Koliko je hektara tropske šume nestalo?

26.10.2023

papagaj_Amazonija — Foto-ilustracija: Unsplash (Ryk Porras)

Dva nedavna izveštaja daju sliku globalne borbe protiv krčenja šuma, sugerišući da agresivan tempo gubitka šuma širom sveta ugrožava ciljeve zaštite i podmlađivanja šuma do 2030. godine. Ove publikacije Svetskog fonda za divlje životinje (WWF) naglašavaju da uprkos čvrstim obavezama koju je napravilo preko 130 nacija, koje predstavljaju 85 odsto svetskog šumskog pokrivača, da bi se smanjila krčenje šuma.

U uznemirujućem otkriću, statistika iz 2022. pokazuje da je na planeti uništeno 16,3 miliona hektara šume, uz gubitak primarne tropske šume na 10,1 milion hektara. Čak 96 odsto ovog gubitka desilo se u tropskim oblastima, što ove regione stavlja u poseban položaj, govore podaci objavljeni na sajtu WWF-a. Ovo je važno pitanje ako se uzme u obzir da osim bogatstva flore i faune, prašume su vitalni upijači ugljenika, pri čemu tropske prašume čuvaju četvrtinu ugljenika u našoj kopnenoj biosferi.

Brzo krčenje šuma predstavlja pretnju globalnoj klimatskoj stabilnosti. Konkretno, ogromne tropske šume – Amazona, ali Konga i Azijsko-pacifičkog regiona – su pod intenzivnim stresom, a klimatske posledice mogu biti velike.

PROČITAJTE JOŠ:

HRVATSKA: OD POŽARA OVE GODINE SAČUVANO 91 ODSTO HEKTARA ŠUME VIŠE OD PROSEKA

Izveštaji WWF-a takođe naglašavaju značajnu neravnotežu u globalnoj raspodeli javnih sredstava, s obzirom na to da na očuvanje šuma godišnje ode neznatnih 2,2 milijarde dolara, što nije mnogo u poređenju sa ulaganjima u druge sektore. Nedovoljno finansiranje dodatno ometa napore autohtonih zajednica i lokalnog stanovništva koje igra ključnu ulogu u zaštiti tropskih šuma. I ranije smo spominjali kako se procenjuje se da u svetskim prašumama živi oko milion autohtonih ljudi i lokalnih zajednica, koji su često najbolji čuvari ovih ekosistema. Značajno je da ove prašume imaju nižu stopu krčenja šuma kada njima upravljaju ove lokalne zajednice.

Jasna direktiva je da su hitne, suštinske akcije neophodne ako se zajednička globalna vizija za očuvanje šuma želi ostvariti u predviđenom roku.

Energetski portal

Mangrove – nevidljivo prirodno bogatstvo

26.10.2023

priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (David Clode)

Uobičajeno je da nailazimo na informacije o tome zbog čega je važno i alarmantno sačuvati okeane, reke, brazilsku amazonsku prašumu, močvare i druga staništa, a da li ste čuli za mangrove šume? Ova vegetacija nedovoljno je poznata široj javnosti, štaviše mnogi je smatraju bezvrednom. Nije za čuđenje to što se na njihovoj zaštiti ne radi dovoljno, kad se područja čiji je značaj opštepoznat i dalje degradiraju.

Šta su mangrove šume?

Mangrove predstavljaju jedinu vrstu drveća koja može da opstane u slanoj vodi. Interesantnog i upečatljivog izgleda, zbog svog gustog korenja koje se nalazi i iznad površine zemlje. Donji delovi stabla i korenja nalaze se pod morskom vodom, dok je ostatak drveta iznad nivoa mora.

Višestruki značaj

Naizgled drveće koje se ne smatra živim u pogledu doma za živi svet, onima koji se zagledaju malo bolje pružiće sliku bogatog biodiverziteta. Opstanak preko 1.500 vrsta zavisi od mangrova, a usled njene degradacije, oko 15 odsto od ovog broja vrsta je ugroženo. Informacije koje sam pronašla na sajtu UNEP-a, pokazuju da bi gotovo polovina sisara koji žive ili se hrane u ovim šumama mogla da izumre u narednim godinama, a neke od ranjivih životinja su tigar i jaguar. Gusto korenje ispod nivoa mora, predstavlja mrestilište za mnoge vrste riba i beskičmenjaka, a dom je i za puževe, rakove, škampe i školjke. Takođe, gusto granje pogodno je za gnežđenje i odmor ptica. Koralni grebeni koji su izuzetno ugroženi, a od vitalnog značaja za okeane, svoje sklonište takođe pronalaze ovde.

Osvrćući se na prethodno navedeno, bogata flora i fauna važna je za ishranu lokalnog stanovništva. Zemlje u razvoju se u velikom oslanjaju na ribu kao izvor proteina, a mangrove šume važne su za opstanak mnogih vrsta riba u ovim područjima. Ne treba izostaviti da su ova područja ispunjena raznovrsnim instektima, pa tako i medonosnim pčelama.

Mangrove šume nisu za zajednice značajne samo u pogledu sigurnosti hrane, već ih štite od vremenskih nepogoda. Kako se nastanjuju duž obale, gusto granje i korenje ublažava udare talasa i vetra, a takođe štiti i obalu od erozije. Ono što treba posebno istaći jeste podatak da imaju sposobnost da apsorbuju mnogo veće količine ugljen-dioksida od kopnenih šuma.

Zbog čega su ugrožene?

Na početku sam napisala da mnogi nisu upoznati sa važnosti očuvanja ove vegetacije, zbog čega smatraju njegovu prenamenu dobrom odlukom. Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO), objavila je podatak da je kroz prethodnih 40 godina uništeno preko 50 odsto mangrova zbog prekomernog razvoja industrije škampa. Nije samo reč o ovog vrsti industrije, već i šire – poljoprivreda i uzgoj ribe. Još je tužnije znati da se ove obalne šume uništavaju iz turističkih razloga, između ostalog zbog lepšeg pogleda na okean.

