma i dalji rad na eliminisanju zagađenja, podstaći će našu realizaciju sporazuma Kunming-Montreal. Sporazum je takođe važan podsticaj za multilateralizam, u vreme kada su globalna solidarnost i saradnja potrebniji nego ikad. Sada je vreme da sve zemlje implementiraju okvir Kunming-Montreal kroz domaću i međunarodnu akciju“, rekla je zamenica ambasadora.

Kako je istakla, zdrav biodiverzitet znači zdrave ljude, sigurnost hrane i vode, a priroda je najbolji saveznik u borbi protiv klimatske krize, zato bi trebalo hitno da se ubrza zelena tranzicija, pređe sa linearne na cirkularnu ekonomiju i smanji zavisnost od fosilnih goriva.

„Evropski zeleni dogovor je upravo o tome: duboka transformacija EU u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu ekonomiju, koja osigurava da nema emisija gasova koji prave efekat staklene bašte do 2050. godine; ekonomski rast odvojen od korišćenja resursa; nijedna osoba i nijedno mesto nije ostalo iza sebe“, rekla je zamenica ambasadora EU.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarka za zaštitu životne sredine u Vladi Srbije Irena Vujović istakla je da Karpatska konvencija i protokoli doprinose očuvanju prirode, ali i saradnji sa regionom i na globalnom nivou.

„Karpatska konvencija i njeni protokoli moraju biti iskorišćeni u svim sektorima – poljoprivredi, turizmu, obrazovanju, ali i u životu“, kazala je ministarka Vujović.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob, navela je da uživa dugi niz godina u Srbiji koja je „zemlja istorijske i prirodne lepote“, pa je za nju kao ljubiteljku prirode – ovde ugodan boravak.

Iako se, zbog pandemije korona virusa, sve u svetu promenilo od prethodnog zasedanja Karpstske konvencije, koordinatorka UN je istakla da je svet upravo u tom periodu uvideo važnost zaštite prirode, a postalo je jasno da energija treba da bude obnovljiva.

Zamenica izvršnog direktora Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) Elizabet Maruma Mrema navela je da iako je ova konferencija u duhu proslave 20. godišnjice potpisivanja konvencije, „ipak moramo još naporno raditi“.

„Ukoliko se ne sačuva karpatski region, Evropa je u opasnosti“, navela je Elizabet Maruma Mrema.

Energetski portal