Porast nivoa mora, koji je uzrokovan klimatskim promenama, predstavlja još jednu pretnju. Razlog je jednostavan, ovo drveće raspoređeno je na način da je ono koje više podnosi morsku so, dublje u moru, dok se ono kojem odgovara manja količina morske vode, prostire više na obalskom delu. Ukoliko nivo mora nastavi da raste, drveće će biti pod vodom više nego što bi trebalo.

Dosadašnji način obnove mangrova nije bio dovoljno uspešan, svega 20 odsto posađenih stabala je uspelo da se održi. Ipak, lepe vesti za kraj bloga dolaze sa obale u Indoneziji – lokalno stanovništvo je uz pomoć istraživača uspelo da pronađe način kako da se procenat poveća na preko 70 odsto. Naime, plime i oseke nisu dale vreme mladom stablu da ojača svoje korenje, kako bi se učvrstilo u tlo, već su ga odnosile. Sada, osmišljen je morski zid od prirodnih materijala koji se postavlja okolo, kako bi zaštitio sadnice i dopustio im da se oporave.

Katarina Vuinac

Osnovano Udruženje za OIE u Severnoj Makedoniji

26.10.2023

paneli , solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Povodom osnivanja makedonskog Udruženja za obnovljive izvore energije MARES u Skoplju je održana konferencija „Osnaživanje sutrašnjice: Put prema obnovljivoj zelenoj tranziciji“.

Na konferenciji koja je okupila predstavnike iz oblasti obnovljivih izvora enerige iz regiona razgovaralo se o mogućnostima zelene tranzicije, tržištima elektične energije, distributivnoj mreži, izazovima finansiranja projekata OIE.

Kako je rečeno jedan od osnovnih ciljeva energetske politike Republike Severne Makedonije je privlačenje investicija za izgradnju energetskih objekata i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije, odnosno ulaganje u zelenu energiju koja će doprineti zaštiti životne sredine i ublažavanju klimatskih uticaja.

Krešnik Bekteši, ministar ekonomije kaže da je Vlada krajem 2019. godine usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. godine kao jedan od najvažnijih strateških dokumenata za zemlju u oblasti energetike i održivog razvoja. Kako je pojasnio u Severnoj Makedoniji solarne elektrane proizvode struju za 198.000 domaćinstava.

“Tokom dve godine, čak 685 elektrana dobilo je dozvolu za rad, a one, prema računici, mogu da snabdevaju strujom više od 160.000 domaćinstava”, rekao je Bekteši i dodao da ove godine počinje realizacija nekoliko velikih investicionih projekata.

Pročitajte još:

Predsednik Regulatorne komisije za energetiku RKE Marko Bislimovski istakao je da Severna Makedonija nema drugu opciju nego da izvrši brzu tranziciju, a to se može postići ulaganjima u obnovljive izvore energije.

Generalni sekretar MARES-a, Violeta Nikolova, istakla je da je svrha konferencije da se izgradi most između privatnog i državnog sektora.

Na održanim panelima stručnjaci su razgovarali o trenutno najaktuelnijim temama. Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX učestvovao je na panelu na kom se govorilo o električnim mrežama, skladištima energije i izazovima koje donosi povezivanje. On je rekao da MT-KOMEX razvija projekte iz obnovljivih izvora energije na području Srbije i Bosne i Hercegovine.

“U Srbiji smo potpisali prvi PPA ugovor za solarnu elektranu. Nastavljamo razvoj projekata, trenutno pokrivamo 60 odsto tržišta u Srbiji”, rekao je Kostić i dodao da su baterijski sistemi skladištenja neophodni i da se tek očekuje njihova ekspanzija.

On se nadovezao i na razvoj elektromobilnosti i na neophodnost dobre mreže punjača za vozila na struju. Spomenuo je i kompaniju Charge&GO koja radi na razvoju mreže punjača u Srbiji. Kostić je istakao da u mreži trenutno ima 68 punjača za električna vozila i njegovim tim nastavlja sa postavljanjem punjača.

Udruženja za obnovljive izvore energije MARES je osnovano pod pokroviteljstvom Evropske banke za obnovu i razvoj, a podršku im pruža i Udruženje OIE Srbija. Strateški ciljevi novoosnovanog Udruženja jesu održiva proizvodnja energije, zaštita životne sredine, energetska strategija i nezavisnost, promocija investicija, zastupanje članova i drugo.

Energetski portal

Završena revitalizacija HE „Đerdap 1“

26.10.2023

Đerdap-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Revitalizacija hidroelektrane „Đerdap 1“ je uspešno završena, u toku su primopredajna ispitivanja i najkasnije do polovine novembra očekuje se sinhronizacija i uključivanje u elektroenergetski sistem, navodi se u saopštenju „Elektroprivrede Srbije”.

Ovih dana pokrenuta je prva vrtnja poslednjeg revitalizovanog agregata A3 i „Đerdap 1“ sa šest modernizovanih i jačih „mašina“ spreman je da iskoristi potencijal Dunava.

„„Đerdap 1“ je više od pet decenija ponos naše hidroenergetike i uspešno urađenom revitalizacijom biće to sigurno i narednih 30 do 40 godina. Dobili smo povećanu snagu, manji obim održavanja i višedecenijsku pouzdanost”, rekao je Dušan Živković, v. d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije“.

Kako je istakao revitalizacijom HE „Đerdap 1“ ukupna snaga njenih šest agregata povećana je na 1.140 megavata, a povećanjem nominalne aktivne snage svakog agregata sa 171 na 190 megavata EPS je dobio jednu novu elektranu, snage oko 100 megavata.

Pročitajte još:

„Nastavićemo revitalizacije u hidro sektoru i u narednom periodu, a najznačajniji projekti su modernizacija „Vlasinskih hidroelektrana“, HE „Bistrica“, „Potpeć“ i „Đerdap 2“. Značaj revitalizacije hidroelektrana EPS-a prepoznala je i Evropska unija, koja je kroz program Western Balkan Investments Framework (WBIF) dodelila EPS-u bespovratna sredstva od 49 miliona evra za finansiranje četiri projekta obnovljivih izvora energije. Od toga, 16,1 milion evra namenjeno je za revitalizaciju „Vlasinskih hidroelektrana“, rekao je Živković.

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

HE „Đerdap 1“, najveća hidroelektrana u sistemu „Elektroprivrede Srbije“, proizvodi oko polovine ukupne električne energije iz hidro sektora EPS-a. Obimne radove na revitalizaciji HE „Đerdap 1“ obavili su stručni timovi „Elektroprivrede Srbije”, HE „Đerdap”, stručnjaci domaćih naučnih institucija i ruske firme „Silovije mašini”. Agregat A3 zaustavljen je 1. septembra 2022, posle više od 51 godine rada. Najveći deo koji je montiran u jednom komadu na A3 je rotor glavnog generatora težine 610 tona i prečnika 14,15 metara. Radno kolo trubine sa šest lopatica težine 350 tona je najatraktivniji deo koji se montira u jednom komadu. U svaki agregat ugrađeno je oko 40 kilometara energetskih i signalnih kablova. U revitalizovane agregate ugrađena je najmodernija oprema domaćih i svetskih proizvođača.

Glavni isporučilac opreme je ruska firma „Silovije mašini“ iz Sankt Petersburga, a deo opreme revitalizovan je u domaćim fabrikama. Koliki je ovo ogroman posao ilustruje podatak da je demontirano 1.300 tona rotirajuće i 950 tona statične opreme. Izvođači radova bili su radnici HE „Đerdap 1“, „Goša montaže“, „Đerdap usluga“, ATB Sever iz Subotice, „Jadran“, „Kolubara Metal“ kao i stručnjaci instituta „Nikola Tesla“, „Mihajlo Pupin“, dok je kontrola metala poverena Institutu za ispitivanje materijala iz Beograda.

Energetski portal

Uvođenje moto-puteva: Efikasniji saobraćaj u Beogradu i Srbiji

26.10.2023

putevi_petlja_SAD — Foto-ilustracija: Unsplash (Jared Murray)

Foto-Ilustracija: Pixabay (stevanaksentijevic)

Auto-put koji prolazi kroz srce Beograda, od petlje Dobanovci do petlje Bubanj Potok, transformisan je u gradske saobraćajnice kategorije drugog B reda. Ovom promenom, koja je usledila nakon završetka obilaznice oko Beograda, otvaraju se nove mogućnosti za efikasniju organizaciju i upravljanje saobraćajem unutar grada, posebno kada je reč o javnom prevozu.

Nova kategorizacija saobraćajnice omogućava različite načine korišćenja zaustavnih traka, uključujući posebne trake za hitne službe, autobuse i taksije, što će dodatno poboljšati fluidnost saobraćaja i ubrzati javni prevoz. Na taj način, saobraćajnica će biti upotrebljavana efikasnije, prilagođavajući se potrebama i dinamici gradskog saobraćaja. Svakako, beogradski auto-put nije imao sve karakteristike ove kategorije puta, zbog čega sad zaustavna traka može biti iskorišćena, jer više nije nužno njeno postojanje.

Pročitajte još:

Dodatak je i najavljena promena u regulativi, uvođenjem nove kategorije puteva: moto-puteva. Ova novina u kategorizaciji trebala bi da omogući bolje i prilagođenije upravljanje i održavanje putne infrastrukture, doprinoseći tako optimizaciji saobraćajnih tokova.

Upravo saobraćajnica koja prolazi kroz Beograd, od Dobanovaca do Bubanj Potoka, biće predefinisana kao moto-put, zajedno sa deonicom od Surčina prema Novom Beogradu. Planira se da deo puta od Šapca do Loznice takođe postane moto-put, a njegov završetak očekuje se do kraja naredne godine. Dodatno, potpisan je ugovor za izgradnju auto-puta „Osmeh Srbije“ u Kini, koji će se protezati od Bačkog Brega, preko različitih gradova kao što su Sombor i Kikinda, do Srpske Crnje.

Nadalje, pored prekategorizacije, planira se i instaliranje zvučnih barijera duž određenih delova ove saobraćajnice. Posebno će biti fokusirani na delove u blizini stambenih oblasti, kako bi se stanovništvo zaštitilo od buke i doprinelo poboljšanju kvaliteta života građana.

Pored ovih promena, donesene su i odluke o definisanju novih auto-puteva u zemlji, signalizirajući kontinuirani razvoj i unapređenje putne infrastrukture.

Energetski portal

Ove godine istorijska potrošnja uglja – najveći zagađivač, ali iznuđeno rešenje u krizi

25.10.2023

ugalj_gori — Foto-ilustracija: Unsplash (Paweł Czerwiński)

Foto-ilustracija: Unsplash (Joey Harris)

Kraj ere rasta fosilnih goriva ne znači kraj ulaganja u fosilna goriva, ali potkopava razloge za bilo kakvo povećanje investicija u naftu, ugalj i gas, navodi se u izveštaju Međunarodne agencije za energiju. U najnovijem izveštaju, koji je juče objavljen, agencija predviđa da će svetska potražnja za fosilnim gorivima dostići vrhunac do 2030. godine.

Ipak, do tada, potražnja za ugljem raste. Ove godine biće na istorijskom maksimumu, a najveći kupci su zemlje Azije. Kina, Indija i jugoistočna Azija imaju udeo od 75 odsto u globalnoj potražnji za ugljem, a samo Kina udeo od 56 odsto.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da Kina ima 500 procenata godišnje stope rasta, a Indija 6,5, kao i da se to mora potkrepiti određenim energentima, uključujući i ugalj.

,,Činjenica je da je tamo najveća koncentracija industrijske aktivnosti, ali i stanovništva, obe zemlje imaju zajedno oko 2,8 milijarde stanovnika. Kina je značajno odmakla u primeni obnovljivih izvora energije, imajući u vidu što ona ima kapacitet da se približi čistijoj energiji“, rekao je Stanić.

,,Međutim, ono što je činjenica, ugalj jednostavno gubi na značaju u relativnom smislu, imajući u vidu da se povećavaju instalirani kapaciteti energetskih sistema, koji se baziraju na obnovljivim izvorima“, kažee Stanić.

Kako napreduju tehnika i tehnologija i kako se povećava briga o kvalitetu života, treba smanjiti upotrebu uglja, ukazao je Stanić.

Pročitajte još:

Nestabilnost na energetskom tržištu

Međutim, zbog nestabilnosti na energetskom tržištu i kako se ne može tako lako doći do prirodnog gasa, zemlje se, kaže Stanić, odlučuju da obnove kapacitete koji su zasnovani na termoelektranama koji koriste ugalj.

Rumunija je, navodi, imala cilj da potpuno ukine elektrane na lignit do 2026. godine, ali se sada taj rok pomera, traži se dozvola od Evropske komisije da se to produži za određeni period, jer to rade i razvijenije zemlje kao Nemačka.

,,Oni su, recimo, značajno smanjili potrošnju energije koja se proizvodi iz uglja, međutim, imajući u vidu da postoji nestabilnost na tržištu energenata i da to dosta zavisi od klimatskih uslova, onda oni, jednostavno, odlažu zapečaćivanje elektrana koje se baziraju na lignitu„, rekao je Stanić.

Iznuđeno rešenje

Ono što je činjenica, ističe Stanić, lignit će u upotrebi značajno ostati i uopšte ugalj koji se koristi elektranama do momenta dok ne bude učvršćen nivo obnovljivih izvora energije u sistemu energetike na nivou Evrope i drugih delova sveta i dok se ne stabilizuje situacija sa prirodnim gasom.

To što neki ponovo aktiviraju elektrane na ugalj ustvari je iznuđeno rešenje zbog krize na tržištu energenata koja je počela još u novembru 2021. godine, kao i zbog rata u Ukrajini kada je značajan deo ruske nafte jednostavno ostranjen iz Evrope, iako i dalje nastavlja da dolazi, navodi Stanić.

,,I onda, samim tim, posledica toga je i potražnja za ugljem. Ali činjenica je, kada pogledate, problem je, pre svega u nafti i prirodnom gasu, a tek posle imate posledično ugalj“, rekao je Stanić.

Međutim, ističe, veoma bitno je kakva će biti zima. „U tom smislu, ti, da kažemo, kapaciteti termoelektrana su i dalje tu, prisutni. Oni se ne koriste u toj meri koliko bi možda bilo, ali svakako postoji prostor da se oni iskoriste koliko bude potrebe“, rekao je Stanić.

Prema njegovim rečima, termoelektrane u Srbiji koriste lignit kao pogonsko gorivo.

,,One su tako projektovane i ne možete bilo koji ugalj staviti u pogon, zato što lignit ima manju kaloričnost i samim tim stvara manju toplotu. Ukoliko bismo, na primer, stavili mrki ili kameni ugalj moglo bi da dođe do određene havarije“, rekao je Stanić.

,,I ono što je bitno istaći kada pogledate generalno ugalj. Dakle, imate lignit koji je najmanje kaloričan, on je najmanje i vredan u tom svom smislu i zato se njegova cena ne formira na standardizovanim berzama. Cena uglja generalno na međunarodnom tržištu je oko svog nivoa koji je bio u septembru 2021. godine“, kaže Stanić.

Izvor: RTS

Hrvatska: Od požara ove godine sačuvano 91 odsto hektara šume više od proseka

25.10.2023

šuma , drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Kapa65)

Dolaskom jeseni zaključena je sjajna sezona za Hrvatske šume u kojoj je zabeležen najmanji broj požara još od 2014. godine. Širom Hrvatske tim su povodom osvanule upečatljive zahvalnice građana na plakatima kampanje Hrvatskih šuma, „Nemar je prva iskra“.

Porukom „Hvala što ste marili“ naglašava se kako je u odnosu na desetogodišnji period, ove godine sačuvano 91 posto više površine šume, odnosno zabeleženo je čak 110 požara manje s obzirom na prosek, saopštili su iz Hrvatskih šuma.

„Početkom sezone govorili smo kako su čovek i njegov nemar glavni uzročnici čak 90 odsto požara. Gledajući statistiku ovogodišnje protivpožarne sezone u poređenju sa nizom proteklih godina, hteli smo svim građanima poručiti kako su upravo oni ključan faktor ovog velikog uspeha. Cilj naše kampanje bio je osvestiti važnost prevencije jer je jedino izbegnut požar – „ugašen“ na vreme, stoga je dodatna poruka kampanje bila „Spreči požar pre no što nastane“. U ime Hrvatskih šuma, još jedno veliko hvala svima što su ove godine jednostavno – marili.“ – poručio je Nediljko Dujić, predsednik Uprave Hrvatskih šuma.

Pročitajte još:

Krajnji cilj svih aktivnosti kampanje „Nemar je prva iskra“ bio je osvestiti građane i turiste o njihovoj ulozi u očuvanju prirode, imovine i ljudskih života od razornih posledica vatre. Hrvatske šume zato su kreirale tri promotivna spota koja obuhvataju najčešće okidače letnjih šumskih požara: odbačeni opušak, staklo i neugašeni plamen. Njihove verzije emitovale su se na televiziji i putem radijskih apela na hrvatskom i engleskom jeziku, dok je na digitalnim kanalima zabeleženo preko 1,2 miliona pregleda video sadržaja.

„U odnosu na prošlu 2022. godinu, statistika je zapanjujuća. Ove godine sačuvano je 94 odsto više hektara šume, a zabeležena su čak 203 požara manje nego prošle godine. Pogledamo li rekordnu 2017. godinu u kojoj je požar zahvatio čak 48.449 ha šume, ove sezone uspeli smo požare suzbiti na samo 1.049 ha. Svi ovi podaci pokazuju kako je nužno informisati građane o pravilnom postupanju u prirodi, kao i nastaviti sprovoditi protivpožarne aktivnosti cele godine.“ – naglašava Jasna Molc, rukovoditeljka Službe za ekologiju i zaštitu šuma u Hrvatskim šumama.

Osim sprovođenja izrazito uspešne informativne kampanje, firma je nabavila i integrisanu uslugu privatne radijske komunikacije, kao i videonadzor s detekcijom dima i vatre te simulatorom širenja požara. Ukupno se u šumama nalazi 116 kamera raspoređenih na gotovo 70 lokacija, kojima se upravlja iz nadzornih operativnih centara u svim priobalnim županijama, a njihov će se broj i dalje povećavati. U protivpožarnu prevenciju Hrvatske šume u 2023. godini uložile su čak 16 miliona evra.

Izvor: Ekovjesnik

ODRŽIVOST PODSTIČU POTROŠAČI

25.10.2023

Image-by-Gerd-Altmann-from-Pixabay — Foto-ilustracija: Unsplash (Gerd-Altmann)

Evropske kompanije na održivosti gledaju iz perspektive garantovanog dugoročnog rasta prihoda, a veruju da im održiv proizvod može doneti dodatni prihod od čak 23 odsto (u proseku), budući da se potrošači sve više opredeljuju za takvu vrstu brendova i proizvoda. Bez obzira na to što orijentisanost ka ovoj temi može da dovede do smanjenja troškova i značajnih ušteda, u ’ne EU’ zemljama opšta svest o ESG-u niža je u odnosu na zemlje članice Evropske unije“, kaže na početku razgovora za Magazin Energetskog portala Robert Ćuzela Piljac, Bussiness Development Manager za Adria i Balkan regiju u konsultantskoj kući Horváth.

Ovo su samo neki od zaključaka studije međunarodne konsultantske kompanije Horváth, specijalizovane za savetovanje u oblasti ESG-a. U studiji je učestvovalo 35 evropskih kompanija iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, koje zapošljavaju više od hiljadu ljudi i većinom ostvaruju prihode preko tri milijarde evra. Studija je ujedno potvrdila da upravo održivost predstavlja jedan od većih izazova, posebno u postavljanju, definisanju i merenju ESG ciljeva. Osvrćući se na situaciju u našem regionu i Srbiji po pitanju razvoja i uvođenja ESG standarda, Ćuzela Piljac je objasnio da, za razliku od zemalja EU, u Srbiji još uvek nema puno obavezujućih zahteva koji se tiču ove teme.

U FOKUSU:

„Bez obzira na to što implementacija ESG principa doprinosi diferencijaciji od konkurencije, smanjenju troškova i otvaranju novih tržišnih prilika, u Srbiji je generalna svest o ovoj temi niža u poređenju sa članicama Evropske unije. Ipak, kompanije koje izvoze robe ili usluge na ovo tržište pridaju joj veliki značaj, a mnoge od njih već su sprovele razne inicijative u ovoj oblasti. Jedna od takvih je imenovanje osoba koje se bave isključivo ovom temom. Njihov fokus je na planiranju i implementaciji ESG standarda u kompanijama u kojima su zaposleni“, ističe Ćuzela Piljac.

On nastavlja da kompanije treba da imaju u vidu da sve strane vide ogroman potencijal za rast i profitabilnost kroz poboljšanje održivosti.

Foto-ilustracija: Pixabay:(Gerd Altmann)

„Prema našim studijama, 50 odsto svih učesnika vidi potencijal za prihodovanje na postojećim tržištima, što bi se moglo ostvariti kroz konkurentnu prednost i/ili cene, i to za 11 odsto (u proseku). Sa druge strane, 60 odsto učesnika očekuje da održivi portfolio proizvoda dovede do otvaranja novih tržišta ili segmenata. To takođe u proseku i potencijalno može povećati prihod i do 23 odsto. Posebno je značajan i podatak da 40 odsto učesnika procenjuje i očekuje da održivost može da doprinese smanjenju troškova i do sedam odsto“, kaže on.

Horváth Consulting

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Male oaze bez motornih vozila i buke

25.10.2023

lavinia-occena-_jkhlahNOeA-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (lavinia-occena)

Foto-ilustracija: Unsplash (bangyu-wang)

Dok se stanovnici gradova bore sa gužvama, bukom, zagađenjem, postoje mala mesta, planinska sela, ili ostrva, u kojima nije moguće čuti buku saobraćaja. Nije stvar samo buke, već jednostavnog načina života koji se vodi u takvim mestima – puno hodanja, vožnje bicikala i svežeg vazduha. Nešto potpuno drugačije i mirnije.

Jedna takva mala oaza mira postoji u Grčkoj. Ostrvo Hidra nudi susret sa čistom prirodom, neguje okruženje u kome cveta ekosistem ali i pojedinac. Jedan od načina na koji to čini jeste prevoznim sredstvima. Na ostrvu možete pešačiti, ploviti vodom ili sresti magarce i konje. Međutim, ovde je transport ograničen, ali efikasan, jer doprinosi mirnoj atmosferi. Zabrana vožnje automobila i motocikala čini ostrvo idealnim mestom za one koji žele da pobegnu od užurbanog gradskog života. Vazduh na ostrvu Hidra je svež, čist i zdrav, uglavnom zahvaljujući odsustvu motornih vozila, čime se smanjuje nivo zagađenja koje obično prati saobraćaj. Osim toga, konstantni morski vetrovi dodatno osvežavaju i pročišćavaju vazduh, čineći ga idealnim za disanje i opuštanje. Do ostrva svakako nije komplikovano doći, i za to postoji više načina.

Pročitajte još:

Međutim, ovo nije jedino mesto na svetu koje je zabranilo automobile. U Kini, ostrvo Gulangju, ne dozvoljava vožnju ni bicikala, ni motornih vozila. Mesto je isključivo namenjeno za pešake, a posećuju ga milioni turista godišnje. Ostrvo je atraktivno, jer je bogato prirodom, stazama, arhitekturom, i rangirano je vrlo visoko kada su u pitanju turističke destinacije. Pored toga, nalazi se i na listi svetske kulturne baštine Uneska.

Foto-ilustracija: Unsplash (morgan-thompson)

Takođe, opština Cermat u Švajcarskoj u kantonu Vale, ne dozvoljava automobile. Ima prelepe planinske vrhove, specifičnu drvenu planinsku arhitekturu kuća i hotela, zbog čega je ovo ski-centar, i mesto za ljubitelje životne sredine u zimskom periodu.

U SAD-u, nije jedino mesto, ali je poznato po svom višedecenijskom pravilu zabrane vožnje motornih vozila -nalazi se u državi Mičigen, na jezeru Hjuron, zove se Makino, i bogato je prirodnim atrakcijama, kao i raznolikim istorijskim pričama. Čitav vek, biciklisti dominiraju u ovom mestu, i stoga, nema sirena, izduvnih gasova, besa, ali ima zvuk talasa, ptica i kopita. Konji su prisutni tokom cele godine, ali im se broj naročito poveća tokom turističke sezone. Još jedna zanimljivost jeste da su stanovnici odlučno odbili i pojavu električnih bicikala i skutera, jer je ovde ritam života utvrđen još ranije. Sporiji tempo života, koji odbija čak i električni bicikl, tu je zbog bezbednosti, ali i kako se konji ne bi plašili novih prevoznih sredstava.

Milica Vučković

Naredne godine veći budžet za poljoprivredu i zelene projekte

25.10.2023

poljoprivreda — Foto-ilustracija: Freepik ( Oleksandr Ryzhkov)

Predlogom budžeta za 2024. godinu za zelene projekte opredeljena su veća sredstva u odnosu na tekuću godinu, dok je za poljoprivredu opredeljen rekordan iznos do sada.

Za narednu godinu planirano je više od milijardu dinara, kako bi se sanirale i uklonile nesanitarne deponije na koje se otpad odlaže više i od 50 godina, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Prema rečima ministarke Irene Vujović, to je dva puta više nego što je ove godine uloženo. Dodala je da će se uslovi za zatvaranje nesanitarnih deponija stvoriti izgradnjom regionalnih i reciklažnih centara, na čemu se takođe intenzivno radi.

Sa tim ciljem, započeta je izgradnja modernog regionalnog centra za upravljanje otpadom u opštini Ub, a kako je navela ministarka, to je izuzetno važno za građane Srbije, a pre svega za 15 lokalnih samouprava koji će gravitirati ka tom centru. Ovo je jedan od šest regionalnih i reciklažnih centara koji će biti izgrađeni u narednih nekoliko godina.

Ministarka je istakla da će do kraja ove godine i početkom 2024. početi i radovi na proširenju regionalnog centra za upravljanje otpadom Srem-Mačva, zatim Duboko-Užice, Pirot, a očekuje se izgradnja i regionalnog centra u Novom Sadu.

Pročitajte još:

Kada je reč o poljoprivredi, opredeljena su sredstva u ukupnom iznosu od 119 milijardi dinara. Predloženim budžetom predviđena su izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 105 milijardi dinara, plus dodatnih 14 milijardi dinara koji će se vratiti poljoprivrednicima kroz refakciju akciza za

Polovina svih subvencija u Republici Srbiji namenjena je agraru – 48 odsto, i za njih je opredeljeno 88,1 milijarda dinara.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tanner Yould)

Predlogom budžeta opredeljena su rekordna sredstva za ratare i stočare: duplirana su davanja po hektaru – sa 9.000 na 18.000 dinara, povećane su premije za mleko – sa 15 na 19 dinara po litru, subvencije za koze, jarčeve, ovce i ovnove – sa 7.000 na 10.000 dinara, kao i subvencija po košnici sa 800 na 1000 dinara.

Povećane su i subvencije za kvalitetne priplodne mlečne krave – sa 25.000 na 40.000, krmače – sa 15.000 na 18.000, kokoške lakog tipa – sa 100 na 140 dinara i kokoške teškog tipa – sa 60 na 100 dinara. Na taj način smo zapravo povećali sve subvencije u stočarstvu.

Nakon dve godine obnovljene su mere za očuvanje životinjskih genetičkih resursa i mera za podizanje zasada vinove loze, a uvedena je i nova mera za rasadničare ruža.

U 2024. godini će prvi put posle 20 godina sredstva iz budžeta biti namenjena isključivo jednoj godini.

Do 31. decembra 2023. godine poljoprivrednim proizvođačima će biti isplaćena sva dugovanja iz prethodnog perioda, pa sledeće godine neće biti prenetih obaveza. Opredeljeni novac će dakle biti utrošen samo na planirane subvencije i podsticaje za narednu godinu.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je takođe na dnevnom redu tekućeg skupštinskog zasedanja, njime je predloženo povećanje obima i površine obradivog zemljišta koja će se od sledeće godine subvencionisati, sa 20 hektara na 100 hektara.

Novina je i to da će pravo na podsticaje za biljnu proizvodnju moći da ostvare isključivo lica koja tu zemlju i obrađuju. Ova izmena doneta je u cilju da sredstva dobiju poljoprivrednici kojima su ta sredstva i namenjena i spreči svaka mogućnost zloupotreba subvencija.

Energetski portal

Udruženim snagama Energetske zajednice i organizacije The Nature Conservancy do obnovljive revolucije

25.10.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Sekretarijat Energetske zajednice i The Nature Conservancy (TNC) su uspostavili partnerstvo na unapređivanju procesa planiranja i izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije. Ova istorijska saradnja je utemeljena na Memorandumu o razumevanju (MoR) i usklađena sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, koji počiva na principima održivog energetskog razvoja.

Primarni cilj MoR-a je jačanje održivosti energetskih projekata širom Energetske zajednice, sa posebnim naglaskom na unapređenje obnovljivih izvora energije i pojednostavljivanje procedura izdavanja dozvola. Imperativ ovog partnerstva proizilazi iz globalnih prilika, uključujući potrebu za ublažavanjem klimatskih promena, energetskom sigurnošću i ekonomskim razvojem u državama članicama Energetske zajednice.

“Ova saradnja simbolizuje našu posvećenost ekološki odgovornijoj budućnosti, predvođenoj obnovljivim izvorima energije. Zajedno ćemo pokazati da međusektorska saradnja može doprineti izgradnji kapaciteta u državama članicama Energetske zajednice i ubrzanju razvoja obnovljivih izvora energije, koji je na usluzi i društvu, i prirodi. Ovakva saradnja ne samo da osnažuje naš rad na Zapadnom Balkanu, već postavlja standarde za njegovu širu primenu“, istakla je Dragana Mileusnić, direktorka programa TNC-a za jugoistočnu Evropu.

The Nature Conservancy, prepoznat po svojoj stručnosti kada je u pitanju ubrzavanje održivih projekata obnovljivih izvora energije, usko će sarađivati sa Sekretarijatom Energetske zajednice i predstavnicima stručne javnosti na razvijanju inovativnih rešenja za identifikaciju lokacija pogodnih za izgradnju postrojenja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, poznatih kao “Područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije”.

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

Ova inicijativa Evropske unije je novi koncept koji odražava ključne aspekte TNC-jevog pionirskog pristupa zvanog “Site Renewables Right”, zahtevajući od njenih zemalja članica da sprovedu prostorno mapiranje kako bi se unapred odredile zone sa niskokonfliktnim potencijalom, na kojima bi se proces izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije odvijao po ubrzanom postupku. Energetska zajednica i TNC će raditi temeljno na razradi opcija za razvoj jedinstvene kontaktne tačke („one-stop shop“), te pojednostavljivanje i ubrzavanje procesa izdavanja dozvola. Krajnji cilj je ubrzanje razvoja projekata obnovljivih izvora energije, koji će biti u harmoniji sa drugim ekonomskim aktivnostima, poput poljoprivrede i turizma.

Kako bi obezbedile postizanje klimatskih ciljeva, energetske bezbednosti i ekonomskog razvoja, države članice Energetske zajednice moraju značajno povećati udeo obnovljivih izvora energije, naročito vetra i sunca. Prioritet na tom putu predstavlja rešavanje problema zastoja u proceduri izdavanja dozvola u ovim zemljema, imajući u vidu da desetine gigavata solarnih i vetroenergetskih projekata čekaju priključenje na mrežu. Uspostavljanje “područja ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije” od strane Evropske unije, koje karakteriše visok razvojni potencijal i minimalan uticaj na životnu sredinu, predstavlja model koji bi Energetska zajednica trebalo uskoro da primeni. Ovaj MoR će osnažiti postojeće inicijative usmerene na uspostavljanju takvih područja, nadovezujući se na napredak koji je već postignut u Srbiji i Severnoj Makedoniji, sa ciljem da se ti napori prošire na čitav region Energetske zajednice.

Ovo partnerstvo predstavlja ključni korak ka čistijoj i održivijoj energetskoj budućnosti, promovišući ravnotežu između zaštite prirode i ekonomskog napretka unutar Energetske zajednice.

Izvor: Energetska zajednica i The Nature Conservancy

EU: Usvojena uredba o evropskom standardu zelenih obveznica

24.10.2023

novac , pare — Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Savet je usvojio uredbu o evropskom standardu zelenih obveznica, kojom se utvrđuju jedinstveni zahtevi za izdavaoce obveznica koji žene da koriste oznaku evropska zelena obveznica (eng. European green bond) ili evropski standard zelenih obveznica (eng. EuGB).

Ovakve obveznice predstavljaju jedan od glavnih instrumenata za finansiranje investicija koje se odnose na zelene tehnologije, energetsku efikasnost i efikasnost resursa, ali i na održivu saobraćajnu infrastrukturu i istraživačku infrastrukturu, navodi se na sajtu Saveta.

Usvojena uredba jeste dalji korak u sprovođenju strategije EU o finansiranju održivog rasta i prelasku na zelenu ekonomiju. Novim standardima podstaći će se doslednost i uporedivost na tržištu zelenih obveznica, od čega će korist imati kako izdavaoci, tako i investitiori zelenih obveznica.

Obveznice će biti usklađene sa taksonomijom EU, što će značiti izdavačima da pokažu da finansiraju legitimne zelene projekte. EU Taksonomija predstavlja klasifikacijski alat koji pruža jasne informacije o tome koje su investicije i aktivnosti održive, pružajući pomoć investitorima i kompanijama da ulažu u ekološki prihvatljive ekonomske aktivnosti. S druge strane, i poverenje investitora će biti povećano zahvaljujući okviru koji smanjuje rizike koje predstavlja zeleno pranje.

Pročitajte još:

Celokupan prihod od ovih obveznica moraće da se uloži u ekonomske aktivnosti koje su usklađene sa taksonomijom EU za održive aktivnosti, pod uslovom da su ti sektori već obuhvaćeni njom.

Za one koji još nisu obuhvaćeni, kao i za određene vrlo specifične aktivnosti, postojaće takozvani džep fleksibilnosti od 15 odsto.

Energetski portal

ŠTA JE POJEFTINILO, ŠTA POSKUPELO OD HRANE U SVETU

24.10.2023

food_hrana — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Pojedini proizvodi su u proteklih 365 dana doživeli pad cena i to uglavnom zato što su u periodu pre toga imali nerealno visoki rast.

Analizom cena prehrambenih proizvoda na svetskim berzama u poslednjih godinu dana, istraživanje agencije Piksel pokazalo je da je najviše porasla cena šećera i to 46,3 odsto, prati ga kakao s 45,9, krompir koji je skuplji za 11,9, a losos za 10,2 odsto.

Ostali proizvodi su u proteklih 365 dana doživeli pad cena i to uglavnom zato što su u periodu pre toga imali nerealno visoki rast. Tako je cena pšenice smanjena za 37,2 odsto, suncokretovog ulja 34,9 a kafe za 32,1 odsto. Cena kukuruza na svetskim berzama je pala za godinu dana 28,6 odsto, govedine 15,4 odsto, piletine za 13,6 procenata a soje, pirična, mleka i čaja za nešto manje od 10 odsto.

Analitičari očekuju da će energetska kriza, politička nestabilnost na istoku Evrope kao i na Bliskom istoku, uz klimatske promene, i dalje pritiskati cene agrarnih proizvoda prema gore.

PROČITAJTE JOŠ:

Inflacija u Italiji i Španiji zbog maslinovog ulja

S druge strane, istraživanja tržišta beleže i skok cena, pa je prema mesečnim “Blumbergovim” indeksima, primetna razlika u ceni maslinovog ulja. To dalje, navode u izveštaju, dovodi do inflacije u Italiji i Španiji, a evo i kako.

Italijanska i španska domaćinstva troše maslinovo ulje za pripremu pica i paelja, pa se zbog skoka cene ove namirnice uvećao i iznos potreban za sastojke za pripremu ovih tradicionalnih jela. Cena sastojaka za picu “margaritu” u septembru je porasla za 8,2 odsto na godišnjem nivou, dok je cena za pravljenje paelje skočila u istom mesecu za 20,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Dok je ukupna inflacija u obe zemlje bila znatno ispod ovih nivoa, sa 5,6 odsto u Italiji i 3,3 odsto u Španiji, cena ključnog sastojka raste. U Italiji je maslinovo ulje poskupelo za 43 odsto prošlog meseca u odnosu na godinu ranije, dok je u Španiji poskupelo još više – za 67 odsto na godišnjem nivou, uprkos tome što je ta zemlja najveći svetski proizvođač i izvoznik ovog proizvoda.

Globalne cene maslinovog ulja dostigle su rekordne vrednosti prošlog meseca, premašivši 8.900 dolara po toni i otprilike udvostručivši se u odnosu na prošlu godinu zbog izuzetno suvog vremena na Mediteranu, gde se proizvodi dve trećine svetske proizvodnje maslinovog ulja.

Suša je štetila usevima, kao i dovela do širenja štetočina i bolesti. U svom septembarskom izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede SAD revidiralo je svoju prognozu globalne proizvodnje maslinovog ulja za 2022-23. na 2,5 miliona tona, četvrtinu niže i od prethodne godine i od petogodišnjeg proseka.

Izvor: EURACTIV

Futuristički pogled na energetiku do kraja decenije

24.10.2023

električni automobil, bmw — Foto-ilustracija: Unsplash (matt-hausmann)

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Svet se našao u kompleksnoj energetskoj situaciji nakon talasa pandemije, potom pitanja energetske krize kao glavne teme širom sveta, i vrlo teških međunarodnih odnosa.

Međutim, paralelno sa tim, na globalnom nivou pokušava se sa obuzdavanjem klimatskih promena na duže staze, potenciranjem korišćenja OIE, kao jedinog ispravnog održivog puta u energetskom sektoru. Kako to nije moguće odmah ostvariti, zadaju se postepeni ciljevi.

Nove vizije budućnosti globalnog energetskog sektora iscrtane su u najnovijem izdanju World Energy Outlook 2023, nudeći progresivnu sliku prelaska na čistu energiju do 2030. godine, objavila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Čiste tehnologije preuzimaju dominaciju i redefinišu konvencionalne energetske paradigme, potkrepljujući novu eru održivosti, inovacija i ekološke odgovornosti.

Novi izveštaj Međunarodne agencije za energiju je izložio podatke pomenutog izdanja koje predviđa budućnost gde električni automobili neumorno voze putevima, s brojem koji je desetostruko veći od današnjeg. Solarna energija je u ekspanziji, producirajući električnu energiju koja nadmašuje trenutni celokupni energetski sistem Sjedinjenih Država, dok se udeo obnovljivih izvora u globalnoj električnoj energiji penje ka 50 odsto.

PROČITAJTE JOŠ:

U ovoj revolucionarnoj klimi, fosilna goriva postepeno gube svoj teren, ali su ipak, još uvek, vrlo prisutna. Previđa se smanjenje učešća fosilnih goriva u globalnom energetskom snabdevanju sa stabilnih 80 odsto na 73 odsto do 2030. godine, dok se za emisije ugljen-dioksida (CO2) očekuje da dostignu svoj vrhunac do 2025. godine.

Očekuje se da će Kina postati dominantan igrač, čineći skoro polovinu ukupnog povećanja globalne potražnje za gasom od 2022. do 2026. godine, koristeći resurse za pogon svojih industrijskih sektora.

Svet će takođe biti svedok proširenja globalnog LNG (tečnog prirodnog gasa) kapaciteta od 25 odsto u istom periodu, što će podstaći Sjedinjene Države da učvrste svoj stav kao najvećeg izvoznika LNG-a kroz razvoj novih postrojenja, navodi se takođe u izveštaju IEA. Međutim, prema predviđanjima, ukoliko bi se desilo da svet poveća svoj proizvodni kapacitet za 800 GV novih solarnih kapaciteta do kraja decenije, došlo bi do 20 odsto smanjenja proizvodnje električne energije na ugalj u Kini, navodi se na sajtu IEA.

Energetski portal

1...149150151...1.567 Page 150 of 1.567

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM